Пре почетка рада по панелима, учесницима се обратила др Беата Гесел-Калиновска вел Калис (Beata Gessel Kalinowska vel Kalisz) из варшавске адвокатске канцеларије Гесел, која је говорила на тему „Arbitral Women, Arbitral Men, Arbitral People“.

Радом првог панела, у оквиру кога се расправљало о различитим овлашћењима арбитара, руководио је Кристоф Либшер (Christoph Liebscher), адвокат у бечкој канцеларији Wolf Theiss. Први панел се бавио питањима улоге и овлашћења арбитара за хитне ситуације (emergency arbitrators), о чему је, уз навођење примера з праксе, излагао Тјери Аугсбургер (Thierry Augsburger) из женевске канцеларије Schellenberg Wittmer, овлашћењима арбитара да примењују норме непосредне примене, о чему је говорио Алфред Сиви (Alfred Siwy) из бечке канцеларије Schoenherr, улогама и овлашћењима арбитара у случају да странке и њихови правни заступници не поштују процесну дисциплину, о чему је излагао др Тилман Нидермајер (Tilman Niedermaier) из минхенске канцеларије CMS Hasche Sigle, овлашћењима арбитара да нареде замрзавање имовине странке, о чему је говорио Аксел Бењамин Херцберг (Axel Benjamin Herzberg), оснивач берлинске канцеларије Herzberg Legal, и овлашћењима арбитара у доказном поступку, о чему је излагао Милан Лазић из београдске канцеларије Карановић-Николић.

Други панел је био усредсређен на питања аутономије воље страна у арбитражном псотупку и њиме је, уместо професора Правног факултета Универзитета у Питсбургу Роналда Бренда (Ronald Brand) који због штрајка авиопревозника није био у могућности да стигне у Београд, руководио професор др Владимир Павић. У оквиру овог панела дискутовало се о питањима аутономије воље и пристанка на арбитражу у светлу две скорашње одлуке немачких судова о питањима аутономије воље страна у арбитражном поступку, о чему је говорила Сара Ганц (Sarah Ganz) из лондонске канцеларије Wilmer Hale, ограничењима аутономије воље у арбитражним споразумима, о чему је говорила Гаел Фиљол (Gaelle Filhol) из париске канцеларије White & Case, аутономији страна да изаберу меродавно материјално право у арбитражи, о чему је излагао Дерек Солер (Derek Soller) из њујоршке канцеларије Baker & McKenzie, и ограничењима аутономије воље страна у арбитражном поступку, о чему је говорио Сајмон Гринберг (Simon Greenberg) из париске канцеларије Clifford Chance.

     

Након ових дискусија, учесницима конференције обратила се др Макси Шерер (Maxi Scherer) из лондонске канцеларије Wilmer Hale, која је говорила о арбитражи у споровима из области енергетике.

Конференција је окупила преко 250 учесника из 30 држава. Организациони одбор Конференције су, као и ранијих година, чинили: професор др Мирко Васиљевић, пок. професор др Гашо Кнежевић, професор др Владимир Павић, доцент др Милена Ђорђевић и асистенти Марко Јовановић и Урош Живковић.

Организацију Београдске арбитражне конференције су и ове године подржали Регионални отворени фонд за југоисточну Европу GIZ, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Немачка арбитражна институција (DIS) и Удружење за арбитражно право, адвокатске канцеларије WilmerHale из Лондона, White & Case из Париза, Baker & McKenzie из Беча, као и београдске канцеларије Моравчевић, Војновић & Partners у сарадњи са Schoenherr и Карановић-Николић. Организацију конференције подржали су и Комисија Уједињених нација за међународно трговинско право (UNCITRAL), Центар за међународно правно образовање Правног факултета Универзитета у Питсбургу, Школа арбитражног права Квин Мери колеџа на Универзитету у Лондону и Америчка привредна комора у Србији.

Галерија слика >>