Sastanak na temu «Studije prava i novi Zakon o pravosudnom ispitu» 2.11.2005.

 

 

                Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2. novembra 2005. g. održan je sastanak članova Konferencije pravnih fakulteta u Srbiji, koje su predstavljali dekani svih državnih pravnih fakulteta u Srbiji, sa predstavnicima Ministarstva prosvete i sporta, Ministarstva pravde, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, predsednicima odnosno zamenicima predsednika Vrhovnog suda Srbije, Suda državne zajednice SCG, Ustavnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, trgovinskih sudova, opštinskih sudova u Beogradu, Advokatske komore Srbije i Beograda, Saveza udruženja pravnika Srbije i SCG i predstavnicima studenata. Predmet sastanka je bio razmatranje sistema pravnih studija u Srbiji, u svetlu novog Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o pravosudnom ispitu, koji je u pripremi.

 

            Imajući u vidu potrebu uključivanja pravnih fakulteta u evropski obrazovni prostor, potrebu unapređivanja kvaliteta i konkurentnosti pravničkog obrazovanja, kao i unapređenja misije akademske zajednice diplomiranih pravnika u razvoju društva, učesnici sastanka su identifikovali jedan broj najaktuelnijih otvorenih pitanja i u velikoj meri se složili oko načina njihovog razrešavanja.

  

1.       Trajanje studija prava. Novim Zakonom o visokom obrazovanju, u koji su ugrađena načela Bolonjskog procesa, predviđena su dva ciklusa akademskih studija, pri čemu je visokoškolskim institucijama ostavljena sloboda da odaberu model 3+2 ili 4+1 godina studija. Imajući u vidu značaj pravničke profesije, procenjeno je da dva ciklusa studija prava treba da se odvijaju po modelu 4+1. Pri tom student koji završi prvi ciklus od 4 godine, u skladu sa tipologijom i terminologijom iz novog Zakona, dobija zvanje «pravnik» (engl. bachelor), a tek student koji završi još jednu godinu stiče zvanje «diplomirani pravnik» (engl. master). Nepodeljeno je mišljenje  da, u skladu sa praksom u drugim evropskim zemljama, pravosudnom ispitu mogu pristupati samo studenti koji imaju zvanje «diplomirani pravnik». Pri tom bi bilo korisno da se na petoj godini studija 50% nastave odvija u saradnji sa pravosudnim institucijama. Iz tih razloga bi se uslov za polaganje pravosudnog ispita mogao smanjiti na jednu godinu prakse u pravosuđu, s obzirom da bi tako koncipirana peta godina studija velikim delom odgovarala jednoj godini  praktičnog iskustva u pravosuđu.

 

2.       Konstatovano je da se u Srbiji broj privatnih i državnih pravnih fakulteta i fakulteta sa srodnim nazivima, kao i njihovih odeljenja, nekontrolisano povećavao i trenutno popeo na preko pedeset, sa tendencijom daljeg umnožavanja, pri čemu kontrola kvaliteta praktično ne postoji. Iz tih razloga je potrebno utvrditi određene standarde koji bi određivali prohodnost diplomiranih pravnika sa različitih fakulteta ka najznačajnijim državnim poslovima i profesijama od posebnog društvenog značaja (pravosuđe, advokatura, državna uprava, zakonodavstvo), pa i ka polaganju pravosudnog ispita. Ti standardi bi morali biti u korelaciji sa kvalitetom i kriterijumima visokoškolske ustanove na kojoj je student stekao zvanje diplomiranog pravnika, kao što je slučaj i u drugim evropskim zemljama, imajući u vidu kadrovsku opremljenost, stručnu i naučnu reputaciju, učešće u zakonodavnim procesima i drugim fundamentalnim pravnim projektima, iskustvo i postignute rezultate u pravničkom obrazovanju, uspešnost diplomiranih studenata pojedinih fakulteta, kao niz drugih parametara koji dokazuju poštovanje visokih standarda na institucijama.

 

3.       Neophodno je da se, do uspostavljanja mehanizama koje predviđa novi Zakon o visokom obrazovanju, zaustavi proces daljeg neplanskog otvaranja pravnih fakulteta i njihovih odeljenja, kao i da se preispitaju postojeće akreditacije.

 

4.       Neophodna je striktna kontrola primene zakona, kako s obzirom na stara, tako i u odnosu na nova zakonska rešenja o visokom obrazovanju, a pogotovo u pogledu sastava nastavničkog kadra (uključujući i poštovanje odredbe da penzionisani nastavnici mogu da izvode nastavu samo na poslediplomskih studijama), vremena kada se studenti upisuju na fakultete (čime bi se sprečila praksa upisivanja studenata tokom cele godine), izvođenje nastave na odeljenjima van sedišta fakulteta (koja često nema karakter akademske nastave), načina i procedure dodeljivanja naučnih zvanja (sticanje magistrature i doktorata bez odobrenja odgovarajućeg tela univerziteta, učešće u komisijama profesora koji se ne bave oblastima koje su predmet disertacija), itd.

 

5.       Nezamislivo je da se u telu koje priprema donošenje novog Zakona o pravosudnom ispitu ne nalazi ni jedan profesor sa državnih pravnih fakulteta.

 

6.       Potrebno je da visokoškolske ustanove koje obrazuju pravnike u većoj meri, pored teorijskih, studentima daju i praktična znanja

  

7.       Potrebno je unaprediti i učiniti transparentnijim (kako bi se sprečio uticaj privatnih lobija i pojave evidentne korupcije) rad ministarstava resorno vezanih za oblast obrazovanja (posebno prosvete, rada i pravde), kao delatnosti od opšteg društvenog interesa (javno, opšte dobro) u kojoj ne mogu u svemu delovati zakonitorsti tržišta i konkurencije, poput delatnosti koje su u potpunosti vezane za tržišnu poziciju i kod kojih je u našoj praksi ipak čini se više ispoljena delatnost države u tranzitnom periodu nego što je to u oblasti obrazovanja, gde bi takva pojačana uloga države u ovom periodu bila potrebna (uloga države u oblasti eliminisanja loših igrača u delatnosti osiguranja i bankarstva kod nas je uredila ove oblasti, što evidentno nije u oblasti obrazovanja).