Na osnovu člana 192. Statuta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana 4. Pravilnika o dodeli počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu, Veće Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj 29. marta 1999. godine, donelo je

O D L U K U

            o pokretanju inicijative da Veće Univerziteta u Beogradu donese odluku o dodeli titule počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu g. Remziju Klarku.

O b r a z l o ž e nj e

            G. Remzi Klark je jedan od najrenomiranijih pravnika u SAD. Rođen u Dalasu 1927. godine, diplomirao je na Univerzitetu Teksasa 1949. godine, a doktorirao na jednom od najprestižnijih univerziteta – Čikaškom, 1950. godine. Tokom pedesetih godina bio je advokat pri sudu u Teksasu i pri Vrhovnom sudu SAD, a početkom sedamdesetih pri sudovima u Vašingtonu i Njujorku.

            U administracijama predsednika Kenedija i Džonsona, Remzi Klark je obavljao veoma značajne funckije: pomoćnika Ministra pravde ( 1961-1965 ), zamenika Ministra pravde ( 1965-1967 ) i Ministra pravde ( 1967-1969 ). Bio je to period u kojem su doneti najvažniji zakoni kojima je ukinuta rasna segregacija, a uloga g. Klarka u pripremanju ove legislative, koja predstavlja jednu od najbitnijih prekretnica u američkoj pravnoj istoriji, bila je ključna. Napustivši državnu službu, nastavio je da se bavi advokaturom, predajući istovremeno na nekoliko univerziteta ( Hauard, Bruklin i dr. ). Pisac je velikog broja značajnih pravnih knjiga, od kojih Crime in Amerika predstavlja već klasično delo iz oblasti kriminologije. No, i drugi radovi g. Klarka – Deca umiru, Uticaj sankcija na Irak, Američka invazija na Panamu, Metal beščašća-osiromašeni uranijum - svedoče o njegovom izuzetnom intelektualnom, naučnom i stručnom angažmanu, i to ne samo u sferi krivičnopravnih nauka, nego i u oblasti ljudskih prava i međunarodnog javnog prava.

            G. Remzi Klark je, međutim, sledeći najbolju tradiciju angažovanih intelektualaca – danas umnogome narušenu – i ličnim primerom pokazivao kako se treba boriti za vlastite, humane ideje: u Nikaragvi je skupljao dokaze o američkoj agresiji, boravio je u Iranu u doba najžešćih pretnji SAD, a sada je u Jugoslaviji. Osuđivao je napade na Srbe u Bosni, kao i američku agresiju na Panamu, Libiju i druge države. Jedan od danas vodećih advokata u oblasti ljudskih prava, g. Klark je imao snage da izjavi: “Moja je sopstvena Vlada prekršitelj ljudskih prava na svetu”. Reč je, dakle, o čoveku koji je ne samo pravnik najvećeg formata, nego i ličnost koja je svojim delom postavila najviše moralne standarde u vremenu u kojem se na njih tako često zaboravalja.

            Imajući sve ovo u vidu, Veće Pravnog fakulteta, fakulteta koji je od prvog dana svojeg postojanja najčvršće povezan sa vodećim evropskim i svetskim univerzitetskim centrima, ima čast da predloži Veću Univerziteta u Beogradu da se g. Remzi Klarku dodeli počasni doktorat Univerziteta.

DEKAN PRAVNOG FAKULTETA

   Profesor dr Oliver Antić