UVAŽENA PORODICO JEVTIĆ,  DRAGI PRIJATELjI PROFESORA JEVTIĆA,  KOLEGINICE  I  KOLEGE

 

 

 

            Pripala mi je tužna dužnost da se kao dugogodišnji profesor Istorije države i prava i raniji šef Katedre za pravnu istoriju oprostim od dragog kolege redovnog profesora Pravnog fakulteta dr Dragoša Jevtića.

 

            Ima simbolike u imenu profesora Jevtića; bio je drag i pošten čovek i uživao je nepodeljene simpatije celog kolektiva u kojem je proveo ceo radni vek a koji je trajao nekoliko decenija.

 

            Profesor Jevtić imao je čudesnu sposbnost retku u našem narodu da povezuje ljude različitog životnog doba i da stvara i neguje drugarstvo i prijateljstvo sa velikim brojem ljudi.  To je mogao da postigne dobrotom i odsustvom bilo kakve sujete. Podsetimo se Senekinih reči „da uporna dobrota poveđuje i zle“. Profesor Jevtić potiče iz ugledne lekarske porodice čiji je otac bio dugogodišnji predratni i posleratni profesor za Sudsku medicinu na Pravnom fakultetu u Beogradu i verovatno urođenu dobrotu, poštenje i odgovornost nasledio je od porodice.

 

Ovom prilikom daću kraći osvrt na stručnu i naučnu delatnost  kolege Jevtića.

 

            Profesor Jevtić je počeo da se bavi strukom takoreći odmah posle završenog Pravnog fakulteta ili preciznije od 1959. godine kada je izabran za stručnog saradnika u Odelenju za naučnu dokumentaciju Instituta društvenih nauka u Beogradu. Kasnije je kao asistent na Pravnom fakultetu sačinio nekoliko bibliografija članaka i beležaka koji se odnose na značajna pitanja društveno-političkog i pravnog razvoja Srbije i Jugoslavije. Pomenimo bibliografiju članaka o Istoriji Pravnog fakulteta od 1906-1914. godine. Bibliografiju knjiga, članaka i drugih tekstova o Građanskim, Krivičnim i Trgovačkim zakonicima kao i zakonima o Građanskom i krivičnom postupku. Zatim bibliografiju članaka i knjiga koji se odnose na stvaranje države SHS (1914-1918. godine) i dr.

 

            Izborom za asistenata na Pravnomo fakultetu u Beogradu 1962. godine njegov naučni rad je usmeren na izradi magistarske teze i doktorske disertacije.  Magistarsku tezu pod naslovom Kriza šestojanuarske diktature i Ustav Kraljevine Jugoslavije od 1931. godine  odbranio je juna 1972. godine  a doktorsku disertaciju pod naslovom Lokalna samouprava u Srbiji 1888-1903  jula 1980.

 

            Magistarska teza predstavlja privi obimniji naučni rad profesora Jevtića. Vredan je pažnje njegov zaključak u magistarskoj tezi „da su vrhovi režima na čelu sa kraljem, donošenjem Ustava 1931. godine na nov način pokušali da sačuvaju podlogu i osnovne principe svoje vladavine, pa su u tom cilju pristupili izgradnji izvesnih pseudoustavnih i pseudoparlamentarnih ustanova.

 

            Doktorska disertacija predstavlja najpotpuniji naučni rad prof. Jevtića. Rađen je na osnovu objavljene i neobjavljene arhivske građe i obimne literature. Prof. Jevtić je u disetaciji, stručno i savesno povezao relevantne podatke i ušao u njihovu analizu i kritiku. U analizi je uspeo da zakonodavnu aktivnost koja se tiče predmeta obrade, dovede u vezu sa glavnim društvenim i političkim zbivanjima i preokretima i da u njima nađe suštinsko objašnjenje.

 

            Koliko nam je poznato prof. Jevtić nije objavio ni magistarsku ni doktorsku disertaciju ali se oglašavao u časopisima sa člancima iz oblasti koje je obrađivao u magistarskoj odnosno doktorskoj disertaciji.

 

            Profesor Jevtić je napisao dva koautorska rada za studente Pravnog fakulteta. Prvi je naslovljen Državnopravna istorija Jugoslavije – odabrani izvori sa komentarima (zajedno sa pok. Prof. Mirkom Mirkovićem) koji je objavljen 1986. godine. Ovaj rad sadrži izvore i usmeren je ka tome da studenti svoje spoznaje o državnopravnoj istoriji jugoslovenskih naroda stiču i kroz neposredno upoznavanje relevantnih pravnoistorijskih činjenica i izvora.

 

            Drugi predstavlja udžbenik i naslovljen je Istorja države i prava jugoslovenskih naroda (zajedno sa prof. Dr Dragoljubom Popovićem). Udžbenik je imao dva izdanja: prvo 1990. i drugo 1991. godine.  Jevtić je napisao tri poglavlja u udžbeniku: prvo poglavlje „O državnopravnom razvoju Srbije od 1804-1814.“; drugo poglavlje „Kraljevina Srba Hrvtata i Slovenaca – Kraljevina Jugoslavija (osim dela o razvoju prava u staroj Jugoslaviji) i treće poglavlje „O stvaranju Socijalističke Jugoslavije. Udžbenik ima 38 tabaka od kojih je Jevtić napisao 23 a Popović 15 tabaka. U pisanju prva dva poglavlja prof. Jevtić je koristio rezultate do kojih je došao u ranijim istraživanjima, dok je treće poglavlje radio na osnovu objavljene literature.

 

            Udžbenik u celini je dobro napisan i sintetički je prikazan dug period u državno-pravnom razvoju jugoslovenskih naroda.

 

            U svojoj dugogodišnjoj nastavničkoj karijeri kolega Jevtić je napisao i već broj članaka koji se mogu svrstati u četiri tematske celine. Jednu celinu čine radovi o ustavima i ustavnom razvoju Srbije i Jugoslavije. Iz ove oblasti spomenućemo nekoliko radova: 1. Ustav Kraljevine Jugoslavije od 3.09.1931. i zahtevi za preuređenjem države izneti tokom 1932. i početkom 1933. Ovo je monografski članak i objavio ga je Centar za publikacije Pravnog fakulteta, Beograd 1985. 2.  Drugi rad je naslovljen Vidovdanski i Oktroisani ustav od 3.09. 1931 – sličnosti i razlike, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1988. 3. Ustav od 1901. (objavljen u knjizi Ustavi kneževine i kraljevine Srbije 1835-1903., Beograd 1988. 4. O ustavu Srbije od 1988, Arhiv za pravne i društvene nauke, Beograd 1989. 5.  O ustavnim pravima građana po Ustavu kraljevine Jugoslavije od 3. 09. 1931, Istorijski glasnik 1974.

 

Drugu tematsku celinu čine radovi o lokalnoj upravi i samoupravi u Srbiji i Jugoslaviji od kojih spominjemo 1. Lokana uprava i samouprava u Beogradskom pašaluku pred Prvi Srpski ustanak“, Anali 1986. god. 2. Lokalna uprava u Srbiji krajem XIX  i početkom XX veka“, Anali 1983. 3. Uspostavljanje i sporovođenje centralističkog sistema uprave u Srbiji 1804-1888, Anali 1981. 4. Prilog pitanju podele kraljevine Jugoslavije na banovine, Anali 1973.

 

Treću tematsku celinu čine radovi o organizaciji vlasti u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji. Tu spadaju 1. „Struktura narodnog predstavništva po srpskim ustavima, Zbornik radova SANU knj. 10, 1990. 2. Organizacija vlasti u Jugoslaviji za vreme neprikrivene monarhodiktature (1929-1931)“, Istorijski glasnik, 1975. 3. Organizacija vlasti po Ustavu Kraljevine Jugoslavije od 3. 09. 1931 i zahtevi za preuređenjem države izneti tokom 1932 i početkom 1933. godine, Arhiv za pravne i društvene nauke 1982.

 

            Četvrtu tematsku celinu čine radovi o političkim strankama. 1. Odnosi između Pašićeve vlade i srpskih opozicionih građanskih stranaka posle govora L. Džordža i V. Vilsona“, Anali 1970. 2. Pogledi srpskih opozicionih građanskih stranaka 1918. godine na rešenje jugoslovenskog pitanja, Anali 1971.

 

            Iz prikazanog spiska stručnih i naučnih radova prof. Jevtića može se zapaziti da je svoj naučni rad usmerio ka izučavanju ustavnog razvoja  Srbije i Jugoslavije i da je u toj oblasti dao značajan doprinos u prikazivanu i osvetljavanju mnogih pitanja značajnih za društveno i državno uređenje Srbije i Jugoslavije. Njegova pažnja više je bila usmerena na državno pravo u odnosu na materijalno pravo, javno i privatno.

 

            Na kraju ovog osvrta o radovima prof. Jevtića želim posebno da istaknem njegovo lično poštenje u nauci koje je ispoljio i prilikom korišćenja arhivske građe -  jer nikada nije prisvajao tuđa istraživanja i uvek je korektno iznosio mišljenja i stavove drugih autora. U nauci kao i životu nije bio isključiv i pretenciozan i bio je izvanredan sagovornik i onda kada su iznošena drugačija mišljenja i stavovi od njegovih o nekim pitanjima o kojima je pisao.

 

            Profesor Jevtić biće zapamćen kod generacija studenata Pravnog fakulteta kao blag ispitivač, ali studenti nikad to nisu zloupotrebili i sa uvažavanjem su se odnosili prema profesoru Jevtiću.

 

           

            Dragi kolega Jevtiću, Katedra za pravnu istoriju i tvoji prijatelji nikada neće zaboraviti tvoju čestitost, poštenje i  skromnost.

 

            Hvala ti na drugarstvu i prijateljstvu koje si nam nesebično darivao.