Danilo N. Basta

 

Rođen je 4. septembra 1945. u Zrenjaninu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Pravni fakultet u Beogradu upisao je 1964, a diplomirao na njemu 1968. Studirao je i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1970. izabran je za asistenta na predmetu Istorija političkih teorija kod prof. Mihaila Đurića. Magistrirao je na Pravnom fakultetu 1973. odbranivši rad pod naslovom Poreklo i svrha države u Kantovoj političkoj filozofiji. Doktorirao je 1978. na Filozofskom fakultetu u Beogradu odbranivši disertaciju Johan Gotlib Fihte i Francuska revolucija. Deset godina je bio isključen iz nastave (1973-1983) zbog potpisivanja peticije kojom je traženo pomilovanje prof. Mihaila Đurića. Veći deo tog vremena (1975-1984) proveo je u fakultetskom Institutu za pravne i društvene nauke, najpre kao asistent-istraživač, a potom, od 1982-1984, kao naučni saradnik.

Kao stipendist Humboltove fondacije iz Bona dva puta je boravio u SR Nemačkoj: 1976/77. na Univerzitetu u Kelnu, kod prof. Karl-Hajnca Folkman-Šluka, i 1984. na univerzitetu "Johanes Gutenberg" u Majncu, kod prof. Riharda Visera. Počev od 1985, redovno je učestvovao u izvođenju nastave na poslediplomskim tečajevima u okviru "Inter University Center of Postgraduate Studies" u Dubrovniku.

Bio je urednik časopisa "Gledišta" i "Theoria". Bio je i član redakcije "Nolitove" biblioteke "Nomos". Sada je glavni i odgovorni urednik biblioteke "Politika i društvo".

Učestvovao je kao referent na raznim simpozijumima u zemlji i inostranstvu.

Za dopisnog člana SANU izabran je 30.10.2003.

Središnje područje njegovog interesovanja i bavljenja u prvom redu čini politička i pravna filozofija nemačkog idealizma. Na području pravne filozofije osobitu pažnju poklonio je tradiciji prirodnog prava i problemu slobode.

Počeo je da objavljuje još kao student. Od njegovih radova monografskog karaktera, odnosno knjiga, mogu se pomenuti: Poreklo i svrha države u Kantovoj političkoj filozofiji, Filozofske studije, 1973, 71-138; Johan Gotlib Fihte i Francuska revolucija – Ispunjenje novovekovnog prirodnog prava u Fihteovoj ranoj političkoj filozofiji, Beograd, 1980; Pravo pod okriljem utopije – Ernst Bloh i tradicija prirodnog prava, Beograd, 1988; Pravo i sloboda – O perspektivi slobode u stranoj i našoj pravnoj filozofiji, Novi Sad, 1994; Neodoljiva privlačnost istorije, Beograd, 1999; Večni mir i carstvo slobode – Ogledi o Kantovoj i Fihteovoj praktičkoj filozofiji, Beograd, 2001; Pet likova Slobodana Jovanovića, Beograd, 2003. Pored toga, objavio je i niz članaka, od kojih neke u inostranim časopisima i godišnjacima (Archiv fuer Rechts– und Sozialphilosophie, Rechtstheorie, Bloch-Archiv i dr.).

Bavi se i prevođenjem. Prevodio je na srpski jezik Kanta, Fihtea, Šelinga, Fivega, Henisa, A. Šmita, Markuzea, Kelzena, Laska, Ničea, A. Kaufmana, K. Šmita, K. Jaspersa, E. Kasirera i dr.