Sastanci Opšteg seminara

 

 2010/2011

Na sastanku Opšteg seminara, koji je održan 16. decembra, u fakultetskoj konferencijskoj sali, predavanje na temu Politički, ekonomski i društveni razvoj Sirije održao je ambasador Sirije u Republici Srbiji Njegova ekselencija dr Madžed Šadud. Na samom početku, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Mirko Vasiljević, zahvalio se sirijskom ambasadoru na ukazanom gostoprimstvu uoči posete zaposlenih na Pravnom fakultetu Siriji u aprilu ove godine. U uvodnom izlaganju, prof. dr Mirko Vasiljević je istakao da su Sirija, kao i sirijski ambasador u Srbiji, veliki prijatelji naše zemlje. Njegova ekselencija ambasador Sirije je izrazio veliko zadovoljstvo povodom susreta na Pravnom fakultetu i zahvalio se dekanu na pozivu da održi predavanje u okviru Opšteg seminara. Izlaganje dr Šaduda bilo je posvećeno strateškom položaju Sirije, njenom političkom uređenju, privrednoj strukturi, sistemu obrazovanja, turizmu i zdravstvenom sistemu, kao i situaciji na Bliskom istoku i odnosima između Sirije i Srbije. Tokom predavanja, ambasador dr Šadud je, između ostalog, istakao da 50% članova sirijskog parlamenta čine radnici i poljoprivrednici, da je Sirija jedna od tri države na svetu koje imaju besplatno obrazovanje, kao i da se za obrazovanje izdvaja 20% budžetskih sredstava. Na kraju sastanka, dr Šadud je odgovarao na pitanja prisutnih slušalaca Opšteg seminara. Sastanak je vodio upravnik Opšteg seminara, prof. dr Branko Rakić.

 

  2009/2010                                                             koncepcija

 

U četvrtak, 27. maja 2010. godine, održan je novi sastanak Opšteg seminara, na kojem je predstavljen časopis BESJEDNIK rodu svome. Na sastanku, koji je organizovan u saradnji sa Srpskim kulturnim klubom Republike Srpske, govorili su: Žarko Krstanović, predsednik Srpskog kulturnog kluba Republike Srpske, prof. dr Aleksa Milojević, prof. dr Emil Vlajki i akademik Matija Bećković. Sastanak je vodio upravnik Opšteg seminara, prof. dr Branko Rakić.

 ************

U utorak, 20. aprila 2010. godine, delegacija Pravnog fakulteta posetila je Požarevac. Tom prilikom, u svečanom salonu Gradskog zdanja, održan je sastanak  Opšteg seminara, koji je Pravni fakultet organizovao u saradnji sa Skupštinom grada Požarevca, požarevačkom Privrednom komorom, pravosudnim institucijama i advokatskom komorom. Prvi deo sastanka Opšteg seminara obuhvatio je predavanje prof. dr Mirka Vasiljevića na temu: „Privreda i pravna odgovornost“. Nakon toga, usledilo je predstavljanje brojnih edicija i biblioteka fakultetskog Centra za izdavaštvo, dok je doc. dr Marko Đurđević predstavio Komentar Zakona o parničnom postupku pok. profesora dr Borivoja Poznića.

 ************

U saradnji sa Osnovnim, Višim i Privrednim sudom, Advokatskom komorom i Visokom poslovnom školom strukovnih studija iz Valjeva, 17. i 18. aprila 2010. godine, predstavnici Pravnog fakulteta posetili su Valjevo. Poseta je započela prijemom u Gradskoj kući u Valjevu, gde su se naši nastavnici susreli sa zamenikom gradonačelnika Valjeva, Stankom Terzićem, predsednikom Skupštine grada, Goranom Lučićem i pravnicima zaposlenim u Gradskoj upravi, sa kojima su razgovarali o nekim pravnim pitanjima od značaja za rad u lokalnoj samoupravi. Nakon toga je u hotelu „Grand“ održan sastanak Opšteg seminara. Sastanak je započeo izlaganjem prof. dr Mirka Vasiljevića na temu „Privreda i pravna odgovornost“, nakon čega je usledilo predstavljanje najnovijih izdanja fakultetskog Centra za izdavaštvo, koje je predstavio upravnik Centra, prof. dr Dragan Mitrović, dok je doc. dr Marko Đurđević govorio o Komentaru Zakona o parničnom postupku pok. profesora dr Borivoja Poznića. Sastanak je okončan besedom Filipa Bojića, pobednika takmičenja studenata prava u besedništvu 2009. godine. Delegacija Pravnog fakulteta iskoristila je boravak u Valjevu i da obiđe Valjevsku gimnaziju i Poljoprivrednu školu.

 ************

Sastanak Opšteg seminara, koji je održan 13. aprila 2010. godine u Sali za sednice Pravnog fakulteta, bio je posvećen predstavljanju časopisa „Pravo i društvo“. Časopis su predstavili mr Trivo Inđić, prof. dr Jovica Trkulja, mr Vladimir Todorić i mr Miloš Zdravković. Glavni urednik časopisa „Pravo i društvo“, mr Trivo Inđić ukazao je u svom izlaganju na nameru redakcije da objavljivanjem ovog časopisa doprinese razvoju demokratske kulture i kritičke misli u Srbiji, uz nastojanje da se pravo prikaže u sprezi sa svojim socijalnim kontekstom. U tom smislu, mr Inđić je pozvao na saradnju autore iz zemlje i regiona. U svom izlaganju, prof. dr Jovica Trkulja se osvrnuo na vrline i slabosti časopisa, ukazao na istoriju izdavanja časopisa na Pravnom fakultetu u Beogradu i izrazio želju da novoosnovani časopis postane „intelektualni kompas“ na ovom području. Izlaganje mr Vladimira Todorića bilo je zaokruženo ocenom da u Srbiji nema javne debate i da je intelektualna elita marginalizovana, ali da ovakav časopis otvara mogućnost za stručnu diskusiju o društvenoj i pravnoj stvarnosti u Srbiji. Sastanak je okončan izlaganjem našeg asistenta mr Miloša Zdravkovića, koji je, kao jedan od urednika časopisa, ukazao na nameru redakcije da se, osim pravne problematike, u časopisu objavljuju i tekstovi istorijskog, sociološkog i filozofskog karaktera. Sastanak je vodio upravnik Opšteg seminara, prof. dr Branko Rakić.

 ************

Na sastanku Opšteg seminara 31. marta 2010. godine u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u Beogradu, predstavljena je knjiga „Rod i jezik“, koju su priredile Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni. O knjizi su govorile prof. emeritus Svenka Savić i prof. dr Marijana Pajvančić. Profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Svenka Savić govorila je o standardnom jeziku i upotrebi jezika u medijima, istakavši da rodno osetljiv jezik nije normiran, ali da je moguće uočiti neka načela za njegovo normiranje. Prof. dr Marijana Pajvančić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je, u svom izlaganju, analizirala međunarodne dokumente koji govore o rodno osetljivom jeziku, kao i upotrebu rodno osetljivog jezika u ustavnim i zakonskim tekstovima. U nastavku sastanka usledilo je obraćanje Ane Manojlović iz fondacije „Fridrih Ebert“, koja je upoznala prisutne sa aktivnostima ove fondacije u Srbiji i programom promovisanja rodne ravnopravnosti. Nakon izlaganja uvodničara, usledila je konstruktivna diskusija, a sastanak je vodio upravnik Opšteg seminara, doc. dr Branko Rakić.

 ************

Sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta koji je održan 17. marta 2010. godine u Konferencijskoj sali bio je posvećen knjizi novinara i publiciste Jaše Almulija Jevreji i Srbi u Jasenovcu. Preko 200 slušalaca prisustvovalo je razgovoru o knjizi, koji je otpočeo pozdravnom reči dekana Pravnog fakulteta. Dekan prof. dr Mirko Vasiljević je u svom obraćanju istakao da je posle pada Berlinskog zida usledio pokušaj „revizije istorije“, ali da je istina jedna i da nema više istina. U nastavku sastanka, upravnik i voditelj Opšteg seminara, doc. dr Branko Rakić, ukratko je upoznao prisutne sa biografijom autora Jaše Almulija, koji se obratio prisutnima putem video linka iz svog stana u Londonu. Gospodin Almuli je govorio o knjizi koja je nastala kao rezultat razgovora koje je obavio u periodu od 1989. do 1997. godine, sa 9 jevrejskih i 6 srpskih zatočenika Jasenovca. Autor je pripovedao o zločinima nad Jevrejima i Srbima, o konkretnim imenima žrtava i datumima kada su one ubijene i mučene. Prema njegovom kazivanju, iako je u Aušvicu ubijeno više žrtava, u Jasenovcu je to činjeno na okrutniji, otvoreno zverski način. NDH je, za razliku od Bugarske i Slovačke, sve Jevreje na svojoj teritoriji ubila, a njih 5000 poslala u Aušvic, dok je, tokom drugog svetskog rata, oko 240.000 Srba prevedeno u katoličku veru. Nakon autorovog izlaganja, usledilo je izlaganje uvažene profesorke Pravnog fakulteta dr Smilje Avramov, koja je sa žaljenjem konstatovala da Srbi, za razliku od Jevreja, nisu dovoljno govorili i ostavili dovoljno svedočanstava o zločinima u Jasenovcu. Prema rečima prof. dr Avramov, genocid nad Srbima je izbačen iz istorije, a Srbima je u ime bratstva i jedinstva zabranjeno da govore o Jasenovcu. U nastavku sastanka usledilo je izlaganje prof. dr Žike Bujuklića, koji je govorio o potresnim detaljima iz istorije svoje porodice i tragediji koja je zadesila njegove pretke u NDH, kao i o svedočanstvima sadržanim u predstavljenoj knjizi. Sastanak Opšteg seminara je trajao više od tri časa, budući da su iz publike stizali brojni komentari i pitanja.

 ************

Tema sastanka Opšteg seminara održanog 23. februara 2010. godine u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u Beogradu bila je „Novi Zakon o upravnim sporovima Srbije“. Na sastanku su, u svojstvu uvodničara, učestvovali prof. dr Nevenka Bačanin sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Ljubodrag Pljakić, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda Srbije i prof. dr Zoran R. Tomić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pred velikim brojem prisutnih najpre je govorila prof. dr Nevenka Bačanin, koja se u svom izlaganju osvrnula na upravne sudove, istakavši da je upravni sud kvazisudski organ, da on kontroliše upravni akt, da ne sudi, već presuđuje. Gospodin Ljubodrag Pljakić je istakao da je formiranje Upravnog suda pokazatelj demokratizacije sudstva, a, zatim analizirao pitanje postupanja sudija u slučajevima sa upravnim aktima, sa posebnim osvrtom na slučajeve javnih tendera. Prof. dr Zoran R. Tomić je ukazao na tri bitna obelžaja Zakona o upravnim sporovima: savremenost (što je, ujedno, i kontadiktornost, jer usled jednostepenosti nema pravnog leka), otvorenost (povezanost sa ostalim zakonima) i ravnoteža (iako nema dvostepenosti omogućeno je Vrhovnom sudu da odlučuje). Da je tema sastanka bila značajna, a izlaganja uvodničara inspirativna, možda, najbolje, svedoče mnogobrojna pitanja koja su iz publike bila upućena ovim vrsnim poznavaocima upravnog prava. Ovo je bio i prvi sastanak Opšteg seminara koji je vodio novi upravnik Opšteg seminara, doc. dr Branko Rakić, dok je sekretar Opšteg seminara asistent Uroš Novaković.

 ************

Na sastanku Opšeg seminara 22. decembra 2009. godine u amfiteatru II „Slobodan Jovanović“ razgovaralo se o knjizi novinara i književnika Borka Gvozdenovića „Prijepoljska knjiga besmrtnika – epopeja na Limu 1943.“ Knjiga je plod razgovora i svedočenja autora i 22 preživela borca prve Šumadijske divizije tokom nemačkog masakra 1943. godine kada je za jedan dan ubijeno više od 500 partizanskih boraca, kao i žena i dece. O knjizi je najpre govorio prof. dr Momir Milojević, a, zatim, prof. dr Jovica Trkulja, koji je istakao da se žrtve, kako one opisane kroz pero autora ove knjige, tako i srpske žrtve iz drugih ratova i stradanja nikako ne smeju zaboraviti. Gospodin Puriša Đorđević, poznati filmski režiser, govorio je o autoru i knjizi, kao i o svojim iskustvima sa snimanja partizanskih filmova. O knjizi su svoj sud dali i novinar i književnik Radovan Kovačević i publicista Dejan Milić. Skup je oplemenjen učešćem glumice Vjere Mujović, koja je, uz melodije Čajkovskog, čitala odlomke iz predstavljene knjige. Na svoj originalni i lucidni način, sastanak je i ovoga puta vodio upravnik Opšteg seminara prof. dr Žika Bujuklić.

 ************

Sastanak Opšteg seminara, koji je 8. decembra 2009. godine održan u Sali za sednice Pravnog fakulteta, bio je posvećen predavanju prof. dr Danila Baste „Pismo bliskom nemačkom kolegi“. Profesor dr Basta je pred mnogobrojnim poštovaocima Opšteg seminara, kako je zapazio upravnik Seminara prof. dr Žika Bujuklić, vidno potresen i povređenih osećanja, uz mnoštvo utemeljenih argumenata, govorio bliskom nemačkom kolegi, gospodinu V. o tome kako se Nemačka odnosila prema Srbiji i srpskom narodu, o istorijskim nepravdama učinjenim od strane Nemačke 1941. godine i 1991. godine, sa posebnim osvrtom na događaje u vezi sa Kosovom i Metohijom 1999. i 2008. godine. U pismu svom nemačkom prijatelju, profesor dr Basta se osvrnuo i na radove dvojice nemačkih autora sa izrazito antisrpskim stavovima – Fridriha Naumana i Holma Zundhausena. Dosledan i pravedan u svom izlaganju, prof. dr Basta navodi nemačke autore, poput književnika Petera Handkea, novinare i publiciste Jirgena Elzesera i Hanesa Hofbauera, generala Hajnca Lokvaja, čiji su stavovi i postupci bitno različiti od zvaničnih stavova nemačke politike. Nakon inspirativnog predavanja, dekan Pravnog fakulteta prof. dr Mirko Vasiljević, zahvalio se prof. dr Basti na izvanrednom izlaganju, istakavši da će se postarati da ovaj tekst bude predstavnjen široj stručnoj i naučnoj javnosti. Prema našem saznanju, „Pismo bliskom nemačkom kolegi“ biće objavljeno u narednom izdanju „Letopisa Matice Srpske“.

************

Prvi sastanak Opšteg seminara u školskoj 2009/2010. godini održan je 17. novembra 2009. godine u fakultetskoj konferencijskoj sali, a bio je posvećen ratnim zločinima i masovnim grobnicama u Sloveniji posle II svetskog rata. O ovoj temi govorili su članovi Komisije Vlade Slovenije za pitanja masovnih grobnica, istoričar dr Mitja Ferenc i kriminolog Pavel Jamnik, koji su boravili u Beogradu na poziv srpske Komisije za masovne grobnice posle septembra 1945. godine. Uvodničari su izneli podatak da je prve masovne grobnice slovenačka komisija otkrila 1996. i 1999. godine, prilikom građevinskih radova kod Celja i Maribora, da su, do sada, tela žrtava OZNE, odnosno UDBE o kojima je 65 godina bio izbrisan svaki trag otkrivena u 461 grobnici, da je samo za dve godine sondirano 116 lokacija, i da su do sada ekshumirana tela tek iz pedesetak grobnica. G-din Jamnik i dr Ferenc su prisutnima govorili o svojim metodama rada i teškoćama na koje nailaze prilikom pronalaženja svedoka i ekshumacije posmrtnih ostataka, istakavši da su još živi rođaci žrtava i da simbolično vraćanje dostojanstva stradalih njima umanjuje bol koji su bolovali decenijama, bezuspešno tražeći grobove svojih najbližih. Predavanje stručnjaka iz Slovenije bilo je praćeno sadržajnom video prezentaciojm najznačajnijih statističkih podataka, fotografija i mapa prikupljenih tokom ovih ekshumacija. Sastanak Opšteg seminara, koji je vodio prof. dr Žika Bujuklić završen je diskusijom o iskustvima slovenačke Komisije za pitanja masovnih grobnica i stručnim i naučnim interesima koji prate istraživanje ratnih zločina.

 

  2008/2009                                                          

Sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta koji je bio održan 26. maja 2009. godine u sudnici Pravnog fakulteta bio je posvećen knjizi dr Damjana Tatića „Zaštita ljudskih prava osoba sa invaliditetom“ („Službeni glasnik“, Beograd, 2008). Pored autora, u radu Seminara učestvovali su g-đa Gordana Rajkov, poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, g-đa Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije i dr Jovica Trkulja, redovni profesor našeg Fakulteta. Gospođa Gordana Rajkov je u svom izlaganju ukazala na statističke podatke relevantne za zaštitu lica sa invaliditetom, uključujući podatak da 10 % svetske populacije (oko 650 miliona ljudi) čine lica sa nekim oblikom invaliditeta, od čega u Srbiji živi oko 800.000 lica sa invaliditetom. Nakon gospođe narodnog poslanika, govorila je gospođa Ivanka Jordanović, koja je ocenila da je knjiga dr Damjana Tatića sublimacija teorije i prakse, nastala kao rezultat autorovog dugogodišnjeg istaživanja u oblasti zaštite lica sa invaliditetom. U knjizi su prikazane norme odgovarajućih nacionalnih i međunarodnih izvora prava, kao i autorov kritički osvrt na odnos proklamovanog i stvarnog. Prof. dr Jovica Trkulja je u svom izlaganju govorio o saradnji sa dr Damjanom Tatićem i mr Predragom Vukasovićem i njihovim zajedničkim nastojanjima da se unapredi položaj osoba sa invaliditetom. Ti napori najpre su uključili presek stanja u ovoj oblasti i organizaciju konferencije o položaju lica sa invaliditetom, a, zatim i izradu modela zakona sa ovim predmetom regulisanja (Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom usvojen je 2008. godine). Svoje izlaganje prof. dr Trkulja završio je zaključkom da osobama sa invaliditetom nije potrebno sažaljenje, već podrška i ravnopravnost. Zahvalivši se prof. dr Jovici Trkulji za saradnju i podršku, a, zatim, i svom izdavaču, JP „Službeni glasnik“, autor knjige izrazio je zadovoljstvo zbog spremnosti Pravnog fakulteta u Beogradu da organizuje razgovor na ovu temu. Osim toga, dr Damjan Tatić je istakao da je za svaku pohvalu to što je Uprava Pravnog fakulteta prepoznala potrebe studenata sa invaliditetom, između ostalog i time što je postavila pokretnu rampu na ulazu u fakultetsku zgradu. U svom izlaganju, dr Tatić je ukazao da njegova knjiga govori o društvenim procesima koji su doveli do pravnog uređivanja položaja lica sa invaliditetom i sadržini nekih zakonskih rešenja.

************

Novi sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta održan je 14. aprila 2009. godine, a bio je posvećen knjizi nemačkog istoriča ra Holma Zundhausena „Istorija Srbije – od 19. do 21. veka“ (Clio, Beograd, 2009). Knjiga ovog profesora istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetima u Berlinu i Minhenu izazvala je niz kontroverznih reakcija u našoj stručnoj javnosti, što je bio povod da se na našem Fakultetu organizuje razgovor na kome su, kao uvodničari, govorili istoričari dr Latinka Perović, dr Slavenko Terzić, prof. dr Radoš Ljušić i dr Čedo mir Antić. Izlagači su se u svojim izlaganjima kritički osvrnuli na mnoge interpretacije činjenica i ličnosti iz srpske istorije ispisanih perom prof. Zundhausena. Njihova izlaganja obeležio je zaključak da mnogi podaci koji su izneti u knjizi nemaju utemeljenje u istorijskim izvorima, da je autor knjige propustio da konsultuje neka dela poznatih srpskih i stranih istoričara koji su se bavili istorijom Srbije u 19. i 20. veku, i da je deo istorijske građe iz drugih izvora preuziman bez dublje analize. O tome koliko je ova tema bila zanimljiva govori činjenica da je sastanak održan pred prepunom konferencijskom salom i da je trajao više od tri sata, budući da se nakon izlaganja uvodničara otvorila živa diskusija. U ovoj diskusiju identifikovana je potreba da se organizuje slična tribina na kojoj bi učestvovao i sam autor.Sastanak je i ovoga puta svojim stručnim komentarima upotpunio prof. dr Žika Bujuklić, upravnik Opšteg seminara.

************

Na sastanku Opšeg seminara koji je održan 17. marta 2009. godine, dr Danilo Basta, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU, održao je predavanje na temu „Međuzavisnost, ideja kompromisa i poreklo prava – Pravnoteorijska traganja Milana Gavrilovića“. Na početku predavanja, profesor dr Basta upoznao je prisutne sa najvažnijim biografskim podacima o Milanu Gavriloviću (1882–1976), istakavši, između ostalog, i to da je reč o autoru koji se bavio teorijom države i prava, učeniku istaknutog francuskog teoretičara Pilea, koji je pisao o državnoj vlasti i pojmu  suverenosti. Najznačajnije Gavrilovićevo delo je njegova doktorska rasprava „L’Etat et le droit“ („Država i pravo“), čiji je prevod sa francuskog na srpski jezik, zajedno sa predgovorom prof. dr Momira Milojevića, objavio Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2007. godine. Milan Gavrilović je smatrao je da je prava priroda prava subjektivna a ne objektivna, da je subjekt prava ljudska volja a ne čovek, te da, stoga, suprotno Kelzenovom shvatanju, objektivno pravo treba podrediti subjektivnom pravu. Za razliku od Jelinekovog teleološkog pojma države, Gavrilović je bio pristalica voluntarističkog pojma države. Iako je živeo u Parizu, Gavrilović je najviše raspravljao o nemačkim teoretičarima, ali se na kraju odlučio za englesko poimanje prava, pišući pohvalno o Dajsiju i ideji kompromisa. Nakon predavanja prof. Dr Danila Baste otvorena je diskusija u kojoj su posetioci Opšteg seminara bili u prilici da od predavača dobiju odgovore na pitanja koja su ih interesovala. Sastanak Opšteg seminara vodio je upravnik Opšteg seminara, prof. dr. Žika Bujuklić.

************

Sastanak Opšteg seminara, koji je održan 17. februara 2009. godine, bio je posvećen knjizi Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, „Rat koji se mogao izbeći“ u izdanju Nolita (Beograd, 2008). Ovom događaju prisustvovao je veliki broj uglednih gostiju, akademika, ambasadora, advokata, nastavnika, saradnika i studenata Pravnog fakulteta i drugih poštovalaca Opšteg seminara, koji su do poslednjeg mesta ispunili konferencijsku salu Pravnog fakulteta. O knjizi gospodina Jovanovića govorili su nastavnici Pravnog fakulteta, dekan prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Budimir Košutić i prof. dr Stevan Đorđević, istoričar dr Slavenko Terzić, glavni i odgovorni urednik Nolita, gospodin Zoran Živković i autor. Dekan Pravnog fakulteta, prof. dr Mirko Vasiljević pozdravio je učesnike i sve prisutne i izrazio zadovoljstvo što je razgovor o knjizi gospodina Vladislava Jovanovića organizovan upravo na Pravnu fakultetu. Dr Budimir Košutić, redovni profesor Pravnog fakulteta dao je svoje viđenje događaja kojima je bio svedok kao član Vlade Republike Srbije u vreme početka raspada SFRJ, dok je istoričar dr Slavenko Terzić kratko prikazao svoje viđenje knjige iz istorijskog ugla. Jedan od inicijatora ovog sastanka Opšteg seminara bio je i prof. dr Stevan Đorđević, koji je u svom izlaganju istakao da je sastanak održan u saradnji sa generacijom studenata prava upisanom školske 1951/52. godine, kojoj pripada i autor knjige. Sastanak je nastavljen izlaganjem gospodina Vladislava Jovanovića, koji je dao svoje viđenje događaja i ličnosti opisanih u knjizi, a završen upečatljivim izlaganjem upravnika Opšteg seminara, prof. dr Žike Bujuklića.

************

Sastanak Opšteg seminara koji je održan 18. novembra 2008. godine, nosio je naziv Sećanje na prof. dr Živojina Perića. U svečanoj sali, pred poštovaocima Opšteg seminara, o prof. dr Živojinu Periću govorili su Dragoljub Simonović i prof. dr Jovica Trkulja. Dragoljub Simonović govorio je o biografiji profesora Perića, istakavši da je on bio naš najplodniji pravni pisac, počasni doktor prava u Lionu, kao i član SANU. Profesor Trkulja se u svom izlaganju osvrnuo na političke ideale Živojina Perića, i istakao da je prof. Perić često imao suprotne ideje i stavove o državnoj politici od tada vladajućih ideja. Živojin Perić, pored toga što je izučavao i pisao o različitim granama prava, često je davao analizu tadašnjih društvenih i političkih prilika u Srbiji. Prof. dr Žika Bujuklić, upravnik Opšteg seminara, na samom kraju, dao je svoje viđenje lika i dela profesora Živojina Perića.

************

Na sastanku Opšteg seminara 28. oktobra 2008. godine, pod nazivom Povratak prof. dr Dragoljuba Jovanovića, u Sali za sednice Pravnog fakulteta u Beogradu, o našem istaknutom pravniku pred velikim brojem prisutnih govorili su dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Jovica Trkulja, Nadežda Jovanović, istoričar i Dejan Milić. U svom izlaganju, prof. dr Mirko Vasiljević istakao je da Pravni fakultet izdavanjem šesnaest tomova profesora Dragoljuba Jovanovića, ispravlja veliku nepravdu koju je fakultet naneo profesoru Jovanoviću. Prof. dr Jovica Trkulja osvrnuo se na političke uspomene Dragoljuba Jovanovića koje čine dvanaest tomova, kao i na proces kojim je prof. Jovanović osuđen na zatvorsku kaznu. Nadežda Jovanović je svoje izlaganje posvetila delovima opusa u kojima prof. Jovanović govori o sebi, drugim ljudima i odnosu sa njima. U poslednjem delu sastanka, Dejan Milić govorio je o Dragoljubu Jovanoviću kao govorniku i njegovim besedničkim veštinama. Sastanak je vodio prof. dr Žika Bujuklić, upravnik Opšteg seminara.

 

 

 2007/2008

 

Sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta u Beogradu koji je održan 27. maja 2008. godine u Sali za sednice, bio je posvećen knjizi prof. dr Dejvida Mekenzija „Stojan Protić srpski novinar i državnik“. Na samom početku dr Đorđe Lopičić, ambasador u penziji, istakao je da je ovo već osma knjiga Dejvida Mekenzija o srpskoj nacionalnoj istoriji, i da su zahvaljujući njemu mnogi naši istoričari saznali puno o našoj prošlosti. Ovako veliki doprinos Dejvida Mekenzija podstakao je našu akademsku javnost da mu se oduži time što je postao dopisni član SANU. U svom osvrtu na ličnost Stojana Protića u srpskoj istoriji, Života Ivanović, prevodilac, rekao je da je Protić tokom celog svog političkog delovanja bio i ostao radikalskog opredeljenja. Profesor dr Jovica Trkulja je svoje izlaganje posvetio biografiji autora i njegovom velikom doprinosu izučavanju srpske nacionalne istorije. Na samom kraju, nakon što je govorio o svojoj knjizi, autor je odgovarao na pitanja prisutnih na Opštem seminaru. Sastanak je vodio prof. dr Žika Bujuklić, Uprav­nik Opšteg seminara.

************

Na sastanku Opšeg seminara 25. marta 2008. godine u Sali za sednice Pravnog fakulteta u Beogradu, rabin jevrejske zajednice u Srbiji i Makedoniji, Isak Asiel, održao je predavanje na temu Deset božijih zapovesti? Pred velikim brojem poštovalaca Opšteg seminara rabin je predstavio teorijske osnove judaizma i Deset božijih zapovesti, kao i neka pravila kojih su pripadnici judaističke vere dužni da se pridržavaju u svakodnevnom životu. Za veliki broj tih pravila većina prisutnih na Opštem seminaru do tada nije imala saznanja. Nakon iscrpnog izlaganja, rabin Isak Asiel odgovarao je na mnogobrojna pitanja prisutnih u Svečanoj sali.

************

Sastanak Opšteg seminara 18. marta 2008. godine bio je posvećen knjizi prof. dr Jasminke Hasanbegović: Zabluda o pravnoj normi – Pravna norma nije zapovest? (u izdanju Dosijea). U konferencijskoj sali, uz prisustvo velikog broja profesora, asistenata i studenata Pravnog fakulteta o knjizi su govorili profesori Pravnog fakulteta u Beogradu: prof. dr Budimir Košutić, prof. dr Kosta Čavoški i prof. dr Danilo Basta. Oni su izneli kritički osvrt knjige profesorke Hasanbegović ističući da je autorka, kao i u prethodnoj knjizi: Zabluda o pravnoj normi – Logička struktura pravne norme, uspešno odgovorila na težak zadatak koji je sebi postavila. Učesnici su podvukli da je među našim, ali i stranim teoretičarima prava mali broj onih koji su se odvažili na ovako težak poduhvat. Na kraju izlaganja profesor Danilo Basta izrazio je nadu da će Opšti seminar imati čast da predstavi i treću knjigu Zabluda o pravnoj normi, čime će prof. Hasanbegović zaokružiti svoj rad na ovoj temi.

************

Univerzitetska biblioteka „Sve­tozar Marković“ u okviru ciklusa Legende Beogradskog univerziteta, koji vodi Marija Vranić-Ignjačević, organizovala je izložbu i seriju predavanja o prof. dr Radomiru D. Lukiću. Uprava opšteg seminara je pomogla ovaj projekat tako što su prof. dr Budimir Košutić i prof. dr Jovica Trkulja bili konsultanti a desetak naših profesora predavači u ciklusu predavanja koje je okončano na Pravnom fakultetu. Predavanja su održana na sledeće teme:

1.11.2007. godine – „Uspomene na profesora kolegu i prijatelja Radomira Lukića“ (prof. dr Obrad Stanojević, prof. dr Momir Milojević, prof. dr Ratko Marković, prof. dr Zdravko Grebo i prof. dr Jovica Trkulja),

– 8.11.2007. godine – „Filozofija prava u delu Radomira D. Lukića“ (prof. dr Danilo Bsta i prof. dr Jasminka Hasanbegović),

15.11.2007. godine – „Teorija prava akademika Lukića“ (prof. dr Milijan Popović, prof. dr Budimir Košutić i prof. dr Radmila Vasić),

– 22.11.2007. godine – „Sociologija i politička teorija u delu akademika Lukića“ (akademik Dragan Vukčević, akademik Kosta Čavoški, prof. dr prof. dr Mihailo Popović i Jugoslava Stanković,).

Ovaj ciklus je okončan 29. novembra 2007. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u amfiteatru V koji nosi ime profesora Lukića sa temom: „Radomir Lukić – samimm sobom“. Organizatori su želeli da nakon reči koje su o profesoru Lukiću izrekli njegovi učenici i saradnici, omoguće da se ponovo u amfiteatru V gde decenijama držao predavanja čuje njegova reč ividi njegov lik. Naime, prvo je emitovan deo predavanja koji je profesor Lukić održao na Kolarčevom univerzitetu 28. januara 1966. godine na temu „Da li je pravo nauka“ i TV-intervju profesora Lukića koji je dao TV Beograd 1981. godine u osnovnoj školi u Miloševcu. Ova svečana sednica Opšteg seminara okončana je otvaranjem izložbe o prof. dr Radomiru Lukiću koja je otvorena u biblioteci našeg Fakulteta. Izložbu je pripremila Marija Vranić-Ignjačević a otvorio ju je dekan Mirko Vasiljević.

************
 

Uprava Fonda „Miodrag Jovičić“, koji je osnovan 2000. godine sa ciljem da očuva uspomenu na akademika Miodraga Jovičića i unapredi izučavanje naučnih oblasti kojima se on bavio, zajedno sa Opštim seminarom organizovao je svečano uručivanje nagrade za 2007. godinu prof. dr Marijani Pajvančić, redovnoj profesorki Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Svečanost je održana 16. oktobra 2007. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (u konferencijskoj sali). Tom prilikom prof. dr Marijana Pajvančić je održala predavanje na temu: „Procedura kao instrument ustav­ne države“.

************
 

Na sastanku Opšteg seminara održanom 9. oktobra 2007. godine u prepunom amf. „Slobodan Jovanović“ predstavljene su knjige prof. dr Stevana Đorđevića Uvod u međunarodno pravo i Diplomatsko i konzularno pravo (koautor prof. dr Midrag Mitić) u veoma uspelom izdanju Centra za publikacije našeg Fakulteta. O knjigama su govorili prof. dr Milenko Kreća, prof. dr Rodoljub Etinski i Vladislav Jovanović, ambasador u penziji. Oni su zaključili da je profesor Đorđević metodološki korektno sakupio i na jednom mestu uspešno obradio aktuelna i važna pitanja međunrodnog prava i diplomatskog i konzularnog prava, tako da njegove knjige predstavljaju vredan doprinos našoj međunarodnopravnoj nauci.

Ovom prilikom Uprava Fakulteta i Uprava Opšteg seminara obeležili su 80 godina života i 50 godina rada prof. dr Stevana Đorđevića na beogradskom Pravnom fakultetu. Dekan Fakulteta, prof. dr Mirko Vasiljević je uručio profesoru Đorđeviću zahvalnicu i prigodan poklon, a prof. dr Jovica Trkulja govrio je o njegovom životnom putu, ličnosti i profesionalnom radu. Zaključeno je da bi na sličan način Fakultet trebalo da obeleži godišnjice svojih najstarijih i uglednih profesora.

 ************
  

Sastanak Opšteg seminar 2. oktobra 2007. godine bio je posvećen knjizi prof. dr Dragice Vujadinović: Politička filozofija Ronalda Dvorkina, izd. Cen­tra za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U konferencijskoj sali, uz prisu­stvo velikog broja poštovalaca Opšteg seminara i gostiju o knjizi su govrili dr Žarko Puhovski, redovi profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, dr Nenad Dimitrijević, redovni profesor CEU u Budimpešti, dr Lino Veljak, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu i autorka. Oni su istakli da knjiga profesorke Vujadinović predstavlja jedan lepo i učeno pisan monografski rad. Posvećena je delu Ronalda Dvorkina, temi koja kod nas nije mnogo obrađivana, pogotovu ne s filozof­skog i politikološkog stanovišta, za koje se autorka opredelila. Posebno je istaknuta temeljna teorij­ska obrazovanost i kompetentnost autorke. Njena knjiga je naučno ak­ribična, informativna, opremljena odgovarajućom aparaturom i dokumentacijom, koja će korisno poslužiti svakom ko se bude zanimao za ideje Ronalda Dvorkina. Nakon uvodnih izlaganja vođena je rasprava u kojoj su učestvovali nastavnici Fakulteta, koji su ovu knjigu profesorke Vujadinović preporučili našoj stručnoj i široj javnosti.

 

 

2006/2007   

                                                               

Na Veliku Gospojinu, 28.8.2007. godine u Pirotu je uz prisustvo velikog broja građana, predsednik opštine Pirot mr Vladan Vasić i upravnik Opšteg seminara Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Jovica Trkulja otkrili su bistu Dragoljuba Jovanovića, rad vajara Pavla Ristića. Na ovaj način simbolično je načinjen prvi korak ka njegovoj rehabilitaciji, ali je to ujedno i početak ispravljanja nepravde prema njemu.

Otvaranju biste prisustvovao je načelnik Pirotskog okruga Goran Stamenković, ćerka Bojka Jovanović i predsednica Udruženja Piroćanaca u Beogradu, Dragana Dinić.

 

Dragoljub Jovanović je rođen 1895. godine u Pirotu. Doktorirao je na Sorboni, bio profesor beo­gradskog Pravnog fakulteta i sigurno je najznačajnija politička ličnost u istoriji Pirota i jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Predratna vlast ga je proganjala zbog njegovih levičarskih stavova, a posleratni komunistički režim ga je osudio na devetogodišnju robiju, zbog njegovih tvrd­nji da je budućnost zemlje u višepartijskom sistemu i tržišnoj ekonomiji. Umro je 1977. godine u Beogradu. Proces za njegovu rehabilitaciju još uvek je u toku.

U specijalnoj emisijei pirotske televizije, o životu i delu Dragoljuba Jovanovića govorili su profesori našeg Fakulteta: prof. dr Momir Milojević i prof. dr Jovica Trkulja.

************
 

22. maja 2007. godine u amfiteatru II na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u organizaciji Opšteg seminara i JP Službeni glasnik, održan je razgovor o knjizi Olivera Injca Velike advokatske odbrane. O knjizi su govorili prof. dr Jovica Trkulja, advokati Ilija Radulović, Strahinja Kastratović i Miša Pavlović, kao i književnik Ivan Ivanović. Voditelj sastanka bila je Gordana Milosavljević.

************
 

21. maja 2007. godine, u organizaciji Opšteg seminara, u sali za sednice Pravnog fakultetea Univerziteta u Beogradu, Mirjana Ota­šević Lušić održala je predavanje na temu „Primena važećeg Carinskog zakona Republike Srbije i rad na usaglašavanju sa propisima Evropske unije“. Voditelj tribine bio je prof. dr Jovica Trkulja.

************
 

15. maja 2007. godine, u Sali za sednice Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u organizaciji Opšteg seminara, prof. dr Danilo Basta održao je predavanje na temu Hans Kelzen pred sopstvenim ogledalom (Kelzenova druga autobiografija). Voditelj tribine bio je prof. dr Jovica Trkulja.

************
 

Prva tribina Opšteg seminara u maju mesecu održana je na temu Platon i Aristotel kao najviši domet antičke filosofije 8. maja 2007. godine u Sali za sednice. Predavanje na ovu temu održala je dr Vera Janićijević. Voditelj tribine bio je prof. dr Jovica Trkulja.

************
 

17. aprila 2007. godine, u sali za sednice Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u organizaciji Opšteg seminara, održan je razgovor o knjizi Milovan Milovanović sprski diplomata i državnik, autora dr Dejvida Mekenzija, profesora Univerziteta Severna Karolina, SAD. O knjizi su govorili dr Aleksandar A. Miljković, Života Ivanović i autor. Voditelj tribine bio je prof. dr Jovica Trkulja

************
 

Treća tribina u organizaciji Opšteg seminara u aprilu mesecu održana je 10. aprila u Sali za sednice. Tema ovog sastanka bio je razgovor o knjizi Grof Čedomilj Mijatović, u izdanju našeg fakulteta i izdavačke kuće Dosije, autora doc. dr Slobodana G. Markovića. O knjizi su govorili: dr Čedomir Antić, Marinko Vučinić i autor. Voditelj tribine bio je prof. dr Jovica Trkulja.

************
 

5. aprila 2007. godine, u organizaciji Opšet seminara, u Sali za sednice Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu održana je tribina na temu Začetak ideje o sekularnoj državi u rabinskom judaizmu. Uvodničar tribine bio je prof. dr Eliezer Papo, a voditelj prof. dr Jovica Trkulja

************
 

3.aprila 2007. godine, u organizaciji Opšteg seminara, u amfiteatru II Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održana je tribina na temu Srpski politički govor modernog doba, povodom istoimene knjige autora Dejana Milića. Na tribini su govorili prof. dr Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, doc. dr Slobodan G. Marković i autor. Voditelj tribine bio je prof. dr Jovica Trkulja

 

************
 

Na sastanku Opšteg seminara održanom 27. marta 2007. g., promovisana je knjiga dr Đorđa Lopičića Međunarodno krivično pravo, u veoma uspelom izdanju JP Službeni glasnik. Reč je o zborniku koji sadrži priloge tridesetak autora od Tome Živanovića do savremnih, koji su razvrtani u pet delova: Razvoj međuanrodnog krivičnog prva, Opšti deo, Međunarodna krivična dela, Međunarodni krivični sud i Međunarodna krivičnopravna pomoć.

U razgovoru o knjizi učestvovali su prof. dr Miroslav Đorđević i prof. dr Zoran Stojanović, prof. dr Đorđe Ignjatović i autor. Njihova uvodna izlaganja i potonji razgovor bili su usmereni na metodološke i pedagoške aspekte izučavanja međunarodnog krivičnog prava, a u vezi s tim i na neophodnost daljeg proučavanja problema i dilema njegove primene.

************
 

Na sastanku Opšteg seminara održanom 6. marta 2007. predstavljena je knjiga docenta dr Vojislava Stanimirovića „Brak i bračna davanja u istoriji“. Pozdravljajući prisutne, upravnik Seminara prof. dr Jovica Trkulja podsetio je na najzanimljivije detalje iz biografije pisca, naročito apostrofirajući značaj i ambicioznost poduhvata, ali i činjenicu Stanimirovićeve, sada već tradicionalne, privrženosti Opštem seminaru. Prvi uvodničar, prof. dr Ivan Kovačević, govorio je o susretu antropologije i prava, i Stanimiroviću kao akteru tog susreta. Podvlačeći da je proučavanje narodnih običaja u 20. veku, na temeljima romantičarskog pokreta 19. veka koje je imalo ambiciju da te običaje kanonizuje, u potpunosti bilo prepušteno šturom pozitivističkom razumevanju, on Stanimirovića svrstava u red onih autora koji uistinu antropološki promišljaju pozitivno pravo, temeljno analizuju i relevantno zaključuju. Sa publikom je podelio i utisak da se u knjizi može naći gotovo svaka poznata informacija o bračnim davanjima, ili barem put do nje, kako vremenski, tako i prostorno. U svom osvrtu na delo, docent dr Miodrag Jovanović se oslonio na reči Gligorija Geršića, prema kojem u svakoj ozbiljnoj pravnoj analizi valja „poći od prirode čoveka, jer je u njoj koren prava“. Govoreći o značaju i značenju „etnologije prava“, odnosno „pravne antropologije“, Jovanović je ukazao i na izuzetnu metodološku vrlinu knjige, jer ova ide od opšteg ka pojedinačnom, od studije ka teoriji. U tom kontekstu, i ne manje važno, za­držao se i na Stanimirovićevoj iskrenoj brizi za prava i položaj žena. Poslednji govornik, prof. dr Sima Avramović, naglasio je da se obraća u svojstvu profesora, mentora i prijatelja autora. Uka­zavši na činjenicu da u svetskoj literaturi gotovo da nema mono­grafskog rada slične sadržine, pogotovu onog koji tako uspešno ujedinjuje pravnika i antropologa, posebno je istakao izuzetan autor­ski doprinos u leksičkom i termi­nološkom pogledu, kao i jedinstve­nost primenjene tipologije, da bi, iznoseći fascinantne podatke o preko 2000 bibliografskih je­dinica, 50 posmatranih pravnih sistema i milion iščitanih stranica, ustvrdio da pasionira­nost tolikih dimenzija zaslužuje objavljivanje i na nekom od jezika dostupnih široj čitalačkoj pu­blici.

 ************
 

Na sastanku Opšteg seminara održanom 25. decembra 2006, promovisana je najnovija knjiga profesora dr Budimira Košutića Uvod u evropsko pravo. U predstavljanju knjige učestvovali su dekan Fakulteta, profesor dr Mirko Vasiljević, recenzent knjige, profesor dr Milenko Kreća, docent dr Branko Rakić, kao i direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, profesor dr Radoš Ljušić, i sam autor. Izuzetno posećen skup pozdravio je upravnik Opšteg seminara, profesor dr Jovica Trkulja, ujedno poklonivši pažnju i najvažnijim detaljima iz biografije profesora Košutića. U svojstvu domaćina kuće prisutnima se potom obratio dekan Vasiljević, izrazivši zadovoljstvo što svojom evropskom orijentacijom Fakultet ne samo da ne zaostaje za potrebama vremena, već i na najbolji mogući način implementira novi nastavni plan, dajući tako doprinos i širem procesu reforme Univerziteta. U svojoj reči o knjizi, profesor Kreća se naročito osvrnuo na energiju, radoznalost i svežinu misli autora, njegovo jako i široko naučno pregnuće u sasvim novoj materiji, koje sada postaje i nezaobilazno štivo na poslediplomskom kursu međunarodno-pravnog smera Fakulteta. Docent Rakić je nadahnuto govorio o izazovima pisanja udžbenika u jednoj živoj i promenljivoj materiji kakva je materija evropskog prava, a napose tako jedinstveno čitkim, jasnim i preglednim jezikom i stilom. U ime izdavača, prisutne je pozdravio i profesor Ljušić, naglasivši da je saradnja Zavoda za udžbenike i Pravnog fakulteta duga i veoma plodna, i da će uvek biti otvorena za zanimljive i provokativne naslove. Najzad, u svojoj reči, autor se zahvalio govornicima i publici, posebno izdvajajući prisutnog profesora dr Ljubomira Tadića, uz tople reči sećanja na profesora Vladimira Jovanovića. Napominjući da izbor naslova nije bio originalan, budući da je najprisutniji u nemačkoj literaturi, još manje slučajan, s obzirom na prirodu Evropske unije i njene perspektive, te želju da se obrađena materija što je moguće više približi pravu, Košutić je iskoristio priliku da najavi i svoje novo interesovanje u ovoj oblasti uzroke i razloge odsustva naše zemlje iz programa proširenja Evropske unije.

 ************
 

Na sastanku Opšteg seminara održanom 5. decembra 2006, akademik Danilo Basta održao je veoma zanimljivo predavanje na temu Slobodan Jovanović – naučnik u vremenu krize. Svoju privrženost Opštem seminaru, profesor Basta je iznova demonstrirao samosvojnim umećem da reafirmiše i revalorizuje bogatstvo naučne baštine Pravnog fakulteta. Predavanje, utemeljeno na analizi manje zapaženog članka Slobodana Jovanovića pod naslovom Današnja politička kriza, inače prvi put objavljenog 1925. u Letopisu Matice srpske, obuhvatilo je tri fenomena krizu parlamentarizma, krizu demokratije, i krizu moderne države. Radi se o analizi krize u koju su dospele političke institucije francuske revolucije neposredno posle Prvog svetskog rata, ali i o obeležjima i simptomima koji se, kako Basta lepo zapaža, uzdižu iznad tog vremena, sežući do današnjeg trenutka. Kad je o krizi parlamentarizma reč, pokazan je poremećaj u mehanizmima ovog sistema, ona prevaga zakonodavne vlasti koja je od parlamentarizma načinilarežim vladine diskrecije“. U takvom parlamentarizmu parlament nije kadar da nadzire vladu, kako u tehničkim, tako i u političkim stvarima, i dovodi se u neposrednu zavisnost od partijskog sistema. Od dveju rivalnih vlasti, desila sezajednica političkih interesa vlade i parlamenta“, zbog čega parlament postajezainteresovani ortak, a ne nepotkupljivi sudija“. Glavne razloge ovakvog epiloga Jovanović vidi u tehničkoj složenosti parlamentarizma, ali nadasve i pre svega u prodoru partija u zakonodavnu i izvršnu vlast, zbog čega njihovo poželjno rivalstvo postaje prividno i ritualno. Kad je, pak, o krizi demokratije reč, Jovanović odlazi još dalje. On govori o prevratu ideja, jer analizujući demokratiju kao autoritet opšteg prava glasa i vladavine većine, sumnja u rečeni autoritet. Uočavajući sve vrste manipulacija i podešavanja po meri partijskih interesa, pogotovu dirigovanost javnog mnjenja, koje nazivahipnotisanjem naroda“, Jovanović ustvari govori o prividu moderne demokratije. Zaključujući da je ta kriza nužna, trajna, imanentna modernoj demokratiji, da je njeno „redovno stanje“, i da je dublja od krize parlamentarizma, on međutim, kao i sam Basta uostalom, od demokratije kao takve ne odustaje. Najzad, kad je reč o krizi moderne države, Jovanović konstatuje da se u njoj sažimaju prethodne dve krize, da bi argumentaciju usmerio na krizu suverenosti države, kako u njenom spoljnom, tako i u njenom unutrašnjem vidu, te potencijalno nesagledive posledice uvećavanja moći moderne države, zbog čega se ova uvek i iznova mora ograničavati. Svodeći svoje iščitavanje Jovanovićevih stavova, Basta je sudu publike prepustio i opservaciju da je dijagnoza svake krize, a naročito ona u formi svedočanstva naučnika koji „služi“ u vremenu krize, dragoceno i daleko dublje delovanje od političkog delovanja samog.

************
 

Treći sastanak Opšteg seminara u novoj školskoj godini održan je 28. novembra 2006. u saradnji sa Centrom za samostalni život in­valida Srbije, a u povodu predsto­jećeg usvajanja Međunarodne kon­vencije o pravima osoba sa invaliditetom. Skup je u ime uprave Fakulteta pozdravio pro­dekan doc. dr Miodrag Jovanović, izrazivši spremnost i zadovolj­stvo Fakulteta da učestvuje u svim aktivnostima koje promovišu princip jednakosti ljudi. U svojoj se reči posebno osvrnuo na do­sadašnje napore Fakulteta, mon­tiranje rampe na ulazu Fakulteta, posebnog toaleta za potrebe osoba sa invaliditetom, kao i CD izdanja za slabovide studente.

Najavljujući uvodničare, prof. dr Jovica Trkulja je izneo obeshra­brujuće i onespokojavajuće podatke o životu osoba sa invaliditetom, kako u svetu, tako i kod nas, apo­strofirajući nedopustivo igno­rantski odnos države i javnosti prema ovoj populaciji. Prvi uvod­ničar, Marija Antonijević iz Mi­nistarstva inostranih poslova, govorila je o hronologiji izrade Konvencije, čije se usvajanje očekuje u Generalnoj skupštini Ujedinje­nih nacija do kraja 2006. godine, posebno ukazujući na aktivno učešće Srbije u skoro dvogodiš­njim pregovorima i radu specija­lizovanog ad hoc Komiteta UN. U ime Ministarstva za rad, zapoš­ljavanje i socijalne politike, sku­pu se obratila Slađana Marković, pomoćnik ministra. Ona se osvr­nula na partnerski odnos mi­nistarstva sa organizacijama oso­ba sa invaliditetom, podršku njihovim akcijama i programima, rad na usvajanju antidiskrimina­tivnog zakonodavstva, te strategiju vlade Srbije za period 2007. do 2015. g. u ovoj oblasti. O aktiv­nostima i radu Centra za samo­stalni život invalida Srbije go­vorila je Gorjana Gordić, posebno se zalažući za filozofiju samo­stalnog života i neophodnost zajedničkog delovanja i okupljanja svih osoba sa invaliditetom bez obzira na vrstu invaliditeta.

O sadržini same Konvencije go­vorio je Damjan Tatić, naš neka­dašnji student, a sada predstavnik u pregovaračkom procesu pri UN. Ukazavši na neophodnost promo­visanja ravnopravnosti i defini­sanja invalidnosti – fizičkih, mentalnih, psihičkih i senzornih oštećenja – u ovakvoj vrsti međuna­rodnog dokumenta, Tatić je naro­čitu pažnju usmerio na osnovna načela Konvencije: poštovanje do­stojanstva, nediskriminaciju, pra­vo punog učešća u svim oblicima života, politiku jednakih mogućno­sti, pristupačnost, posebna prava žena i dece sa invaliditetom, po­dizanje svesti o pitanjima inva­liditeta, jednakost pred zakonom i jednak pristup pravdi, slobodu od torture, nehumanog i degradirajućeg postupanja, slobodu od eks­ploata­cije, nasilja i zlostavljanja, samo­stalnost života, habilitaci­ju i rehabilitaciju, učešće u poli­tič­kom i javnom životu, međunarodnu saradnju, i dr. Najavio je i formi­ranje posebnog Komiteta UN za pra­va osoba sa invaliditetom, i us­vajanje Opcionog protokola uz Konven­ciju, koji će omogućiti individualne predstavke protiv svih zemalja potpisnica Proto­kola.

Živa diskusija koja je usledila insistirala je na još odlučnijem pomeranju sa koncepta zaštite na koncept ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, u duhu istinskog pledoajea za njihovu jednakost i ravnopravnost.

  ************

  Uprava Opšteg seminara Prav­nog fakulteta i Uprava Fonda „Miodrag Jovičić“ organizovali su 16. oktobra 2006. godine sve­čanost povodom uručenja nagrade Fonda. Fond „Miodrag Jovičić“ je osnovan 2000. godine sa ciljem da očuva uspomenu na akademika Mio­draga Jovičića i unapredi izu­čavanje naučnih oblasti kojima se on bavio – ustavno pravo i poli­tički sistem.

Uprava Fonda je, na predlog stručnog žirija koji su činili akademik Vojislav Stanovčić, prof. dr Jovica Trkulja i dr Đu­rica Krstić, donela odluku da nagradu za 2006. godinu dodeli prof. dr Vučini Vasoviću, redov­nom profesoru Fakulteta poli­tičkih nauka Univerziteta u Beo­gradu. O delu profesora Vučine Vasovića govorio je akademik Vo­jislav Stanovčić. Nakon toga, pro­fesor Vasović je održao predavanje na temu „Globalizacija i demo­kratija“.

************
 

 Na poziv bjeljinske Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ održana je 11. oktobra 2006. godne tribina posvećena knjizi prof. dr Žike Bu­juklića, Forum romanum – Rimska država, pravo, religija i mitovi. O knjizi su govorili prof. dr Jovica Trkulja, mr Svetlana Mir­čov, direktor naše Biblioteke i autor. Oni su istakli da su u na­šoj romanističkoj literaturi de­la sveobuhvatnijeg karaktera veoma retka. Stoga je prof. Bujuklić na­pravio pravi podvig jer je uspeo da napiše delo enciklopedijskog ka­rkatera koje kod nas do sada nije postojalo. On je uspeo da postavi solidne pretpostavke za naučnu analizu i da zadrži visok nivo objektivnog i kritičkog pristupa. Proučio je obimnu arhivsku građu o Forumu Romanumu, ali i o isto­rijskim zbivanjima, ekonomskim, pravno-političkim i kulturnim protivrečjima rimske države, pra­va, religije. Specifičnim eklek­tičkim i leksikografskim pristu­pom odslikao je svu kompleksnost svakodnevnog života, vezanu upra­vo za mesto na kome se javni život Rima najintenzivnije odvijao. Re­zultati do kojih je prof. Bujuklić došao u svom radu predstavljaju doprinos našim naučnim sazna­njima kako od značaja za Forum Romanum, tako i o ključnim pitanjima istorije starog Rima.

 

 

2005/2006
 

2. juna 2006. godine Opšti seminar Pravnog fakulteta je imao zadovoljstvo da gostuje u Novoj Va­roši. Delegaciju našeg Fakulteta je predvodio dekan prof. dr Mirko Vasiljević, a tom prilikom su upriličeni i sastanci sa predstavnicima lokalne vlasti, Opštinskog javnog tužilaštva i Opštinskog suda. Delegaciji je dobrodošlicu poželeo predsednik opštine Branislav Dilpa­rić. U toku posete naša delegacija je obišla Osnovnu školu „Luka Kojović“ i gimnaziju „Pivo Karamatijević“, kojima je podarila po jedan kompjuter, kao i ma­tičnu Biblioteku „Jovan Tomić“, kojoj je poklonjeno tridesetak vrednih knjiga, uključujući monografije Slobodana Jovanovića i dela profesora Đorđa Tasića. U tamošnjem Kulturnom centru, u izvanrednoj atmosferi, predstavljene su nove knjige prof. dr Mirka Vasiljevića – Poslovno pra­vo, Kompanijsko pravo i Trgovinsko pravo. O autoru i njegovim radovima su govorili Radiša Filipo­vić, direktor gimnazije i uprav­nik Opšteg seminara, prof. dr Jovica Trkulja, kao i prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Ra­dovan Vukadinović.

 

************
 

   Povod za sastanak Opšteg seminara održanog 30. maja 2006. godi­ne, bile su Dileme (nedavno usvoje­nog) Zakona o crkvama i verskim za­jednicama. Kao uvodničari su go­vorili ministar vera u Vladi Re­publike Srbije prof. dr Milan Radulović, profesor crkvenog prava na na­šem Fakultetu dr Ra­domir Po­pović i asistent na predmetu Ustavno pravo mr Tana­sije Marin­ković. Izuzetno sadr­žajna, neret­ko čak potpuno su­protstavljena gledanja, podstakla su veoma živu diskusiju, kako samih uvodničara, tako i velikog broja prisutnih. Razgovaralo se o nizu zanimljivih i važnih pi­tanja: modelima od­nosa crkve i države kroz istorij­sku perspektivu (teokratije, pro­testantske monarhije, pravoslavne države), načelima razdvojenosti crkve i države (u multikulturalnoj drža­vi, ublaženom odnosno rigidnom sekularizmu), ustavnim pretpo­stavkama analiziranog zakona, nje­govim kontroverznim rešenjima, razlikovanju pre­danj­skih (tradicionalnih) crkava, verskih zajednica i verskih organizacija u nas, čoveku kao religioznom biću, pravima crkve unutar demokrat­skih poredaka, imunitetu svešte­nika, zloupotrebama ver­ske slobode, crkvi kao istorijskoj konstanti, i mnogim drugim.

 

************
 

    Sastanak Opšteg seminara odr­žan 24. maja 2006. godine bio je posvećen knjizi „Dijalektika sekularizacije – O umu i religiji“ u veoma uspelom izdanju izdavačke kuće „Dosije“. Knjigu je sa nemač­kog jezika preveo prof. dr Dragan Stojanović, jedan od uvodničara. O knjizi i lucidnom i inspirativnom dijalogu pravnog filozofa Jirgena Habermasa i Jozefa Ra­cingera (pape Benedikta XVI), go­vorili su i gost našeg Fakulteta, prof. dr Tomas Brener, kao i naš profesor, akademik Danilo Basta.

************
 

    Tema sastanka Opšteg seminara održanog 23. maja 2006. godine, bila je Primena Zakona o radiodifuziji u oblasti komercijalne radiodifuzije. Kao uvodničari na­stupili su prof. dr Rade Velja­novski sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, svojevremeno predsednik Radne grupe za pri­premu nacrta Zakona o radiodifuziji, i asistent našeg Fakul­teta mr Miloš Živković, član iste Radne grupe. Na seminaru su tretirana mnoga pravna i aktuelna pitanja, a naročito neophodnost uređenja tržišta i vlasničke transformacije u oblasti radiodifuzije, pravni položaj nezavis­nog regulatornog tela u ovoj obla­sti – Radiodifuznog Saveta, kontroverzne odluke ovog tela na nedavno raspisanom i zaključenom konkursu za dodelu nacionalnih frekvencija, odnos dosadašnjih i „novih“ emitera, rokovi za privatizaciju elektronskih medija, se­lektivna primena odnosno ne­primenjivanje Zakona o radiodifuziji, i dr.

************
 

    Na sastanku Opšteg seminara održanom 16. maja 2006. go­dine raspravljana je tema Aktuel­na pitanja Evropskog suda za ljudska prava, a uvodničar je bio dr Slavo­ljub Carić, agent Državne zajedni­ce Srbije i Crne Gore pred Straz­burškim sudom za ljudska prava. Na izuzetno posećenom seminaru, pažnja je bila usmerena na mnoge teme: sistematsko kršenje Evrop­ske konvencije o ljudskim pravima, najnovije protokoli uz Kon­venciju, posebno Protokol XIV, najnovije presude Evropskog suda, te aktuelnosti vezane za stanje ljudskih prava i kancelariju agenta Srbije i Crne Gore. U tom po­gledu, posebno su raspravljana pi­tanja položaja i uloga agenta SCG, broj i karakter predstavki naših građana, dominantnost povreda čl. 6, st. 1 Evropske konvencije (izo­stajanje „suđenja u razumnom ro­ku“), te mogućnosti i učestalost primene poravnanja u sporovima pred Evropskim sudom.

************

Na sastanku Opšteg seminara održanom 11. aprila 2006. g., promovisano je četvrto izdanje knjige prof. dr Radovana D. Vukadinovića „Pravo Evropske Unije“. U razgovoru o knjizi učestvovali su dekan Fakulteta, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Maja Stanivuković sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, doc. dr Gordana Ilić sa Univerziteta Singidunum, i sam autor. Skup je, u svojstvu domaćina kuće i recenzenta knjige, pozdravio dekan Vasiljević, izražavajući zadovoljstvo što se upravo na našem Fakultetu promoviše knjiga iz oblasti koja najbolje ilustruje neophodnost i nastojanja reformisanja univerzitetske nastave, i što se to čini u saradnji nastavnika sa državnih i privatnih univerziteta. U svojoj reči o knjizi Vukadinovića, profesor Stanivuković se naročito pozabavila jezičkim vrlinama dela, a na primeru tumačenja pojma evropskog građanstva odnosno državljanstva. Docent Ilić je, pak, ukazujući na novine poslednjeg izdanja, podvukla praktični značaj knjige za proces pridruživanja i promovisanje evropske ideje, pogotovu u okolnostima sve prisutnijeg evro-skepticizma. Takav ton je obeležio i potonji razgovor, u kome je pažnja usmerena na metodološke i pedagoške aspekte savladavanja prava EU, a u vezi s tim i na neophodnost daljeg proučavanja, naročito u pogledu institucionalnog prava EU i njegove konstitucionalizacije.

************

Na sastanku Opšteg seminara održanom 4. aprila 2006. g. docent dr Vojislav Stanimirović govorio je o „Odnosu zakona i običaja na primeru miraza u Srbiji XIX i XX veka“. Ova tema izvučena je iz veoma uspele doktorske disertacije Stanimirovića, u kojoj su se susrela zamašna pravna i etnološka istraživanja. Raspravljajući genezu institucije miraza u nas, ukazujući na principijelnu nespojivost institucije zadruge i miraza, Stanimirović je svojim prepoznatljivo žovijalnim stilom auditorijum Seminara uveo u svet vizantijskih tradicija, Srbije prvog Ustanka, varoških i seoskih običaja, potonjih uticaja Austrijskog građanskog zakonika, rigidnog pozitivizma socijalističkog iskustva, zanimljivih primera sudske prakse, sve do savremenih rasprava o ženskom pitanju. Živost diskusije koja se razvila, kao i veliki broj prisutnih slušalaca, naročito studenata, potvrdila je uverenje da je Opšti seminar bio i ostao pravi forum za upoznavanje sa istraživačkim radom i postignućima kolega.

************

Na sastanku Opšteg seminara održanom 21. marta 2006. g., akademik Danilo Basta održao  je predavanje na temu „Evropsko merilo reformskog programa Vuka S. Karadžića“. Ovim izuzetno zanimljivim i minucioznim izlaganjem Basta iznova svedoči koliko, baveći se našom pravnom, političkom i filozofskom baštinom, afirmiše pravo kao kulturnu vrednost. Premda Vuka i sam vidi kao reformatora jezika i književnosti i tvorca fonetskog pravopisa, Basta drži da ovaj nikako nije bio ravnodušan prema političkim pitanjima. Tu neposrednu i živu zainteresovanost Basta analizira na primeru Vukovog pisma „premilostivom gospodaru“ Milošu iz 1832. godine. U postustaničkoj Srbiji Vuk je sročio amanet za buduća pokoljenja, služeći se deontološkim pristupom: šta treba preurediti da bi se Srbija ustrojila kao država „na korist i sreću naroda nalik evropejskoj državici“. Snažnom kritikom Miloševog despotskog karaktera i rđavih dela, kojeg gotovo hobsovski naziva „neograničenim gospodarom od života, imanja i česti sviju ljudi“, Vuk zapravo utemeljuje evropsko merilo svog programa „pravica i konštitucija“. U tom kontekstu, Vuk postavlja i zahtev za pravom naroda na pobunu, u tako očiglednom saglasju sa Džefersonom i američkim revolucionarnim nasleđem. Još i više, uočavajući oskudicu u školovanim ljudima koji bi takav program mogli izneti, Vuk se snažno zalaže za temeljnu reformu školstva, sve do ličnog pokušaja da i samog Miloša opismeni. Značaj i „mesijanstvo“ Vukovog pisma uočili su mnogi naši autori, posebice Mihajlo Gavrilović, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović, Ljuba Stojanović, Jaša Prodanović, Vasa Čubrilović i Miodrag Popović, i o njihovim zapažanjima Basta iscrpno govori. Nadovezujući se na iskaze autoritativnih prethodnika o Vukovom predlogu političke i kulturno-prosvetne reforme on, međutim, ukazuje na nešto što svima podjednako nedostaje – pridev „evropejski“. A odlazi i korak dalje, ustvrđujući da Vukovo političko evropejstvo nije u neskladu sa njegovim jezičko-književnim narodnjaštvom. Debata koja se razvila na osnovama ovakvog zaključivanja, problematizovala je, pored ostalog, i „leonardovski duh“ Vukovog dela, tenziju između demokratskog procesa i potrebe stvaranja države, te povukla paralele sa današnjim trenutkom Srbije.

************

Na sastanku Opšteg seminara održanom 14. marta 2006. g. promovisana je knjiga prof. dr Save Živanova „Rusija na prelomu vekova“, čije je primerke autor tom prilikom i poklonio bibilioteci Fakulteta. Profesor Živanov istoriju Rusije razume kao istoriju diskontinuiteta, a sve njene pokušaje reformi kao tzv. „sustižuću modernizaciju“ sa velikom aktivnošću države. Konstatujući da se od vremena Petra Velikog do danas Rusija ciklično razvijala, najčešće pritisnuta spolja, smatra prirodnim da je svaki pokušaj reforme dočekivan sa izrazitim neodobravanjem i dramatičnim unutrašnjim podelama. To je naročito karakterisalo socijalistički razvoj, koji je društvo razdirao deobama i destabilizacijom sve do tačke kontrareforme - uspostavljanja socijalističke stabilnosti u okruženju opšte krize i stagnacije. Živanova, otud, intrigira mogućnost izlaska iz takvog „cikličnog“ razvoja, naročito u današnjem vremenu, a vidi je u sintezi konzervativnog i liberalnog pristupa reformama: ne težiti preuređenju stvarnosti, već u postojećim uslovima tražiti rešenja koja predstavljaju korake ka tom cilju. Ne opredeljujući se ni za jednu formulu, ni kinesku (reforma ekonomije na osnovama razvoja male privrede, bez reformisanja države), niti onu primenjenu u zemljama srednje Evrope (osvajanje slobode, pa tek potom ekonomsko reformisanje društva), autor insistira na činjenici da nema idealnih, pogotovu ne brzih rešenja. U diskusiji koja je usledila pokrenuta su mnoga zanimljiva pitanja, a posebna pažnja posvećena je sagledavanju procesa modernizacije kroz prizmu modernih političkih teorija.

************

    Prvi sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u letnjem se­mestru održan je 20. februara 2006. g., a bavio se problemom stvaranja novih država i pokušajem liberalne teorije da na taj problem odgovori. Uvodničar je bio gost iz Sidneja, prof. dr Aleksandar Pavković, sa čijom je profesionalnom biografijom prisutne upoznao upravnik Seminara, prof. dr Jovica Trkulja. U svom preglednom i zanimljivom izlaganju, prof. Pavković je temu osvetlio sa pozicija protivstavljanja liberalne i teorije nacionalizma, posebno se koncentrišući na secesiju kao način nastanka novih država. Afirmišući sopstveni liberalno-teorijski pristup, prof. Pavković je konstatovao da je u moderno vreme nacionalizam ovladao liberalnim političkim institucijama, ali i izrazio nadu u preokret tog procesa. U diskusiji koja je usledila, a u kojoj su na opšte zadovoljstvo studenti i nastavnici potpuno ravnopravno učestvovali, živo su raspravljana teorijska pitanja nastanka novih država, poput pitanja suvereniteta, prava na samoopredeljenje ili konstitucionalizacije vlasti, ali i praktične dileme proizašle iz neposrednih iskustava i primenjenih međunarodno-pravnih standarda.  

 

************

Peti sastanak Opšteg seminara održan 20. decembra 2005. bio je posvećen temi Mađarsko-bugarska propaganda prema Kraljevini Jugo­slaviji između dva rata. Uvodničar je bio naš penzionisani profesor dr Miodrag Simić, na čiju je biografiju i bibliografiju prisutne podsetio Upravnik Seminara, prof. dr Jovica Trkulja. Svojim iscrpnim i zanimljivim, na momente anegdotskim izlaganjem, prof. Simić je osvetlio pojam, genezu i vrste propagande uopšte i u nas, posebno afirmišući istorijski pristup temi. Osvrćući se naročito na vreme između dva svetska rata, on je široj, politikološko-sociološkoj analizi podvrgnuo upravo one elemente u kojima se prepoznavala mađarska i bugarska propaganda prema Kraljevini Jugoslaviji, da bi ukazao i na posledice te propagande u vremenu tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata. U diskusiji koja je usledila čula su se zanimljiva pitanja, pa i potresna svedočanstva o sudbinama ljudi.

 

************

Na četvrtom sastanku Opšteg seminara 13. decembra 2005. go­dine bilo je reči o knjizi prof. dr Žike Bujuklića „Forum Roma­num“, koja se u izdanju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogra­du pojavila krajem juna ove godine O knjizi su govorili prof. dr Antun Malenica sa Pravnog fa­kulteta Univerziteta u N. Sadu, prof. dr Sima Avramović i autor. Zbog velikog interesovanja studenata i brojnih gostiju izvan Fa­kulteta, sastanak je održan u amfiteatru V.

Profesori Malenica i Avramović smatraju da rezultati do kojih je prof. Bujuklić došao u svom radu predstavljaju doprinos našim naučnim saznanjima kako o istoriji Forum Romanuma, tako i o ključnim pitanjima rimskog prava. On je uspeo da postavi solidne pretpostavke za naučnu analizu i da zadrži visok nivo objektivnog i kritičkog pristupa. Proučio je ne samo obimnu izvornu građu o Forumu Romanumu, već se oslonio i na brojna dokumenta o istorijskim zbivanjima, ekonomskim, pravno-političkim i kulturnim protivrečjima rimske države, prava, religije... Prof. Bujuklić je metodološki korektno sakupio na jednom mestu i teorijsku uspešno obradio bogatu istoriju Forum Romanuma, tako da njegova knjiga predstavlja po svemu vredan doprinos našoj istorij­skoj i pravnoj nauci.

 

************

Tema „Zločin nad mišljenjem – osuda i izgon Mihaila Đurića“, bila je predmet rasprave na trećem sastanku Opšteg seminra 29. no­vembra 2005. U raspravi su učestvovali akademici Nikola Milošević, Kosta Čavoški, Danilo Basta i prof. dr Jovica Trkulja. Skupu se na kraju obratio i akademik Mihailo Đurić. Kao povod za razgovor poslužila je knjiga dokumenata o osudi i izgonu Mihaila Đurića, koju je priredio profesor Trkulja. Tema sastanka je izazvala veliko interesovanje, pa su pored nastavnika i saradnika Fakulteta, bili prisutni i brojni studenti i predstavnici medija.

Učesnici u raspravi su se složili da su osuda i izgon Mihaila Đurića zbog prestupa mišljenja zadirali u samu srž moralne savesti i duhovnog zdravlja našeg društva. Oni su potvrda bezumlja oholih vlastodržaca i njihovih ratničkih pohoda na institucije kulture. Istovremeno, to je bio i znak besa, nesigurnosti, bolesti i slepila tadašnjeg poretka, koji je takvim ponašanjem sebi samom odredio moralnu osudu pred istorijom.

Sa današnje distance „slučaj profesora Đurića“ se prikazuje kao paradigma sa tragičnim posledicama, kako za dalji razvoj nauke i filozofije, tako i za duhovno zdravlje i intelektulani rad u celini Srbije krajem XX veka. Delo i delatnost Mihaila Đurića svojevrsni su pledoaje za odgovoran, hrabar i principijelan angažman intelektualca u našem vremenu. Svojim knjigama i javnim nastupima on je postavio obrazac i meru takvog angažmana sa težištem na autonomnoj principijelnoj poziciji, naglašenom ličnom stavu i na jedinstvu mišljenja, govora i činjenja. Oslobađajući nas jednoumlja, mnogih zabluda i predrasuda, lažne vere, loših autoriteta i pogrešnih alternativa, Đurić je učinio sve da njegovo delo dolazećim generacijama svetli kao putokaz. Njegovim izgonom sa Pravnog fakulteta naneta je velika nepravda prema čitavom nizu generacija mladih studenata prava koji su u doba svog duhovnog profilisanja bili lišeni tako dra­gocenog i važnog sagovornika kakav je bio prof. Đurić.

 

************

Drugi sastanak Opšteg seminara u ovoj školskoj godini bio je 22. novembra posvećen knjizi prof. dr Zorana Vidojevića „Kuda vodi globalizacija“, koja se u izdanju „Filipa Višnjića“ pojavila početkom ove godine. O knjizi su govorili: prof. dr Mlađen Kovačević, prof. dr Brana Marković i autor. Oni su istakli da globalizacija kao svetska pojava ekonomskog, tehnološkog, političkog i idejno-kulturnog objedinavanja sveta, a priori nije ni dobra ni loša. Ona je bitno izmenila sliku savremnog preduzeća, drža­ve, regiona i sveta. Na pragu XXI veka globalizacija je izrazito ambivalentna: istovremeno sa otvaranjem novih horizonata slobode, demokratije i progresa u svetu, ona je osnažila i procese dominacije, hijerarhije i autoritarizma u svetu i mogućnosti pada u „novo varvarstvo“. Iz tih razloga savremenim naučnicima i istraživačima tek predstoji napor da pronađu izlaz iz postojeće pojmovne zbrke, da proniknu iza višeznačnog i protivrečnog značenja globaliza­cije, te da odgovore na niz otvorenih i kontroverznih pitanja. Zaključeno je da knjiga Zorana Vi­dojevića na ozbiljan način postavlja i problematizuje ova pitanja.

 

************

Prvi sastanak Opšteg seminara u ovoj školskoj godini odr­žan je 15. novembra 2005. bavio se novim izdanjima biblioteke „Politika i društvo“. Naime, zahvaljujući JP „Službeni glasnik“ na ovogodišnjem Sajmu knjiga po­javile su se, nakon petogodišnje pauze, sledeće knjige: Aleksandar A. Miljković, U službi istine i demokraitje, drugo izdanje. Milan Grol, Iskušenja demokratije, drugo izdanje, Jeremija D. Mitrović, Srbofobija i njeni izvori, drugo prošireno izdanje, Kosta Čavoški, Pravo kao umeće slobode, drugo prošireno izdanje, Božidar S. Marković i saradnici, O demokratiji, drugo izdanje, Hans Kelzen, O suštini i vrednosti demokratije, drugo izdanje, Aleksandar A. Milj­ković, Ka evolucionom socijalizmu.

Na sastanku svečarske atmosfere govorili su akademik prof. dr Danilo Basta, predsednik ure­đivačkog odbora biblioteke, prof. dr Momir Milojević, doc. dr Zoran Mirković i dr Alek­sandar A. Miljković. Auditorijum su podsetili da je Biblioteku „Politika i društvo“ osnovala je 1937. godine grupa demokratski nastrojenih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, zajedno sa nekolicionom advokata. Cilj Bi­blioteke je bio da svojim publikacijama doprinese ozdravljenju i demokratizaciji političkog života Srbije. Urednici Biblio­teke bili su profesori Mihailo Ilić, Božidar S. Marković i Milan Žujović. Oni su težili da kao saradnike okupe istaknuta imena tadašnjeg javnog života i da im omoguće da izlože svoje stavove o nekom važnom društvenom pitanju ili događaju. Biblioteka je svakog meseca izdavala po jednu knjigu, koja je obrađivala neko važno pitanje društvenog života. U relativno kratkom vremenu od 1937. do 1941. godine oni su uspeli da objave 50 knjiga. Saradnici Bi­blioteke bili su: Slobodan Jovanović, Đorđe Tasić, Dragoljub Jovanović, Jovan Đorđević, Mili­voje Marković i dr.

Delatnost Biblioteke prekinuo je Drugi svetski rat, u kojem je, kao žrtva okupatora, stradao jedan od njenih osnivača, profesor Mihailo Ilić. Zahvaljujući zalaganju prof. Božidara S. Markovića, Biblioteka je obnovljena 1991. godine. Obnovitelji Biblioteke okupili su se oko njenih načela, kojima se rukovode. Ta načela su istina, demokratija i intres srpskog naroda. U periodu od 1991. godine do 2000. godine objavljeno je pet knjiga u izdanju „Naučne knjige“, šest knjga u izdanju IA „Draganić“ i šest knjiga u izdanju Cen­tra za unapređivanje pravnih studija.

 

 

 

2004/2005

 

    Dvadest prvi sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta odr­žan je 4. jula 2005. godine u Ki­kindi na poziv Narodne bi­blioteke „Jovan Popović“, a bio je posvećen knjizi doc. dr Žike Bu­juklića „Forum Romanum – Rim­ska država, pravo, religija i mi­tovi“. Razgovor je vodio prof. dr Jovica Trkulja, a uvodna izlaganja su imali prof. dr Emilija Stan­ković i publicista Dejan Milić. Oni su istakli da su u našoj romanističkoj literaturi dela sveobuhvatnijeg karaktera veoma retka. Stoga je doc. Bujuklić na­pravio pravi podvig jer je uspeo da napiše delo enciklopedijskog ka­raktera koje kod nas do sada nije postojalo. Obuhvatajući pored prava i druge segmente rimske kulture, Bujuklić je napravio iskorak kojim je različite oblasti du­hovnog života Rimljana spojio na najprirodniji način, onako kako su one zaista u stvarnosti postojale i uporedo egzistirale. Spe­cifičnim eklektičkim pristupom, odslikao je svu kompleksnost svakodnevnog života, veza­nog upravo za mesto na kome se jav­ni život Rima najintenzivinije odvijao – Forum Romanum. U uvodnim izlaganjima i u diskusiji koja je usledila pokazalo se da rimsko pravo, religija i mitovi izazivaju izuzetnu pažnju, interesovanje i popularnost naše pravničke i šire javnosti.


 ************

Dvadeseti sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta održan  21. juna 2005. godine bio je posvećen novom broju časopisa „Anali Pravnog fakulteta u Beo­gradu“. Voditelj sastanka je bio prof. dr Jovica Trkulja, a uvodna iz­laganja su imali prof. dr Dani­lo Basta, glavni urednik i prof. dr Jasminka Hasanbegović, član re­dakcije „Anala“. Tom prilikom prof. Basta je govorio o koncepciji i novom izgledu časopisa. On je napomenuo da će časopis izlaziti dva puta godišnje, da će biti ot­voren za saradnju sa našim na­stavnicima i saradnicima, ali i sa drugim autorima iz zemlje i inostranstva. O sadržaju i svim prilozima „Anala“, br. 1 za 2005. godinu, podrobno i kritički je govorila prof. dr Jasminka Ha­sanbegović. Posle uvodnih izlaganja razvila se živa rasprava u kojoj je učestvovalo više nastav­nika (prof. dr Živojin Aleksić, prof. dr Stevan Đorđević, prof. dr Stevan Vračar, prof. dr Kosta Čavoški i dr.). Profesor Basta i profesorka Hasanbegović su po­sebno istakli da će redakcija učiniti sve da „Anali“ ostanu dostojni dosledni svojoj svetloj tradiciji i da doprinesu ostva­renju velikog cilja: da evropska Srbija bude istinska pravna dr­žava, zemlja u kojoj se demokratski stvoreno pravo primenjuje, ljudska prava poštuju, a o pravdi i pra­vičnosti brine kao velikom dobru države i naroda.
 

************

   Uprave Opšteg seminara i Narodne biblioteke u Brusu organizovale su 18. juna 2005. go­dine tribinu na temu „Ličnost i delo Slobodana Jovanovića“. Tom prilikom Brus je posetila delegacija koju su sačinjavali dekan prof. dr Mirko Vasiljević, pro­dekan za nastavu, doc. dr Olivera Vučić, sekretar Miljko Valja­re­vić, prof. dr Momir Milojević, prof. dr Jovica Trkulja, advokat u penziji Žika Lazić i sedmoro studenata.

Delegaciju Pravnog fakulteta primili su i čelnici Skupštine opštine Brus i Opštinskog suda u Brusu. Povod za tribinu bile su knjige Miodraga Jovičića Slobo­dan Jovanović – ilustrovana monografija i Danila Baste, Pet likova Slobodana Jovanovića. Nakon pozdravne reči dekana Mirka Vasiljevića i uručenja poklona od šezdeset knjiga bruskoj Bibliote­ci, o Slobodanu Jovanovići su govorili doc. dr Olivera Vučić, prodekan, prof. dr Momir Milo­jević i prof. dr Jovica Trkulja.

Dvoipočasovna rasprava u kojoj je učestvovalo više građana Brusa i studenata je pokazala da je ra­sprava o Slobodanu u Jovanoviću izazvala veliko interesovanje. Zanimljivost teme je privukla pažnju i lokalnih medija koji su o raspravi na tribini obavestili javnost.

 

************

Tema XVIII sastanka Ošteg seminara je bila: „Pravo na pravično suđenje“ a uvodnu reč je imala Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije. Sastanak seminara je održan 24. maja u konferencijskoj sali Fakulteta a njime je rukovodio profesor Jovica Trkulja. Seminaru su prisustvovali dekan Mirko Vasiljević, prodekani Aleksandra Jovanović i Olivera Vučić, profesori Stevan Đorđević, Qubiša Lazarević, Veroljub Rajović, Momir Miloje­vić, Budimir Košutić, Sima Avramović, Milovan Mitrović, Snežana Petrović, Jasminka Hasanbegović, Nebojša Jovanović, Saša Bovan, Gordana Pavićević-Vukašinović, asistenti Marija Karanikić, Svetislava Bulajić, Milena Milutinović, Vladan Petrov, Bojan Milisavljević, Ivana Krstić, Tanasije Marinković, Bojana Jakšić i veliki broj studenata. Značaj teme je izazvao veliki broj pitanja i komentare mnogih prisutnih.

 ************

Dana 17. maja 2005. je održan XVII sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta u Beogradu. Na Seminaru je mr Vladan Petrov, asistent na predmetu Ustavno pravo, održao predavanje na temu: „Dva shvatanja engleskog ustava – Xenings protiv Dajsija“. On je osvetlio Dajsijevo i Xeningsovo shvatanje engleskog ustava, moguć­nosti dijaloga između ove dvojice velikana ustavnog prava, kao i kontroverze oko poimanja načela suve­renosti i vladavine prava. Posle predavanja je u raspravi učestvovalo više nastavnika i saradnika.

 ************

Na dan 10. maja je održan XVI sastanak Opšteg seminara, posvećen teorijskom modelu korupcije u pravosuđu. Sastankom je rukovodio profesor dr Jovica Trkulja a prisustvovali su prodekan Aleksandra Jovanović, profesori Momir Milojević, Đorđe Ignjatović, Gašo Knežević, Milovan Mitrović, Jasminka Hasanbegović, Dragor Hiber, Saša Bovan, Vladimir Pavić, asistenti Marija Karanikić, Milena Milutinović i Danica Tasić i veliki broj studenata.

Uvodno izlaganje profesora Borisa Begovića je ukazalo na mnoga pitanja u vezi sa ovom raširenom društvenom pojavom i izazvalo živu raspravu. Više prisutnih je istaklo da se korupcija ne može posmatrati samo sa ekonomskog stanovišta jer ne otkriva potpuno sve uzroke ovog društvenog zla. Korupcije je najmanje u pravosuđu. Ona je povezana s lošom kadrovskom politikom, a doprinose joj svemoć pojedinaca na rukovodećim mestima, niske plate, davanje stanova i niz drugih privilegija. Potrebno je dobro poznavanje korupcije da bi borba protiv nje bila uspešna jer ni najbolji propisi i strogo kažnjavanje nisu dovoljni.

 ************

Na dan 26. aprila je održan XV sastanak Opšteg seminara na kome je razgovarano o pravničkom obrazovanju u SAD. Povod za razgovor je knjiga profesora Alana Votsona o američkom pravničkom obrazovanju koja je nedavno objavljena na engleskom jeziku u Beogradu. Sastanku su prisustvovali dekan Mirko Vasiljević, prodekan Oli­vera Vučić, profesori Dejvid Mekenzi, Momir Milojević, Danilo Basta, Zoran Tomić, Dragica Vuja­dinović-Milinković, Emilija Stanković, docenti Gordana Pa­vićević-Vukašinović, Milena Polojac i Zoran Mirković, asistenti Tanasije Marinković i Milena Milutinović i veliki broj studenata koji su ispunili Salu za sednice.

Voditelj sastanka je bio profesor Jovica Trkulja, a sadržaj knjige Alana Votsona je predstavio profesor Sima Avramović. Profesor Alan Votson je održao predavanje o pravničkom obrazovanju u SAD. Posle odgovora profesora Votsona na brojna pitanja i opaske studenata, dekan Pravnog fakulteta profesor Mirko Vasiljević je izrazio veliko zadovoljstvo što je prisustvovao ovom razgovoru koji je omogućio bolje upoznavanje sa pravničkim obrazovanjem u Americi u vreme kada se u Evropi radi na ujednačavanju univerzitetskog obrazovanja.

 ************

Četrnaesti sastanak Opšteg se­minara je održan 25. aprila. Sa­stanak je bio posvećen predstav­ljanju knjige profesora Dejvida Mekenzija: „Jovan Ristić – evropski državnik“, Beograd 2004, a voditelj je bio profesor Momir Milojević. Sastanku su prisu­stvovali dekan Mirko Vasiljević, prodekan Olivera Vučić, profesori Alan Votson, Budimir Ko­šutić, Danilo Basta, Sima Avra­mović, Milovan Mitrović, do­cent Zoran Mirković, asistenti Svetislava Bulajić i Tanasije Marinković i grupa studenata. O knjizi i povodom nje su govorili profesor Radoslav Stojano­vić, dr Aleksandar Miljković, profesor Jovica Trkulja, urednik biblio­teke u kojoj je knjiga objav­ljena, i sam pisac profesor Dejvid Me­kenzi.

Posle uvodnih izlaganja se ra­zvila rasprava o mestu Jovana Ri­stića i odnosu naše istorio­grafije prema njemu u kojoj je učestvovalo više prisutnih. Pi­sac je izjavio da se nada da će knjiga biti objavljena i na engle­skom jeziku u SAD a prisutni su izrazili želju da se još neka piš­čeva dela objave na našem jeziku.

 ************

Gost Opšteg seminara Pravnog fakulteta u Beogradu bio je 20. i 25. aprila prof. dr Dejvid Meken­zi, profesor na Univerzitetu Se­verna Karolina (SAD), koji je svo­ju naučnu karijeru bazirao na proučavanju srpske istorije, ma­hom 19. veka. Pre pedeset godina Mekenzi je doktorirao disertacijom „Srpskoruski odnosi 1875– –1878“, a objavio je biografije Ilije Garašanina i Dragutina Dimitrijevića Apisa. Predmet njegove poslednje knjige je život i istorijski doprinos Jovana Ri­stića, velikog srpskog državnika, inače Kragujevčanina.

Uprave Opšteg seminara i Na­rodne biblioteke u Kragujevcu organizovale su 20. aprila 2005. godine razgovor o Mekenzijevoj knjizi Jovan Ristić – evropski dr­žavnik. O knjizi su govorili urednik knjige prof. dr Jovica Trkulja i dr Đorđe Lopičić, nekadašnji diplomata. Trkulja je ista­kao da je ova knjiga popunila veliku prazninu u srpskoj istoriografiji i publicistici, kao i da ona predstavlja dosad najcelovitiju monografiju o Jovanu Ri­sti­ću, državniku koju je, uvodio Ev­ropu u Srbiju, ali i Srbiju u Evropu. Đorđe Lopičić je istakao da je za nas kao naciju, velika čast da se jedan stranac pedeset godina bavi našom istorijom. Osvrnuo se i na značaj Jovana Ristića, podsetivši da je on u više navrata bio ministar inostranih dela, namesnik, ali i izaslanik Srbije na Berlinskom kongresu, kada je ova zemlja ušla na vrata ravnopravnih samostalnih država u svetu.

Dejvid Mekenzi, koji je srpski jezik savladao čitajući dela Slo­bodana Jovanoića, istakao je da u samom naslovu ove knjige odrednica „evropski državnik“ najbolje izražava orijentaciju Jovana Ri­stića. On je najavio da će tema njegove publikacije biti, takođe, jedan Kragujevčanin – Jovan Marin­ković, savremenik Ilije Garaša­nina. Prof. Mekenzija, prof. Tr­kulju i dr Lopičića primili su i čelinici Skupštine opštine Kra­gujevac. Tom prilikom je predloženo da se: 1) u Kragujevcu organizuje simpozijum o delu Jovana Ristića, 2) objave sabrana dela Jovana Ristića, i 3) osnuje Fond koji će poneti njegovo ime.

 

 ************

Na dan 19. aprila je održan XII sastanak Opšteg seminara. Tema je bila: „Pravna jemstva sudijske ne­zavisnosti“. Voditelj sastanka je bio profesor Jovica Trkulja a uvodna izlaganja su imali asistenti Tanasije Marinković i Alek­sandar Gajić. Tema sastanka je izazvala veliko interesovanje pa su, pored profesora Momira Milo­jevića, Nade Varničić-Donžon i Jasminke Ha­sanbegović, bili pri­sutni asi­stenti Vladan Petrov, Milena Milutinović, Ivana Kr­stić, Ma­rija Karanikić, Bojana Jakšić i Marko Stanković i ve­lika grupa studenata.

Tanasije Marinković je izlo­žio opšte teorijske postavke o sudijskoj nezavisnosti a Alek­sandar Gajić je govorio o garantijama za nezavisnost sudija međuna­rodnih sudova. Pokrenuta su mnoga pitanja koja su izazvala živu raspravu u kojoj je učestvovalo i više studenata. Pokazalo se da je potpuna nezavisnost nemoguća kaogod ni potpuna podela vlasti u državi bez ikakvog međusobnog uticaja. Ocenjeno je da bi ona bila rđava čak i kada bi bila moguća jer društvo može da počiva samo na ravnoteži i usklađivanju a ne odvajanju.

 

 ************

  Jedanaesti sastanak Opšteg se­minara Pravnog fakulteta je održan 5. aprila, a bio je posvećen sećanju na profesora Alberta Vaj­sa koji je umro pre 41 godinu, 4. ap­rila 1964. godine. Među brojnim prisutnima su bili profesori Ja­kov Radišić, Miodrag Simić, Budimir Košutić, Ratko Marko­vić, Milovan Mitrović, Stevan Lilić, Jasminka Hasanbegović, Miroslav Milošević, asistent Tanasije Marinković, predstav­nici jevrejskih organizacija i mnogi studenti i saradnici profesora Vajsa.

Voditelj sastanka profesor Jo­vica Trkulja je podsetio prisut­ne na radom ispunjen i tegoban život Alberta Vajsa koji se završio kada je još mogao da daje nauci i dru­štvu. O radu Alberta Vajsa u na­cionalnim i međunarodnim jevrejskim organizacijama je govorio Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije i Crne Gore a o njegovom radu u Institutu za međunarodnu politiku i pri­vredu je govorio Milan Šahović koji je posebno istakao doprinos organizaciji naučno-istraživač­kog rada. O Albertu Vajsu kao na­stavniku je govorio profesor Mo­mir Milojević a više učesnika skupa je iznelo sećanje na rad sa Albertom Vajsom.

Izlaganja na skupu biće objavljena u posebnoj spomen-knjizi Prav­nog fakulteta u Biblioteci „Tra­govi“.

 ************

Deseti sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta je održan 29. marta. Tema Seminara je bila: “Da li je multikulturalizam održiv?”.

Radom Seminara je rukovodio profesor dr Jovica Trkulja a uvodna izlaganja za raspravu su podneli mr Đorđe Pavićević, asistent Fakulteta političkih nauka, mr Goran Dajović, asistent Pravnog fakulteta i dr Miodrag Jovanović, docent Pravnog fakulteta.

Seminaru su pored studenata prisustvovali profesori Momir Milojević, Jugoslav Stanković, Danilo Basta, Jasminka Hasanbegović i Saša Bovan i asistent Ivana Krstić.

U uvodnim izlaganjima i u raspravi koja je usledila pokazalo se da nije lako uskladiti zajednički život različitih kultura pa je zato podeljeno mišljenje da li je multikulturalizam zaista moguć ili je samo privid koji skriva asimilaciju ili uporedna geta.

 ************

Deveti sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta je održan je 22. marta, posvećen otvaranju dosijea tajnih službi. Sastanku su prisustvovali prodekan Olivera Vučić i porofesori Ljubiša Lazarević, Momir Milojević, Zoran Tomić, Stevan Lilić, Jasminka Hasanbegović, Nebojša Jovanović, Vladan Jončić, Slobodan Panov i Saša Bovan i gosti koji redovno prate rad Seminara.

Voditelj sastanka je bio profesor Jovica Trkulja a uvodna izlaganja su imali Aleksandar Resanović, direktor Centra za antiratnu akciju i jedan od autora nacrta zakona o otvaranju dosijea i profesor dr Milan Škulić. Posle uvodnih izlaganja se razvila živa rasprava u kojoj je učestvovalo više nastavnika.

Zanimljivost teme je privukla pažnju TV i više listova koji su o sastanku obavestili javnost.

 ************

Dana 15. marta održan je osmi sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta posvećen pravnim pretpostavkama za suđenje ratnih zločina u Srbiji. Voditelji sastanka su bili profesor dr Jovica Trkulja i docent dr Goran Ilić a uvodna izlaganja su imali profesor dr Zoran Stojanović, šef radne grupe za izradu nacrta krivičnog zakona, Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu i Veća za ratne zločine, Bogdan Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine i Ivan Jovanović, predstavnik OEBS-a.

Dvoipočasovna rasprava u kojoj je učestvovalo više profesora, sudija, tužilaca i advokata je pokazala da se pitanje ne može jednostavno rešiti bez sagledavanja odnosa između međunarodnog i unutrašnjeg prava koji se u mnogo čemu razlikuju i ne mogu da se kopiraju.

 ************

Na dan 8. marta 2005. je održan sedmi sastanak Opšteg seminara Pravnog fakulteta u Beogradu. Seminar je vodio profesor dr Jovica Trkulja a prisustvovali su dekan dr Mirko Vasiljević i prodekan dr Olivera Vučić.

Na Seminaru je profesor dr Danilo Basta održao predavanje o sociologu prava Novici Kraljeviću koji je umro mlad i skoro nepoznat. Njegovu doktorsku disertaciju je prikazao Đorđe Tasić u “Arhivu za pravne i društvene nauke” 1940. a te godine je Kraljević objavio prevod Jelinekovog predavanja o borbi starog s novim pravom iz 1908. godine. (Taj prevod je u izdanju Pravnog fakulteta u Beogradu objavljen ponovo 1998. godine).

Posle predavanja je u raspravi učestvovalo više nastavnika i saradnika.

 ************

Opšti seminar Pravnog fakulteta je održao 25. januara 2005. godine šesti sastanak u ovoj školskoj godini. Sastanak je bio posvećen prof. dr Slobodanki Nedović, jednom od osnivača i članova Uprave Opšteg seminara koja je preminula 24. januara 2004. godine. Budući da su izašle iz štampe prve dve od planirane četiri knjige prof. Nedović, tema sastanka je bila «Izabrani spisi Slobodanke Nedović». Prof. dr Miroslav Pečujlić i prof. dr Miroljub Labus govorili su o knjizi Država blagostanja – ideje i politika, a prof. dr Daša Duhaček je predstavila knjigu Savremeni feminizam – položaji uloga žene u porodici i društvu. Urednik Izabranih spisa Slobodanke Nedović, prof. dr Jovica Trkulja, govorio je o ličnosti i delu profesorke Nedović i o njenim knjigama koje će se u izdanju Centra za unapređivanje pravnih studija i CeSID-a pojaviti do kraja 2005. godine.

 ************

Opšti seminar Pravnog fakulteta je održao 28. decembra 2004. peti sastanak u ovoj školskoj godini. Sastanak je bio posvećen temi «Političke partije i moć» a povod je bila knjiga mr Slaviše Orlovića, asistenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Prof. dr Vukašin Pavlović, prof. dr Slobodan Antonić i mr Slaviša Orlović. Upravnik Opšteg seminara, prof. dr Jovica Trkulja, bio je moderator. Ova tema je izazvala veliko interesovanje nastavnika, saradnika i studenata Fakulteta koji su uvodničarima postavili mnoga pitanja i izneli  svoje poglede o odnosu političkih partija i moći u Srbiji.

 ************

Opšti seminar Pravnog fakulteta je održao 21. decembra 2004. godine četvrti sastanak u ovoj školskoj godini. Sastanak je bio posvećen «Novinama u nacrtu Zakona o upravnim sporovima». Član uprave Opšteg seminara, prof. dr Zoran Tomić održao je uvodno predavanje.

Ova tema i izlaganje profesora Tomića izazvali su veliko interesovanje nastavnika, saradnika i studenata Pravnog fakulteta, kao i prisutnih sudija Ustavnog suda Srbije i Vrhovnog suda Srbije koji su uvodničaru postavili mnoga pitanja i izneli  svoje poglede o nacrtu Zakona o upravnim sporovima.

 ************

Opšti seminar Pravnog fakulteta je održao 07. decembra 2004. treći sastanak u ovoj školskoj godini. Sastanak je bio posvećen knjizi akademika Danila Baste Pet likova Slobodana Jovanovića, Službeni list SiCG, Beograd, 2004. Član uprave Opšteg seminara, prof. dr Momir Milojević, bio je moderator rasprave a uvodničari su bili akademik Kosta Čavoški, prof. dr Jovica Trkulja i autor.

Ova tema je izazvala veliko interesovanje nastavnika, saradnika i studenata Fakulteta koji su uvodničarima postavili mnoga pitanja i izneli  svoje poglede o delu i  liku profesora Slobodana Jovanovića.

Na sastanku je jednoglasno prihvaćen predlog studenata da Pravni fakultet pokrene inicijativu da se trg ispred Fakulteta nazove po Slobodanu Jovanoviću i da Fakultet svake godine organizuje «Dane Slobodana Jovanovića».

************

Opšti seminar Pravnog fakulteta je održao 30. novembra 2004. drugi sastanak u ovoj školskoj godini. Satanak je bio posvećen 60-toj godišnjici smrti prof. dr Mihaila Ilića profesora javnog prava, osnivača i urednika biblioteke «Javnog prava» i «Politike i društva», urednika časopisa «Arhiv za pravne i društvene nauke» i nedeljnika «Napred», koji je ubijen marta 1944. godine na Banjici od strane okupatora.

Sastanak Seminara je održan u prepunoj Sali za sednice Fakulteta a razgovor je vođen o temi «Mihailo Ilić u borbi za istinu i demokratiju». Član uprave Opšteg seminara, prof. dr Momir Milojević je bio moderator rasprave a uvodničari su bili prof. dr Jovica Trkulja i publcista dr Aleksandar Miljković. Profesor Trkulja je govrio o životnom putu i demokratskim načelima Mihaila Ilića, a  dr Miljković je izložio rezultate svog istraživanja tekstova Mihaila Ilića objavljenih u listu «Napred», posebno onih koje se tiču odnosa Srba i Hrvata u Kraljevini Jugoslaviji.

Ova tema je izavala veliko interesovanje nastavnika, saradnika i studenata Fakulteta koji su uvodničarima postavili mnoga pitanja i izneli  svoje poglede o delu i plemenitom liku profesora Mihaila Ilića.

***********

Opšti seminar Pravnog fakulteta je održao 24. novembra 2004. prvi sastanak u ovoj školskoj godini. Na poziv Opštinskog suda sastanak je održan u Paraćinu, rodnom mestu Tome Živanovića povodom 120. godišnjice rođenja. U ime Pravnog fakulteta u Beogradu na sastanku je učestvovalo šest nastavnika i osam studenata.

Pre sastanka Seminara ispred zgrade Opšttinskog suda dekan prof. dr Mirko Vasiljević i prodekan doc. Dr Olivera Vučić položili su venac na poprsje Tome Živanovića. Potom je dekan Mirko Vasiljević pozdravio prisutne građane Paraćina u ime Pravnog fakulteta i istakao velike zasluge Tome Živanovića za pravnu nauku i filozofiju.

Sastanak Seminara na temu «Tomi Živanoviću u spomen» je održan u prepunoj sali Narodnog pozorišta u Paraćinu. Posle kraćeg kulturno-umetničkog programa koji su izveli učenici osnovne škole i pozdravne reči predsednika Opštinskog suda u Paraćinu, Radosava Simića, govorili su profesori Pravnog fakulteta. Profesor Danilo Basta je govorio o pravnoj filozofiji Tome Živanofića, profesor Zoran Stojanović o učenju Tome Živanovića u krivičnom pravu, profesor Momir Milojević o učešću Tome Živanovića na međunarodnim skupovima i doprinosu međunarodnom krivičnom pravu a profesor Jovica Trkulja je govorio o neoduženom dugu prema Tomi Živanoviću.

   
 
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 67, Beograd
tel. (011) 3027-600, fax. (011) 3221-299