Dr ŽIVOJIN ALEKSIĆ,
redovni profesor za predmet KRIMINALISTIKA

Rođen je 30. maja 1931. godine u Beogradu gde je završio gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1956. godine. Na Univerzitetu u Lozani 1962/63. specijalizirao je kriminalistiku i magistrirao. Na Pravnom fakultetu u Beogradu doktorirao je 1964. godine sa temom Primena naučnih dostignuća kod ličnih izvora dokaza u krivičnom postupku. Završio je tri kursa za uporedno pravo na univerzitetima uPeskari, Amsterdamu i Strazburu u okviru Međunarodne akademije za uporedno pravo. U okviru Ujedinjenih nacija specijalizovao se i radio na borbi protiv zloupotrebe opojnih droga.

Asistent na Katedri za krivične nauke Pravnog fakulteta u  univerziteta u Beogradu postao je 1958. godine. Posle položenog usmenog doktorskog ispita habilitovan je za ispitivača za predmet Krivično procesno pravo 1959. godine. Godine 1962. prelazi na rad u Institut za kriminološka i sociološka istraživanja gde je 1973. godine dobio zvanje višeg naučnog saradnika. Godine 1973. vraća se na Pravni fakultet, prvo kao vanredni profesor za predmet Kriminalistika, a kasnije kao redovan profesor za isti predmet (1979. godine). U dva mandata je šef Katedre za krivične nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po pozivu je predavao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a na Pravnom fakultetu u Zagrebu držao redovnu nastavu i predavanja na poslediplomskim studijama po pozivu više od 8 godina. Može se reći da je predavao gotovo na svim pravnim fakultetima u zemlji jer je nepodeljeno mišljenje da je vodeći stručnjak iz oblasti kriminalistike u našoj zemlji. Svi magistarski i doktorski radovi prošli su kroz njegove ocene, a često i mentorstvo, bez obzira na kome su fakultetu branjeni.

U inostranstvu, bilo kao profesor po pozivu sa kursom predavanja ili kroz pojedinačna predavanja, predavao je u SAD, Japanu, Kini, SSSR, Filipinima, Australiji, Nemačkoj, Engleskoj, Poljskoj itd. Sada se sa svih međunarodnih gostovanja i funkcija u međunarodnim organizacijama povlači jer želi da poslednjih 5 godina svoga radnog veka posveti studentima Beograda.

Još kao student osnovao je na Pravnom fakultetu Stručnu grupu za kriminalistiku koja od tada sa manjim prekidima radi već više od 30 godina. Ova grupa je dobrovoljna i u njoj gostuju svake godine preko 20 stručnjaka iz Jugoslavije, bez honorara. Svake godine se organizuje dobrovoljna praksa u organima pravosuđa i rad ove stručne grupe i njeno rukovođenje nagrađeno je do sada sa 4 diplome studenata Pravnog fakulteta kao i drugim priznanjima.

Prof. Aleksić dosta učestvuje i u javnosti, posebno kada želi da skrene pažnju na neki problem. Zapažene su njegove aktivnosti kada se suprotstavio legalizaciji marihuane u našem društvu, a sada je posebno angažovan na traženju rešenja o postupanju prema deci delinkventima (ispod 14 godina). Za ovaj svoj rad dobio je niz plaketa i priznanja, a 1971. godine odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.

Prof. Alsksić js do sada objavio sledeće radove:

Primena naučnih dostignuća kod ličnih izvora dokaza u krivičnom postupku, Beograd 1965; (ova knjiga-doktorska disertacija prevedena je na nemački jezik i izdata 1969. godine u Hamburgu - DKG. Pojedina poglavlja interno su prevedeia u kriminološkim institutima Mađarske i SSSR.) Uviđaj kod požara i paljsvina. Beograd. 1967; Metodika otkrivanja maloletnih dslikvenata, Beograd, 1971; Naučno otkrivanje zločina, Beograd, 1973; Kriminalistika - udžbenik. (5 izdanja - od 1979. do 1987); Nedozvoljena dokazna sredstva u krivičnom postupku (skripta) Skoplje, 1984; Strane kriminalističke policije, (skripta) Skoplje, 1986; Praktikum iz krimiialistike, Beograd 1988: Tasin dnevnik 1870-1906 (prirsđen i obrađen u štampi) Beograd, 1991.

Učestvovao je sa većim brojem odrednica u Pravnoj enciklopediji, Ekonomskoj enciklopediji i Političkoj enciklopediji, kao i u nizu elaborata za Institut za uporedno pravo. Pored ovoga objavio je preko 200 priloga u zsmlji i inostrapstvu u časopisima, zbornicima radova i kongresnim materijalima. Učestvovao je u okviru izložbe Srpske akademijs nauka „Fotografija u Srba" sa prilogom i fotografijama - 150 godina sudske fotografije u Srba.

U stručnim udruženjima zapaža se posebna aktivnost profesora Aleksića. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za krivičko pravo i kriminologiju, predsednik Udruženja pravnika Beograda, dugo godina urednik časopisa „Pravni život", kao i urednik „Arhiva za pravne i društvene nauke." Više od osam godina bio je generali sekretar Udruženja pravnika Jugoslavije.

Često js pozivan od strane Vlade SFRJ i međunarodnih organizacija da obučava grupe stručnjaka ili da vrši ekspertize (Zambija, suđenje u Stokholmu, Berlinu, veštačenje avionske nesreće i identifikacija na Kipru, Odeljenje za droge UP, sastancima HONLE-a i dr.).

Bio js više godina predsedmik Međunarodnog udruženja profesora prava u okviru „Svetski mir putem prava", čiji je član Saveta; predstavnik je Jugoslavije u Međunarodnom udruženju za krivično pravo i dr.