САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ИЗВЕШТАЈА ХЕЛСИНШКОГ ОДБОРА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У СРБИЈИ ЗА 2007. ГОДИНУ

  

 

Поводом Извештаја Хелсиншког одбора за људска права у Србији за 2007. годину, Управа, наставници и студенти Правног факултета Универзитета у Београду са жаљењем констатују да су се аутори Извештаја неистинитим и непоткрепљеним тврдњама, олако изреченим оценама и неоснованим квалификацијама укупних активности и рада Правног факултета, између осталог, грубо огрешили о етику јавног говора и тиме нанели непроцењиву штету не само угледу Правног факултета већ и држави којој припада, и то у години у којој се обележава 200 година високог образовања у Србији и у којој званична државна политика успешно савлађује озбиљне препреке у изградњи модерног европског демократског идентитета.

 

 

1. У Извештају (на стр. 29) се наводи да Правни факултет Универзитета у Београду не признаје Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (Хашки трибунал), те да због тога ову тему и не обрађује у свом наставном програму, односно у уџбенику из Међународног јавног права.

Ова материја, иначе, спада у Међународно кривично право, па се сходно томе у уџбенику из овог предмета на странама 162-176. разматрају теме организације и рада два ad-hoc трибунала (Трибунал за бившу Југославију и Трибунал за Руанду), као и у уџбенику из предмета Људска права, и то на странама 115-122. Такође, на вежбама из Међународног јавног права више пута су гостовали стручњаци из мисије ОЕБС у Србији који се баве ратним злочинима и који су са нашим студентима организовали радионице о раду Хашког трибунала. Радионице су подразумевале, сасвим у складу са неговањем слободе мишљења и духа толеранције на овом факултету, разматрање и позитивних и негативних правних аспеката рада овог тела, као и аспекте његове политизације које уочава и значајан број уважених теоретичара међународног права и неки званичници Tрибунала. Уз то, само пре неколико месеци, наши студенти су се у великом броју одазвали позиву за учешће на такмичењу у писању кратких есеја на тему „Међународни судови у Хагу: Разлика између Хашког трибунала и Међународног суда правде и њихов допринос развоју међународне владавине права из перспективе жртава“. Не само да су студенти показали завидно знање из ове области и зрела размишљања на ову тему, већ је и пет најбољих студента имало прилику да отпутује у Хаг, заједно са студентима из Сарајева и Загреба, према одлуци стручног жирија чији је члан био и  професор са Лајденског универзитета (Гроцијусовог центра за међународне правне студије). 

У склопу стручне сарадње нашег Факултета са међународним институцијама, или као део студијских посета који Факултет самостално организује, периодично се организују посете наших студената Хашком трибуналу (Видети билтен Правног факултета: Acta Diurna бр. 21, aприл/мај 2008, стр. 32-33; и Acta Diurna бр. 19, децембар/јануар 2007-08, стр. 11, доступни на www.ius.bg.ac.yu/bilten/acta_diurna.htm). Најзад, о добром познавању ове материје сведоче и успеси наших студената на стручним такмичењима из ове области, међу којима се посебно издвајају: прво место на националном такмичењу из људских права 2006. године, два друга места на регионалном такмичењу из људских права 2007. и 2008. године, треће место на међународном такмичењу из међународног кривичног права 2006. године, као и прво место на националном такмичењу из међународног хуманитарног права 2008. године.

 

2. Правни факултет Универзитета у Београду је у овом Извештају (на стр. 66) означен као упориште српског националистичког пројекта, што се, између осталог, доказује чињеницом да на Правном факултету делује студентско удружење Номоканон.

Познато је да Правни факултет, у складу са међународним стандардима, позитивноправним прописима и сопственом традицијом не ограничава слободу студентског организовања и самим тим ''подржава'' на једнак начин рад свих студентских организација основаних у складу са законом, укључујући и рад Студентског парламента на Факултету. Једна од тих организација је и Номоканон. Али не и једина. Поред Номоканона на Факултету је активно више од десет студентских организација, које се за права студената залажу на законом допуштен начин и које воде студентску политику у складу са својим начелима и програмима. Један од начина рада је и организовање студентских трибина на начин допуштен Статутом Правног факултета и законом. Управа Правног факултета није овлашћена, а у складу са основним демократским начелима ни спремна, да врши претходну цензуру говора најављених учесника трибине. Студентима је, дакле, препуштено самостално организовање студентских трибина, уз претходну сагласност Студентског парламента, чији се представници годишње бирају на слободним студентским изборима, и одобрење декана или продекана (чланови 115. - 117. Стандарда рада на Правном факултету Универзитета у Београду. Доступно на веб сајту Правног факултета на адреси: http://www.ius.bg.ac.rs/standardi rada na PF.htm). Од посебног је значаја истаћи да се у документу Стандарди рада на Правном факултету изричито забрањују злоупотреба наставе у политичке сврхе (чланови 15. и 19), политичко организовање на Факултету (чланови 114. и 115) и дискриминације по било ком основу, па и политичком (чланови 27, 105, 110, 114).

У сваком случају, недопустиво је идентификовати рад више хиљада студената са радом само једне њихове организације. Не само домаћој, већ и међународној јавности је познато  да су студенти нашег Факултета опредељени за слободу дијалога, о чему сведочи и допис немачког професора Френка Мунзела, који је упркос отвореном залагању за независност Косова био позван на Конференцију ’’Косово као глобални проблем’’. Ову Конференцију је организовао Студентски парламент Правног факултета Универзитета у Београду новембра 2007. године, а проф. Мунзел, будући да није могао да учествује на Конференцији, захвалио се студентима на позиву и честитао на залагању да се обезбеди плурализам ставова о статусу Косова.

На Конференцији је учествовао велики број научника, државника и студената из преко 15 земаља света, а о намерама организатора да буду заступљена различита мишљења сведочи и чињеница да су у њеном раду учествовали амбасадор Републике Турске Хасан Сервет Ектем и проф. Чарлс Купчан са Универзитета у Џорџтауну, а био је позван и г. Шкељзен Малићи. Позив је упућен и великом броју домаћих невладиних организација које се боре за заштиту људских права, али се оне, нажалост, нису одазвале позиву.

 

3. Не само за упориште национализма, Правни факултет је оптужен и за антиевропску кампању (стр. 66). Сасвим супротно томе, Правни факултет свим својим стручним активностима потврђује европско опредељење.

Већ једанаест година Факултет организује специјалистичке студије из права Европске уније у сарадњи са Европским универзитетским центром француског Универзитета Нанси, а уз подршку Министарства иностраних послова Француске. Иначе, ова материја се обрађује на редовним студијама из предмета Право европских интеграција. Од 2006. године Факултет у оквиру Темпус пројекта развија и курс Мастер из европских интеграција који је ове године примио своју прву генерацију студената. Периодично се организују и кратки курсеви на ову тему у сарадњи са Центром за право ЕУ и Deutsche Stiftung fur Internationale Rechtliche Zusammenarbeit e.v. (видети: Acta Diruna бр. 18, окт/нов.  2007, стр. 25), а 2007. године је организована и Летња школа европских интеграција у сарадњи са Европским форумом Алпбах (видети: Acta Diruna бр. 17, јун/септ.  2007, стр. 1-5 и 22-23). Допринос придруживању Европској унији Факултет је остварио организовањем 2007. године курса ’’Закон, законодавство и законодавна политика’’  у сарадњи са ОЕБС-ом. Додатно, Факултет своје најбоље студенте шаље и на семинар Европског форума Алпбах у Аустрију.

Сви наставници и сарадници Факултета укључени су у дугогодишњи пројекат Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ- правни, економски, политиколошки и социолошки аспекти. Додатно, један број наставника и сарадника учествује у пројекту Министарства науке под називом Правни капацитети Србије за европске интеграције.

О опредељењу за европске вредности говори и модернизација наставе на Правном факултету у складу са болоњским процесом, чији квалитет потврђују и резултати на многобројним међународним, регионалним и националним такмичењима на којима учествују студенти Правног факултета. Поред освојених награда из области међународног права (наведених под тачком 1), наши студенти су 2007. године заузели и треће место на међународном такмичењу из међународног привредног и арбитражног права у конкуренцији 177 факултета из целог света, а ове године су, у конкуренцији 203 факултета, томе додали и награде за најбољу тужбу и најбољег говорника (видети: Acta Diurna бр. 20, феб/март 2008 стр. 7; Acta Diurna бр. 16, април/мај  2007, стр. 1; Acta Diurna бр. 15, феб/март  2007, стр. 24; Acta Diurna бр. 20, феб/март 2008. године, стр. 5-9).

О европској оријентацији наставника и студената Правног факултета сведочи и чињеница да су наши студенти обележили шест деценија дугу историју Савета Европе као прва студентска делегација која је поднела предлог текста за усвајање Конвенције о заштити старих и традиционалних заната, што је уједно и прва таква иницијатива из Републике Србије. Тим поводом је уприличена и посета наших студената овој европској институцији. (видети: Acta Diurna бр. 12, јул/септ 2006, стр. 18-19.)

Наведени резултати које Правни факултет, наши студенти и наставници, остварује на међународном плану представља објективно мерило високог квалитета наставе на Правном факултету, а што је посебно значајно имајући у виду године изолације и санкција које су за нама, недовољну приступачност стручне литературе и општи недостатак средстава за стручна путовања и усавршавање у иностранству.

 

4. Правном факултету се у овом Извештају (стр. 82. et seq.) приписује да је представљао ''стуб режима'' Слободана Милошевића, иако је општепознато да су бројни професори и студенти Правног факултета били међу првима у организацији протеста против овог режима.

Чињеница да су поједини професори својим стручним радом подржавали институције власти Слободана Милошевића, учествовали на различитим страначким скуповима или иступали у јавности са одређеним политичким ставовима, подносили захтеве да се појаве пред Трибуналом у својству пријатеља суда или сведочили пред њим, што се све наводи у Извештају,  не може се поистоветити са радом Правног факултета, нити му се то може приписати у одговорност. Иако професори Правног факултета, они су у овим ситуацијама иступали као политичке личности чијим поступцима није нарушен интегритет Факултета као политички неутралне високошколске установе.

На стр. 86. Извештаја се посебно издваја чињеница да је група професора и сарадника Правног факултета поднела иницијативу Савезном уставном суду за оцену уставности Уредбе Савезне Владе о поступку сарадње са међународном кривичним трибуналом. Правни елементи овакве иницијативе оспоравају се само тврдњама из једног новинског чланка.

Потписници ове правно основане иницијативе нису сви, нити су увек били привржени режиму Слободана Милошевића, а још мање идеји оспоравања обавезе кажњавања ратних злочина.

 

5. На 86. страни Извештаја се наводи да су на Правни факултет многи професори дошли без научних референци (без давања примера и доказа), а исто се приписује и младим асистентима.

Што се стручне компетентности наставника Правног факултета тиче, она се лако може проверити увидом у биографије наставника и сарадника које су свима доступне на сајту Правног факултета http://www.ius.bg.ac.rs/prof/spisak.asp, али и увидом у Библиотеку Хашке академије за међународно право, као и других реномираних светских библиотека у којима се налази и велики број монографија чији су аутори управо професори нашег Факултета.

Додатно, о броју научних конференција, округлих столова и других научних скупова од великог међународног значаја, о стручном ангажману наших наставника и сарадника у земљи и иностранству, као и о степену међународне сарадње Факултета са институцијама из целог света само у последње четири године, најбоље сведочи архива билтена Правног факултета Acta Diurna која је доступна на веб сајту Правног факултета: www.ius.bg.ac.yu/bilten/acta_diurna.htm

Велики број професора дао је свој допринос остварењу владавине права у Србији чланством у радним групама за писање устава и закона, а о њиховом квалитету и стручном уважавању сведочи и чињеница да су ангажовани као стручни консултанти престижних међународних организација попут УН, ОЕБС, Европска комисија, USAID, Светска банка и др.

Занемарује се чињеница да Правни факултет у Београду само међу својим најмлађим члановима има сараднике образоване на престижним европским и америчким факултетима, међу којима су Сорбона, Оксфорд, Хумболт, ЦЕУ, Дјук, Харвард, Питсбург, Бостон и др.

На другој страни, сваке године Правни факултет угости више десетина професора и предавача из иностранства. На неким предметима је редовна пракса да се америчким професорима поверава извођење дела наставе када је на распореду излагање о америчком правном систему. Интеракција између професора и студената је потпуна и без посредника, а број питања и одговора показује пуну меру слободе међусобне комуникације и отвореност за размену мишљења. Као илустрација квалитета таквих контаката може послужити текст који је један амерички професор написао као резултат неколико таквих предавања које је прошле године одржао студентима прве године (видети: http://www.alanwatson.org/marvin.pdf).

 

6. Што се квалитета уџбеника тиче, па и уџбеника из Међународног јавног права, релевантан суд о њима могу дати само угледни стручњаци из тих научних области, а не новинари. Извештај, међутим, наводи текст из часописа „Време“ (стр. 103) као једини аргумент којим се оспорава актуелност и научни кредибилитет уџбеника на Правном факултету Универзитета у Београду. Ауторима извештаја је овде промакла чињеница да је објављен нови уџбеник из Међународног јавног права 2007. године и да је његов аутор угледни професор и дугогодишњи ad hoc судија Међународног суда правде. Осим овог, велика већина уџбеника је иновирана, писана је по стандардима европских факултета и сходно материји обухвата релевантне сегменте права ЕУ. Квалитету ових уџбеника посвећује се дужна пажња кроз рецензије истакнутих стручњака у складу са факултетским Правилником о уџбеницима и стручне приказе у домаћим и страним часописима. О адекватности уџбеника и успешном укупном организовању наставе на Факултету најбоље говори чињеница да је Правни факултет Универзитета у Београду први акредитовани факултет друштвених наука у Србији.

 

7. Необично је да се у поглављу Бранитељи људских права као експоненти запада Правни факултет не спомиње. Није само необично, већ је и парадоксално, јер се управо ове недеље на Правном факултету организује Међународна конференција поводом 60 година од доношења Универзалне декларације о људским правима (27. и 28. септембра 2008.) у чијем раду ће учествовати водећи експерти из области међународног јавног права и људских права у свету, као што су, примера ради, проф. Јан Браунли, проф. Патрик Торнбери (в.  http://www.ius.bg.ac.rs/informacije/conference_universal_decleration.htm). Чињеница да ову Конференцију Правни факултет организује у сарадњи са Канцеларијом УН у Београду и Мисијом ОЕБС-а у Србији, довољно, и упркос Извештају Хелсиншког одбора за људска права у Србији, говори о међународном угледу овог Факултета.

Вреди додати још и то да је Правни факултет Универзитета у Београду један од првих факултета у свету који је у свој наставни програм уврстио предмет Људска права још 1996. године.

Такође, наш Факултет већ неколико година остварује успешну сарадњу са UNHCR-ом, са којим организује правну клинику за избегличко право и право азиланата, а споразум о сарадњи потписан је и са Канцеларијом државног агента пред Европским судом за људска права. Оваквих активности има још много, само треба бити наклоњен истини па одати признање Правном факултету за допринос унапређивању правничке професије према захтевима времена.

  

Још једном изражавамо жаљење што Хелсиншки одбор, који претендује да се бори за поштовање људских права, није уложио ни минималан напор да стекне потпуни увид у активности Факултета, а олако је закључивао о односу Правног факултета према европским вредностима и сарадњи са међународним институцијама. Правни факултет је у потпуности свестан значаја своје друштвене мисије у развоју идеје владавине права, културе људских права, одбране људског достојанства и достојанства свога народа, академских слобода и у неговању одговорне критичке речи и различитости мишљења, што је ваљда и смисао демократије и научне институције. То, уосталом, потврђују и активности Факултета, од којих смо само један број навели у овом тексту.