In memoriam

 

 

Ђорђе Лазин (1951-2009)

 

Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Ђорђе Лазин, преминуо је 25. јануара 2009. године у Београду. Комеморативна седница Наставно-научног већа Правног факултета одржана је 2. фебруара 2009. године, у присуству чланова породице и великог броја колега, пријатеља и поштовалаца проф. др Лазина. О личности, животу и успешном наставном и научном раду проф. др Ђорђа Лазина говорили су декан Правног факултета, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Живојин Алексић и проф. др Милан Шкулић.

Проф. др Ђорђе Лазин рођен је 10. септембра 1951. године у Вршцу. Правни факултет Универзитета у Београду уписао је школске 1971/72. и на њему дипломирао 1975. године. Током студија био је више пута награђиван на конкурсима за студентске радове, а 1975. године био је награђен Октобарском наградом града Београда за систематску активност у стручном раду на факултету. Последипломске студије кривичноправног смера, које је уписао на Правном факултету Универзитета у Београду 1975. године, завршио је јуна 1978. године, одбраном магистарске тезе под називом „Привидни идеални стицај кривичних дела“. Докторску дисертацију под називом „In dubio pro reo у кривичном поступку“ одбранио је 1. марта 1984. године. Радио је у Институту за криминолошка и социолошка истраживања од 1976. до 1978. године, где је стекао звање асистента истраживача. Радни однос на Правном факултету Универзитета у Београду засновао је 1978. године, као асистент-приправник за предмет Кривично процесно право. За асистента за исти предмет изабран је 1981. године, када је и хабилитован за испитивача на овом предмету. Реизабран је у звање асистента 1984. године. У звање доцента за предмет Кривично процесно право изабран је 1986. године, а 1991. године реизабран у ово звање. У звање ванредног професора изабран је 1996. године, а пет година касније поново изабран у исто звање. У звање редовног професора за предмет кривично право изабран је 2006. године. На Правном факултету je учествовао у свим наставним активностима на предмету Кривично процесно право, а од 2004. године и на предмету Међународно кривично право на основним и последипломским студијама. На потоњим студијама, предавао је у оквиру продубљеног курса из предмета Кривично процесно право тематски циклус „Усаглашавање Закона о кривичном поступку са уставом“ и „Заштита људских права у кривичном поступку“. На основу уговора о сарадњи између Правног факултета у Београду и Правног факултета у Крагујевцу, од 1988. до 1990. године изводио је наставу из предмета Кривично процесно право на Правном факултету у Крагујевцу. Учествовао је у комисијама за одбрану магистарских теза и докторских дисертација на правним факултетима у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Као стипендиста фондације „Alexander von Humboldt“, школске 1991/92. године боравио је на Институту за опште кривичноправне науке Правног факултета у Минхену, са научноистраживачком темом „Међународни стандарди људских права и њихова примена у кривичном поступку“ (под руководством проф. др Клауса Роксина).

Учествовао је у научноистраживачким пројектима чији је носилац био Правни факултет. На Правном факултету обављао је и низ стручних активности, и, између осталог, био секретар Катедре за кривичне науке (1979-1983), члан Савета Правног факултета (1981-1982), члан Већа последипломских студија, заменик шефа Катедре за кривичне науке, управник Центра за едукацију и консалтинг. Био је члан експертског тима који је 1995. године формирало Министарство правде Републике Србије за израду научног пројекта за борбу против криминала, а учествовао је и у радној групу за израду Нацрта закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку (2004). Био је главни и одговорни уредник међународног правног часописа на енглеском језику „Balkans Law Review (од 1997. године), секретар Удружења за кривично право и криминологију Србије (од 1990. године) и генерални секретар Балканске асоцијације за кривично право (од 1995. гопдине). Био је члан Светске научне академије за комплексну безбедност (World Academy of Sciencies for Complex Security), са седиштем у Москви и члан Међународне академије за духовно јединство народа света (World Academy of Spiritual Unity of the People of the World /OUN/). Учествовао је са рефератима и дискусијама на бројим научним скуповима у земљи и инострантсву (Грчка /1998/, Јужна Африка /1998. и 2001/, Мексико /2001/ и др).

Проф. др Ђорђе Лазин спада у ред најистакнутијих представника из научне области кривично процесног права, а његова библиографија обухвата на десетине научних и стручних радова. Поред измењене и допуњене магистарске тезе и докторске дисертације, које је под истим насловима објавио 1982, односно 1985. године, проф. др Лазин објавио је и следеће монографије: Кривично процесно право, IX издање (коауторски са Д. Димитријевић и М. Златић), Научна књига, Београд, 1986; Имовинске кривичне санкције и мере у југословенском кривичном праву (коауторски са М. Кокољем), Београд, 1986; Практикум за кривично процесно право, Београд, 1988 (коауторски са С. Бејатовићем), Београд 1988; Кривична дела угрожавања јавног саобраћаја на путевима (коауторски са Д. Атанацковић, М. Лукић, З. Миловановић, Љ. Радуловић), Нови Сад, 1987; Посебни и помоћни кривични пступци, Београд, 1995; Основне карактеристике и развој кривичнопроцесног законодавства након 2001. године, Београд, 2006. Проф. др Лазин аутор је и преко 70 чланака објављених у најзначајнијим научним и стручним часпосима, у којима је свестрано сагледана проблематика којом се бавио. Научно мишљење проф. др Лазина одликовало је аналитичко и продубљено сагледавање кривичнопроцесних проблема, а његови ставови редовно су били засновани на одговорајућој упоредноправној и теоријскоправној подлози, и увек дати у контексту проверавања њиховог значаја и корисности за праксу. Остаће у успомени члановима колектива као добар колега и врстан наставник и научни радник, који је значајно допринео развоју дисциплине којом се бавио и угледу Правног факултета Универзитета у Београду.