Miodrag Trajković

1937-2006

  redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji

 

 

Miodrag Trajković je rođen 27. februara 1937. godine u selu Gornji Vrtogos kod Vranja, od oca Stojadina, učitelja i majke Jelene, učiteljice. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vranju, gde je maturirao 1955. godine, a na Pravni fakultet u Beogradu  upisao se 1955. i diplomirao 1959. godine. Za vreme studija je dve godine radio kao novinar "Večernjih novosti". Školske 1959/60 bio je stipendista Republičkog saveta za školstvo na poslediplomskim studijama i honorarno držao vežbe iz Rimskog prava.

Za asistenta na Katedri za istoriju države i prava (Rimsko pravo) izabran je 1. jula 1960. godine, a u istom zvanju je reizabran još dva puta – 1963. i 1966. godine. U periodu 1962-1963. proveo je dve školske godine na specijalizaciji u Institut Universitaire d'etudes europeennes u Torinu (Italija). Godine 1963. diplomirao je na Visokim evropskim studijama u Torinu sa magistarskom tezom "Le rapport entre le commissionaire et le commetant". Sledeće 1964. godine doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu sa temom iz Privrednog prava "Pravni odnosi kod komisione kupovine i prodaje robe u našem i uporednom pravu".

Po povratku iz vojske 1965. godine, u očekivanju konkursa za asistenta, držao je predavanja na Radničkom Univerzitetu "Đuro Salaj" i bavio se prevođenjem. Godine 1966. izabran je za asistenta na Katedri za građansko pravo, a naredne 1967/68. studenti su ga birali za najboljeg asistenta na Pravnom fakultetu. Godine 1968. postao je docent za predmete Privredno pravo i Saobraćajno pravo. Kao stipendista američke vlade (IREX), 1969/70. boravio je u SAD (New York University i Berkeley University) i Kanadi (ICAO, Monteral), gde je specijalizirao Vazduhoplovno pravo. Jula 1973. godine izabran je za vanrednog profesora za Privredno pravo i Saobraćajno pravo, a juna 1978. godine za redovnog profesora za predmete Privredno pravo, Međunarodno privredno pravo i Saobraćajno pravo.

Profesor Trajković je u svojoj univerzitetskoj karijeri držao vežbe studentima iz predmeta Rimsko pravo, Istorija države i prava, Obligaciono pravo i Privredno pravo. Nastavu je držao iz predmeta Privredno pravo (Trgovinsko pravo) i Saobraćajno pravo. U školskoj 1961/62. godini predavao je Rimsko pravo na Pravno-Ekonomskom fakultetu u Nišu, a povremeno i na Pravnom fakultetu u Prištini.

Profesor Trajković je prvi u bivšoj Jugoslaviji formirao predmet Vazduhoplovno pravo i prvi u Srbiji napisao udžbenik Pomorskog prava, koji je krajem sedamdesetih godina bio obavezna literatura, ne samo na pravnim fakultetima u Srbiji, već i u Kotoru, Zagrebu, Rijeci i Splitu. Pored brojnih naučnih i stručnih radova, studentima i poslediplomcima Pravnog fakulteta je ostavio četiri udžbenika: Saobraćajno pravo (četiri izdanja), Pomorsko pravo (sedam izdanja), Međunarodno vazduhoplovno pravo (dva izdanja), kao i Međunarodno arbitražno pravo.

Pored učešća u radu brojnih komisija za odbranu specijalističkih, magistarskih i doktorskih teza, profesor Trajković je redovno držao poslediplomsku nastavu na matičnom fakultetu, kao i na Pravnom fakultetetu u Novom Sadu. U periodu 1972 - 1980. godine održao je sedam jednosemestralnih specijalnih kurseva iz Međunarodnog vazduhoplovnog prava i Pomorskog prava. Od 2000. godine, kao i posle penzionisanja, na Fakultetu je redovno držao poslediplomsku nastavu iz predmeta  Međunarodno arbitražno pravo.

Trajković je učestvovao na više međunarodnih pravnih skupova (ILA, Peace through Law, Kongres uporednog prava i dr) i držao predavanja u Torontu, Otavi, Nju Delhiju, Dakaru, Džakarti, Tokiju, Teheranu, Braziliji, Rio de Žaneiru, Nikoziji. 

 II

 Profesor Trajković je bio član brojnih domaćih stručnih udruženja (Udruženje za međunarodno pravo, Udruženje za uporedno pravo, Udruženje za evropsko pravo, Udruženje pravnika Srbije i Crne Gore, Udruženje pravnika u privredi SCG itd). Bio je predsednik Udruženja pravnika u privredi Srbije u periodu 1972 - 1978, a predsednik Jugoslovenskog udruženja za pomorsko pravo od 1987. do 1989. godine. Bio je član i više međunarodnih udruženja i stručnih tela: Udruženja za međunarodno pravo (ILA, Komitet za vazduhoplovno i kosmičko pravo ) od 1975. do 1979.), Pravnog komiteta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva - ICAO, od 1975. do 1978., član Komisije za arbitražno pravo Međunarodne trgovinske komore u Parizu, Komisije za praksu trgovinskog prava iste Komore, kao i član Radne grupe za promenu propisa MTK.

U okviru stručne aktivnosti van Fakulteta, profesor Trajković se posebno  bavio domaćom i međunarodnom arbitražom. Bio je 20 godina arbitar na listi Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Jugoslavije  (potom Srbije), a bio je i član Radne grupe za izradu našeg novog Zakona o arbitraži. Od 1988. do 1990. je bio član Međunarodnog arbitražnog suda ICC u Parizu. Kao savetnik u sporu, arbitar ili predsednik arbitražnog veća, učestvovao je u više međunardnih arbitraža (Pariska, Londonska, Ciriška, Pekinška i druge). Bio je na listi arbitara Londonskog međunarodnog arbitražnog suda i arbitar Slovenačke stalne arbitraže, Spoljnotrgovinske arbitraže Makedonije i Spoljnotrgovinske arbitraže Republike Srpske.

Drugi oblik stručne aktivnosti profesora Trajkovića predstavljala je konsultanska aktivnost, kojom se posebno bavio od 1994. godine i posle penzionisanja. Sedamdesetih i osamdesetih godina je bio spoljni stručni saradnik Jugoslovenskog aerotransporta i Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo. Od 1994. do 2000. godine je bio pravni konsultant spoljnotrgovinske firme "East Point" u Londonu i Nikoziji. Od 2001. do 2003. radio je kao viši pravni savetnik Evropske Unije u Centru za pravna i ekonomska pitanja u Beogradu (SCEPP, PLAC), koji je osnovan na osnovu sporazuma naše vlade i Evropske komisije, sa idejom da pomaže u pregovorima sa Unijom i u harmonizaciji naših propisa sa evropskim zakonodavstvom. Godine 2003. sa grupom beogradskih advokata i londonskom pravnom firmom Clyde&Co osnovao je zajedničko preduzeće za pravni konsalting Clyde d.o.o. (kasnije ILS d.o.o.), koje se bavilo pružanjem konsultanskih usluga, posebno strancima, iz oblasti međunarodnih trgovinskih odnosa. Profesor Trajković je u poslednje vreme radio kao konsultant UNDP u Ministarstvu spoljnih poslova Državne zajednice Srbija i Crna Gora na poslovima pregovaranja sa Evropskom Unijom i zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.

 III

 Profesor Trajković se angažovao i u javnom životu i diplomatiji. Od 1969. do 1974. godine bio je poslanik Savezne skupštine i član delegacije Srbije u Veću naroda. U toku poslaničkog mandata posebno je bio aktivan u Zakonodavnoj komisiji i Grupi za Interparlamentarnu saradnju. U okviru ove grupe je učestvovao na više međunarodnih skupova Unije (Ženeva, Nju Delhi, Teheran, Obala Slonovače i dr.), a 1972. godine Skupšina Interparlamentarne Unije izabrala ga je za generalnog raportera, koji je u Ženevi podneo izveštaj o ekonomskim odnosima razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. U periodu 1975 – 1979. je bio predsednik Privredne komore Beograda, a 1980. predsednik Gradske konferencije Socijalističkog Saveza Beograda.

Od 1981. do 1985. godine, profesor Trajković bio je ambasador Jugoslavije u Indoneziji, Singapuru i Papui Novoj Gvineji. Po povratku iz Indonezije, od 1985. do 1989. bio je pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove, zadužen za ekonomsku multilateralu. U tom periodu, kao šef ili član jugoslovenske delegacije učestvovao je u radu Generalne skupštine  OUN, Međunarodne organizacije rada -ILO, UNCTAD-a, OECD-a, UNESCO-a, Evropske zajednice, Međunarodnog monetarnog fonda, Samita i Komiteta Pokreta nesvrstanih zemalja, skupova zemalja u razvoju i drugih međunarodnih organizacija i konferencija. Od 1989. do 1994. je bio ambasador Jugoslavije u Brazilu, a po povratku u zemlju vratio se na Fakultet. U penziju je otišao 1. oktobra 2003. godine. Govorio je i pisao na engleskom, francuskom, portugalskom i italijanskom, a služio se španskim i ruskim jezikom.