Dr Stevan K. Vračar
redovni profesor za predmet UVOD U PRAVO

Rođen je 2. marta 1926. u selu Krunoslavlje, srez Donji Miholjac, Slavonija. Potiče iz veoma siromašne porodice srpskih naseljenika. Osnovnu školu završio je y rodnom mestu. Gimnaziju je pohađao u Petrovgradu (sada Zrenjanin) tokom 1938-1944. i u Vršcu 1946-1947. završio je c odličnim uspehom. Tokom poslednjih meseci 1944. i cele 1945. nalazio se u NOVJ, odnosno u JNA. Upisao se na Pravni fakultet u Beogradu 1947. i diplomirao 1951. s prosečnom ocenom 9,30. Tokom 1952-1953. godina koristio je stipendiju Univerziteta za posle-diplomsko usavršavanje.

Početkom 1954. izabran za asistenta na predmetu Teorija države i prava, a više godina asistirao i na predmetu Osnovi sociologije. Doktorsku disertaciju Socijalna sadržina funkcije državno-pravnog poretka odbranio je krajem 1960. Tokom 1961. koristio je stipendiju Fordove fondacije u SAD deset meseci. Za docenta na predmetu Uvod u pravo izabran je početkom 1962, za vanrednog profesora septembra 1965, a u isto zvanje reizabran je aprila 1972. Zbog nastojanja da izrazi sopstvena mišljenja u člancima, učešća u događajima juna 1968. i izraženih shvatanja u javnim diskusijama, u vreme režimske borbe protiv tzv. liberalizma isključen iz SKJ 1973, odstranjen iz nastave, izložen raznim pritiscima,  ali  ipak  zadržan  na Fakultetu  u Institutu za pravne i društvene nauke. U tom neodređenom statusu nalazio se u razdoblju od 1973. do 1981. Tek je novembra 1981. Vraćen u nastavu odlukom Nastavno-naučnog veća Fakulteta. Tokom dve prethodne školske godine omogućeno mu je da drži nastavu studentima poslediplomskih studija. Za redovnog profesora je izabran krajem 1983. godine. Pored pomenutih predmeta, na Fakultetu je početkom sedamdesetih godina predavao i Filozofiju prava, kao i posle povratka u nastavu, a poslednje tri školske godine i Metodologiju prava na poslediplomskim studijama. Kao asistent i docent predavao je na Upravnoj školi u Beogradu i Nišu, a kao vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Prištini i Visokoj političkoj školi u Beogradu, odnosno Fakultetu političkih nauka 1964-1968.

Prodekan Pravnog fakulteta u Beogradu bio je 1969-1971, a šezdesetih godina kao i poslednjih osam godina, bio je član redakcije časopisa „Anali PF u Beogradu". U Grupi za teoriju prava SANU tokom poslednjih petnaest godina zamenjuje akademika Radomira D. Lukića kad je to potrebno i obavlja sekretarske poslove. Jedan je od osnivača i upravnik Opšteg seminara Pravnog fakulteta;  rukovodilac je naučnog projekta o naučnoj misli na Pravnom fakultetu 1841-1941.

Objavio je preko stotinu radova iz višs srodnih naučnih disciplina. Najvažniji su iz Teorije države i prava: Socijalna sadržiia funkcije državno-pravnog poretka. Razmatranje o ulozi državs i prava u procesu političkog konstituisanja društva, Beograd, 1965, 254 (doktorska disertacija); Državno-pravna priiuda u socijalizmu, Beograd, 1965, 317 (predavanja-skripta); Pluralizam u socijalističkoj demokratiji, „Pregled", Sarajevo, 3/1966, 211-234; Derivativns tvorevine u funkcionisanju predstavničkih tela, „Gledišta", 4/1969, 509-534; Normativni akti socijalističkog državno-pravnog poretka, zbornik „Izvori prava u socijalisgičkom samoupravnom društvu', Beograd, 1976, 15-42; Aporije moderne države, „Pogledi", Split, 2/1980,77-108; Osnovi razlikovanja  „javnog" i „privatnog" prava, „Anali PFB", 747-817; Pravo kao komponenta politike, „Arhiv za pravne i društvene nauke", 1/1984, 3-30; Pravno oblikovanje politike, „Arhiv za pravne i društvene iauke", 1/1985, 3-25; Kontroverze povodom jugoslovepskog federalizma, zbornik Federacija i federalizam, „Gradina", Niš, 1987, 168-182: Apsurdap položaj SR Srbije u obesmišljenoj Jugoslaviji, „Anali PFB", 1/1989, 1-41; Idejne pretpostavke velikih deklaracija i ustavnih dokumenata, zbornik Dva veka savremene ustavnosti, Naučni skupovi SANU, knj. XLVII, Odeljeie društvenih nauka, knj. 9, Beograd, 1990, 261-282; „Genetski" razlozi krize državpo-pravnog porstka Jugoslavije, „Pravni život", 7-8/1990, 965-980, itd.

Glavni radovi iz Filozofije prava su: Istorijsko uobličavanje filozofije prava, Zbornik o filozofiji prava, SANU, 1978, 249-297; Ljudsko dostojanstvo i državno-pravni poredak, „Anali PFB", 1-4/1983, 163-180; O filozofiji prava, „Anali PFB", 6/1983, 1022-1053; Pravni fakticizam Vilhelma Lundststa,

„Zbornik za teoriju prava", sveska1, SANU, 1978, 97-160; Polazišta filozofskopravnog sintetizma Tome Živanovića, „Anali PFB", 5/1984, 617-654; Smisao filozofsko pravnog sintetizma Tome Živanovića, „Zbornik za teoriju prava", sveska III, SANU, 1987, 227-236; Uporišta „marksističkog jusnaturalizma", „Marksistička misao", 1/1987, 3-27 i 2/1987, 22-52; Radbruhovo shvatanje o „prirodi stvari", „Zbornik za teoriju prava", sveska IV, SANU, Bsograd, 1990,197-210; Radbruhovo filozofsko -pravno stanovište, predgovor knjizi Gustav Radbruh, Filozofija prava, prevela sa nemačkog Dušica Guteša,  Nolit, Beograd,  1980, str. IXXLVII.

Među radovima iz Metodologije prava nalaze se: Metodološki značaj postavke o organskom jedinstvu države i prava, „Anali PFB", 1-2/1962, 66-84; Ospovni problemi konstruisanja naučne i pozitivnopravne definicije ustava, „Arhiv za pravne i društvene nauke", 3-4/1962, 220-232; Metodološka integracija pravnih nauka", SANU, 1973,147-184; Sistematska pravna metodologija, "Zbornik za teoriju prava", SANU, sveska II, 1982, 49-90; Pretpostavke naučnog proučavanja pravnog sistema Jugoslavije, „Anali PFB", 1-2/1978,17-50; Integralni metod državno-pravne nauke, „Zbornik za teoriju prava", SANU, sveska III, 1987, 47-78; itd.

Među radovima iz Politikologije nalaze se: Klasna i neklasna struktura globalnog društva, „Pregled", Sarajevo, 4/1965, 257-280; Partijski monopolizam i politička moć društvenih grupa, „Gledišta", 8-9/1967,1053-1066; Jedna straiica teksta i mnogi nesporazumi o partnjskom sistemu u socijalizmu, „Gledišta", 1/1968,150-156; Politički pokazatelji kriminaliteta u privredi, „Pregled" Sarajevo, 1-2/1971, 41-64; Politizacija Univerziteta, o junskim zbivanjima 1968, „Gledišta", 9-10/1988, 236-250.