In memoriam

 

Ivan Maksimović

1924-2007

 

 

Biografski podaci. Profesor Ivan Maksimović rodjen je u Beogradu  21. aprila 1924. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu s jednim prekidom jer je tokom Drugog svetskog rata bio isključen iz gimnazije zbog učestvovanja u omladinskom antifašističkom pokretu. Posle završetka rata maturira i upisuje se na Pravni fakultet u Beogradu koji završava sa kao odličan student 1949. godine. U toku studija radi u Vojnoizdavačkom zavodu i Vojnoistorijskom institutu. Po završetku studija izabran je za asistenta pri Katedri ekonomskih nauka na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. godine.

 

Akademska karijera. Od tada nadalje Ivan Maksimović gradi jednu uspešnu akademsku karijeru. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1957. godine sa tezom „Ekonomska teorija socijalizma u gradjanskoj ekonomskoj nauci“. Sledeće godine je izabran za docenta, a za vanrednog profesora 1963. godine. Ivan Maksimović postaje redovni profesor političke ekonomije 1968. godine u svoj 44-toj godini života što se za datašnje standarde smatralo veoma brzim akademskim napredovanjem. Na Pravnom fakultetu radi sve do odlaska u penziju 1989. godine. Od 1975. godine je u više navrata bio šef Katedre za ekonomske nauke. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979. godine, a za redovnog člana 1985. godine.

 

Usavršavanje. Profesor Ivan Maksimović je stekao svoje formalne kvalifikacije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Medjutim, on je od ranih dana bio uključen u medjunarodnu univerzitetsku sredinu. Već 1954. godine odlazi na studije u Torino gde je diplomirao na kursu Instituta za evropske studije. U toku letnjeg semestra 1955.godine boravio je na poslediplomskim studijama na Pariskom pravnom fakultetu. Na London School of Economics and Political Science imao je tri studijska boravka tokom 1958, 1962. i 1968. godine. Kao stipendista Fordove fondacije proveo je školsku 1961/62. godinu u SAD na univerzitetima Columbia, Harvard i Berkeley. Nakon ovih stručnih usavršavanja bio je na mnogim svetskim univerzitetima i naučnim ustanovama gde je učestvovao na seminarima i naučnim skupovima o ekonomskoj teoriji socijalizma i uporednim privrednim sistemima.

 

Rad u naučnoj zajednici. Profesor Ivan Maksimović je bio veoma aktivan u naučnim krugovima gde je zapažena njegova organizaciona aktivnost. On je bio jedan od organizatora skupa jugoslovenskih univerziteta u Dubrovniku – Univezitet danas, predsednik organizacionog odbora medjunarodnog naučnog skupa Marks i savremenost, organizator naučnih skupova Nauka i društvo, Socijalizam u jugoslovenskoj teoriji i praksi. Posebno se ističe njegova aktivnost u okviru Odeljenja društvenih nauka SANU, gde je bio predsednik organizacionog odbora tri velika naučna skupa i urednik tri zbornika radova sa ovih skupova. Bio je saradnik Trećeg programa Radio-Beograda, Kolarčevog narodnog univerziteta, Doma omladine i niza drugih institucija.

 

Profesionalne akademske funkcije. Profesor Ivan Maksimović je bio generalni sekretar i potpredsednik Saveza ekonomista Jugoslavije, predsednik Saveza ekonomista Srbije, osnivač i prvi predsednik Beogradskog društva za proučavanje samoupravne ekonomije, upravnik Ekonomskog odeljenja Instituta društvenih nauka, upravnik ekonomskog odeljenja Instituta društvenih i pravnih nauka Pravnog fakulteta u Beogradu i direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.

 

Profesor Ivan Maksimović je bio prvi glavni i odgovorni urednik časopisa Ekonomska misao, bio je član redakcije druga dva časopisa Ekonomist i Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, urednik i koautor Ekonomskog leksikona, Enciklopedije samoupravljanja i Enciklopedija marksizma.

 

Javna priznanja. Za svoj naučni i javni rad profesor Ivan Maksimović je dobio niz javnih prizanja. Izdvajamo Orden zasluge za narod (1947), Orden rada sa zlatnim vencem (1974) i Orden rada sa crvenom zastavom (1988). Za naučni rad i životno delo profesor Ivan Maksimović je dobio 1991. godine prestižnu Sedmojulsku nagradu Republike Srbije.

 

Bibliografija. Profesor Ivan Maksimović je bio veoma plodan i raznovrstan naučni stvaralac. Oblasti njegovog rada se protežu od političke ekonomije socijalizma, uporednih ekonomskih sistema i opšte ekonomske teorije do ekonomske filozofije, istorije ekonomske misli, odnosa ekonomije i politike, teorije normalnih cena i društvene svojine. Profesor Maksimović je stvorio svoju posebnu školu vlasničkog koncepta društvene svojine.

 

Svoj prvi rad profesor Ivan Maksimović je objavio u časopisu Ekonomist 1951. godine pod nazivom „Engels:Položaj radničke klase u Engleskoj. Kada je časopis Anali Pravnog fakulteta u Beogradu objavio svoj svečani broj 1991. godine posvećen akademiku Ivanu Maksimoviću, sačinjena je bibliografija njegovih radova koja je imala radvno 300 odrednica. Medju ovim bibliografskim jedinicama bilo je 32 knjige, udžbenika i monografija. Nakon odlaska u penziju profesor Ivan Maksimović je objavio još 12 naučnih radova.

 

Čista teorija socijalizma. Može se slobodno reći da je izgradnja naprednog socijalističkog društva i ekonomije bila osnovna životna ideja vodilja profesora Maksimovića koja je snažno uticala na njegov naučni rad od prvog po poslednjeg trenutka. Ali profesor Maksimović nije bio ideolog nego naučnik, bio je obrazovani marksista koji je bio otvoren za raspravu sa svima koji su mislili drugačije. To je pokazao od prvog momenta u svom naučnom radu. Od kada je upoznao u Parizu čuvenog ekonomskog teoretičara socijalizma Oskara Lange, profesor Maksimović se zanima za tzv. čistu teoriju socijalističke privrede.

 

U njegovoj disertaciji nailazimo na izvanredne eseje o Friedrich von Wieser-u i subjektivnoj teoriji vrednosti, kao i analizi socijalizma u delima njegovih sledbenika Pareto, Barone, Cassel. U to vreme nema primera da neko tako korektno piše u Jugoslaviji o kritici socijalizma koja postoji u delima von Mieses-a i Hayek-a. Ideje ekonomske neracionalnosti kolektivističke privrede i nemogućnost kalkulacije cena sredstava za proizvodnju koja nisu tržišno razmenljiva veoma mnogo okupiraju profesora Maksimovića. Liberalno-socijalistička doktrina Lange-Taylor-Lerner - koja tretira cena ne kao razmenske vrednosti, nego kao indekse alternativa neophodne za racionalnu alokaciju oskudnih resursa – izuzetno je uticala na formiranje  naučnog stava Ivana Maksimovića. On kritikuje subjektivnu teoriju vrednosti kao statičnu i parcijalnu teoriju cena suprotnu Marksovoj teoriji radne vrednosti, ali uvidja da su tržište i tržišno odredjivanje cena neophodni u socijalizmu radi donošenje racionalnih ekonomskih odluka privrednih subjekata. Tu ideju će profesor Maksimović zadržati tokom svog kasnije naučnog rada, uz brojne varijacije primerene posebnoj prirodi pojedinih pitanja.

 

Svojom doktorskom disertacijom Ivan Maksimović je mnogo više uticao na kasniji naučni podmladak nego što je možda i bio svestan te činjenica za vreme života. Čitava plejada novih ekonomista dobila je time prvi otvoreni prozor u svet drugačijih ideja od onih koje su bile preovladavajuće u vreme krutog i doktrinarnog proučavanja i tumačenja marksizma kod nas.

 

Teorija normalnih cena.Pokušaji formiranja vlastitog tržišnog puta u socijalizam, koji su bili veoma prisutni šezdesetih godina prošlog veka u našoj zemlji, zahtevali su i novu kreativnu teoriju cena. U tim okvirima je vodjena velika debata izmedju dve škole mišljenja – teorije dohodne cene i teorije specifične cene proizvodnje. U jednom momentu bio je pokrenut poseban naučno-istraživački projekat Obrazovanje cena u privrednom sistemu Jugoslavije kojim je rukovodio profesor Zoran Pjanić. Profesor Ivan Maksimović je uzeo veoma aktivno učešće u njemu. Ceo projekat je bio realizovan u okvoru Centar za ekonomska istraživanja Instituta drštvenih nauka, čiji je upravnik upravo bio profesor Maksimović. On sam je obradio deo koji se odnosi na Teoriju i sistem cena u SSSR-u čime je omogućio našoj naučnoj javnosti da upozna do tada malo poznate priloge sovjetskih autora o cenama u planskoj privredi.

 

Teorija specifične cene proizvodnje se potpuno uklapa u opštu naučnu viziju profesora Maksimovića koji veruje da socijalistička privreda mora da bude tržišna privreda u kojoj cene igraju važnu alokativnu funkciju. Sam trenutak u kome se odvija ovo istraživanje umnogome će odrediti budući pravac kretanja naše ekonomske misli. Nije toliko bio u pitanju konkretan odgovor na načelno pitanje o istorijskom obliku delovanja zaklona vrednosti u socijalizmu, koliko metodološki postupak u okviru koga je cela analiza izvršena. On po prvi put u našoj istoriji ekonomske misli povezuje opštu teoriju cena sa statistikom, matematičkom analizom i kompjuterskom simulacijom. Konkretan problem je bio kako da se reši transformacioni problem na primeru jugoslovenske privrede. To rešenje će kasnije imati svoje istorijski ograničeno trajanje, ali će primenjeni metod egzaktne ekonomske analize ostati kao trajna vrednost i doprinos razvoju naše ekonomske misli.

 

Teorija društvene svojine. Profesor Ivan Maksimović je formirao svoju školu društvene svojine sa brojnim sledbenicima, doktorskim disertacijama i naučnim radovima. Ona započinje njegovim delom „Teorijske osnove društvene svojine“ koje je profesor Maksimović objavio 1974. godine. Paralelno sa raspravom o delovanju zakona vrednosti u socijalizmu teče i jedna druga rasprava o osnovnim institucijama u okviru kojih se formira samoupravna tržišna privreda. Osnovna vlasnička dilema je bila kako definisati i institucionalizovati društvenu svojinu.  

 

Profesor Ivan Maksimović je postavio metodološku trijadu koju će koristiti do kraja svog istraživanja u ovoj oblasti: društvena svojima ima svoje subjekte, predmet prisvajanja i ekonomsku sadržinu, što sve skupa mora da dovede do ostvarivanja prisvajanja prema radu. Profesor Ivan Maksimović od tada posvećuje svu svoju erudiciju i teorijsko znanje ka formulisanju i uvodjenju ovakvog modela društvene svojine u život. On postaje vodeći teoretičar u ovoj oblasti i inspirator novih istraživanja. Sticajem istorijskih okolnosti u momentu kada definitivno preovladjuje njegov vlasnički koncept društvene svojine radikalizuje se pitanje institucionalnih promena, koje će na kraju da dovode do njene privatizacije.

 

U medjuvremenu, profesor Ivan Maksimović organizuje tri rasprave u SANU o ovom pitanju: Privredni razvoj i privredni sistem Jugoslavije (1982), Kriza jugoslovenskog ekonomskog sistema (1986) i Transformacija svojinskih odnosa – teorijski i empirijski aspekti (1992). Iako društvena svojina neće preživeti krizu ekonomskog sistema Jugoslavije, baš kao što se nije održala na sama država Jugoslavija, radovi profesora Maksimovića ostaće upečatljivi eseji o uticaju institucija na privredni život i ekonomski razvoj.

 

Udžbenici. Svaka paradigma u ekonomskoj teoriji na kraju dobija svoju udžbeničku interpretaciju. U tom smislu udžbenici nisu samo obavezna studentska literatura, nego istovremeno i svedočanstvo istorijskog trenutka. Oni na jedan manje ili više jednostavan način objašnjavaju fundamentalne ekonomske probleme i daju odgovore koji utiču na formiranje fundamenata u svakom privrednom sistemu. Profesor Ivan Maksimović je zaokružio svoj naučni opus sa dva velika pedagiška rada: Politička ekonomija, Uvod u marksističku teoriju i kapitalistički način proizvodnje (prvo izdanje 1975) i Politička ekonomija socijalizma (prvo izdanje 1981).

 

Za pamćenje. Profesor Ivan Maksimović je bio obrazovani marksista koji nije robovao dogmama i citatima, nego je vrlo uspešno primenjivao Marksovu naučnu aparaturu i pogled na svet. On je bio odan do kraja svoje karijere osnovnim  principima socijalizma. Baš kao i Marks, privredu nije posmatrao izvan društva. Za razumevanje privrede koristio je svoje široko znanje od istorije do filozofije i umetnosti. Živeo je u vreme velikih polemika, ali je bio polemičar sa neophodnom smirenošću i smislom za finu raspravu. Pronicao je u suštinu problema; želeo je da menja svet nabolje, ali ne i da natura promene. U teškim trenucima umeo je da zadrži ljudsko dostojanstvo i moralni integritet. Bio je intelektualac, profesor i naučnik kakvog bi poželeo svaki veliki univerzitet.