Prof. dr Dragica Vujadinović
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
dragicav@ius.bg.ac.rs
Split, 19.04.-23.04. 2006.


BOLONJSKA DEKLARACIJA - PUT DO EVROPSKE DIPLOME
Bolonjski proces na Pravnom fakultetu u Beogradu

 

Uvod

Iako ima puno dilema i otvorenih problema koji su se pojavili tokom procesa usaglašavanja studija širom Evrope s Bolonjskom deklaracijom[1], činjenica je da su određeni pozitivni trendovi veoma jaki i nesporni – u smislu podsticanja svih fakulteta da preispitaju i osavremene nastavne sadržaje (da naprave nove kurikulume fakulteta i silabuse nastavnih premeta), da osavremene pedagoško-didaktičke metode rada, da unaprede tehničko-tehnološke uslove rada.

Pozitivni trendovi su, takođe, prisutni u smislu podsticanja saradnje srodnih fakulteta unutar pojedinih država, saradnje fakulteta u regionalnim i evropskim razmerama, usaglašavanja strateških opredeljenja visokog školstva u cilju ostvarenja punih uslova za mobilnost studenata i nastavnika, za sticanje tzv. joint diploma, zatim, u smislu intenziviranog sastajanja predstavnika univerzitetskih institucija na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou, i sledstvenog donošenja zajedničkih deklaracija o saradnji i o jedinstvenim principima sprovodjenja reformi visokog školstva.

Generalni dobitak je u tome sto su svi fakulteti morali da krenu u proces preispitivanja i unapređivanja kurikuluma i silabusa, i to u skladu s principima modernizovane interaktivne nastave, primene sistema unutrašnje i spoljnje kontrole i evaluacije rada, uspostavljanja nove ili ponovne akreditacione procedure visokoškolskih ustanova na nivou nacionalnih država, a opet u skladu s jedinstvenim principima unapredjenja i usaglašavanja evropskog sistema visokog obrazovanja, sistema bodova i dodatka diplomi (diplomma supplement), koji se uklapaju u strategiju mobilnosti studenata i dobijanja zajedničkih evropskih diploma. Sve je to, dakle, doprinelo intenziviranim procesima reforme svih nastavnih predmeta, ukupnih studija na pojedinim fakultetima i celini univerzitetskog obrazovanja u okvirima država, regiona i evropskog prostora kao celine.

Poseban doprinos i impuls  je Bolonjski proces imao za reformu visokog školstva u zemljama u tranziciji. Uključivanje u evropske tokove visokog školstva i usklađivanje s najvišim evropskim standardima predstavljalo je za ove zemlje ne samo jedan od bitnih pokazatelja spremnosti za evropske integracije i za uspostavljanje demokratskih poredaka, već i za prevazilaženje manjkavosti obrazovanja nasleđenog iz real-socijalizma. S druge strane, fleksibilnost Bolonjskog procesa je ostavila dovoljno prostora i za to da se očuvaju elementi nasleđenog sistema obrazovanja koji su se pokazali dobrim i vrednim očuvanja.

Specifican i veoma dragocen doprinos za zemlje nastale na prostorima ex-Jugoslavije je – uz sve pominjane opšte prednosti podstaknutog reformskog procesa – vezan za tendencije ponovnog uspostavljanja veza i saradnje, usaglašavanja obrazovnih sistema, stvaranja formalnih mogućnosti za međusobno priznavanje diploma i za mobilnost studenata u okvirima regiona, kao i u širim evropskim okvirima. Naravno, mogućnosti koje pojedine države nastale nakon raspada bivše zajedničke države imaju za mobilnost u evropskim razmerama upravno su proporcionalne statusu svake od njih ponaosob u kontekstu procesa proširivanja Evropske Unije.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da procesi napretka saradnje na nivou visokog školstva na ex-jugoslovenskom prostoru imaju značajnu ulogu i u procesu konsolidacije političkih, ekonomskih, kulturnih odnosa, kao i u procesu pomirenja i prevladavanja teških posledica skorašnjih ratova u ovom regionu.

 

I Reforma pravnih studija u Evropi, regionu, Srbiji

I. 1. Uvod – Opšti principi reforme pravničkog obrazovanja

Opšti principi/zadaci reforme visokoškolskog obrazovanja u skladu s Bolonjskim procesom (na osnovu kojih je donet i novi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije), primenjeni su na proces reforme pravnih studija u Srbiji. U skladu s tim, reforma studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu ima sledeće ciljeve:

Osavremenjivanje i usavršavanje kurikuluma i silabusa u skladu s obrazovnim programima najprestižnijih evropskih studija prava;

Uvođenje ECTS sistema;

Uvođenje dodatka diplomi;

Uvođenje širokog spektra jednosemestralnih intenzivnih obaveznih I opcionih kurseva;

Uvođenje modularnog sistema i fleksibilnih interdisciplinarnih studijskih programa;

Uvođenje interaktivnih metoda rada na časovima;

Uvođenje praktične nastave za kurseve iz pozitivno-pravnih predmeta;

Uvođenje mnogo jačih veza sa sudskom praksom, političkim I ekonomskim institucijama;

Uvođenje studentske evaluacije;

Usklađivanje diplome studija prava sa standardima Evropske Unije;

Uvođenje National Quality Assurance System u skladu sa European Quality Assurance System, kao i ostvarenje sveevropske akreditacije studijskih programa.

I. 2. Razmena iskustava, saradnja i usaglašavanje reformskih procesa

Poslednjih nekoliko godina je intenzivirana saradnja i organizovanje susreta predstavnika visokoškolskih ustanova u okvirima Evrope, regiona Jugoistočne Evrope, država nastalih na prostorima bivše Jugoslavije, kao i unutar pojedinačnih država (među srodnim fakultetima).

Pomenućemo neke od oblika saradnje, u kojima je i Pravni fakultet u Beogradu aktivno učestvovao.

Na regionalnom nivou održani su, između ostalog, sastanci u Banja Luci, Mariboru, Novom Sadu, Beogradu, Skoplju s konkretnim zaključcima o multilateralnoj i bilateralnoj saradnji i usaglašavanju procesa reformi.[2]                    

Na širem evropskom nivou održana su dva skupa u Ljubljani, od kojih će drugi biti posebno apostrofiran zbog niza važnih zajedničkih zaključaka.

Pravni fakultet u Beogradu je postao član European Law Faculty Association i na taj način se direktno uključio u reformske procese na evropskom nivou.

Nakon većeg broja zajedničkih sastanaka tokom poselednjih par godina predstavnika pravnih fakulteta u Srbiji, usaglašena je na nacionalnom nivou strategija reforme državnih pravnih fakulteta.

SASTANAK EVROPSKIH PRAVNIH FAKULTETA od 29. septembra do 1. oktobra, 2005. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ljubljani

Održan je međunarodni skup evropskih pravnih fakulteta u organizaciji agencije Evropske Unije, pod nazivom „Towards Creating Bologna Curricula – How to Define the Core Legal Subjects and Reduce the Contact Hours?“ Na skupu su učestvovali predstavnici dvanaest evropskih pravnih fakulteta, uključujući i Pravni fakultet u Beogradu. U završnoj deklaraciji, između ostalog, zaključeno je i sledeće:

da svaki fakultet, polazeći od akademske tradicije i potencijala kojima raspolaže, treba da definiše sopstveni profil i ciljeve, utvrđujući pri tom da li će mu prioriteti biti lokalnog, regionalnog ili globalnog karaktera;

fakultet treba da predvidi ciljeve svakog studijskog programa, u smislu znanja, veština i vrednosti koji on treba da obezbedi, ali bilo koji format studijskih ciklusa da bude usvojen (3+2, 4+1 ...), to ne sme biti ključni faktor za određivanje strukture kurikuluma, dokle god je obezbeđena mobilnost studenata;

u izradi programa studija, fakulteti treba da vode računa da on sadrži:

a) osnovne pravne predmete koji se tiču ključnih pravnih disciplina, b) humanističke discipline koje izučavanje prava smeštaju u širi društveni, kulturni, vremenski i prostorni okvir, c) razvijanje veština jezičkih, komunikacijskih, tehnoloških, itd.), koje su neophodne za dalje akademske i profesionalne aktivnosti studenata, d) interdisciplinarne predmete koji omogućuju diplomiranim pravnicima da sarađuju u sferi nepravničkih disciplina;

diploma pravnika ne može obezbediti  apsolutno vladanje svim oblastima prava, pa stoga u svim bazičnim disciplinama nastavnici, umesto insistiranja na bespotrebnim detaljima, treba da osposobe studente da shvate strukturu pravnog sistema i koriste pravni metod u rešavanju problema;

i pored nesporne odgovornosti različitih javnih subjekata u sferi pravnog obrazovanja, primarna odgovornost u određivanju i primeni prethodno navedenih ciljeva, koji su usklađeni i sa potrebama društva kao celine, jeste na samim fakultetima i univerzitetima;

univerzitetsko obrazovanje, generalno, a posebno pravničko obrazovanje, treba da omogućuje jačanje intelektualnih, moralnih i društvenih kapaciteta ličnosti studenta, pa je privrženost odgovarajućim etičkim i moralnim stavovima i vrednostima krucijalni element u podučavanju i izučavanju prava.

Konferencija Pravnih fakulteta Srbije

Na Pravnom fakultetu U Beogradu je 19. oktobra 2005. g. održan sastanak  Konferencije pravnih fakulteta Srbije, na kojoj su se okupili dekani i prodekani svih državnih pravnih fakulteta u Republici. Posle duže analize, usvojeni su sledeći zaključci:

Dodiplomske akademske studije prava (bachelor) i poslediplomske (master) za bazične pravne profesije (pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava, advokatura i javne službe) mogu se izvoditi isključivo na akreditovanim državnim pravnim fakultetima, što je u skladu sa rešenjima kojima u sličnim okolnostima pribegavaju druge  zemlje u okruženju i tranziciji - Bugarska, Rumunija, Makedonija, Hrvatska...), kao i mnoge razvijene evropske zemlje - Grčka, Finska, Francuska, Italija, Nemačka, Slovenija, itd.).

Akademskim studijama prava po sistemu 4+1 godinu treba dati prednost u odnosu na sistem 3+2 godine, s tim da se strukovne studije od 3 godine, koje ne bi imale direktnu prohodnost ka akademskim studijama, mogu uvoditi prema opredeljenju pojedinih fakulteta i zavisno od njihove specifičnosti i odgovarajuće konkurentnosti privatnih pravnih fakulteta.

Polaganje pravosudnog ispita treba omogućiti posebnim zakonom samo studentima akreditovanih državnih pravnih fakulteta koji su završili akademski stepen master, s tim da se peta godina radi rasterećenja sudova izvodi na fakultetima u saradnji sa sudovima, tužilaštvom i državnom upravom (50% profesori i 50% praktičari), te da se nakon toga obavlja i jedna godina prakse u pravosudnim i upravnim institucijama.

Potreba veće mobilnosti studenata i profesora ne pretpostavlja potpunu unifikaciju akademskih studija prava. Naprotiv, potrebno je da novi nastavni planovi i programi uvažavaju i potrebe koje nameću nove pravne discipline u skladu sa razvojem prava (kompanijsko pravo, berzansko pravo, pravo konkurencije, organizovani kriminal, pravo EU, pravo telekomunikacija, sudska prava, poresko pravo, itd.) i nove veštine (etika, retorika, jezik struke, pravna informatika, pravno normiranje, pravna klinika i slično), kao i tradiciju fakulteta, kadrovski potencijal, interdisciplinarnost.

 

 

II Reforma studija na Pravnom fakultetu u Beogradu

 

Po logici svega do sada rečenog, reforma studija na PF u Beogradu je zamišljena kao postepeni proces implementacije principa Bolonjske deklaracije, Evropskog okvira visokog školstva (EHEA), Procesa stabilizacije i asocijacije (SAP), Nacionalne strategije za reformu visokog školstva (donete nakon uspostavljanja demokratske vlasti 2000. godine), deklaracije potpisane od strane svih Pravnih fakulteta u Srbiji (Novi Sad, maj 2003), kao i Deklaracije svih državnih fakulteta prava (potpisane u Beogradu, septembra 2005), a u skladu s Novim zakonom o visokom školstvu (usvojen u parlamentu Republike Srbije 28. 08. 2005.), koji je donet u skladu s reformskim principima i koji predstavlja zakonsku osnovu za reformu pravnih studija i univerzitetskog obrazovanja u Srbiji u celini uzev.

Naravno, reforma na PF u Beogradu je - uz dužno poštovanje opštijih principa, standarda i smernica Bolonjskog procesa – usklađena i s konkretnim potrebama i interesima same kuće, a na način i u meri kako su to nastavni kolektiv i Uprava procenili da je najcelishodnije.

Do sada su na Pravnom fakultetu u Beogradu ostvarene dve faze reforme: prva faza je trajala od 2003 do 2005. godine i završena je formalno usvojenim merama regulisanja i reforme studija u tranzicionom periodu, vezano za generaciju studenata upisanu 2005/6. školske godine na prvu godinu studija (dakle, vezano za period kada još nije bio donet Novi zakon o visokom obrazovanju, i kada još nije bio donet novi Nastavni plan studija na PF u Beogradu); druga faza se odnosi na novi Nastavni plan studija, kojim je obuhvaćena reforma osnovnih i poslediplomskih studija, i koja će se primenjivati počev od 2006/7. školske godine; treća faza reforme predstoji tek da se realizuje, a odnosiće se na reformu doktorskih studija; četvrta faza će se odnositi na proces akreditacije studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je inače predviđen za sve visokoškolske institucije novim Zakonom o visokom obrazovanju.

 

II. 1. Prva faza ostvarenja reforme studija na PF u Beogradu – 2003-2005. godina

Prva grupa promena se odnosi na studente koji upisuju prvu godinu studija počev od školske 2005/2006. godine, a zasnovana je na odluci Nastavno-naučnog veća od 20.06.2005.

Svi predmeti su jednosemestralni, prema važećem nastavnom planu i programu, uz zadržavanje postojećeg fonda časova, koji se realizuje u jednom umesto u dva semestra. Time će se znatno intenzivirati nastava i mobilisati studenti, pogotovo u prvom semestru, što bi moglo pozitivno uticati na efikasnije studiranje. Jednosemestralnost je osnovno polazište za buduću modifikaciju nastavnog plana i programa i na kasnijim godinama studija.

Studenti će, u skladu sa Zakonom i Statutom, moći da koriste pet ispitnih rokova. Januarski ispitni rok, za polaganje predmeta iz zimskog semestra, po pravilu počinje 16. januara i traje do 10. februara. Aprilski ispitni rok, kao popravni za predmete iz zimskog semestra, počinje po pravilu 1. aprila i traje devet dana. Junski ispitni rok, u kome se mogu polagati samo ispiti iz predmeta koje se izučavaju u letnjem (drugom) semestru, po pravilu traje od 1. do 25. juna. Septembarski rok, kao popravni za predmete iz drugog semestra, analogno aprilskom, po pravilu počinje 25. avgusta i traje devet dana, poput aprilskog. Drugi septembarski rok, kao opštepopravni za sve nepoložene ispite sa godine, po pravilu traje od 15. do 30. septembra. Ispitni raspored za januarski rok student dobija do 30. oktobra, a za junski rok do 10. marta.

Druga grupa zaključaka se odnosi na sve genaracije studenata:

Tokom leta, u periodu od 1. jula do 25. avgusta biće organizovani seminari, letnje škole, kao i gostovanja nastavnika, istraživača I predavača iz drugih univerzitetskih centara u zemlji I inostranstvu.

Lista opcionih predmeta je otvorena. Pored opcionih predmeta predviđenih Statutom, pre početka svake školske godine, na predlog Katedara, odlukom Nastavno-naučnog veća određuju se i drugi opcioni predmeti koji će se predavati u tekućoj školskoj godini. Broj studenata koji se upisuju na jedan opcioni predmet ne može biti manji od deset studenata, niti veći od 15% od broja upisanih studenata u tekuću školsku godinu. Studenti se na opcione predmete upisuju prema postignutom uspehu na studijama, odnosno vremenu kada su stekli uslov, a rang lista upisanih studenata na pojedinim opcionim predmetima je javno dostupna.

Neophodno je, u granicama mogućnosti, uspostaviti praktični karakter vežbi. To uključuje i uvođenje obaveze da se za svaki predmet pre početka  školske godine Upravi Fakulteta dostavi plan praktičnog rada na vežbama, koji bi podrazumevao rešavanje praktičnih problema, pisanje pravnih akata, analizu izvora, odlazak u sud, skupštinu, ministarstva, policiju, kaznenopopravne ustanove, itd. Plan praktičnog rada na vežbama će biti objavljen na internet stranici Pravnog fakulteta i podeljen studentima. Pri tom će se težiti da jedan broj vežbi izvode i istaknuti stručnjaci iz prakse, naročito na pozitivnopravnim predmetima, kao što je nekada bilo uobičajeno na Fakultetu. Organizovanje i realizacija praktičnog karaktera vežbi predstavlja obavezu predmetnog nastavnika, Katedre i Uprave Fakulteta.

Radi realizovanja redovne i organizovane prakse, prevashodno na procesnim predmetima, Fakultet će ostvariti institucionalnu saradnju sa sudovima i drugim nadležnim institucijama.

Utvrđeni su standardi koji se odnose na udžbenike i udžbeničku literaturu. Nova izdanja udžbenika za predmete koji se predaju osam časova u semestru (u sistemu jednosemestralnosti) treba da imaju najveći obim od oko 550 strana, za predmete sa šest časova u semestru (u sistemu jednosemestralnosti) oko 400 strana, a za opcione i izborne predmete oko 250 strana.

Uvodi se izdavanje dodatka diplome (diplomma supplement) u skladu s evropskim standardima. Kroz posebni dokument koji se pored diplome izdaje studentu (uz preciznije podatke o nastavnom planu i programu, kao i podatke o Fakultetu), budući poslodavac biće u stanju da sagleda profil institucije na kojoj je diploma stečena, detalje programa studija, usmerenje je je tokom sudija student sam sebi odredio (smer odnosno studijski program, položene opcione predmete), kao i posedovanje drugih posebnih znanja (opcioni predmeti, veštine ili predmeti sa drugog smera – studijskog programa).

Uvodi se evaluacija kurseva, nastavnika i saradnika od strane studenata,  na osnovu jasno utvrđenih kriterijuma, kao element unutrašnje kontrole kvaliteta. Uprava će, u saradnji sa stručnjacima i na osnovu iskustava drugih univerziteta, pripremiti odgovarajuće  upitnike za evaluaciju. Studentska evaluacija treba da omogući nastavnicima i saradnicima da sagledaju sopstvene rezultate u nastavi i da u skladu sa rezultatima evaluacije prilagođavaju način na koji izvode nastavu. Rezultati evaluacije su na raspolaganju Upravi Fakulteta i odgovarajućoj Katedri.

Fakultet će organizovati posebnu službu koja će olakšavati zapošljavanje studenata i omogućavati poslodavcima da lakše dođu do potrebnih kvalitetnih diplomiranih pravnika.

Usvajanjem ovih zaključaka postavljeni su jasniji okviri za drugu, još delikatniju fazu reforme, koja će se odnositi na reformu nastavnog plana i programa, uvođenje dvostepenih diploma (koje bi se sticale nakon 3+2 ili 4+1 godine), uvođenje sistema kredita i druge promene, koje u ovom momentu još uvek nije bilo moguće adekvatno pripremiti, pogotovo dok se ne donese novi Zakon o visokom obrazovanju.

 

***************************

II. 2. Legalni okvir – novi Zakon o visokom obrazovanju

U međuvremenu je, na sednici Skupštine Republike Srbije od 28. avgusta 2005. godine, usvojen novi Zakon o visokom obrazovanju.[3]

Ovde će biti pomenute samo one odredbe Zakona koje su direktno uticale na finalno profilisanje novog Nastavnog plana na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na definisanje obima, vrsta, stepena studija, kao i na proces akreditacije i sticanje zajedničkih diploma.

Zakonsko regulisanje obezbeđivanja kvaliteta visokog obrazovanja je vezano za formiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, za formiranje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, za regulisanje interne i eksterne provere kvaliteta, za proceduru akreditacije.

Nadležnosti Nacionalnog saveta (čl. 10), su, između ostalog, da prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost s evropskim i međunarodnim standardima, da predlaže nadležnom Ministarstvu politiku visokog obrazovanja, da daje mišljenje o politici upisa na visokoškolske ustanove, da prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost s evropskim i međunarodnim standardima, da predlaže Vladi normative i standarde rada visokoškolskih ustanova, kao i materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje, da utvrđuje standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, kao i za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i za izdavanje dozvola za rad; da utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, da odlučuje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije, da daje preporuke o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika.

Prema čl. 13, radi obavljanja poslova akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu i vrednovanja studijskih programa, Nacionalni savet obrazuje posebno radno telo - Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta. Komisija, između ostalog, predlaže Nacionalnom savetu standarde za izdavanje dozvole za rad, standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, standarde i postupak za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova; Komisija se, takođe, stara o harmonizaciji standarda i procedura u oblasti akreditacije, u okviru evropskog prostora visokog obrazovanja (čl 14).

Obezbeđivanje kvaliteta visokoškolske ustanove i interne i eksterne kontrole kvaliteta rada regulisano je članom 15, s tim što samostalna visokoškolska ustanova svojim statutom, odnosno opštim aktom definiše tela i postupke vezane za praćenje, obezbeđivanje, unapređenje i razvoj kvaliteta studijskih programa, nastave i uslova rada, a provera kvaliteta i ispunjenja obaveza vrši se u skladu s pravilnikom koji, na predlog Nacionalnog saveta, donosi nadležni Ministar. U postupku ocene kvaliteta uzima se u obzir i ocena studenata o studijskim programima. Komisija obavlja proveru ispunjavanja obaveza samostalne visokoškolske ustanove po posebnom nalogu Nacionalnog saveta, na zahtev samostalne visokoškolske ustanove ili Ministra.

Proces akreditacije je regulisan čl. 16, u smislu da Komisija izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa; upućuje visokoškolskoj ustanovi akt upozorenja, kojim se ukazuje na nedostatke u pogledu ispunjenosti uslova, kvaliteta rada visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, i ostavlja rok za otklanjanje navedenih nedostataka, s tim što po isteku tog roka odlučuje o zahtevu, donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju. Ako Komisija donese rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju, osnivač, odnosno visokoškolska ustanova, može u roku od 30 dana od dana prijema rešenja uložiti žalbu Nacionalnom savetu. Protiv rešenja Nacionalnog saveta se po žalbi ne može voditi upravni spor. Osnivač, odnosno visokoškolska ustanova, ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju po isteku roka od godinu dana od dana donošenja rešenja kojim se odbija zahtev za akreditaciju.

Definisanje studija i studijskih programa po sadržaju, oblastima, vrstama, obimu je regulisano članovima od 24. do 29:

Studije prvog stepena su:

1) osnovne akademske studije - Na Pravnom fakultetu će trajati 4 godine, i na osnovu njih se stiče zvanje ‘pravnik’;

2) osnovne strukovne studije – na Pravnom fakultetu u Beogradu se razmišlja o uvođenju ovih studija u trajanju od 3 godine, ali još uvek nisu donete konačne odluke.[4]

Studije drugog stepena su:

1) diplomske akademske studije - master; posle 5. godine se stiče zvanje ‘diplomirani pravnik’. Novi nastavni plan na Pravnom fakultetu u Beogradu je detaljno definisao sadržaj i dinamiku ovih studija;

2) specijalističke strukovne studije. One bi mogle ići posle trogodišnjih strukovnih studija, ali na Pravnom fakultetu u Beogradu nema za sada konkretnih planova te vrste;

3) specijalističke akademske studije. One bi sledile posle master studija i verovatno će biti otvorena mogućnost da budu priznate i kao prva godina doktorskih studija.[5]

Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

Studijski program za sticanje zajedničke diplome je predviđen članom 26., po kome takav studijski program može da se izvodi kada ga usvoje nadležni organi visokoškolskih ustanova koje ga organizuju i kada se na osnovu toga steknu uslovi za dobijanje tzv. Zajedničke diplome (Joint diploma).

Obim studija je regulisan čl. 29., a zakonodavac ostavlja mogućnost da studije traju 3+2 i 4+1, i da doktorske studije traju 3 godine i imaju najmanje 180 ESPB bodova, uz prethodno ostvareni obim studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim i diplomskim akademskim studijama.

        Po članu 116., postupak akreditacije i dobijanja dozvole za rad univerziteta, fakulteta, odnosno akademija umetnosti koji su dobili rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti pre stupanja na snagu ovog Zakona sprovešće se najkasnije u roku od tri godine od dana obrazovanja Komisije za akreditaciju, a smatraće se da ove ustanove visokog školstva imaju dozvolu za rad do okončanja navedenog postupka akreditacije.

 

*****************************

II 3. Druga faza reforme studija na Pravnom fakultetu u Beogradu

NOVI NASTAVNI PLAN

U skladu sa zajedničkom odlukom svih Pravnih fakulteta u Republici Srbiji, odlučeno je da se studije prava organizuju po sistemu 4+1, što znači da diplomske akademske studije traju 5 godina i dobija se – nakon izrade pismenog rada  na kraju studija - diploma ‘master’-a. Moguće je sticanje i tzv. slobodnih mastera, kao i strukovnih ili akademskih specijalizacija. Nakon akademskih specijalizacija, i pre svega sticanja zvanja ‘master’’, moguć je nastavak trogodišnjih doktorskih studija. Takođe, predviđena je i mogućnost trogodišnjih strukovnih studija. Uvođenje i regulisanje specijalističkih trogodišnjih studija, kao i trogodišnjih doktorskih studija, ostavljeno je za sledeću fazu reforme nastavnog plana na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Predviđeno je izvođenje nastave u okviru tri smera: Pravosudno-upravni smer, Poslovno-pravni smer, Teorijsko-pravni smer. Prohodnost ka pravosudnom ispitu postoji sa sva tri smera.

Polazeći od predloga katedri tokom letnjeg semestra školske 2004/05 godine, konsultacija vođenih tokom cele školske godine s nastavnicima i saradnicima Fakulteta, uporednih trendova reforme na relevantnim pravnim fakultetima u Evropi u skladu s Bolonjskim procesom, rasprave vođene na Komisiji za reformu iste godine, nespornog uverenja o potrebi da se  studije prava učine više praktičnim nego što je to do sada bio slučaj, zaključaka Konferencije državnih pravnih fakulteta usvojenih u novembru 2005. godine o trajanju studija prava u dva ciklusa od 4+1 godine, sprovedene delimične reforme pravnih studija za generaciju 2005/06, kao i potrebe donošenja novog konkurentnijeg i modernijeg nastavnog plana s obzirom na predstojeći postupak akreditacije i obezbeđivanja unutrašnje i spoljašnje kontrole kvaliteta, uz saglasnost šefova svih katedri izražene na sastanku od 15.12.2005. g., kao i predloga usaglašenih na Komisiji za reformu održanoj 19.12.2005. g., na svojoj sednici od 27.12.2005. g. Naučno-nastavno veće Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu donelo je  sledeći


 

NASTAVNI  PLAN

Akademske studije

Prva godina

Prvi semestar                                                                                               Broj bodova
            1. Uvod u pravo                                                                                               12
            2. Rimsko pravo                                                                                              7
            3. Uporedna pravna tradicija                                                                             6
            4. Strani jezik (engleski ili francuski
                ili nemački ili ruski)                                                                                     5
Drugi semestar
            5. Ustavno pravo                                                                                             13
            6. Nacionalna istorija države i prava                                                                  6
            7. Osnovi sociologije i sociologija prava                                                             6
            8. Pravna informatika  (veština)                                                                         5
 

Druga godina

Treći semestar
            9. Građansko pravo – opšti deo i Stvarno pravo                                                  14
            10. Porodično pravo                                                                                         8
            11. Osnovi ekonomije                                                                                      8
Četvrti semestar
            12. Krivično pravo                                                                                            14
            13. Nasledno pravo                                                                                          8
            14. Jedan predmet sa smera                                                                            3
                        - Kriminologija sa pravom izvršenja
                          krivičnih sankcija (Pravosudno-upravni smer)
                        - Pravo konkurencije i privredno pravo
                          (Poslovnopravni smer)                                         
                        - Politički sistem (Teorijskopravni smer)        
            15. Pismeni rad iz Građanskog prava-opšti deo,
                  Stvarnog prava, Naslednog prava ili
                  iz Krivičnog prava – do 15 strana                                                                5

Treća godina

Peti semestar
            16. Upravno  pravo                                                                                           11
            17. Krivično procesno pravo                                                                              9
            18. Kompanijsko pravo                                                                                    7
            19. Jedan predmet sa smera                                                                            3
                        - Kriminalistika (Pravosudno-upravni smer)
                        - Berzansko pravo (Poslovnopravni smer)   
                        - Crkveno pravo  (Teorijskopravni smer)        
Šesti semestar
            20. Obligaciono pravo                                                                                      13
            21. Međunarodno javno pravo                                                                           9
            22. Pravo evropskih  integracija                                                                        6
            23. Jedan opcioni predmet                                                                               2
                        - Retorika ili                           
                        - Sudska psihologija
ili
                        - Autonomno pravo ili
                        - Parlamentarno pravo ili
                        - Studije roda (Gender studies) ili
                        - Pravo medija ili
                        - Posebno upravno pravo ili
                        - Diplomatsko i konzularno
pravo


Četvrta godina

Sedmi semestar
            24. Trgovinsko pravo                                                                                        9
            25. Radno i socijalno pravo                                                                              10
            26. Poresko pravo                                                                                           8
            27. Jedan predmet sa smera                                                                            3
                        - Pravna medicina (Pravosudno-upravni smer)
                        - Saobraćajno pravo (Poslovnopravni smer)   
                        - Političke i pravne teorije (Teorijskopravni smer)        
Osmi semestar
            28. Građansko procesno pravo                                                                         12
            29. Pravo intelektualne svojine                                                                          7
            30. Jedan predmet sa smera                                                                            3
                        - Organizovani kriminalitet  (Pravosudno-upravni smer)   
                        - Pravo privrednih prestupa i prekršaja (Poslovnopravni smer)   
                        - Filozofija prava  (Teorijskopravni smer)        
            31. Jedan opcioni predmet                                                                               2
                        - Ekološko pravo ili
                        - Pravosudno organizaciono pravo ili
                        - Simulacija suđenja (Moot court) ili
                        - Međunarodni odnosi ili
                        - Međunarodno humanitarno pravo
                        - Međunarodno radno pravo ili
                        - Pravo lokalne samouprave
            32. Pismeni rad ili istraživačka praksa iz Građanskog procesnog prava
                  ili Krivičnog procesnog prava ili Upravnog procesnog prava (do 15
                  strana)                                                                                                     6

 

 

 

 

Peta godina - master

 Deveti semester

Poslovno-pravni modul

Upravno-sudski modul

Međunarodno privatno pravo     9

Međunarodno privatno pravo  9

Međunarodno trgovinsko pravo 6

Međunarodno krivično pravo   6

Arbitražno pravo                        3

Upravno procesno pravo         3

Predmet sa liste Opcionih premeta:                                    2
Pravna klinika
Pravo telekomunikacija
Pisanje pravnih akata u privredi

Pravo konkurencije
Notarsko pravo u privredi
Bankarsko pravo
Međunarodne organizacije

Predmet sa liste Opcionih premeta:                                 2
Maloletničko krivično pravo
Pravna klinika
Veliki savremeni pravni sistemi
Pisanje pravnih akata u sudstvu i upravi
Notarsko pravo u sudstvu i upravi
Medicinsko pravo

Praksa u privredi I                      7

Praksa u pravosuđu i upravi I  7

Ukupno kredita:                        27

Ukupno kredita:                     27

 X semester

Strana pravna terminologija       5

Strana pravna terminologija    5

Ekonomska politika                    4

Ljudska prava                          4

Pravo osiguranja                        4

 Javne finansije i budžetsko pravo                                       4

Predmet sa liste Opcionih premeta:                                    2
Pravo energetike
Ekonomska analiza prava
Poslovnopravna etika
Računovodstvo za pravnike
Pravo interneta
Stečajno pravo

Filozofija prava ili

 Metodologija prava

Predmet sa liste Opcionih premeta:                                 2
Politika suzbijanja kriminaliteta
Pravna etika
Metodologija prava
Izborno pravo
Javna uprava ili

Filozofija prava

Praksa u privredi II                    3

Praksa u pravosuđu i upravi II  3

Ukupno kredita:                      18

Ukupno kredita:                      18

Završni (master) rad               15

Završni (master) rad               15

Ukupno kredita na master programu: 27 + 18 + 15 = 60

Praksa u trajanju od 30 dana (u pravosuđu, upravi i privredi, u skladu sa programom za polaganje pravosudnog ispita)

Pismeni rad ili istraživačka praksa iz predmeta koji se polažu na pravosudnom ispitu  ili iz predmeta sa slobodnog master studijskog programa (od 30 do 50 strana)                                                                         

POSEBNA PRAVILA ZA OPCIONE PREDMETE, PETU GODINU STUDIJA, SPECIJALISTIČKE I DOKTORSKE STUDIJE

Sistem otvorenih opcionih predmeta

Nastavno-naučno veće utvrđuje na početku svake školske godine opcione predmete iz kojih se izvodi nastava. Pored navedenih to mogu biti i drugi predmeti, za koje bude predložen potpuni silabus. Obavezno se utvrđuje minimum i maksimum broja studenata koji se upisuju  na opcioni predmet.

Pravosudni ispit

Polaganju pravosudnog ispita mogu voditi svi smerovi po završenom master programu koji u svom kurikulumu imaju predmete iz kojih se polaže pravosudni ispit (s obzirom na verovatno skraćenje obavezne prakse za polaganje ovog ispita za jednu godinu, u skladu sa novim zakonom).

Sistem slobodnih mastera i specijalističke poslediplomske studije

Na petoj godini studija mogu se odlukom Nastavno-naučnog veća uvoditi i posebni  master studijski programi (tzv. slobodni masteri), koji ne mogu voditi polaganju pravosudnog ispita

Strukovne trogodišnje studije

Eventualno uvođenje trogodišnjih specijalističkih studija određenog profila i njihova prohodnost ka akademskim studijama predstavlja mogućnost koja će naknadno biti precizirana.

Doktorske studije

Sistem doktorskih studija ostaje otvoren i biće utvrđen naknadno.

Prelazni režim

Prelaz upisanih studenata (redovnih i poslediplomskih studija) na ovaj nastavni plan utvrdiće se naknadno izmenama statuta.

 

FOND ČASOVA

1. Predmeti koji nose od 13-14 bodova     - 9 časova nedeljno
2. Predmeti sa 12 bodova                                               - 8 časova nedeljno
3. Predmeti koji nose od 9-11 bodova                   - 7 časova nedeljno
4. Predmeti koji nose od 7-8 bodova                    - 6 časova nedeljno
5. Predmeti koji nose od 5-6 bodova                    - 5 časova nedeljno
6. Predmeti izborne (nastavne) grupe
    i predmeti sa 4 boda                                                   - 4 časa nedeljno   
7. Opcioni predmeti                                                        - 3 časa nedeljno
 

STANDARDI ZA ISPITNI MATERIJAL

1. Predmeti sa 8-9 časova nedeljno                                 -  do 600 strana
2. Predmeti sa  7 časova nedeljno                                   -  do 450 strana
3.
Predmeti sa 6 časova nedeljno                                    - do 400 strana
4. Predmeti sa 5 časova                                                 - do 300 strana
5. Predmeti sa 4 časa nedeljno                                       - do 200 strana
6. Predmeti sa 3 časa nedeljno                                       -      do      150      strana

 

PRAVILA ZA VREDNOVANjE PREDISPITNIH AKTIVNOSTI

Predispitne aktivnosti će biti na standaradizovan način vrednovane. Precizan model vrednovanja još nije donet, ali za sada postojeći predlog je sledeći:

1. Studijska grupa                      40
2. Vežbe           30
2. Kolokvijumi  (ukupno)  10
3. Seminar (ukupno)                   10
4. Ostale aktivnosti po oceni ispitivača (ukupno)   10
Maksimum  bodova za predispitne aktivnosti
je  70 od ukupno 100 za svaki ispit

 

 

 

 

II 4. Put do  Evropske diplome

Novim Zakonom o visokom obrazovanju je data zakonska osnova za sticanje tzv. Zajedničkih diploma (Joint diploma).

II. 4. 1. Kao značajan doprinos evropskom projektu sticanja Joint Diploma, na Pravnom fakultetu u Beogradu skoro deceniju uspešno funcioniše Specijalistički studij iz evropskog prava u saradnji s francuskim univerzitetom iz Nansija. Njegova akreditacija u skladu s novim Zakonom o visokom obrazovanju će dodatno osnažiti mogućnost sticanja evropske diplome po osnovi ovog studija.

II. 4. 2. Siguran put do Evrospke diplome bi trebalo da obezbedi i Tempus grant za ‘Postgraduate Studies for European Integration – POGESTEI’

Značajan impuls reformi pravnih studija u Srbiji, a posebno reformi poslediplomskih studija daje TEMPUS Joint European Program za razvijanje kurikuluma poslediplomskih studija, koji su dobili pravni fakulteti u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, zajedno s Pravnim fakultetom u Mariboru, kao nosiocem projekta (grant holder iz EU). Naziv programa je „Postgraduate Studies for European Integration – POGESTEI“, a dobijena su sredstva iz TEMPUS programa Evropske Komisije za period 2005. do 2008. godine.

U Konzorcijumu se pored Pravnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu iz Srbije, nalaze i sledeće institucije: Pravni fakultet iz Maribora/Slovenija (grant applicant), Evropski univerzitet Viadrina, Pravni fakultet - Frankfurt/Nemačka; Univerzitet Insubria, Pravni Fakultet - Como/Italija; Univerzitet u Salcburgu, Pravni fakultet - Salzburg/Austrija; Univerzitet u Trstu, Fakultet političkih nauka - Trieste/Italija; Institut za etničke, regionalne i sociološke studije – ICERS/Slovenija; Institut za etničke i regionalne studije – ISCOMET/Slovenija; Telekom Srbija.

U trogodišnjem periodu od 2005 do 2008. biće pripremljen poslediplomski program u statusu jednogodišnjeg ‘slobodnog mastera’ ili prve godine doktorskih studija, a njegova implementacija će krenuti u okvirima trajanja Tempus projekta – u školskoj 2007/2008 godini, i nastaviće regularno da se sprovodi na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao i delom na pravnim fakultetima u Nišu i Novom Sadu.

Rad na izradi kurikuluma za POGESTEI je u punom jeku, i radne verzije silabusa za sve predmete su napravljene; sačinjeni su nacrti sadržaja udžbenika predviđenih projektom za štampanje; sajt Tempus programa je u toku konstruisanja; koncept E-learning (učenja na daljinu) je u procesu artikulacije.

U maju mesecu tekuće godine je predviđen sastanak predstavnika svih Pravnih fakulteta iz Srbije (članica Konzorcijuma) i svih autora silabusa sa grant holder-om, a u cilju preispitivanja i korigovanja nacrta silabusa i dogovora o daljim fazama rada na izgradnji navedenog poslediplomskog programa.

Pravni fakultet u Beogradu je već napravio i kadrovski plan za implementaciju POGESTEI programa, što znači da kolege s Fakulteta koje ne učestvuju neposredno u izradi silabusa za određeni predmet (silabuse rade nastavnici sa sva tri pomenuta pravna fakulteta u Srbiji), a predviđeni su za nastavu na datom predmetu, već sada učestvuju u konsultacijama oko pomenutih silabusa i rade na sopstvenoj pripremi za buduće učešće u nastavi na ovom programu.

Za određene nastavne predmete je predviđeno i pisanje udžbenika na engleskom jeziku, a nastava se u celini izvodi na engelskom jeziku. Studijski program svakog pojedinog studenta će se sastojati od jednog izabranog modula, plus dva predmeta po izboru iz okvira druga tri modula, plus obavezno pohađanje programa praktičnih veština. Predviđena je i realizacija programa posredstvom tzv. Učenja na daljinu (E-learning).

Nastavni plan POGESTEI po modulima i kursevima unutar datih modula izgleda na sledeći način:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POGESTEI CURRICULUM

FIRST MODULE –

FOUNDATION AND PURPOSES OF THE EU INTEGRATION

1. The EU Constitutional Law

2.Judicial Protection in the EU

3. International Private Law in the Context of the EU Legal Structure

4. Legal and Socio-Economic Aspects of the Integration of Serbia-Montenegro in the EU

Textbook on the EU Constitutional Law

 

SECOND MODULE –

BUSSINESS LAW AND THE EU INTEGRATION

1. Competition Law and Policy of the EU

2. Company Law of the EU

3. The EU Tax Law

4. The EU Intellectual Property Law

Textbook on the Competition Law – Matjaž Tratnik, Alez Ferčič (Fl Maribor)

 

THIRD MODULE –

HUMAN RIGHTS AND DEMOCRACY, RELATED TO THE EU INTEGRATION

 

1. Democracy, Fundamental Freedoms and Human Rights (Diversity and Representation of the groups` interests in the EU)

2. The EU Law on the Elimination of Discrimination

3. Labour and Social Law in the EU

4. EU Enviromental Policy and Law – Human Rights Aspect

Textbook – The EU law on the Elimination of Discrimination

Textbook - Democracy, Fundamental Freedoms and Human Rights,

 

FOURTH MODULE –

INTERNATIONAL ASPECTS OF THE EU INTEGRATION

1. The EU Trade Policy and the World

2. The EU Neighbourhood Law

3. Geopolitical PerspectiveS and Consequences of the EU Enlargement

4. Common Foreign and Security Policy (CFSP) and Common European Security and Defense Policy (CESDP)

Textbook on the Neighbourhood Law

 

5. ADDITIONAL MODULE - Practical knowledge and skills

Syllabus and manual for ’Practical Skills’ – Terminology, Internet database, methodology of scientific writing and research

- Professional legal terminology related to POGESTEI curriculum 

- Internet databases related to POGESTEI curriculum

- Methodology and standards for research and scientific writing

 

6. E-learning – The whole POGESTEI program will be implemented also through E-learnig system.

 

II. 5. Tekući rezultati implementacije reformskih zadataka

II. 5. 1. U skladu s odlukama prve faze reforme na Pravnom fakultetu u Beogradu, a pre svega u skladu s novim Zakonom o visokom obrazovanju, već od 1. oktobra 2005. godine svi fakulteti imaju obavezu izdavanja jedinstvenog dodatka diplomi (Diplomma Supplement).

II. 5. 2. U kontekstu pripreme Pravnog fakulteta u Beogradu za proces akreditacije novog nastavnog plana (kurikuluma), napravljena je jedinstvena shema za pravljenje silabusa.

II. 5. 3. Fakultet je osnovao Komisiju za standarde, koja će se baviti definisanjem standarda za nastavu, udžbenike, ispite, a u funkciji horizontalne i vertikalne prohodnosti procesa studiranja i akreditacije fakultetskih programa.

II 5. 4. Praktična orijentisanost pravnih studija

U skladu s reformskim ciljem da se studije prava što više približe pravnoj praksi, na Pravnom fakultetu u Beogradu su preduzeti sledeći koraci:

Postoji već više od tri godine pravna klinika.

Uveden je opcioni predmet Pravna etika i kurs iz pisanja pravnih dokumenata.

Potpisan je sporazum o saradnji s Vrhovnim sudom Srbije i s Višim trgovinskim sudom.

Planirano je potpisivanje sporazuma s Upravom carina.

Potpisan je sporazum o saradnji s kompanijom ‘Paragraf’, koja je omogućila povoljne uslove za korišćenje i za edukaciju za korišćenje pravnih dokumenata i zakonskih akata na tzv. ‘paragraf-net’.

Potpisan je protokol o saradnji između Narodne kancelarije Predsednika republike i Pravnog fakulteta  u Beogradu, posredstvom koga će se osoblje i studenti uključiti u pružanje pravničkih usluga navedenoj instituciji.

Potpisan je ugovor o saradnji s konsultantskom međunarodnom firmom ‘Deloitte’ d.o.o., kao i s Telekomom Srbija.  

Studenti se uključuje sve intenzivnije u projekte ‘moot court’ i učestvuju na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Jedan od amfiteatara je pretvoren u sudnicu za potrebe učenja studenata pravosudnoj praksi. Ova sudnica ima 60 mesta i video-prezentacionu opremu.

Za potrebe pružanja pomoći u zapošljavanju diplomiranim studentima, osnovan je Career Center Pravnog fakulteta, a 26. maja se održavaju prvi pravnički Career Days. Za Career Days su već sada interes pokazale najveće advokatske firme, kompanije, banke, osiguravajuća društva, kao i državne institucije.

II 5. 5. Specijalistički kursevi s praktičkim ciljevima, se sve intenzivnije realizuju na Pravnom fakultetu u Beogradu:

Pripremna nastava za stečajne upravnike,

Specijalistički kurs za notare, 

Nastava za pripremu pravosudnog ispita,

Specijalistički kurs o međunarodnom terorizmu,

Specijalistički kurs iz kompanijskog prava,

Specijalističke studije ‘Akcionarska društva, berze i akcije’

II 5. 6. Tehničko-tehnološka i edukativna unapređenja obrazovnog procesa:

Video prezentaciona oprema u nastavi – četiri amfiteatra i jedan seminar su do sada osposobljeni, a u toku je uređivanje i drugih nastavnih prostorija,

Sudnica za praktični rad – jedan amfiteatar je preuređen u sudnicu, sa 60 mesta i video-prezentacionom opremom,

Pravna klinika i moot court simulacije,

Renoviranje i kompjuterizacija studentskih čitaonica i bibilioteke (do leta 60-ak kompjuterskih mesta za studente),

Izlaženje u susret osobama s invaliditetom – rampa + učila (nabavljen je software za očitavanje teksta za slepe i slabovide, kao i udžbenici na CD-ima u verziji koja slepima i slabovidima omogućava jednostavno korišćenje).

************

            Na sednici Skupštine Srbije u aprilu mesecu 2006. godine formiran je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a on treba da započne proceduru određivanja sastava Komisije za akreditaciju i sprovođenje predviđene procedure za akreditaciju u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju.

 


 

[1] Bolonjski proces, ili Bolonjska deklaracija kao formalni izraz projekta EHEA (European Higher Education Area), izazvao je i razne negativne reakcije, između ostalog u smislu da se radi o diktatu Evrope lokalnim obrazovnim sredinama, o nametanju modela reformi (recimo jednosemestralnih predmeta), o ugrožavanju duge i ustaljene tradicije i samosvojsnosti studija na starim državnim univerzitetima, o gubitku finansijske autonomije fakulteta, o nemogućnosti masovnih fakulteta da se uklope na prirodan način u zadate okvire Bolonjskog procesa, i td.

 

[2] Od 2002. godine postoji redovna saradnja između Pravnog fakulteta u Mariboru i Pravnog fakulteta u Beogradu.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu je od 08.04. do 09.04. 2005. godine održan međunarodni seminar 'Implikacije Bolonjskog procesa za razvoj visokog obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi – Iskustva i dileme'. Naglasak rasprave o reformi visokoškolskog obrazovanja je bio na pravnim studijama. Skup je omogućilo Savezno Ministarstvo obrazovanja, nauke i kulture Republike Austrije u okvirima Inicijative za naučnu saradnju s Jugoistočnom Evropom. Organizatori skupa su bili Kancelarije Austrije za nauku i istraživanje u Ljubljani i Sofiji (ASO), Evropski centar za etničke, regionalne i društvene studije Univerziteta u Mariboru, Pravni fakultet Univerziteta u Mariboru i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Na međunarodnom seminaru su bili prisutni predstavnici državnih institucija visokog školstva i univerziteta iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Albanije, Crne Gore i Srbije, kao i predstavnici TEMPUS-a za Srbiju i Crnu Goru. 

Na Pravnom fakultetu u Mariboru je povodom 45-godišnjice Pravnog fakulteta i 30- godišnjice osnivanja Univerziteta u Mariboru, održana od 15. do 17. 09. 2005. godine konferencija „Bolonjska deklaracija kao izazov“. U radu skupa su učestvovali pored domaćina predstavnici pravnih fakulteta iz Ljubljane, Rijeke, Splita, Graca, i Maks Plank Instituta iz Nemačke, a iz Srbije predstavnici pravnih fakulteta iz Niša, Novog Sada i Beograda. 

Jula 2005. godine u Banja Luci je potpisan Protokol o saradnji između pravnih fakulteta univerziteta u Banja Luci, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Istočnom Sarajevu, Bihaću i Mostaru.

Aprila 2006. godine je potpisan protokol o saradnji između Pravnog fakulteta u Skoplju i Pravnog fakulteta u Beogradu.

 

[3] Tekst Zakona o visokom obrazovanju:  www.ius.bg.ac.rs     

[4] U toku su, recimo, pregovori s Geodetskim zavodom o formiranju strukovnih studija vezanih za katastarskeo vođenje nepokretnosti.

 

[5] Takav status će imati TEMPUS – ‘POGESTEI’ jednogodišnje studije, koje studenti budu upisivali kao masteri.