Dr VEROLJUB RAJOVIĆ,
redovni profesor za predmete GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO, SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO I DRUŠTVENA SVOJINA I SAMOUPRAVLJANJE

 

Rođen je 1. januara 1933.godine u Banjici (Kosovo i Metohija). Vojnu akademiju u Zemunu je završio 1950.rodine, a na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao 1958.godine. Za asistenta na Pravnom fakulgetu u Beogradu je izabran 1961.godine, za docenta 1966, za vanrednog profesora 1976, a za redovnog profesora 1981.rodine.

 

Na Pravnom fakultetu u Beogradu je odbranio doktorsku disertaciju sa temom Uloga javnog tužioca u građanskom sudskom postupku SFR Jugoslavije 1964.godine, a školske 1960/1961.godine završio je nastavu trećeg stepena na ekonomskopravnom smeru. Kao koautor je postavio i izgradio kao nastavno-naučnu disciplinu predmet Društvena svojina i samoupravljanje i učestvovao u pisanju prvog udžbenika za taj predmet (više izdanja). Zatim je postavio temelje za novu naučnu oblast - autonomno procesno pravo, a y okviru te oblasti izgradio nastavno-naučnu disciplinu - autonomno sudsko procesno pravo i napisao prvi udžbenik za tu disciplinu, koja se izučava u okviru predmeta Građansko procesno pravo i Društvena svojina i samoupravljanje. Na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Nišu, Prištini, Titogradu i Banja Luci izvodio je nastavu iz predmeta Građansko procesno pravo i Nasledno pravo i neposredno učestvovao u stvaranju nastavnog kadra iz predmeta Građansko procesno pravo na tim fakultetima. Napisao je preko 60 bibliografskih jedinica (knjige, monografije, radovi monografskog karaktera, skripta, članci, komentari, priručnici, enciklopedijske jedinice, rasprave, itd.). Monografije i radovi monografskog karaktera su: Sudovi udruženog rada (I izdanje), Beograd, 1976.godine; Društvena. zaštita društvene svojine i samoupravnih prava, Beograd, 1978; i Sudovi u Jugoslaviji u: Enciklopediji imovinskog prava i prava udruženog rada., Beograd, 1978, tom III.

 

Na Fakultetu i van njega je obavljao razne funkcije. Na Fakultetu je bio predsednik i član raznih organa i tela. U svojstvu predsednika Komisije za reformu izradio je Teze za reformu nastavno-naučnog procesa na Fakultetu koje su i danas aktuelne. Van Fakulteta vršio je funkcije u raznim državnim, društvenim i političkim organima i telima. Pored ostalog, bio je sudija Višeg privrediog suda Srbije, član Komisije i stručne grupe u Odboru za pravosuđe Skupštine SFR Jugoslavije, predsednik Izdavačkog saveta lista „Student" u Bsogradu, član Izdavačkog saveta IO „Savremena administracija" u Beogradu, a sada je sudija Suda udruženog rada Srbije.

 

Učestvovao je na mnogim naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu.

 

U neprekidnom kontaktu je s organima i institucijama van Fakulteta, posebno organima i institucijama pravosuđa, redovno uključujući i studente. Tako uspešno povezuje nauku sa praksom i omogućuje da studenti stiču i neophodna praktična saznanja ne samo iz predmeta koje prof. Rajović predaje, nego i iz pozitivnog prava uopšte.

 

Iako vrlo mlad i maloletan, prof. Rajović je sa celom svojom familijom aktivno učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi od 1941.ro dine do konačnog oslobođenja zemlje 1945.godine.