Dr Olga Popović - Obradović

 

(1954 - 2007)

 

             Tek kada sam, po završetku ovog teksta, na njegovom početku ispisao konvencionalni naslov, postao sam svestan tragične izvesnosti gubitka drage koleginice i prijatelja. Iako smo svi mi, sa Katedre za pravnu istoriju, znali da se Olga već dve godine bori protiv teške bolesti, svaki njen dolazak među nas ulivao je nadu da je povoljan ishod ove borbe moguć, a zahvaljujući njenoj snazi i upornosti i verovatan. Zbog toga je vest da smo je konačno izgubili ipak primljena sa nevericom.

            Prerano prekinuti životni put Olge Popović počeo je 1954. godine u Mariboru. Njeno odrastanje i sazrevanje su, međutim, vezani za Beograd, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, a 1977. godine diplomirala na Pravnom fakultetu kao jedan od najboljih studenata svoje generacije. Sledeće godine izabrana je za asistenta pripravnika na Istoriji države i prava naroda Jugoslavije, a posle odbrane doktorske disertacije 1996. godine uskoro preuzela i nastavničke dužnosti na svom predmetu, sada Nacionalnoj istoriji države i prava. U zvanje docenta je ponovo izabrana 2002. godine. Pored redovnih poslediplomskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu bila je na stručnom usavršavanju na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu, a kasnije ahivska istraživanja obavljala u Parizu, Londonu i Budimpešti. Zahvaljijući svemu tome, a pre svega sopstvenom talentu, predanosti i upornosti, Olga Popović - Obradović je u trenutku izbora za docenta Pravnog fakulteta imala sve osobine samostalnog i kritičnog istraživača na polju pravne i političke istorije.

Istorijske nauke, a posebno one okrenute društvenim odnosima i ustanovama, nisu oblast u kojoj značajni rezultati često nastaju zahvaljujući blesku mladalačke genijalnosti. Zaokružen opus ovde je gotovo uvek proizvod dugotrajno sakupljanog istraživačkog iskustva i kritičkog preispitivanja ideja i zaključaka, obično kao rezultat naučne komunikacije koja i sama zahteva vreme. Životno doba u kojem je rad dr Olge Popović - Obradović tragično prekinut obično je trenutak u kojem se tek očekuju konačni plodovi višegodišnjeg istraživanja arhiva i analitičkih napora.

Zbog toga donekle iznenađuje celovitost, zrelost i vrednost dela koje nam je ostavila dr Olga Popović - Obradović. Te njegove odlike, međutim, razumljive su onome ko je poznavao autora, njegovu racionalnost i doslednost, preciznost i sposobnost za koncentraciju.

Od svojih prvih koraka u nauci Olga Popović - Obradović se opredelila da istražuje jedan relativno kratak period nacionalne istorije, prve dve decenije dvadesetog veka - doba za koje se vezuje predstava o Srbiji kao modernoj i evropskoj državi. Ova dva predikata - danas aktuelnija, čini se, nego ikada ranije - na planu pravnih i političkih institucija iskazuju se kao demokratija, parlamentarizam  i stranački pluralizam. To su, ujedno, pojmovi čiju je sudbinu na tlu Srbije u doba između majskog prevrata i prvog svetskog rata uporno i dosledno nastojala da razjasni Olga Popović - Obradović.

Period koji je često euforično ocenjivan kao "zlatno", a ponekad, ne manje paušalno, kao "kameno doba" srpske demokratije, nikada nije bio sistematski istraživan sa ovog stanovišta. Nizom radova posvećenih popunjavanju ove praznine, Olga Popović - Obradović je uspela da stvori celovitu i uravnoteženu ustavno-političku sliku tadašnje Srbije. Među tim radovima centralno mesto pripada njenoj doktorskoj disertaciji "Parlamentarizam u Kraljevini Srbiji 1903-1914.", koja je, uz izvesne izmene i istraživačke dopune, objavljena 1998. godine pod naslovom "Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914". Iako se radilo o pionirskom poduhvatu, koji bi imao značajnu vrednost i da se ograničio na prikazivanje institucionalnih rešenja i njihove geneze,  Olga Popović - Obradović je uložila veliki napor da rekonstruiše stvarnu sliku funkcionisanja srpskog parlamentarizma u praksi. Po mišljenju ocenjivača, radi se o ključnom delu studije, koji je pri tome u celini oslonjen na izvornu građu jer je literatura u toj oblasti sasvim oskudna. Zahvaljujući ovim analizama autoru je bilo moguće da osvetli ulogu različitih političkih činilaca - vladara, stranaka i vojske - kao i odnose između vlade i opozicije, narušavanja ustavnosti u izbornom sistemu, političku kulturu i mentalitet srpskog društva. 

U jednoj recenziji ova monografija je ocenjena kao "prekretno istoriografsko delo koje bitno pomera granice saznanja i shvatanja srpske istorije". Dve godine kasnije, u studiji "Ideja i praksa ustavnosti u Srbiji 1869-1914: između liberalne i ’narodne’ države" (Ustavnost i vladavina prava, Beograd 2000, str. 103-168) ista problematika je sintetički izložena u širem vremenskom okviru. Celovitost pogleda na ustavno-političku istoriju ovih prostora na početku dvadesetog veka pokazuje i prilog Olge Popović - Obradović u koautorskoj studiji sa Mijatom Šukovićem i Veselinom Pavićevićem "Parlamentarizam u Crnoj Gori", objavljenoj 2002. godine u Podgorici.

Pored institucionalnih rešenja i socijalno-kulturnih uslova, jedan od neizbežnih činilaca u političkom konstituisanju posebno naših prostora je i nacija. U svojoj magistarskoj tezi, objavljenoj 1988. u obliku monografije pod naslovom "Stojan Protić i ustavno rešenje nacionalnog pitanja u Kraljevini SHS", Olga Popović - Obradović je došla u dodir i sa ovim problemom, i on više nikada nije izašao iz njenog vidokruga.

Iako prekinut u trenutku kada se moglo očekivati da će dati još bogatije rezultate, rad Olge Popović - Obradović je ostavio dubok trag u našoj istorijskoj nauci. On će trajno ostati nezaobilazan u svim nastojanjima da se osvetli istorija Srbije u prvim decenijama dvadesetog veka.

A u poslednje dve decenije, igrom istorijskih okolnosti, gotovo sva pitanja kojima se istraživački bavila postala su aktuelne dileme srpske sadašnjosti i budućnosti. Dileme za čije razrešenje je potrebno svako raspoloživo znanje i iskustvo učinile su mnoge naučne istraživače angažovanim intelektualcima. To je, čini se na nužan i prirodan način, bila i Olga Popović - Obradović. Političko delovanje podleže drugačijim merilima vrednovanja nego naučni rad, i nije primereno da prijatelji i kolege sa Katedre daju ocenu o tome. Ipak, teško je osporiti da je i na tom polju Olga pokazivala odlike dostojne poštovanja - pre svega racionalnost i doslednost. Lični kvaliteti, dugogodišnja saradnja i vredan stvaralački doprinos osiguravaju joj trajno mesto u baštini Fakulteta i sećanjima kolega.