На основу овлашћења Савета Правног факултета Универзитета у Београду од 02. јула 2012. године сачињен је пречишћен текст Статута Правног факултета Универзитета у Београду.

Пречишћени текст садржи основни текст Статута Правног факултета Универзитета у Београду од 5. октобра 2006. године, као и измене и допуне Статута које је усвојио Савет Правног факултета на седницама од 01. јула 2008. године, 26. фебруара 2009. године, 10. децембра 2009. године, 20. априла 2011. године и 02. јула 2012. године.

 

 

С Т А Т У Т
ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

 

(Пречишћен текст)

 

Део први
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет уређивања

Члан 1.

            Овим Статутом се, у складу с Законом и Статутом Универзитета у Београду, уређује организација, начин рада, управљање и руковођење, као и друга питања од значаја за обављање делатности и рад Правног факултета Универзитета у Београду (даље: "Факултет").

 

Аутономија, академске слободе, неповредивост и забрана политичког, страначког и верског организовања и деловања

Члан 2.

(1)      Образовна и научна делатност Факултета почива на принципу аутономије универзитета и академској слободи, у складу са законом и Статутом Универзитета у Београду.

(2)      На Факултету није дозвољено политичко, страначко и верско организовање и деловање, а сви наставници, научници, сарадници, студенти и други учесници у процесу високог образовања на Факултету дужни су да унутар Факултета делују политички неутрално, о чему се стара Декан, који је овлашћен да предузме мере које су неопходне за спречавање кршења ове забране, односно дужности.

(3)      Простор Факултета је неповредив, у складу са законом и Статутом Универзитета у Београду.

 

Статус

Члан 3.

(1)       Факултет је високошколска установа у саставу Универзитета у Београду са статусом правног лица, која обавља делатност високог образовања и то: научноистраживачку, ескпертскоконсултантску и издавачку делатност, као и друге послове којима се комерцијализују резултати научног и истраживачког рада, под условом да се тим пословима не угрожава квалитет наставе, која у области правних, правно-економских, правно-социолошких и правно-политичких наука (даље: "пратећих друштвених наука") остварује академске и струковне студијске програме и развија научноистраживачки и стручни рад.

(2)       Оснивач Факултета је Република Србија.

(3)       Назив Факултета је: Универзитет у Београду Правни факултет. Назив Факултета на енглеском језику је: Университy оф Белграде Фацултy оф Лаw.

(4)       Седиште Факултета је у Београду, Булевар краља Александра 67.

(5)  Делатности Факултета су:

- високо образовање - шифра 85.42

- остало образовање - шифра 85.59

- помоћне образовне делатности - шифра 85.60

- истраживање и развој у друштвеним и хуманистичким

наукама - шифра 72.20

- издавање књига - шифра 58.11

- издавање часописа и периодичних издања - шифра 58.14

- остало, издавачка делатност 58.19

- трговина на мало књигама у специјализованим

продавницама - шифра - 47.61

- трговина на мало новинама и канцеларијским материјалом у специјализованим продавницама - шифра 47.62

- трговина на мало предметима за културу и рекреацију у специјализованим продавницима - шифра 47.6

- консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем - шифра 70.22

- делатност библиотека и архива - шифра 91.01

- консултативне делатности у области информационе

технологије - шифра 62.02

- рачунарско програмирање - шифра 62.01

- управљање рачунарском опремом - шифра 62.03

- обрада података, хостинг и сл. - шифра 63.11

- делатност фитнес клуба - шифра 93.13

 

(6)       Факултет је регистрован код Привредног суда у Београду, решењем од 22. маја 1997. године (број регистарског улошка: 5 - 368 - 00).

(7)       Матични број под којим се Факултет води у јединственом регистру организација и заједница је: 7032579.

(8)       Шифра делатности Факултета је: 85.42.

(9)       Права и обавезе Факултета утврђени су законом, Статутом Универзитета у Београду и овим Статутом.

(10)    Одлуку о статусној промени, промени назива и седишта доноси орган одређен Законом на начин одређен Законом.

 

Имовина

Члан 4.

(1)      Имовину Факултета чини право коришћења непокретности и друга средства која је за оснивање и рад обезбедио оснивач, као и право својине на непокретностима и другим средствима стеченим из сопствених прихода Факултета (завештањем или поклоном у корист Факултета, накнадом за услуге које пружа Факултет и друго).

(2)      Факултет у правном промету иступа самостално, а за преузете обавезе одговара свом својом имовином.

(3)      Непокретности које је за оснивање и рад Факултета обезбедио оснивач су у државној својини, могу се користити само у функцији обављања делатности Факултета утврђених овим Статутом и не могу се отуђити без сагласности оснивача.

(4)      Друга средства која је обезбедио оснивач, као и непокретности и друга средства стечена из сопствених прихода Факултета својина су Факултета и могу се користити само у функцији обављања делатности Факултета утврђених овим Статутом.

 

Заступање

Члан 5.

(1)     Факултет представља и заступа Декан, без ограничења за послове чија је вредност мања од вредности утврђене Законом о буџету за јавне набавке мале вредности, а преко тог износа, уз сагласност Савета Факултета.

(2)     Овлашћење заступања Декан може пренети на друга лица, у складу с законом и овим Статутом.

 

Печат и штамбиљ

Члан 6.

(1)     Факултет има два печата:

1)                           печат округлог облика, са грбом Републике Србије, пречника 30мм и текстом: Република Србија, Универзитет у Београду - Правни факултет, на српском језику и на ћириличном писму, који служи за оверу јавних исправа;

2)                           печат неправилног кружног облика, где се између кружних линија налази ћирилични текст: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ, при дну печата стоји година 1808 која означава почетак рада Факултета, а у средини се налазе иницијали Правног факултета ПФ, који се употребљава за оверу осталих исправа и аката Факултета.

(2)     Факултет има штамбиљ правоугаоног облика, са написом: ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ, а испод тога места за број и датум, као и означење: БЕОГРАД.

 (3)    За употребу и чување печата одговоран је секретар Факултета односно лице кога он решењем одреди.

 

Дан Факултета

Члан 7.

Дан Факултета је 27. септембар (14. септембар по јулијанском календару), у спомен дану када је, почела редовна настава на Правословном одељењу Лицеја.

 

Део други
ОРГАНИ И ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА

 

I     ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА

 

Врсте органа Факултета

Члан 8.

            Органи Факултета су: орган управљања, орган пословођења, стручни органи и Студентски парламент, у складу с Законом, Статутом Универзитета у Београду и овим Статутом.

 

1. Орган управљања.

 

Савет Факултета

Члан 9.

(1)         Орган управљања Факултета је Савет.

(2)        Савет има 23 члана, од којих 13 чланова бира, тајним гласањем, из сопствених редова Наставно-научно веће (од тога, по правилу, девет из реда наставника и четири из реда сарадника), два члана бирају, тајним гласањем, из сопствених редова ваннаставни радници, а по четири члана именује, односно бира оснивач, односно Студентски парламент Факултета.

(3)        Приликом предлагања кандидата за члана савета треба водити рачуна о одговарајућој заступљености полова.

(4)        Мандат чланова Савета траје три године, осим чланова Савета који су представници студената, чији мандат, у складу са Статутом Универзитета у Београду, траје годину дана.

(5)        Студентски парламент Факултета бира чланове Савета из реда студената који су по први пут уписали годину у школској години у којој се избор врши, тајним гласањем, већином од укупног броја чланова, а самостално ближе уређује поступак кандидовања и начин спровођења гласања.

(6)        Члан Савета из реда запослених на Факултету не може бити биран више од два пута узастопно.

(7)        Декан, продекани и секретар Факултета не могу бити бирани за члана Савета.

 

Избор и разрешење чланова Савета које бирају запослени

Члан 10.

(1)    Кандидате за чланове Савета предлаже Наставно-научно веће, односно ненаставни радници.

(2)   Избор чланова Савета обавља се тајним гласањем.

(3)   За чланове Савета изабрано је 13 кандидата из реда наставника и сарадника и два кандидата из реда ваннаставних радника са највећим бројем гласова.

(4)   Ако је предложено онолико кандидата колико се и бира, изабран је онај кандидат који је добио више од половине гласова присутних чланова Наставно-научног већа, односно ваннаставних радника.

(5)   Поступак избора се понавља за онај број чланова Савета који је у првом кругу гласања остао непопуњен.

(6)   Члан Савета којег је изабрало Наставно-научно веће и ваннаставни радници може бити разрешен ако не заступа интересе Факултета или трајније неоправдано не врши своју дужност.

(7)   Предлог за разрешење може учинити Савет, Декан или најмање десет чланова Наставно-научног већа односно ваннаставних радника.

(8)   О предлогу за разрешење одлучује тајним гласањем Наставно-научно веће, односно ваннаставни радници сходном применом одредби о избору чланова Савета.

 

Руковођење радом Савета

Члан 11.

 

(1)    Савет Факултета бира председника из реда својих чланова које бирају запослени на Факултету, и два потпредседника, из реда својих чланова, тајним гласањем.

         Један потпредседник је из реда студената.

(2)   Председник сазива седнице Савета и руководи њиховим радом.

(3)   У случају спречености или одсутности председника замењује потпредседник из реда запослених.

 

Надлежност и рад Савета

Члан 12.

(1)    Савет:

1)       доноси и мења Статут Факултета, на предлог Наставно-научног већа;

2)       бира и разрешава Декана, на предлог Наставно-научног већа;

3)       доноси финансијски план Факултета, на предлог Наставно-научног већа, односно другог стручног тела Факултета које оно одреди;

4)       усваја извештај о пословању и годишњи обрачун, на предлог Наставно-научног већа, односно другог стручног тела Факултета које оно одреди;

5)       усваја план коришћења средстава за инвестиције, на предлог Наставно-научног већа, односно другог стручног тела Факултета које оно одреди;

6)       даје сагласност на одлуке о управљању имовином Факултета;

7)       даје сагласност на расподелу финансијских средстава;

8)       доноси одлуку о висини школарине, на предлог Наставно-научног већа, односно другог стручног тела које оно одреди;

9)       подноси Влади Републике Србије, најмање једанпут годишње, извештај о пословању Факултета;

10)   доноси општи акт о дисциплинској одговорности студената, ако је тако предвиђено општим актом Универзитета у Београду;

11)   врши избор екстерног ревизора финансијског пословања Факултета;

12)   доноси одлуку о образовању унутрашњих организационих јединица, на предлог Наставно-научног већа;

13)   доноси одлуку о оснивању или укидању катедара, на предлог Наставно-научног већа;

14)   доноси одлуку о оснивању организационе јединице или посебног правног лица чији је циљ комерцијализација резултата научноистраживачког рада, на предлог Наставно-научног већа;

15)   именује органе управљања, односно представнике у органима управљања правних лица чији је оснивач Факултет, или које су поверене на управљање Факултету, и обавља друге послове у вези са оснивачким, односно управљачким правима у тим правним лицима, у складу са законом;

16)   доноси Пословник о раду Савета, којим ближе уређује руковођење и начин рада;

17)   врши и друге послове у складу са законом, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

(2)   Савет доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова, осим ако је овим Статутом предвиђено друкчије.

 

2. Орган пословођења.

 

Декан Факултета

Члан 13.

(1)    Декан је руководилац и орган пословођења Факултета.

(2)   Декан се бира из реда редовних професора, који су на Факултету у радном односу с пуним радним временом, и који нису чланови органа политичких странака.

(3)   Мандат Декана траје три године, са могућношћу једног поновног избора.

 

Продекани

Члан 14.

(1)    Декану у раду помажу продекани, којих има четири, и то три из реда наставника који су у радном односу са пуним радним временом и један студент продекан.

(2)   Продекани из реда наставника су: продекан за наставу, продекан за финансије и продекан за научни и стручни рад.

(3)   Продекане из реда наставника и студента продекана бира Савет Факултета, на начин уређен овим Статутом.

(4)   Мандат продекана из реда наставника траје три године.

(5)   Мандат студента продекана траје годину дана, без ограничења могућности поновног избора, а престаје и раније, престанком статуса студента на студијском програму који се остварује на Факултету.

 

Декански колегијум

Члан 15.

(1)    Декански колегијум чине Декан и продекани Факултета, а његовом раду присуствује и секретар Факултета.

(2)   Студент продекан учествује у раду деканског колегијума када се разматрају студентска питања, укључујући и питања режима студија и студијских програма, а на позив Декана може учествовати и у другим случајевима.

(3)   Декански колегијум разматра питања из делокруга Факултета и заузима ставове о њима.

(4)   Ради разматрања питања значајних за рад Факултета, Декан може сазвати и проширени декански колегијум, који поред чланова деканског колегијума чине и шефови Катедри.

 

Избор Декана и продекана из реда наставника

Члан 16.

(1)    Савет Факултета расписује изборе за Декана најмање пет месеци пре истека мандата изабраног Декана, истовремено формира Комисију за избор Декана, и о томе обавештава Наставно-научно веће Факултета.

(2)   Комисија за избор Декана састоји се од три члана, и спроводи техничке радње у вези са избором (позив за изјашњење о прихватању кандидатуре, помоћ Наставно-научном већу око утврђивања листе евидентираних кандидата, достављање предлога кандидата Савету Факултета и др).

(3)   Комисија за избор Декана евидентира кандидате за Декана у року од 30 дана од дана именовања.

(4)   Евидентираним кандидатом за Декана сматра се сваки кандидат који испуњава услове за избор, који на јавном гласању добије већину гласова присутних чланова Наставно-научног већа Факултета, и који прихвати кандидатуру.

(5)   Евидентирани кандидати за Декана дужни су да доставе члановима Наставно-научног већа свој намеравани план и програм рада за случај да буду изабрани за Декана.

(6)   Утврђивање предлога кандидата избором једног од евидентираних кандидата за Декана врши Наставно-научно веће Факултета, тајним гласањем.

(7)   Предлог кандидата за Декана утврђен је када за једног од евидентираних кандидата гласа већина од укупног броја чланова Наставно-научног већа.

(8)   Ако је евидентирано више од два кандидата за Декана, а ниједан не добије потребну већину из става 7. овог члана, гласање се понавља за два евидентирана кандидата са највећим бројем гласова, а ако су евидентирана два кандидата за Декана, а ниједан не добије потребну већину из става 7. овог члана, гласање се понавља за оног кандидата који је добио више гласова.

(9)   Ако ни после поновљеног гласања ниједан кандидат не добије потребну већину гласова из става 7. овог члана, понавља се целокупан поступак евидентирања и предлагања кандидата.

(10)           Предложени кандидат за Декана предлаже кандидате за продекане из реда наставника.

(11)Комисија за избор Декана без одлагања доставља Савету Факултета предлог кандидата за Декана и продекане из реда наставника.

(12)            Савет бира Декана и продекане из реда наставника тајним гласањем, већином свих чланова Савета.

(13)            Ако предложени кандидат за Декана не добије потребну већину гласова из става 12. овог члана, поступак избора Декана понавља се испочетка, у целости.

(14)            Ако предложени кандидат за продекана из реда наставника не добије потребну већину гласова из става 12. овог члана, изабрани Декан може предложити новог кандидата, све док неки од предложених кандидата не буде изабран.

(15)            Ако нови Декан и продекани не буду изабрани пре истека времена на које су изабрани њихови претходници, изабрани Декан и продекани, као вршиоци дужности, обављају своје послове и после истека времена на које су изабрани, све до избора новог Декана и продекана.

 

Избор студента продекана

Члан 17.

(1)    Студент продекан бира се из реда студената који по Закону имају право да бирају и да буду бирани за члана Студентског парламента.

(2)   Студентски парламент утврђује предлог за студента продекана у складу с својим пословником о раду, најкасније два месеца пре истека мандата изабраног студента продекана, и доставља предлог Савету Факултета.

(3)   Савет бира студента продекана тајним гласањем, већином свих чланова Савета.

(4)   Ако предложени кандидат за студента продекана не буде изабран, поступак избора студента продекана понавља се испочетка, у целости.

(5)   Избор из става 4. овог члана мора се окончати у року од три месеца.

 

Престанак мандата Декана и продекана пре истека времена на које је изабран

Члан 18.

(1)    Мандат Декана истиче пре времена на које је изабран:

1)       на лични захтев (оставком);

2)       ако престане да испуњава услове предвиђене за избор;

3)       ако изгуби достојност за обављање функције Декана због правноснажне пресуде којом је осуђен за кривично дело из члана 54. став 3. Закона.

(2)   У случају из става 1. тачка 2. овог члана, о престанку испуњења услова одлучује Наставно-научно веће.

(3)   Савет констатује престанак мандата на првој наредној седници од пријема оставке, односно обавештења о престанку испуњавања услова.

(4)   У случају престанка мандата Декана пре истека времена на које је изабран, Савет на истој седници именује вршиоца дужности Декана од продекана из реда наставника и покреће поступак за избор новог Декана.

(5)   Мандат продекана престаје престанком мандата Декана на чији предлог је продакан изабран, у ком случају продекан, као вршилац дужности, наставља да обавља своје послове до избора новог Декана и продекана.

(6)   У погледу других случајева престанка мандата продекана пре времена на које је изабран, сходно се примењују одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

 

Разрешење Декана и продекана

Члан 19.

(1)    Декан може бити разрешен дужности пре истека мандата ако:

1)       прекрши кодекс професионалне етике;

2)       не испуњава дужност Декана;

3)       крши одредбе овог Статута, других општих аката Факултета или Универзитета у Београду или друге прописе;

4)       злоупотреби положај Декана.

(2)   Поступак разрешења покреће Савет, по сопственој иницијативи или на иницијативу Наставно-научног већа, које о тој иницијативи одлучује већином гласова од укупног броја чланова.

(3)   Председавање седницом Наставно-научног већа током одлучивања о предлогу за покретање поступка разрешења Декана преузима по стажу у звању редовног професора најстарији члан Наставно-научног већа.

(4)   Одлуку о разрешењу доноси Савет већином гласова од укупног броја чланова.

(5)   У случају разрешења Декана, Савет на истој седници именује једног продекана из реда наставника за вршиоца дужности Декана и покреће поступак за избор новог Декана.

(6)   У погледу разрешења продекана сходно се примењују одредбе ст. 1. до 5. овог члана, с тим што иницијативу за разрешење продекана из реда наставника може поднети и Декан.

 

Вршилац дужности Декана и продекана

Члан 20.

            Вршилац дужности Декана, продекана односно студента продекана има сва права, обавезе и одговорности Декана, продекана односно студента продекана.

 

Надлежности Декана и продекана

Члан 21.

(1)    Декан:

1)       представља и заступа Факултет;

2)       стара се о законитости и правилности рада на Факултету;

3)       организује и усклађује рад и руководи радом и пословањем Факултета, одређује појединачно радно ангажовање наставника и сарадника у научно-истраживачким пројектима и одговара за остварење образовне и научне делатности;

4)       одређује распоред наставе на основним, дипломским, специјалистичким и докторским студијама, уз претходну консултацију шефова катедри, а у случају поремећаја у одржавању испита и термине одржавања испита и испитиваче, уз претходну консултацију шефова катедри;

5)       председава Наставно-научним већем, припрема и предлаже дневни ред његових седница;

6)       учествује у раду Савета, без права гласа;

7)       доноси опште акте Факултета у складу са Законом, колективним уговором и овим Статутом;

8)       предлаже Наставно-научном већу и Савету мере за унапређење рада Факултета, покреће иницијативе и предлаже решења о питањима од значаја за обављање делатности Факултета;

9)       извршава и спроводи одлуке Савета и Наставно-научног већа Факултета;

10)   предлаже пословну политику Факултета и мере за њено спровођење;

11)   наредбодавац је за извршење финансијског плана;

12)   предлаже надлежном органу финансијски план Факултета;

13)   подноси Савету годишњи извештај о резултатима пословања;

14)   поставља руководиоце радних јединица Факултета;

15)   именује чланове и председавајуће, односно председнике Научног већа факултетског института, Издавачког одбора Центра за издаваштво и информисање, Библиотечког одбора и Стручног одбора Рачунско-информационог центра;

16)   именује главног и одговорног уредника часописа "Анали Правног факултета у Београду", а на његов предлог и чланове редакције;

17)   именује Комисију за упис и Комисију за спровођење пријемног испита;

18)   обуставља од извршења акте руководилаца радних јединица Факултета ако установи да су у супротности са законом и овим Статутом;

19)   расписује конкурс за заснивање радног односа и стицање звања, на предлог Наставно-научног већа;

20)   одлучује о заснивању радног односа, у складу са законом и колективним уговором;

21)   доноси и спроводи одлуке о правима,  обавезама и одговорности запослених у складу са законом и општим актима Факултета;

22)   потписује дипломе и потписује, односно овлашћује продекана да потписује, додатак дипломе;

23)   обавља и друге послове утврђене законом, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

(2)    У обављању послова из свог делокруга Декан је самосталан, а за свој рад одговара Савету.

(3)   Продекан из реда наставника:

1)       организује и води послове у области за коју је задужен, према налозима и упутствима Декана;

2)       замењује Декана у случају спречености или одсутности, када Декан тако одреди, у ком случају има сва права, одговорности и дужности Декана;

3)       обавља и друге послове које му повери Декан.

(4)   Студент продекан:

1)       предлаже мере за унапређење студентског стандарда и прати стање у тој области;

2)       координира рад студентских организација на Факултету;

3)       обавља и све друге послове који се односе на студентска питања.

(5)   Продекани учествују у раду Савета, без права гласа, а за свој рад одговарају Декану и Савету.

 

3. Стручни органи.

 

Стручни органи Факултета

Члан 22.

(1)    Стручни органи факултета су: Наставно-научно веће, Изборно веће и Научно веће факултетског института.

(2)   Факултет има и помоћна стручна и саветодавна тела.

 

3.1 Наставно-научно веће

 

Састав, број чланова, начин избора и трајање мандата

Члан 23.

(1)    Наставно-научно веће је највиши стручни орган Факултета.

(2)   Наставно-научно веће чине сви наставници и асистенти Факултета, који својство члана Наставно-научног већа стичу запослењем на Факултету са најмање 70% радног времена на Факултету, и чији мандат траје док траје такво запослење.

(3)   При расправљању, односно одлучивању о питањима која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду Наставно-научног већа учествује студент продекан, као и представници студената које бира Студентски парламент Факултета, и то тако да њихов број представља 20% од укупног броја чланова Наставно-научног већа.

 

(4)   Мандат представника студената из става 3. овог члана траје годину дана, а престаје и раније, престанком статуса студента на студијском програму који се остварује на Факултету.

 

Надлежност

Члан 24.

(1)    Наставно-научно веће:

1)       одлучује о питањима наставне, научне и стручне делатности Факултета;

2)       утврђује предлог Статута Факултета и његових измена;

3)       предлаже Савету кандидата за Декана, одлуку о образовању унутрашњих организационих јединица, одлуку о оснивању или укидању катедара, као и одлуку о оснивању организационе јединице или посебног правног лица чији је циљ комерцијализација резултата научноистраживачког рада;

4)       предлаже финансијски план Факултета, извештај о пословању и годишњи обрачун, план коришћења средстава за инвестиције и одлуку о висини школарине, самостално или посредством проширеног деканског колегијума;

5)       доноси план извођења наставе на академским и струковним студијама које се изводе на Факултету, у складу с општим актом који доноси Сенат Универзитета у Београду;

6)       утврђује предлог студијских програма који се изводе на Факултету и доставља их Сенату Универзитета на усвајање;

7)       утврђује предлог ужих научних области које се изучавају на Факултету;

8)       предлаже Универзитету у Београду одлуку о матичности Факултета;

9)       ближе одређује правила студија које се изводе на Факултету;

10)   одобрава теме докторских дисертација које израђују студенти Факултета у подручјима која се изучавају на Факултету;

11)   у складу с одговарајућим актима Универзитета у Београду, одлучује о условима, начину и поступку остваривања програма образовања током читавог живота на Факултету;

12)   уређује ближе услове и начин остваривања студијских програма на даљину који се изводи на Факултету;

13)   дефинише тела и поступке везане за праћење, обезбеђивање, унапређење и развој квалитета студијских програма, наставе и услова рада на Факултету;

14)   утврђује, заједно с Деканом, јединствену политику чији је циљ стално унапређење квалитета наставе и усавршавање научноистраживачког рада на Факултету, у складу с политиком Универзитета у Београду;

15)   прописује начин и поступак самовредновања на Факултету, у складу с утврђеним стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета;

16)   прописује услове и начин узимања у обзир мишљења студената приликом оцењивања резултата педагошког рада наставника, у складу с одговарајућим актом Универзитета у Београду;

17)   утврђује предлог општег акта о дисциплинској одговорности студената, у складу са општим актом Универзитета у Београду;

18)   предлаже Универзитету у Београду политику уписа студената на Факултет, као и број студената који се уписује на студијске програме које организује Факултет;

19)   уређује услове и начин уписа кандидата на одобрене, односно акредитоване студијске програме које организује Факултет;

20)   планира политику запошљавања и ангажовања наставника и сарадника;

21)   утврђује предлог за расписивање конкурса за заснивање радног односа и стицање звања, на иницијативу катедре;

22)   уређује услове и поступак давања сагласности за ангажовање наставника на другој високошколској установи, у складу с овим Статутом и актима Универзитета у Београду;

23)   утврђује додатне услове за продужење радног односа наставнику који је навршио 65 година живота, уз најмање 15 година стажа осигурања и предлаже Универзитету у Београду продужење радног односа наставнику који је навршио 65 година живота, уз најмање 15 година стажа осигурања, у складу с општим актом Универзитета у Београду;

24)   предлаже кандидате за чланове и бира чланове органа Универзитета у Београду, у складу са Статутом тог Универзитета;

25)   учествује у поступку поводом кршења Кодекса професионалне етике, у складу с општим актом Универзитета у Београду;

26)   одређује, односно предлаже чланове комисије за подобност теме, за преглед и оцену и за одбрану докторских дисертација;

27)   утврђује мере за подстицање развоја изразито успешних и даровитих студената;

28)   образује Комисију за уџбенике и друге комисије у складу с овим Статутом;

29)   расписује наградне темате за студенте;

30)   доноси програм научних истраживања Факултета и најмање једном годишње разматра извештај о остваривању програма научних истраживања;

31)   разматра приговоре и предлоге студената који се односе на квалитет образовног процеса и организацију и начин извођења наставе и изјашњава се о поднетим приговорима и предлозима;

32)   обавља и друге послове предвиђене законом, Статутом Универзитета у Београду, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

 

Начин рада и одлучивања

Члан 25.

(1)    Декан сазива седнице Наставно-научног већа и председава тим седницама.

(2)   Наставно-научно веће одлучује већином свих чланова већа, осим ако је Пословником о раду Наставно-научног већа предвиђено друкчије.

(3)   Питање кворума за одлучивање, начина гласања и остала питања која се односе на рад Наставно-научног већа уређују се Пословником о раду, у складу с овим Статутом.

 

3.2 Изборно веће

 

Састав

Члан 26.

(1)    Изборно веће Факултета чине сви наставници и асистенти који су у радном односу са најмање 70% радног времена на Факултету.

(2)   Приликом одлучивања о предлогу за избор у звање наставника, о избору у звање сарадника, као и о одређивању комисије за писање реферата о кандидатима за избор у звање наставника и сарадника Изборно веће чине наставници и сарадници у истом или вишем звању од звања у које се наставник, односно сарадник предлаже, односно бира.

 

Надлежност

Члан 27.

(1)    Изборно веће Факултета, сходно Статуту Универзитета у Београду:

1)       утврђује предлог за избор у звање наставника;

2)       врши избор у звање сарадника;

3)       одређује комисију за писање реферата о кандидатима за избор у звање наставника и сарадника.

(2)    Комисија за писање реферата о кандидатима за избор у звање наставника или сарадника састоји се од најмање три наставника са научним звањем из уже научне области за коју се кандидат бира, од којих најмање један није запослен на Факултету, и који су у истом или вишем звању од звања у које се кандидат бира.

(3)   Комисија припрема извештај о пријављеним кандидатима у року од 60 дана од дана достављања материјала о пријављеним кандидатима.

 

(4)   Сваки члан Комисије може поднети посебан извештај.

 

(5)   Уколико Комисија из става 2. овог члана има више од 3. члана, а неко од чланова не потпише извештај који су потписали остали чланови а при том не издвоји мишљење, извештај потписан од најмање три наставника доставља се Изборном већу на разматрање и доношење одлуке.

 

 

Начин рада и одлучивања

Члан 28.

(1)    Декан сазива седнице Изборног већа и председава тим седницама.

(2)   Изборно веће одлучује већином свих чланова већа, који имају право гласа.

(3)   На рад Изборног већа сходно се примењује Пословник Наставно-научног већа.

 

3.3 Научно веће факултетског института

 

Састав

Члан 29.

(1)    Научно веће факултетског института је стручни орган института на Факултету.

(2)   Научно веће факултетског института чини по један представник сваке катедре, које на предлог катедре именује Декан.

(3)   Председника и заменика председника Научног већа Института именује Декан.

 

Надлежност

Члан 30.

(1)   Научно веће факултетског института:

1)                разматра план и програм научног и наставно-научног рада института на факултету;

2)                предлаже учешће факултета на конкурсима за финансирање научних, наставних и истраживачких делатности;

3)                предлаже закључивање уговора о финансирању појединих истраживачких радова;

4)                разматра организовање, методе и резултате научног и истраживачког рада;

5)                разматра питања сарадње института са другим домаћим, страним и међународним установама и организацијама;

6)                утврђује извештаје о раду института;

7)                предлаже објављивање научних радова у којима се излажу резултати који су постигнути у институту;

8)                обавља друге послове предвиђене овим Статутом, као и послове који му буду поверени од стране Наставно-научног већа Факултета.

(2)   Научно веће факултетског института најмање једном годишње подноси извештај о раду Декану Факултета.

 

3.4 Помоћна стручна и саветодавна тела

 

Сталне и ad hoc комисије за поједина питања

Члан 31.

(1)   Факултет има Комисију за статутарна питања, Комисију за финансије, Комисију за уџбенике, Комисију за обезбеђење и унапређења квалитета, Комисију за праћење и унапређење квалитета наставе и Већа година,  као стручна и саветодавна тела Декана, Наставно-научног већа и Савета, чији се састав, организација и начин рада уређују општим актом који доноси Наставно-научно веће.

(2)        Комисија за праћење и унапређење квалитета наставе:

а)  промовише културу квалитета на Факултету;

б) планира и анализира поступке вредновања целокупног система високог образовања и научноистраживачког рада на Факултету;

в) израђује предлог Стратегије за обезбеђење квалитета на Факултету;

г)  прати остваривање Стратегије за обезбеђење квалитета на Факултету и предлаже мере и активности у циљу побољшања квалитета.

(3)        Ради контроле квалитета наставе и предузимања мера за унапређење квалитета студија формира се Веће година, као саветодавни орган Наставно-научног већа Факултета.

Веће година формира се на свакој години основних академских студија, као и на мастер академским студијама. 

Веће година чине сви наставници и сарадници са те године студија и 20% студената од укупног броја наставника и сарадника чланова Већа.

Веће година и Комисија за праћење и унапређење квалитета наставе раде на:

а) анализи студијског програма и квалитета наставе;

б) анализи ефикасности студирања и евалуацији стицања ЕСПБ бодова;

в) предлагању мера и активности унапређења квалитета наставе и реформи студијског програма

Ближи услови и начин рада Већа година и Комисије уређују се Општим актом Факултета.

 (4)   Наставно-научно веће, Савет и Декан могу образовати сталне и ad hoc комисије, као стручна и саветодавна тела, ради разматрања питања из своје надлежности.

(5)   У стручном телу које је образовало Наставно-научно веће које има задатак да расправља питања која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, студенти чине 20% чланова.

 

 

4. Студентски парламент.

 

Састав, број чланова и избор Студентског парламента

Члан 32.

(1)    Студентски парламент је орган Факултета посредством којег студенти остварују и штите своја права и интересе на Факултету.

(2)   Право да бирају и да буду бирани за члана Студентског парламента имају сви студенти Факултета уписани на студије у школској години у којој се бира Студентски парламент.

(3)   Студентски парламент има 25 чланова који се бирају непосредно, тајним гласањем, у априлу, најкасније до 10. у месецу, односно истовремено с избором Студентског парламента Универзитета у Београду.

(4)   Бирачки списак, односно листу уписаних студената, органу који спроводи изборе и Декану доставља стручна служба Факултета.

(5)   По обављеном гласању утврђује се листа кандидата према броју гласова које су освојили на изборима, а изабрани су они кандидати који су на листи кандидата на првих 25 места.

(6)   Ако два или више кандидата имају исти број освојених гласова, а само неки од кандидата с тим бројем освојених гласова су изабрани у смислу става 5. овог члана, у року од 7 дана се спроводе поновни избори између њих, како би се коначно одлучило који од њих су изабрани а који не.

(7)   Конститутивна седница новог сазива Студентског парламента одржава се 1. октобра.

(8)   Мандат члана Студентског парламента траје годину дана, а престаје и раније, престанком статуса студента на студијском програму који се остварује на Факултету, у ком случају се у року од 15 дана спроводе допунски избори за упражњено место.

(9)   Начин рада Студентског парламента ближе се одређује Пословником о раду.

 

Надлежност Студентског парламента

Члан 33.

(1)    Студентски парламент:

1)                бира и разрешава представнике студената у другим органима Факултета и њиховим радним телима, кад је то предвиђено Законом, Статутом Универзитета у Београду и овим Статутом;

2)                бира и разрешава председника и потпредседнике Студентског парламента;

3)                оснива помоћна радна тела за поједине послове из своје надлежности;

4)                доноси годишњи план и програм активности Студентског парламента;

5)                разматра питања и спроводи активности у вези са обезбеђењем и оценом квалитета наставе, реформом студијских програма, анализом ефикасности студирања, утврђивањем броја ЕСПБ бодова, унапређењем мобилности студената, подстицањем научно-истраживачког рада студената, заштитом права студената и унапређењем студентског стандарда;

6)                стара се о раду факултетских центара за информисање, за развој каријере студената и за студентско организовање, заједно с другим органима Факултета;

7)                учествује у поступку самовредновања Факултета, у складу с општим актом Наставно-научног већа;

8)                усваја годишњи извештај о раду студента продекана;

9)                усваја финансијски план и извештај о финансијском пословању Студентског парламента Факултета;

10)            усваја годишњи извештај о раду који подноси председник Студентског парламента Факултета;

11)            доноси свој Пословник о раду и друге опште акте, у складу с овим Статутом;

12)            обавља друге послове предвиђене овим Статутом.

(2)   Студентски парламент одлучује већином од укупног броја чланова, осим у случајевима у којима Пословник о раду Студентског парламента предвиђа друкчије.

 

II           ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА (ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ)

 

Организационе јединице Факултета

Члан 34.

(1)    Факултет има у свом саставу следеће организационе јединице:

1)       Наставно-научну;

2)       Научно-истраживачку;

3)       Стручне службе.

(2)   На предлог Наставно-научног већа, Савет може организовати и друге организационе јединице.

(3)   Факултет може основати посебно правно лице ради комерцијалног искоришћавања резултата научног и истраживачког рада и обављања послова из оквира експертскоконсултантске делатности, у складу с Законом и овим Статутом.

(4)   Факултет може основати задужбину или друго правно лице исте врсте, у складу са законом.

(5)   Статус, делатности, начин рада и остала питања која се тичу посебног правног лица из става 3. и 4. овог члана ближе се уређују актом о његовом оснивању.

 

1. Наставно-научна организациона јединица.

 

Делокруг послова

Члан 35.

Наставно-научна организациона јединица обавља следеће послове:

1)         организује и стара се о одржавању предавања, семинара, вежби и других облика наставе и испита;

2)         обезбеђује услове и пружа помоћ у изради завршних (дипломских) радова и докторских дисертација;

3)         остварује посебне видове наставе ради стручног усавршавања (специјалистички курсеви, курсеви за иновације знања и друго).

 

1.а Катедре

 

Састав наставно-научне јединице - Катедре

Члан 36.

(1)    Наставно-научну јединицу чине катедре, које се организују за један или више сродних наставних предмета.

(2)   У саставу Наставно-научне јединице су следеће катедре:

1)       Катедра за грађанско право;

2)       Катедра за кривично право;

3)       Катедра за правну историју;

4)       Катедра за међународно право и међународне односе;

5)       Катедра за јавно право;

6)       Катедра за правно - економске науке;

7)       Катедра за теорију, социологију и филозофију права.

(3)   Распоред предмета по катедрама одређује се одлуком Наставно-научног већа.

 

Састав и органи катедре

Члан 37.

(1)    Катедру чине сви наставници и асистенти који обављају образовно-научни рад из наставних предмета за које је катедра основана, који су у радном односу са најмање 70% радног времена на Факултету.

(2)   Катедра бира шефа катедре и заменика из реда наставника, а секретара из реда сарадника, већином гласова од укупног броја чланова катедре.

(3)   Мандат шефа Катедре, његовог заменика и секретара траје три године.

 

Начин рада катедре

Члан 38.

(1)    Седнице Катедре сазива и њима руководи шеф Катедре.

(2)   Шеф Катедре је дужан да сазове седницу на захтев једне трећине чланова катедре, Наставно-научног већа или Декана.

 

Надлежност катедре и одлучивање

Члан 39.

(1)    Катедра:

1)       предлаже наставни програм наставних предмета катедре;

2)       даје мишљење о програму научних истраживања, научног рада и о научним радовима у  којима учествују наставници и сарадници катедре;

3)       предлаже Наставно-научном већу испитну литературу из предмета катедре;

4)       предлаже Наставно-научном већу распоред наставника и сарадника за извођење наставе и испита за сваку школску годину;

5)       утврђује потребу за ангажовањем наставника или сарадника на предметима катедре и даје иницијативу за расписивање конкурса за избор наставника или сарадника;

6)       организује међукатедарске састанке;

7)       организује стручне састанке ради разматрања стручних и практичних питања, сарадњи са правосудним, управним и другим органима и организацијама;

8)       организује и друге облике деловања намењене стручном усавршавању наставника, сарадника и студената и популаризацији науке (клубове, трибине и сл.);

9)       предлаже програм основних, специјалистичких и докторских академских студија, као и струковних студија, у вези са предметима катедре;

10)    обавља и друге послове предвиђене овим Статутом.

(2)   Катедра одлучује већином укупног броја чланова, осим ако за поједина питања није овим Статутом предвиђено друкчије.

 

Семинар за стране језике

Члан 40.

(1)    На Факултету постоји Семинар за стране језике.

(2)   Семинар чине наставници страних језика и по један наставник који влада одговарајућим језиком, за сваки страни језик који се предаје на Факултету.

(3)    Наставника из претходног става овог члана именује Декан.

(4)   Одредбе чланова 38. и 39. овог Статута сходно се примењују и на Семинар за стране језике.

 

Семинар катедре

Члан 41.

(1)    Катедра може организовати Семинар катедре.

(2)   На Семинару катедре саопштавају се резултати научног истраживања наставника и сарадника и осталих научних радника, одржавају се предавања наставника са других факултета, расправља се о значајним питањима из домена катедре, дискутује се о објављеним књигама наставника и сарадника и друго.

(3)   У раду Семинара катедре учествују чланови катедре, други стручњаци и студенти.

 

1.б Општи семинар

 

Општи семинар

Члан 42.

(1)    На састанцима Општег семинара саопштавају се резултати научних истраживања на Факултету и од стране појединих научних радника, промовишу се актуелне књиге, одржавају научне расправе и друго.

(2)   Управу Општег семинара именује Декан на три године.

 

2. Научно-истраживачка организациона јединица.

 

Састав научно-истраживачке јединице

Члан 43.

Научно-истраживачку организациону јединицу чине:

1)       Институт за правне и друштвене науке;

2)       Библиотека;

3)       Центар за издаваштво и информисање;

4)       Рачунско-информациони центар.

     

2.а Институт за правне и друштвене науке

 

Самосталност, задаци и начин рада

Члан 44.

(1)    Институт за правне и друштвене науке (у даљем тексту: Институт) је организациона једница Факултета, која је самостална у извршавању својих научно-истраживачких задатака.

(2)   Задаци Института су:

1)                   старање о остваривању научне и истраживачке делатности у оквиру плана и програма  научног рада;

2)                   извршавање научних задатака поверених од стране Факултета, на основу уговора закључених са заинтересованим органима и организацијама;

3)                   усавршавање научних метода у областима правних и пратећих друштвених наука;

4)                   помагање у извођењу наставе на специјалистичким и докторским студијама, а посебно организовање и омогућавање извођења научно-истраживачке праксе и других делатности студената специјалистичких и докторских студија;

5)                   учествовање у организовању семинара, курсева, симпозијума, стручних састанака и других облика научног рада;

6)                   усавршавање наставних метода у области правних и пратећих друштвених наука и подстицање њихове примене у настави;

7)                   одржавање веза и сарадње са истоврсним и сродним установама;

8)                   објављивање резултата научног и истраживачког рада остварених у Институту;

9)                   обављање и других поверених послова.

(3)   Радом Института руководи Декан.

(4)   Институт има секретара.

(5)   Секретар Института помаже руководиоцу Института у вршењу његових задатака и обавља послове које му повере Научно веће Института и Декан.

(6)   Организација и рад Института регулишу се посебним општим актом.

 

Финансирање рада

Члан 45.

(1)    Рад Института финансира се из средстава фонда за научно-истраживачки рад и усавршавање, као и из средстава која Институт остварује на основу уговора о финансирању појединих делатности, обухваћених планом и програмом научног и наставног рада повереног Институту.

(2)   Средства Института за извршавање задатака имају карактер наменских средстава и у књиговодству се воде посебно за сваку поједину делатност.

 

Студијски центри

Члан 46.

(1)   У оквиру Института могу се оснивати студијски центри, научне групе и друге организационе јединице за рад на проучавању појединих проблема и за обраду тема које захтевају ангажовање научних радника разнородних делатности и оријентација.

(2)   Одлуку о оснивању Центара из става 1. овог члана доноси Научно веће Института на предлог декана Факултета.

 

2.б Библиотека

 

Послови библиотеке, организација и рад

Члан 47.

(1)    Библиотека је организациона јединица која организује и врши послове који се тичу књижног фонда и документације.

(2)   Библиотека спроводи одлуке о набавци књига и других публикација и руководи књижним фондом.

(3)   Библиотека прикупља, сређује, обрађује и чува податке о документима, као и документе и публикације који су од значаја за наставни и научни рад на Факултету.

(4)   Организација и рад библиотеке уређује се посебним правилником.

(5)   Општим актом се одређују услови под којима књижни фонд и документа могу да користе и лица ван Факултета.

 

Управљање библиотеком

Члан 48.

(1)    Библиотеком управља Библиотечки одбор који именује Декан на три године.

(2)   Библиотечки одбор се састоји од по једног наставника или сарадника са сваке катедре и два радника библиотеке.

(3)   Библиотечки одбор предлаже расподелу средстава која су финансијским планом намењена за набавку књига, водећи рачуна о потребама и захтевима катедара, Института и других организационих јединица.

(4)   Одлуку о ангажовању средстава доноси Декан, на предлог Библиотечког одбора.

(5)   Радом библиотеке руководи управник.

(6)   Управник је по положају члан Библиотечког одбора.

 

2.в Центар за издаваштво и информисање

 

Послови и управљање

Члан 49.

(1)   Центар за издаваштво и информисање (у даљем тексту: Центар) је научно-истраживачка организациона јединица Факултета која организује издавање и објављивање књига, уџбеника, монографија, студија, чланака, скрипти и других научних и стручних радова.

(2)   Центар дистрибуира и продаје публикације у књижари Факултета и посредством књижарске мреже.

(3)   Центар шири интересовање за публикације Факултета путем медија, сајмова и на други начин.

(4)   Центар организује и развија контакте са средствима јавног информисања.

(5)  Центар издаје и часопис Анали Правног факултета у Београду.

(6)  Центром управља Издавачки одбор, кога именује Декан на три године.

(7)  Издавачки одбор састоји се од по једног наставника или сарадника са сваке катедре.

(8)  Издавачки одбор утврђује програм издавачке делатности и опште услове под којима се објављују књиге и друге публикације.

(9)  Извршавање задатака, послова и организација Центра за издаваштво и информисање поверава се управнику.

(10)          Управника Центра именује декан из реда стално запослених наставника на период од три године, уз могућност поновног избора.

(11)           Центар подноси редовни извештај о раду Декану најмање једном годишње, а поред тога и ванредни извештај, на захтев Декана.

(12)           Организација и рад Центра ближе се уређују општим актом.

 

 

Финансирање

Члан 50.

(1)   Средства за рад Центра обезбеђују се из фонда за издавање уџбеника и других публикација Факултета.

(2)  Део средстава фонда из става 1. овог члана наменски се, за текућу годину, одлуком Декана, на предлог Издавачког одбора, одређује за потребе часописа Анали Правног факултета у Београду.

 

Анали Правног факултета у Београду

Члан 51.

(1)    Часопис Анали Правног факултета у Београду уређује редакција.

(2)   Редакцију чине главни и одговорни уредник и по један наставник или сарадник са сваке катедре.

(3)   Главног и одговорног уредника именује Декан, на основу јавног конкурса, а у складу са условима утврђеним актом о оснивању часописа.

(4)   Главни и одговорни уредник предлаже састав редакције, а одлуку о именовању доноси Декан.

 

2.г Рачунско-информациони центар

 

Послови и управљање

Члан 52.

(1)    Рачунско-информациони центар је организациона јединица која за потребе Факултета обавља послове информатике, послове у области научно-истраживачке делатности, извођења наставе и рада стручних служби.

(2)   Рачунско-информационом центру се могу поверити и други послови, уз обезбеђивање одговарајућих извора финансирања.

(3)   Радом Рачунско-информативног центра управља Стручни одбор.

(4)   Стручни одбор има пет чланова које именује Декан на период од три године.

(5)   Организација и рад Рачунско-информационог центра ближе се уређују општим актом.

 

3. Стручне службе.

 

Послови, одсеци

Члан 53.

(1)    Организациона јединица Стручне службе обавља административне, управне и друге послове, финансијско-материјалне, помоћно-техничке, као и остале послове ради остваривања задатака Факултета.

(2)   Организациона једница Стручне службе има следеће одсеке:

1)       Одсек за опште послове;

2)       Одсек за наставу и студентска питања;

3)       Одсек за финансијско-материјално пословање.

(3)   Одлуком Декана могу се образовати и други одсеци или посебне јединице, односно могу се мењати постојећи одсеци из става 1. овог члана.

(4)   Радом организационе јединице Стручне службе руководи секретар Факултета.

(5)   Унутрашња организација, систематизација послова и задатака и рад организационе јединице Стручне службе ближе се уређују одговарајућим општим актом који доноси Декан.

 

Део трећи
СТУДЕНТИ

 

Статус студента; гостујући судент

Члан 54.

(1)    Студент Факултета је лице које је уписано на студијски програм који организује Факултет, који може бити у статусу студента који се финансира из буџета (даље: ФИБ студент) или студента који се сам финансира (даље: СФ студент).

(2)   Статус студента доказује се индексом.

(3)   Статус гостујућег студента и његова права и обавезе уређују се сходном применом одредби о гостујућем студенту предвиђених Статутом Универзитета у Београду.

 

Статус ФИБ студента

Члан 55.

 (1)   Статус буџетског студента има студент:

(1.) уписан на студије првог,другог односно трећег степена,рангиран на конкурсу за упис као такав , у школској години на који је уписан по конкурсу;

(2.) који је,у текућој школској години остварио 60 ЕСПБ бодова из уписаног студијског програма, а који је рангиран у оквиру одобреног броја места из буџета.

(2)   Рангирсње студената из става 1.тачка2.овог члана обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању тог програма, на начин и по поступку утврђеном општим актом Факултета.

(3)   Студент који се финансира из буџета може у том статусу  да има уписан само један студијски програм на истом нивоу студија.

 

Статус СФ студента

Члан 56.

Статус самофинансирајућег студента има студент:

(1.) уписан на студије првог,другог,односно трећег степена ,рангиран на конкурсу за упис као такав,у школској години на којој је уписан по конкурсу;

(2.) који је у текућој школској години остварио 60 ЕСПБ бодова из уписаног студијског програма, али није рангиран у оквиру укупног броја буџетских студената;

(3.) који није у текућој години остварио 60 ЕСПБ бодова;

(4.) уписан у другу односно било коју наредну годину који се у претходној школској години определио за предмете колико је потребно да оствари најмање 37 ЕСПБ бодова,осим у случају да му је до краја студија остало мање од 37 ЕСПБ бодова.

 

 

Број студената

Члан 57.

(1)    Наставно-научно веће утврђује предлог броја ФИБ студената за упис у прву годину студијских програма који се организују на Факултету, најкасније до 15. јануара за наредну школску годину.

(2)   Наставно-научно веће утврђује предлог укупног броја студената за упис у прву годину студијских програма који се организују на Факултету, најкасније до 15. марта за наредну школску годину, а ако програм почиње од пролећног семестра, најкасније 45 дана пре објављивања конкурса за упис на тај програм.

(3)   Број студената из става 2. овог члана не може бити већи од броја утврђеног у дозволи за рад.

 

Конкурс за упис

Члан 58.

(1)    Наставно-научно веће утврђује предлог одлуке о расписивању конкурса за упис на прву годину студија најкасније до 10. априла за наредну школску годину.

(2)   Предлог из става 1. садржи елементе утврђене Законом и Статутом Универзитета у Београду.

(3)   Конкурс расписује надлежни орган Универзитета у Београду.

(4)   Рангирање и упис кандидата врши се на начин предвиђен Статутом Универзитета у Београду, у складу са Законом.

 

Студенти страни држављани

Члан 59.

(1)    Страни држављанин може се уписати на студијски програм под истим условима као домаћи држављанин, ако је здравствено осигуран.

(2)   Страни држављанин плаћа школарину, осим ако је међудржавним споразумом предвиђено друкчије.

 

Услови и мерила за упис на основне студије

Члан 60.

(1)    На прву годину основних студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању, у складу са Законом и Статутом и другим општим актом Универзитета у Београду.

(2)   Кандидат за упис на прву годину студија полаже пријемни испит.

(3)   Наставно-научно веће утврђује предлог општег акта којим се утврђују услови за упис на прву годину основних студија и мерила за рангирање кандидата, и доставља га Сенату Универзитета у Београду.

(4)   Факултет саставља ранг листу пријављених кандидата на основу  општег успеха постигнутог током средњег образовања, успеха на пријемном испиту и услова и других мерила из општег акта Универзитета у Београду, и доставља је Универзитету.

(5)   На прву годину студија могу се, без пријемног испита, уписати и лице које већ има стечено високо образовање, студент који је на другој високошколској установи стекао бар 60 ЕСПБ бодова, ако на другој установи има статус ФИБ студента и просек већи од 8, као и лице којем је статус студента престао исписивањем са студија, ако је пре исписивања остварило најмање 60 ЕСПБ бодова и просек већи од 8.

(6)   Лице из ст. 4. овог члана уписује се као СФ студент и не убраја се у одобрени број студената за одређени студијски програм.

 

Пријемни испит

Члан 61.

(1)    Пријемни испит се полаже из наставних предмета које, на предлог Декана, одреди Научно-наставно веће.

(2)   Резултати постигнути на пријемном испиту оцењују се одговарајућим бројем бодова, а тачан и потпун одговор на свако постављено питање оцењује се 1 (једним) бодом. 

(3)   Декан образује Комисију за спровођење пријемног испита и Комисију за упис.

(4)   Комисија за спровођење пријемног испита комплетира и умножава тестове, формира посебне комисије за дежурства и именује комисије или појединце за прегледање тестова и саставља привремену ранг листу кандидата.

(5)   Повреда тајности тестова и испитног поступка представљају повреду радне дужности.

(6)   Комисија за упис одговара за законитост, надгледа целокупан поступак пријемног испита, даје мишљење о приговорима на привремену ранг листу у року од 24 сата, саставља и објављује коначну ранг листу кандидата.

(7)   Учесник конкурса за упис може поднети приговор на регуларност конкурса, регуларност испита и редослед кандидата за упис у прву годину основних студија, у року од 3 дана од дана објављивања привремене ранг листе на огласној табли Факултета.

(8)   По приговору учесника конкурса Декан доноси решење на основу мишљења Комисије за упис, у року од 3 дана од дана пријема приговора.

 

Услови за упис наредне године

Члан 62.

(1)    За упис наредне године студијског програма неопходно је претходно остварити 60 ЕСПБ бодова из претходне године студијског програма.

(2)   Студент који је у текућој школској години остварио мање од 60 ЕСПБ бодова поново уписује оне предмете студијског програма које није положио у текућој години.

(3)   Студент из става 2. овог члана који закључно с јануарским испитним роком оствари 60 ЕСПБ бодова из претходне године студијског програма може у пролећном семестру слушати и полагати оне испите наредне године студијског програма за које, према студијском програму, није неопходно претходно одслушати и положити испите из јесењег семестра те године студија.

(4)   На наредну годину студија може се уписати и студент друге високошколске установе, који је стекао право на упис наредне године студија на установи с које прелази и који је, на основу признања положених испита са установе с које долази, у могућности да упише предмете наредне године студија на Факултету у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова.

(5)   Лица из ст. 3.  4 .овог члана уписује се као СФ студент и не убраја се у одобрени број студената за одређени студијски програм.

(6)   О признању испита које је лице из ст. 3.  4.овог члана положило на другој установи одлучује Наставно-научно веће, у складу с овим Статутом.

 

 

Услови и мерила за упис на мастер академске студије

Члан 63.

(1)   У прву годину мастер академских студија може се уписати лице које је завршило основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, односно лице које је завшило основне четворогодишње студије по законома који су важили пре ступања на снагу Закона о високом образовању.

(2)   Поред лица из става 1. овог члана право уписа на мастер академске студије имају и кандидати који су завршили основне академске студије и остварили 240 ЕСПБ бодова на неком другом правном или сродном факултету друштвено хуманистичких наука, под условом да се наставни планови и програми тих факултета поклапају са наставним планом и програмом овог Факултета.

(3)   Подударност проограма утврђује Наставно-научно веће на предлог одговарајућих катедара. Веће може одобрити упис кандидата из става 2. овог члана и уз полагање допунских испита.

(4)   Редослед кандидата за упис на прву годину мастер академских студија утврђује се на основу дужине студирања и опште просечне оцене остварене на основним студијама.

(5)   Наставно-научно веће може за упис у одређену школску годину донети одлуку да се поред услова из става 4. овог члана организује и одговарајући пријемни испит.

(6)   Ближи услови уписа и начин организовања пријемног испита уређују се општим актом Факултета.

 

Услови и мерила за упис на специјалистичке академске студије

Члан 64.

(1)    На прву годину специјалистичких академских студија може се уписати лице које је завршило мастер академске студије и остварило најмање 300 ЕСПБ бодова, као и лице које је завршило основне академске студије и остварило најмање 240 ЕСПБ бодова.

(2)   Студијским програмом специјалистичких академских студија предвиђају се мастер и основне студије из претходног става.

(3)   Редослед кандидата за упис на прву годину специјалистичких академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама, као и на основу просечне оцене из појединих предмета од значаја за специјалистичке академске студије, који су предвиђени студијским програмом тих студија, у складу с општим актом Факултета којим се утврђују услови и мерила за уписивање кандидата на специјалистичке академске студије, односно конкурсом за упис.

 

Услови и мерила за упис на специјалистичке струковне студије

Члан 65.

(1)    На прву годину специјалистичких струковних студија може се уписати лице које је завршило основне струковне или основне академске студије и остварило најмање 180 ЕСПБ бодова.

(2)   Студијским програмом специјалистичких струковних студија предвиђају се основне студије из претходног става.

(3)   Редослед кандидата за упис на прву годину специјалистичких струковних студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама, као и на основу просечне оцене из појединих предмета од значаја за специјалистичке струковне студије, који су предвиђени студијским програмом тих студија, у складу с општим актом Факултета којим се утврђују услови и мерила за уписивање кандидата на специјалистичке струковне студије, односно конкурсом за упис.

 

Услови и мерила за упис на докторске студије

Члан 66.

(1)    На прву годину докторских студија може се уписати лице које има завршене мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 и на основним академским и на мастер академским студијама, лице које има завршене дипломске академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове, ако му на предлог одговарајуће катедре Наставно-научно веће одобри упис, као и магистар наука који не пријави докторску дисертацију у складу с чланом 128. Закона.

(2)   Студијским програмом докторских студија предвиђају се мастер  академске студије из претходног става, као и области из којих је потребно да лице има академски степен магистра наука.

(3)   Ближи услови за упис на докторске студије уређују се општим актом Факултета, у складу с општим актом Универзитета у Београду.

(4)   Општим актом Факултета може се предвидети да се део студијског програма специјалистичких академских студија признаје за део студијског програма докторских студија.

(5)   Редослед кандидата за упис на прву годину докторских студија утврђује се на основу дужине студирања и опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама и остварених научних резултата, у складу с општим актом Факултета којим се утврђују услови и мерила за уписивање кандидата на докторске студије, односно конкурсом за упис. Општим актом се може предвидети и полагање пријемног испита из одређених предмета односно области.

 

Права и обавезе студента

Члан 67.

(1)    Студент има право:

1)       на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;

2)       на благовремено, тачно и потпуно информисање о свим питањима која се односе на студије;

3)       на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и овим Статутом;

4)       на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;

5)       на повластице које произлазе из статуса студента;

6)       на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;

7)       на образовање на језику националне мањине, у складу са Законом и овим Статутом;

8)       на различитост и заштиту од дискриминације, у складу са законом;

9)       да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе Факултета.

(2)   Студент је дужан да:

1)       испуњава наставне и предиспитне обавезе, у складу са овим Статутом;

2)       поштује опште акте Факултета и Универзитета у Београду;

3)       поштује права запослених и других студената на Факултету;

4)       учествује у доношењу одлука, у складу са Законом и овим Статутом.

(3)   Студент има право на жалбу, односно приговор надлежном органу Факултета, ако Факултет прекрши неку од обавеза предвиђених ставом 1. тач. 1) - 3) овог члана.

(4)   Студент може поднети пријаву Декану Факултета у случају непримереног понашања запослених на Факултету у року од 15 дана од наступања случаја.

(5)   Декан је дужан да пријаву из претходног става размотри и, уз консултацију са студентом продеканом одлучи о њој, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

 

Мировање права и обавеза студента

Члан 68.

(1)    Студенту се, на захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају:

1)       теже болести;

2)       упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци;

3)       одслужења и дослужења војног рока;

4)       неге властитог детета, до навршених годину дана живота;

5)       одржавања трудноће;

6)       припрема за олимпијксе игре, светско или европско првенство, кад студент има статус врхунског спортисте; и

7)       у другим случајевима у којима Декан утврди да је то оправдано.

(2)   Мировање права и обавеза траје најмање једну школску годину. За време мировања студент може полагати испите из предмета из којих је испунио предиспитне обавезе.

(3)   Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року у којем се организује полагање тога испита, у складу с општим актом Факултета.

 

Престанак статуса студента

Члан 69.

(1)    Статус студента престаје ако студент не заврши студије у року од:

1)       две школске године, ако студијски програм траје једну школску годину;

2)       шест школских година, ако студијски програм траје три школске године;

3)       осам школских година, ако студијски програм траје четири школске године;

 (2)   Ако је студијски програм започео у пролећном семестру, рок из става 1. сходно се рачуна од почетка тог семестра.

(3)   У рокове из ст. 1. и 2. овог члана не рачуна се период током којег права и обавезе студента мирују.

(4)   Студенту се, на захтев поднет пре истека рока из ст. 1. и 2. овог члана, може одобрити продужење студија за још један семестар:

1)       ако је у току студија испуњавао услове за мировање права и обавеза, а то право није користио, односно ако га није искористио у трајању у којем му је, с обзиром на околности, мировање могло бити одобрено;

2)       ако му је на дан истека рока из ст. 1. и 2. овог члана остало неостварених највише 15 ЕСПБ бодова потребних за завршетак студија;

3)       ако је у току трајања студија започео и завршио други одобрени, односно акредитовани студијски програм, на истом или на вишем степену, на Универзитету у Београду или другом акредитованом универзитету у земљи или иностранству.

(5)   Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује Декан решењем с дејством од првог наредног дана од дана истека рокова из ст. 1, 2. и 4. овог члана.

(6)   Статус студента престаје и у случају:

1)       завршетка студија;

2)       исписивања са студија;

3)       неуписивања школске године;

4)       изрицања дисциплинске мере искључења са студија.

 

Део четврти
СТУДИЈЕ

 

Врсте и нивои студија на Факултету

Члан 70.

(1)    На Факултету се могу изводити академске и струковне студије, на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

(2)   Академски студијски програм оспособљава студенте за развој и примену научних и стручних достигнућа, а струковни студијски програм за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес.

(3)   Академске студије могу се организовати и изводити као:

1)       основне академске студије, четири године, и чијим завршетком се стиче 240 ЕСПБ бодова;

2)      мастер академске студије које трају једну годину, и чијим завршетком се стиче од 60 ЕСПБ бодова;

3)       специјалистичке академске студије, које трају најмање годину дана, и чијим се завршетком стиче најмање 60 ЕСПБ бодова;

4)       докторске академске студије, које трају најмање три године, и чији завршетком се стиче најмање 180 ЕСПБ бодова.

(4)   Поједини академски студијски програм може се изводити интегрисано, у оквиру основних и мастер студија, тако да се његовим завршетком стиче 300 ЕСПБ бодова.

(5)   Струковне студије могу се организовати и изводити као:

1)       основне струковне студије, које трају три године, и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ бодова;

2)       специјалистичке струковне студије, које трају најмање годину дана, а чијим се завршетком стиче најмање 60 ЕСПБ бодова.

(6) Факултет може организовати и студијски програм за стицање заједничке дипломе, када га усвоје надлежни органи Факултета и друге високошколске установе који га изводе, у складу са Законом.

 

Школска година

Члан 71.

(1)    Школска година почиње 1. октобра, а завршава се 30. септембра наредне године.

(2)   Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

(3)   Школска година дели се на јесењи и пролећни семестар од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите.

(4)   Настава у јесењем семестру почиње, 1. октобра и по правилу, траје дo 10. јануара, уз новогодишњи и божићни распуст у трајању од осам дана, а у пролећном семестру почиње, по правилу, 21. фебруара а завршава се 1. јуна.

(5)   Настава обухвата највише 30 часова предавања и вежби седмично.

(6)   Настава се организује и изводи у складу с наставним планом који је саставни део Статута, а  Наставно-научно веће пре почетка сваке школске године доноси  планом извођења наставе.

 

Језик студија

Члан 72.

(1)    Студије се организују на српском језику, а на језику националне мањине или на страном језику у складу са Статутом Универзитета у Београду.

(2)    Факултет може организовати и изводити студије, односно поједине делове студија, као и организовати полагање испита ,израду и одбрану завршног мастер, специјалистичког и магистарског рада, односно докторске дисертације,на језику националне мањине и на страном језику уколико је такав програм одобрен односно акредитиван.

(3)   За упис на студијски програм кандидат мора познавати језик на којем се програм организује.

(4)   Провера знања језика врши се на начин и у поступку који општим актом пропише Декан.

 

Студијски програм

Члан 73.

(1)    Појам и садржина студијског програма одређени су Законом, односно Статутом Универзитета у Београду.

(2)   Предлог студијских програма који се организују и изводе на Факултету утврђује Наставно-научно веће, у складу с Статутом Универзитета у Београду и овим Статутом.

(3)   Студијски програм доноси надлежни орган Универзитета у Београду, на начин уређен Статутом тог Универзитета.

 

Правила студија

Члан 74.

(1)    При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма, којим се одређују обавезни испити за сваку годину студија.

(2)   ФИБ студент се опредељује за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова.

(3)   СФ студент се, у складу с студијским програмом, опредељује за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова, а школарину плаћа сразмерно, према предметима за које се определио.

(4)   Полагањем испита студент стиче одговарајући број ЕСПБ бодова, у складу с студијским програмом.

(5)   Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијдким програмом.

(6)   Правила студија ближе се уређују општим актом Факултета.

 

План извођења наставе

Члан 75.

(1)    План извођења наставе доноси Наставно-научно веће Факултета на предлог факултетских катедри, у складу с општим актом Универзитета у Београду.

(2)   Планом извођења наставе утврђују се:

1)       наставници и сарадници који ће изводити наставу;

2)       места извођења наставе;

3)       почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе;

4)       облици наставе (предавања, вежбе, студијске групе, консултације и друго);

5)       начин полагања испита, испитни рокови и мерила испитивања;

6)       попис литературе за студије и полагање испита;

7)       могућност извођења наставе на страном језику;

8)       могућност извођења наставе на даљину;

9)       остале важне чињенице за уредно извођење наставе.

(3)   Препоручена литература за поједини испит мора да буде усклађена са обимом студијског програма, на начин утврђен тим програмом.

(4)   План извођења наставе објављује се пре почетка наставе у семестру на који се односи на интернет страницама Факултета и јаван је.

(5)   План извођења наставе може се мењати и током школске године, у оправданим случајевима, при чему се измене морају објавити на начин на који је објављен изворни план.

 

Обим студија

Члан 76.

(1)    Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова.

(2)   Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године.

(3)   Укупно ангажовање студента састоји се од:

1)       активне наставе (предавања, вежбе, студијске групе, практикуми, семинари, практична настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и друго);

2)       самосталног рада;

3)       колоквијума;

4)       испита;

5)       израде завршног рада;

6)       добровољног рада у локалној заједници, организованог од стране Факултета на пројектима од значаја за локалну заједницу (хуманитарна активност, подршка хендикепираним лицима и друго);

7)       других облика ангажовања, у складу с општим актом Факултета или Универзитета у Београду (стручна пракса и друго).

(4)   Услове, начин организовања и вредновање добровољног рада из става 3. тачка 6. овог члана уређује Наставно-научно веће.

(5)   Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 нити већи од 900 часова у току школске године.

(6)   Изузетно, ако је студијским програмом предвиђен повећан број практичне и/или теренске наставе, највећи број часова из претходног става може бити више од 900.

(7)   Предмети из става 1. овог члана су једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова по правилу одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра.

(8)   Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блок настава, модули и друго), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом Факултета, при чему укупно годишње трајање такве наставе износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

 

Студирање на даљину

Члан 77.

(1)    Факултет може организовати студијски програм за студирање на даљину, у складу с дозволом за рад.

(2)   Испити код студирања на даљину изводе се у седишту Факултета или у објактима наведеним у дозволи за рад.

(3)   Ближи услови и начини остваривања студијског програма на даљину уређују се општима актом Факултета који доноси Наставно-научно веће.

 

Испити

Члан 78.

(1)    Испит је јединствен, може бити теоријски или практичан, а полаже се усмено,писмено и усмено а изузетно писмено.

(2)   Испит се полаже у седишту Факултета или објектима наведеним у дозволи за рад, при чему се испити ван седишта могу организовати само ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева.

(3)   Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета.

(4)   На испит може изаћи студент који је задовољио све предвиђене предиспитне обавезе прописане планом извођења наставе и испунио остале услове за излазак на испит предвиђене студијским програмом, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

(5)   Испити су јавни и студент има право да захтева присуство јавности, а испитивач дужност да јавност обезбеди присуством најмање два лица поред испитивача и студента, ако се испит полаже усмено.

(6)   Студент са хендикепом има право да испит полаже на начин прилагођен његовим могућностима, у складу с Правилником о полагању испита Факултета.

(7) После три неуспела полаганја истог испита студент може   

     тражити да полаже испит пред комисијом. 

 

Испитни рокови

Члан 79.

(1)   Испитни рокови су: јануарски, фебруарски, априлски, јунски,  септембарски и октобарски, а организују се у складу с годишњим календаром испита Факултета.

(2)   Јануарски, фебруарски и aприлски испитни рокови су редовни рокови за полагање испита из предмета који се слушају у јесењем семестру, а јунски испитни рок је први редован рок за полагање испита из предмета који се слушају у пролећном семестру.

(3)   У јунском, септембарском и октобарском року могу се полагати сви испити за које је студент стекао право да полаже.

(4)   Јануарски испитни рок траје, по правилу, од 10. јануара до 30. јануара, а фебруарски, по правилу, од 10. до 20. фебруара. Априлски испитни рок почиње, по правилу, прве суботе у априлу и траје девет дана. Јунски испитни рок траје, по правилу, од 1. до 25. јуна.  Септембарски испитни рок траје, по правилу, од 1. до 15. септембра. Октобарски испитни рок траје, по правилу, од 25. септембра до 05. октобра.

(5)   Календар испита објављује се почетком сваке године и саставни је део плана извођења наставе.

(6)   Студент прве године студија добија испитни распоред за јануарски испитни рок, по правилу, до 1.октобра, а за јунски испитни рок, по правилу, до 1 марта.

 

Последице неположеног испита

Члан 80.

(1)   Ако студент не положи испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, може га полагати још два пута у току школске године, у одговарајућем поправном, односно општепоправном испитном року.

(2)   Изузетно, студент коме је преостао један неположен испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року, до почетка наредне школске године, а на захтев студента, овај се испит полаже пред испитном комисијом.

(3)   Студент који, до почетка наредне школске године, не положи испит из обавезног предмета, уписује исти предмет, а ако не положи испит из изборног предмета, може уписати исти или се определити за други изборни предмет.

 

Оцењивање

Члан 81.

(1)    Рад студента на савлађивању појединог предмета прати се континуирано, целим током наставе, и изражава се у поенима.

(2)   Испуњењем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити до 100 поена.

(3)   Сразмера поена који се могу стећи испуњењем предиспитних обавеза и полагањем испита утврђује се студијским програмом, за сваки поједини предмет, при чему од укупног броја поена најмање 30, а највише 70 мора бити предвиђено за предиспитне обавезе.

(4)   Успех студента на испиту изражава се оценама:

1)       10 одличан;

2)       9  изузетно добар;

3)       8 врло добар;

4)       7 добар;

5)       6 довољан;

6)       5 није положио.

(5)   Факултет води трајну евиденцију о положеним испитима.

(6)   Оцене се уписују у индекс студента и у евиденцију, с тим што се оцена 5 уписује у индекс студента само на његов изричит писани захтев.

(7)   Успех студента може се изражавати и на ненумерички начин, тако да оцени 10 одговара оцена А+, оцени 9 оцена А, оцени 8 оцена Б, оцени 7 оцена Ц, оцени 6 оцена Д а оцени 5 оцена Ф.

(8)   Испитна оцена формира се збиром пондерисаног броја поена остварених у свим облицима наставних обавеза.

(9)   Позитивна оцена стиче се, по правилу, само ако су све наставне обавезе оцењене позитивно.

 

Приговор на оцену

Члан 82.

(1)    Студент има право да Декану поднесе приговор на добијену оцену, ако сматра да испит није обављен у складу са Законом, овим Статутом и Правилником о полагању испита и оцењивању, у року од 36 часова од добијања оцене.

(2)   Декан у року од 24 часа од добијања приговора разматра приговор и доноси одлуку о приговору, у складу с општим актом Универзитета у Београду којим је ближе уређен начин остваривања права на приговор.

(3)   Ако приговор студента буде усвојен, студент поново полаже испит пред комисијом, у року од три дана од дана пријема одлуке којом је приговор усвојен.

 

Правилник о полагању испита и оцењивању

Члан 83.

Ближи услови оцењивања, начин полагања испита, време и распоред одржавања испита, одлагање полагања испита, број испитивача, комисијско полагање, одустајање од испита, полагање испита  из наредне године по основу положених испита из предходне године у истој школској години ,  начин вођења евиденције, као и друга питања у вези с полагањем испита и оцењивањем на испиту ближе се уређују. Општим актом Универзитета односно Факултета.

 

Дисциплинска одговорност студената

Члан 84.

(1)    Студенти одговарају за повреде обавеза које су, у време извршења, биле прописане као обавезе студента општим актом Универзитета у Београду или општим актом Факултета донетим у складу с њим.

(2)   За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења са студија на Факултету.

(3)   Застарелост дисциплинског гоњења студента наступа по истеку рока од три месеца од дана сазнања за извршену повреду и учиниоца, а најкасније по истеку шест месеци од дана када је повреда извршена.

(4)   Општим актом Универзитета у Београду, односно Факултета утврђују се лакше и теже повреде обавеза студената, дисциплински органи и дисциплински поступак за утврђивање одговорности студента.

 

Упис на вишу годину студија

Члан 85.

(1)    Студент се сваке школске године, при упису семестра (односно друге временске целине у оквиру које се организује студијски програм), опредељује за предмете из студијског програма, при чему може да упише само оне предмете за које је по студијском програму, односно овом Статуту, стекао предуслов.

(2)   Ради бржег завршавања студија и ширег образовања, посебно успешним студентима може се омогућити упис и више од 60 ЕСПБ бодова у једој школској години, али не више од 90, у складу с општим актом Факултета.

(3)   Студент стиче услов за упис на вишу годину студија када положи све испите претходне године студија, у складу с овим Статутом и студијским програмом.

 

Завршни рад и дисертација

Члан 86.

(1)    Основне и специјалистичке студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, а израдом завршног рада или полагањем завршног испита само ако је то предвиђено студијским програмом.

(2)   Мастер академске студије завршавају се израдом и одбраном завршног рада, по полагању свих предвиђених испита и испуњавању осталих студијских обавеза, у складу с студијским програмом.

(3)   Докторске студије завршавају се израдом и јавном одбраном

докторске дисертације, по полагању свих предвиђених испита.

(4) Поступак припреме и услови за одбрану докторске дисертације уређује се општим актом Универзитета,по прибављеном мишљењу Министарства просвете и министарства надлежног за научно истраживачку делатност.

(5)  Лица која су стекла академски назив магистра наука према прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, односно Закона о изменама и допунама закона о високом образовању могу 30. септембра 2016. године стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације према прописима који су важили до ступања на снагу Закона.

(6)  Полагање завршног испита, поступак пријаве, оцене и одбране завршног рада ближе се уређују општим актом Факултета који, на предлог Наставно-научног већа, доноси Декан.

 

Оглашавање дипломе о стеченом академском називу магистра, односно доктора наука ништавом

Члан 87.

Веће Факултета огласиће диплому о стеченом академском називу магистра ништавом, ако се утврди да магистарски рад није резултат самосталног рада кандидата, а диплому о стеченом академском називу доктора наука, ако утврди да докторска дисертација није оригиналан научни резултат рада кандидата, на писани образложени предлог који може поднети свако лице.

 

Претходно испитивање предлога за оглашавање ништавим

Члан 88.

(1) Веће Факултета одређује три професора који дају мишљење о предлогу за оглашавање дипломе о стеченом академском називу магистра, односно доктора наука ништавом.

(2) Ако Веће Факултета, на основу мишљења професора из става 1. овог члана, нађе да има довољно разлога за испитивање предлога о оглашавању ништавим, одредиће комисију од три наставника из области у оквиру које је израђен и одбрањен магистарски рад, односно докторска дисертација, који ће подробно испитати предлог и поднети извештај Већу.

(3) У комисији из става 2. овог члана може учествовати највише један члан комисије која је дала оцену подобности теме магистарског рада, односно докторске дисертације за одбрану или комисије пред којом је магистарски рад, односно докторска дисертација брањена, а у њој не може учествовати подносилац предлога за оглашавање дипломе о стеченом академском називу магистра, односно доктора наука ништавом.

            (4) По завршеном испитивању предлога, Комисија из става 2. овог члана подноси образложени предлог Већу Факултета да се поступак за оглашавање дипломе о стеченом академском називу магистра, односно доктора наука ништавом обустави или спроведе.

 

Поступак

Члан 89.

(1) Ако Веће Факултета, поводом предлога Комисије из члана 86б став 4, одлучи да спроведе поступак за оглашавање дипломе о стеченом академском називу магистра, односно доктора наука ништавом, одредиће одржавање јавне дискусије, сходно правилима за одбрану магистарског рада, односно докторске дисертације.

(2) Ако се на основу одржане дискусије установи да магистарски рад, односно докторска дисертација није резултат самосталног рада, односно оригинални научни резултат рада кандидата, Веће Факултета доноси одлуку о оглашавању дипломе о стеченом академском звању магистра, односно доктора наука ништавом.

(3) Одлуку из става 2. овог члана Веће Факултета може донети и ако кандидат у вези с чијом дипломом је предлог учињен не дође на заказану јавну дискусију а не оправда свој изостанак, ако се утврди да магистарски рад, односно докторска дисертација није резултат самосталног рада, односно оригинални научни резултат рада кандидата.

(4) Одлука о предлогу за оглашавање дипломе о стеченом академском степену магистра, односно доктора наука ништавом доставља се Министру просвете и надлежном телу Универзитета.

(5) На захтев кандидата, одлука којом се утврђује да је предлог за поништење дипломе академског степена магистра, односно доктора наука  неоснован објављује се на огласној табли и веб сајту Факултета.

 

Индивидуализација студија студената са инвалидитетом

Члан 90.

(1)    Факултет је дужан да све студенте с инвалидитетом равноправно укључи у све наставно-научне процесе на Факултету.

(2)   Начини остваривања права на високо образовање без обзира на постојање сензорног или моторног хендикепа уређују се општим актом Факултета, у складу са Законом.

 

Стручни, академски и научни називи

Члан 91.

(1)    Завршетком студија студент стиче одговарајући стручни, академски или научни назив, као и друга права у складу са законом.

(2)   Студент који заврши основне академске студије, остваривши најмање 240 ЕСПБ бодова, стиче стручни назив "дипломирани правник" са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области (на енглеском језику: bachelor with honors).

(3)   Студент који заврши мастер академске студије стиче академски назив мастер са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области (на енглеском језику: master).

(4)   Студент који заврши специјалистичке академске студије стиче стручни назив "специјалиста" са назнаком звања другог степена академских студија из одговарајуће области.

(5)   Студент који заврши докторске академске студије трећег степена стиче научни назив "доктор наука" са назнаком области Ph. D., Dr. Sci. или Dr. Juris.

(6)   Студент који заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првог степена струковних студија из одговарајуће области batchelor аппл.

(7)   Студент који заврши специјалистичке струковне студије стиче стручни назив "специјалиста" са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области professional master.

 

Промоција и почасни докторат

Члан 92.

(1)    Промоција је свечани чин:

1)       уручења дипломе о завршеним студијама првог и другог степена;

2)       проглашења за доктора наука лица које испуни услове утврђене Законом и одбрани докторску дисертацију;

3)       додељивања почасног доктората;

4)       проглашења за професора емеритуса пензионисаног редовног професора коме Сенат Универзитета у Београду додели то звање;

5)       проглашења за редовног професора наставника кога Сенат Универзитета у Београду изабере у то звање.

(2)   Промоцију из става 1. тачка 1) овог члана врши Декан, у просторијама Факултета, а промоцију из става 1. тач. 2) до 5) овог члана врши Ректор Универзитета у Београду, у складу с Статутом тог Универзитета.

(3)   Наставник, пре проглашења за редовног професора, дужан је да одржи приступно предавање из предмета из којег се проглашава у редовног професора, у складу са овим Статутом и општим актом Факултета.

(4)   Промоција из става 1. тачка 1) овог члана се ближе уређује општим актом Факултета.

(5)   Факултет може покренути иницијативу за доделу почасног доктората, у складу с општим актом Универзитета у Београду.

 

Део пети
ОБРАЗОВАЊЕ ТОКОМ ЧИТАВОГ ЖИВОТА

 

Програми сталног усавршавања

Члан 93.

(1)   Факултет може, самостално или у сарадњи са другим високошколским установама, реализовати програме образовања током читавог живота (програм сталног усавршавања), ван оквира студијских програма за који има дозволу за рад.

(2)   Програме образовања током читавог живота утврђује Наставно-научно веће.

(3)   Програми из става 2. овог члана реализују се путем курсева, семинара, радионица, стручних и научних саветовања и других облика усавршавања, на којима се полазници упознају са појединим областима струке и науке ради проширивања и продубљивања стеченог знања и успешног рада у пракси.

(4)   Услови, начин и поступак реализације програма уређују се општим актом који на предлог Наставно-научног већа доноси Универзитет у Београду.

 

Полазници програма

Члан 94.

(1)    Полазници програма сталног усавршавања могу бити лица са претходно стеченим најмање вишим образовањем.

(2)   Лице уписано на програм сталног усавршавања нема статус студента, у смислу овог Статута.

(3)   Лицу које савлада програм сталног усавршавања издаје се уверење, на обрасцу који прописује Универзитет у Београду,  односно Факултет.

 

Део шести
НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД

 

Научни рад и његови циљеви

Члан 95.

(1)    Научни рад остварује се, организује и изводи основним, примењеним и развојним истраживањима, у складу са петогодишњим и годишњим програмом рада.

(2)   Циљеви научног рада су развој науке и стваралаштва, унапређивање делатности високог образовање, односно квалитета наставе, научног усавршавања, развијања научног и наставног подмлатка, увођења студената у научни рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета.

 

Програми научног рада

Члан 96.

(1)    Програме научног рада утврђује Наставно-научно веће на предлог Декана, Института за правне и друштвене науке и одговарајуће Катедре.

(2)   Саставни део програма научног рада је, по правилу, план сарадње са другим факултетима и институтима у земљи и иностранству.

(3)   Сарадња из претходног става може садржати заједничке акције и пројекте, посете, студијска истраживања, организовање научних саветовања, размену кадрова, проток научних и стручних информација и друге облике заједничког рада.

 

Право на научноистраживачки рад

Члан 97.

(1)    Научноистраживачки рад је основно право и обавеза наставника и сарадника Факултета, утврђено овим Статутом.

(2)   Научноистраживачки рад наставника и сарадника остварује се:

1)               преузимањем уговорних обавеза и ангажманом на научноистраживачким пројектима, експертизама и сличним пројектима;

2)               индивидуалним истраживањима и стваралаштвом.

(3)   Наставно-научно веће доноси општи акт којим се уређују услови и начин уговарања научноистраживачких пројеката, експертиза и других видова ангажовања кадровских ресурса Факултета у научноистраживачкој делатности и комерцијализацији њених резултата под покровитељством Факултета, у складу са овим Статутом.

(4)   Факултет подржава сталну и професионалну (истраживачку и стручну) делатност својих наставника, сарадника и студената која је од општег интереса, као и јавно представљање и објављивање резултата такве делатности, у складу с финансијским планом Факултета.

(5)   Ако делују под покровитељством Факултета, наставници и сарадници не смеју деловати супротно општем акту из става 3. овог члана, а ако не делују под покровитељством Факултета, не смеју ни на који начин употребљавати обележја Факултета у комерцијалне сврхе.

(6)   У обављању научноистраживачке делатности наставници, сарадници и студенти уживају заштиту своје интелектуалне својине, и дужни су да поштују интелектуалну својину других, у складу са законом и највишим академским стандардима.

 

Центри изузетних вредности

Члан 98.

Факултет подржава и подстиче оснивање центара изузетних вредности, у складу са Статутом Универзитета у Београду.

 

Научноистраживачки подмладак

Члан 99.

(1)    Факултет води сталну бригу о научном развоју и стручном усавршавању сарадника Факултета, нарочито преко предметних наставника и Катедара.

(2)   У раду на образовању младих научних радника, Факултет прати и усмерава рад најуспешнијих студената, упућује најспособније на докторске студије и укључује их у рад на појединим задацима који се остварују на Факултету.

 

Део седми
ОСОБЉЕ ФАКУЛТЕТА

 

I           ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Наставно и ненаставно особље

Члан 100.

(1)    Наставно особље Факултета чине наставници и сарадници, који на Факултету остварују наставни, научни и истраживачки рад.

(2)   Ненаставно особље Факултета чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове.

 

Права и обавезе запослених

Члан 101.

(1)    На права, обавезе и одговорност запослених на Факултету примењује се закон којим се уређује рад, ако Законом није предвиђено друкчије.

(2)   О појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених на Факултету одлучује Декан, а о појединачним правима, обавезама и одговорностима Декана Савет.

 

Планирање политике запошљавања

Члан 102.

(1)    Политику запошљавања на Факултету, као и ангажовање наставника и сарадника, планира Наставно-научно веће, на предлог катедри, полазећи од потребе да се наставни процес организује на квалитетан, рационалан и ефикасан начин.

(2)   У извршавању послова предвиђених ставом 1. овог члана, Наставно-научно веће сарађује и координира активности с надлежним органом Универзитета у Београду, и поштује опште услове прописане за планирање запошљавања и ангажовања наставника и сарадника општим актом Универзитета у Београду.

 

Кодекс професионалне етике

Члан 103.

(1)    Запослени на Факултету, а посебно наставно особље, дужни су да се у свом раду, деловању и понашању на Факултету придржавају етичких начела, начела научне истине и критичности, и да поштују циљеве и принципе високог образовања, онако како су та начела и циљеви утврђени кодексом професионалне етике Универзитета у Београду.

(2)   Наставно-научно веће може, поштујући кодекс професионалне етике Универзитета у Београду, донети посебан кодекс професионалне етике за запослене на Факултету, који садржи посебне, додатне етичке заповести специфичне за припаднике правне струке.

(3)   Кршење кодекса професионалне етике, било универзитетског било факултетског, као и мере које се изричу за таква кршења, утврђују се на начин и у поступку који је предвиђен општим актом Универзитета у Београду.

 

II           НАСТАВНО ОСОБЉЕ

 

Наставници

Члан 104.

(1)    Звања наставника на Факултету су: редовни професор, ванредни професор и доцент, и лица у овим звањима могу да изводе наставу на свим врстама студија.

(2)   Наставу страних језика, односно вештина за које Факултет није матични, могу да изводе и наставници у звању наставника страног језика и наставника вештина.

(3)   Наставу на докторским студијама могу изводити и лица изабрана у научно звање, у складу с Статутом Универзитета у Београду.

 

Услови за избор у звање наставника

Члан 105.

(1)    У звање наставника може се изабрати лице које испуњава услове прописане Законом и ближе утврђене општим актом Универзитета у Београду о условима за избор у звања наставника, у складу с препорукама Националног савета за високо образовање.

(2)   Наставник се бира за једну или више ужих научних области, предвиђених усклађеним списком ужих научних области који усваја Универзитет у Београду.

(3)   У звање доцента може бити изабрано лице, које поред услова које предвиђа Закон, има и објављену монографију са рецензијом најмање три професора из уже научне области у oбиму од 7-10 ауторских табака или два рада међународног значаја објављених у часописима са SSCI листе, часописа класификованих као М-24 од Министарства просвете и науке Републике Србије или часописа утврђених од стране Националног савета за високо образовање на предлог Универзитета у Београду.

Став 3. овог члана не односи се на кандидате који имају академски назив магистра.

(4)   Лице из члана 62. став 4. Закона, односно из члана 118. став 1. Статута Универзитета у Београду не може стећи звање наставника, а ако га је већ стекло губи то звање у складу с чланом 64. став 5. Закона и чланом 118. став 2. Статута Универзитета у Београду.

(5)   У случајевима из ст.  4. овог члана, Декан може привремено удаљити наставника од обављања послова наставе током трајања поступка, од ступања оптужнице на снагу до доношења правноснажне одлуке, ако оцени да је таква мера потребна како би се заштитио интегритет и достојанство Факултета као установе, у складу с законом којим се уређује рад.

 

Елементи за вредновање приликом избора

Члан 106.

(1)    Приликом избора у звања наставника цене се следећи елементи:

1)       оцена о резултатима научноистраживачког рада кандидата;

2)       оцена о резултатима педагошког рада кандидата;

3)       оцена у ангажовању кандидата у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе;

4)       оцена резултата кандидата постигнутих у обезбеђеђивању наставно-научног подмлатка;

5)       оцена о учешћу у стручним организацијама и другим делатностима од значаја за развој научне области и високошколске установе.

(2)   Факултет даје оцену о резултатима ангажовања кандидата за звање наставника у развоју наставе и других делатности на Факултету, као и оцену о обезбеђивању научно-наставног подмлатка.

 

Поступак избора у звање наставника и заснивања радног односа

Члан 107.

(1)    Наставници стичу звања и заснивају радни однос у следећем трајању:

1)       редовни професор на неодређено време;

2)       ванредни професор и доцент на пет година;

3)       наставник страног језика и наставник вештина на четири године.

(2)   Конкурс за заснивање радног односа и избор у звање наставника Факултет расписује ако се ради о радном месту предвиђеном општим актом Факултета о систематизацији радних места, и ако су обезбеђена средства за његово финансирање.

(3)   Конкурс из претходног става се расписује по потреби, водећи рачуна о квалитетном, рационалном и ефикасном одвијању наставног процеса.

(4)   Ако се ради о конкурсу за наставника на који се може пријавити већ запослени наставник или асистент, конкурс се расписује најмање шест месеци пре истека времена на које је наставник, односно асистент биран, а раније само ако су испуњени услови предвиђени општим актом Универзитета у Београду о утврђивању ближих услова за избор наставника.

(5)   Избор у звања наставника врши Универзитет у Београду, на предлог који у име Факултета утврђује Изборно веће.

(6)   Избор у звање и заснивање радног односа наставника обавља се најкасније у року од шест месеци од дана објављивања конкурса, а уговор о раду с изабраним кандидатом закључује Декан.

(7)   Начин и поступак избора у звање наставника и заснивања радног односа ближе се уређују општим актом Универзитета у Београду.

 

Преузимање

Члан 108.

Наставник изабран у звање по одредбама Закона, који је засновао радни однос на другом факултету у оквиру Универзитета у Београду, може на Факултету засновати радни однос закључивањем уговора о раду, без поновног спровођења избора у звање за исту ужу научну област.

 

Сарадници

Члан 109.

(1)  Сарадничка звања на Факултету су: асистент, асистент практичне наставе, сарадник у настави и демонстратор.

(2)  Асистент се бира за ужу научну област, а услови, начин и поступак избора у складу са Законом, ближе се уређују општим актима Универзитета у Београду.

(3)  Услови, начин и поступак избора сарадника у настави, асистента практичне наставе и демонстратора у складу са Законом, ближе се уређују општим актима Факултета.

 (4) Асистент и асистент практичне наставе стичу звање и заснивају радни однос у трајању од три године, уз могућност продужења за још три године, а сарадник у настави на годину дана, с могућношћу продужења за још годину дана током трајања мастер академских студија, а најдуже до краја школске године у којој се те студије завршавају.

(5)  Избор се обавља по потреби, водећи рачуна о квалитетном, рационалном и ефикасном одвијању наставног процеса и ако су обезбеђена средства за финансирање.

(6)  Ако се ради о избору за сарадника на који се може пријавити сарадник који је у радном односу на Факултету, конкурс за избор се расписује најмање три месеца пре истека времена на које је тај сарадник биран.

(7)  Избор у звања сарадника врши Факултет.

(8)  Избор у звање обавља се најкасније у року од три месеца од дана објављивања конкурса или огласа, а уговор с изабраним кандидатом закључује Декан.

 

Права и обавезе наставника и сарадника

Члан 110.

(1)    Наставници имају право и обавезу да:

1)       у потпуности одрже наставу, према садржају и у предвиђеном броју часова, утврђеним студијским програмом и планом извођења наставе;

2)       воде евиденцију о присуству настави, обављеним испитима и постигнутом успеху студента, на начин предвиђен општим актом Факултета;

3)       организују и изводе научноистраживачки рад;

4)       препоручују доступне уџбенике и приручнике за наставни предмет за који су изабрани;

5)       редовно одржавају испите за студенте, према распореду у прописаним испитним роковима;

6)       држе консултације са студентима у сврху савладавања наставног програма;

7)       предлажу усавршавање и преиспитивање наставног плана и програма;

8)       буду ментори студентима при изради завршних радова и дисертација;

9)       развијају колегијалне односе са другим члановима академске заједнице;

10)   се подвргну провери успешности свога рада у настави, у складу с општим актом који доноси Универзитет у Београду;

11)   обављају и друге послове утврђене Законом, Статутом и другим општим актима Универзитета у Београду, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

(2)   Сарадници имају право и обавезу да:

1)       припремају и изводе вежбе под стручним надзором наставника;

2)       помажу наставнику у припреми научно-наставног процеса;

3)       учествују у одржавању испита, у складу са студијским програмом и планом извођења наставе;

4)       обављају консултације са студентима;

5)       раде на сопственом стручном усавршавању ради припремања за самосталан научно-истраживачки рад, у сврху стицања вишег академског степена, односно доктората;

6)       развијају колегијалне односе са другим члановима академске заједнице;

7)       се подвргну провери успешности свога рада у настави, у складу с општим актом који доноси Универзитет у Београду;

8)       обављају и друге послове у складу са Законом, Статутом и другим општим актима Универзитета у Београду, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

 

Мировање радног односа и изборног периода

Члан 111.

(1)    Наставнику, односно сараднику који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуству са рада ради посебне неге детета или друге особе, или на боловању дужем од шест месеци, изборни период и радни однос се продужава за то време.

(2)   Право на продужење изборног периода припада и наставнику, односно сараднику који обавља јавну функцију, или који је на неплаћеном одсуству, у складу са законом.

(3)   Наставник, односно сарадник може да се одрекне права из ст. 1. и 2. овог члана у погледу дужине изборног периода.

 

Плаћено одсуство

Члан 112.

Ради стручног и научног усавршавања или припремања научног рада, а у складу са овим Статутом, наставнику се може одобрити плаћено одсуство (sabbatical) у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на Факултету.

 

Обавеза обезбеђења несметаног извођења наставе

Члан 113.

За време док је наставник, односно сарадник на боловању, одсуству или обавља јавну функцију, Декан је дужан да обезбеди несметано извођење наставе и одржавање испита, у ком циљу може предузети све неопходне мере.

 

Гостујући професор, професор по позиву и професор емеритус

Члан 114.

(1)    На Факултету се може, без расписивања конкурса, ангажовати наставник са другог факултета ван територије Републике Србије, у звању гостујућег професора.

(2)   Права и обавезе гостујућег професора уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе, у складу с општим актом Факултета.

(3)   Факултет може ангажовати истакнутог научника, односно правника практичара, да одржи, као професор по позиву, до пет часова наставе у семестру.

(4)   Одлуку о ангажовању доноси Наставно-научно веће на предлог одговарајуће катедре, а права и обавезе професора по позиву уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе, у складу с општим актом Факултета.

(5)   Наставно-научно веће предлаже кандидате за додељивање звања професор емеритус, у складу са Законом и Статутом Универзитета у Београду.

 

Рад ван Факултета и спречавање сукоба интереса

Члан 115.

(1)    Научно, наставно, стручно или пословно деловање наставника и сарадника изван Факултета, као и интереси који произлазе из таквог деловања, не смеју бити супротни интересима Факултета нити нарушавати његов углед, нити смеју на било који начин изазвати пад квалитета рада тог наставника или сарадника на Факултету.

(2)   Ради спречавања сукоба интереса, наставник, односно сарадник Факултета може закључити уговор о радном ангажовању на другој високошколској установи у Републици Србији која се бави образовно-научном делатношћу у сличној или истој области, односно чији су студијски програми и наставни планови суштински исти као студијски програми и наставни планови Факултета (што је увек случај ако је једна трећина предмета студијског програма који се изучавају на другој високошколској установи иста или слична с предметима који се изучавају на Факултету), само уз претходно одобрење Наставно-научног већа, а непоштовање ове обавезе представља повреду радне дисциплине.

(3)   Изузетно од одредбе става 2. овог члана, одржавање највише једног предавања током једног семестра на другој високошколској установи, у трајању од највише два часа, не подлеже обавези прибављања претходног одобрења, већ обавези обавештавања Декана и Наставно-научног већа.

(4)   Услови и поступак давања сагласности за ангажовање наставника и сарадника на другом факултету у Републици Србији из става 2. овог члана уређују се општим актом Универзитета у Београду.

 

Престанак радног односа наставника пензионисањем

Члан 116.

Наставнику  престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

(2)   Редовном професору из става 1. овог члана може бити продужен радни однос до три школске године.

(3)   Одлуку о продужетку радног односа доноси Универзитет у Београду, на предлог Наставно-научног већа Факултета, најкасније до 30. јуна школске године у којој кандидат за продужење радног односа навршава 65 година живота.

(4)   Предлог из става 3. овог члана може се утврдити ако:

1)       постоји позитиван предлог катедре и декана;

2)       на предмету за који је кандидат за продужење радног односа изабран на Факултету није запослено више од још три наставника и да их у претходне три године није било више од тога броја;

3)       предмет за који је кандидат за продужење радног односа изабран има статус обавезног предмета у студијском програму, при чему се не узима у обзир околност да је кандидат, односно наставник из тачке 2. овог става ангажован у извођењу наставе и на изборном, односно другом предмету;

4)       је кандидат за продужење радног односа у последњих 10 година имао најмање једног сарадника изабраног за предмет из тачке 2. овог става; и ако је

5)       број часова наставе које је кандидат за продужење радног односа одржао и број кандидата које је испитао у последњих 10 година најмање 5% већи од просека за годину студија на којој се предмет налази, при чему се за кандидата који је обављао функцију Декана у том периоду искључује време трајања мандата, ако је то за њега повољније.

(5)   Наставник коме је престао радни однос због одласка у пензију задржава звање које је имао у тренутку пензионисања.

(6)   Наставник из става 5. овог члана, најдуже још две школске године, може:

1)       задржати преузете обавезе као ментор или члан комисије у поступку израде и одбране магистарских теза на магистарским студијама по Закону о универзитету, односно као ментор или члан комисије у поступку израде и одбране завршних радова на мастер студијама и докторских дисертација;

2)       изводити све облике наставе на дипломским академским и докторским студијама и бити члан комисије у поступку израде и одбране завршних радова, односно докторских дисертација на тим студијама, а на основу одлуке Наставно-научног већа.

 

Престанак радног односа неизбором у звање и губитак звања

Члан 117.

(1)    Наставнику и сараднику који је у радном односу на Факултету, који не буде изабран у исто или више звање, престаје радни однос истеком периода на који је изабран, ако на Факултету нема могућности да се распореди на друго одговарајуће радно место.

(2)   Одлуком о неизбору, односно престанком радног односа у складу са законом, осим престанка радног односа пензионисањем наставника, наставник, односно сарадник губи звање које је имао до момента неизбора, односно престанка радног односа.

 

        III  НЕНАСТАВНО ОСОБЉЕ

 

Пријем у радни однос

Члан 118.

(1)    Стручне, административне и техничке послове на Факултету обављају запослени који испуињавају услове утврђене општим актом о систематизацији одговарајућих радних места.

(2)   Пријем у радни однос запосленог из става 1. овог члана може се извршити ако је одговарајуће место предвиђено актом о систематизацији радних места и ако су обезбеђена средства за финансирање тог запосленог.

 

Јединствени стандарди

Члан 119.

(1)    Универзитет у Београду општим актом утврђује јединствене стандарде рада служби и сервиса и јединствене стандарде формирање база података, који обавезују одговарајуће службе и сервисе Факултета.

(2)   Општи акт којим се ближе уређују унутрашња организација, систематизација послова и задатака и рад организационе јединице Стручне службе усклађује се с општим актом Универзитета из става 1. овог члана.

 

Секретар Факултета

Члан 120.

(1)    Секретар Факултета бира се на основу јавног конкурса који расписује и објављује Декан.

(2)   Секретар може бити лице које је дипломирани правник, има одговарајуће искуство на изради или примени прописа из области образовања и науке, познаје проблематику високошколског образовања и испуњава друге услове постављене актом о систематизацији радних места за радно место секретара.

(3)    Секретара бира Декан Факултета, коме секретар одговара за свој рад.

(4)   Секретар:

1)                     координира и руководи радом организационе јединице Стручне служби и Научно-истраживачком радном јединицом;

2)                     стара се о припремању материјала за седнице органа Факултета и одлука надлежних органа и координира њихов рад по одлукама и инструкцијама Декана и председника Савета;

3)                     изврашава одлуке органа који су у надлежности стручних служби и поступа по одлукама Декана;

4)                     стара се о заштити имовине Факултета

5)                     чува печате Факултета и поверава их овлашћеним лицима на употребу;

6)                     обавља и друге послове одређене законом, овим Статутом и другим општим актима Факултета.

 

Део осми
ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

 

Евиденција

Члан 121.

(1)    Факултет води матичну књигу студената, евиденцију о издатим дипломама и додацима диплома и записник о полагању испита, у складу са Законом.

(2)   Евиденције из става 1. овог члана користе се на начин којим се обезбеђује заштита идентитета студената, у складу са Законом.

 

Јавне исправе

Члан 122.

(1)    Факултет издаје јавне исправе, и то студентску књижицу (индекс), диплому о стеченом високом образовању и додатак дипломи, на основу података из евиденције, у складу са Законом.

(2)   Диплому и додатак дипломи, као и заједничку диплому и додатак таквој дипломи, потписују лица одређена Законом.

(3)   У погледу оглашавања ништавим, издавања нове јавне исправе и замене јавне исправе непосредно се примењују одговарајуће одредбе Закона.

(4)   Поступак за оглашавање ништавим, издавање нове јавне исправе и замену јавне исправе уређује се посебним општим актом Факултета.

 

Део девети
ЈАВНОСТ РАДА И ПОСЛОВНА ТАЈНА

 

Јавност рада

Члан 123.

(1)    Рад Факултета је јаван.

(2)   Јавност рада Факултета остварује се:

1)            присуством представника средстава јавног информисања седницама Савета, Наставно-научног већа и Студентског парламента;

2)            саопштењима, изјавама и интервјуима Декана, председника Савета, проректора и секретара;

3)            оглашавањем на интернет страницама Факултета општих аката, организационе структуре и имена чланова органа и тела Факултета, те планова и програма рада;

4)            активношћу ПР менаџера Факултета;

5)            издавањем листа Ацта диурна, као гласила Факултета, те издавањем других, посебних публикација;

6)            поступањем у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

 

Пословна тајна

Члан 124.

(1)    Факултет ускраћује објављивање података који су пословна тајна.

(2)   Пословном тајном сматрају се исправе и подаци:

1)        које Декан општим актом прогласи пословном тајном;

2)        које надлежни државни орган, као поверљиве, саопшти Факултету;

3)        који се односе на послове Факултета, ако су одређени као војна тајна;

4)        који садрже понуде за јавни конкурс или јавно надметање, до објављивања резултата конкурса или јавног надметања;

5)        друге исправе и подаци чије би саопштавање неовлашћеном лицу, због њихове природе и значаја, могло изазвати штетне последице по интересе или углед Факултета.

(3)   Исправе које представљају пословну тајну и које су означене као такве евидентирају се и чувају од стране запосленог на Факултету који одговара за њихово чување.

(4)   Пословну тајну Декан, односно лице које он овласти, може саопштити овлашћеном лицу или лицу које за то има правни интерес.

 

Дужност чувања пословне тајне

Члан 125.

(1)    Запослени на Факултету су дужни да чувају податке који представљају пословну тајну, независно од извора и начина сазнања.

(2)   Дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа.

(3)   Запослени на Факултету су дужни да чувају као поверљиве исправе и податке које сазнају у обављању послова са другим органима и организацијама.

(4)   Повреда чувања пословне тајне представља повреду радне дужности.

(5)   Не сматра се повредом чувања пословне тајне саопштавање података, односно давање на увид исправа које представљају пословну тајну, ако се:

1)                      пословна тајна саопштава лицима, органима и организацијама којима се мора или  може саопштити на основу прописа или овлашћења која произлазе из функција које они врше, односно положаја на коме се налазе;

2)                      члановима Савета Факултета на седницама, ако је такво саопштавање неопходно ради обављања функција Савета, с тим да се присутни обавезно упозоравају да се те исправе и подаци сматрају пословном тајном;

3)                      саопштавају надлежном државном органу при пријављивању кривичних дела, привредног преступа или прекршаја.

 

Део десети
ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊЕ СТРАНИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

 

Признавање страних високошколских исправа (нострификација)

Члан 126.

(1)    Признавање страних високошколских исправа (даље: нострификација) је поступак којим се имаоцу такве исправе утврђује право у погледу наставка образовања или у погледу запошљавања.

(2)   Нострификацију врши Универзитет у Београду, у складу с општим актом тог Универзитета.

(3)   Послове Факултета у вези с нострификацијом обављају Наставно-научно веће и комисија за нострификацију, која има пет чланова именованих од Декана.

(4)   Наставно-научно веће, на основу извештаја комисије за нострификацију, утврђује предлог за нострификацију и упућује га Универзитету у Београду.

 

Вредновање страних студијских програма

Члан 127.

(1)    Вредновање страног студијског програма врши се у поступку нострификације, на основу врсте и нивоа знања и вештина постигнутих савладавањем тог програма.

(2)   Вредновање страног студијског програма врши се у складу са Законом.

 

Део једанаести
ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА

 

Извори финансирања

Члан 128.

(1)    Факултет стиче средства за обављање делатности од оснивача и самостално.

(2)   Средства која обезбеђује Република Србија као оснивач стичу се у складу са Законом, Статутом Универзитета у Београду и овим Статутом.

(3)   Намена средстава која обезбеђује оснивач утврђена је Законом.

(4)   Средства која Факултет стиче самостално, односно сва средства која Факултет оствари осим средстава која обезбеђује оснивач, јесу сопствени приходи Факултета.

(5)   Део сопствених прихода Факултета издваја се за финансирање заједничких послова и за развој Универзитета у Београду, у складу са Законом и Статутом тог Универзитета.

 

Школарина

Члан 129.

(1)    Факултет одређује висину школарине за студијске програме које организује и изводи, водећи рачуна о трошковима студија за једну школску годину, односно за стицање 60 ЕСПБ бодова, о тржишном вредновању студијског програма, као и свим осталим битним околностима.

(2)   Школарина се утврђује за наредну школску годину, пре расписивања конкурса за упис нових студената по претходно прибављеном мишљењу Министарства просвете.

(3)   Школарина обухвата накнаде за редовне услуге које Факултет пружа студенту у оквиру остваривања студијског програма, а обим тих услуга се утврђује Универзитет у Београду.

(4)   Ако висина планираних средстава које годишње обезбеђује оснивач не може да покрије трошкове студија свих ФИБ студената који се уписују, Савет, на предлог Наставно-научног већа, може одредити школарину за све студенте или за одређене групе студената, према мерилима која утврди општим актом.

 

Део дванаести

САМОВРЕДНОВАЊЕ

 

Самовредновање

Члан 130.

(1)    Факултет спроводи поступак самовредновања и оцењивања квалитета својих студијских програма, наставе и услова рада  по правилу једном годишње, а најмање једном у три године.

(2)   Самовредновање се спроводи на начин и по поступку прописаним Правилником о самовредновању Факултета, који доноси Наставно-научно веће.

(3)   Правилником о самовредновању предвиђа се и разматрање оцене студената у оквиру поступка самовредновања.

 

Део тринаести
ОПШТИ АКТИ ФАКУЛТЕТА

 

Општи акти Факултета

Члан 131.

(1)    Основни општи акт Факултета је овај Статут, и сви остали општи акти морају с њим бити усклађени.

(2)   Поред Статута, Факултет има следеће опште акте:

1)       Правилник о систематизацији радних места;

2)       Правилник о зарадама запослених;

3)       Правилник о књиговодству;

4)       Правилник о полагању испита;

5)       Правилник о самовредновању;

6)       Пословник Савета Факултета;

7)       Пословник Наставно-научног већа;

8)       друге опште акте предвиђене Законом или овим Статутом.

(3)   Правилник о књиговодству доноси Савет Факултета, а друге правилнике доноси Декан.

(4)   Пословнике о раду доносе одговарајући органи, чији рад регулишу.

(5)   Савет Факултета доноси правнилнике на предлог Декана Факултета.

 

Део четрнаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Наставници и сарадници изабрани по раније важећим прописима

Члан 132.

 (1) Лице изабрано у звање наставника, односно сарадника по прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона задржава одговарајуће звање и радни однос до истека времена на које је бирано.

 (2) Лице које има академски назив магистра наука, а које је бирано у звање асистента по прописима који су важили до ступања на снагу Закона (10.09.2005. године) и које је поново бирано у звање асистента у складу са чланом 122. Закона, не може бити и трећи пут бирано у звање асистента.

(3) Лице које има звање магистра наука, а које је бирано у звање асистента након ступања на снагу Закона (после 10.09.2005.године) на основу прелазне одредбе овог Статута да у периоду до 9.09. 2012. године у звање асистента може бити изабрано и лице које уместо статуса студента докторских студија има академски назив магистра наука и испуњава остале услове из члана 72. став 1. и 2. Закона и коме је продужен уговор о раду за још три године, не може бити и трећи пут бирано у звање асистента.

(4) Лице које има академски назив магистра наука, а које је бирано два пута у звање асистента после ступања на снагу Закона (после 10. 09. 2005. године), не може бити поново бирано у звање асистента ни у случају да упише докторске студије.

(5) Лицима из ст. 2, 3 и 4.овог члана не може бити продужен уговор о раду у складу са чланом 72. став 7. Закона.

(6) Лице које је било бирано два пута у звање асистента приправника не може бити бирано у звање асистента осим ако није студент докторских студија.

 

Право магистра наука на избор у звање асистента

Члан 133.

            У периоду до 9. септембра 2012. године, у звање асистента може бити изабрано и лице које има академски назив магистра наука и испуњава остале услове за избор.

 

Стицање доктората

Члан 134.

            Лица која су стекла академски назив магистра наука према прописима који су важили до ступања на снагу Закона могу стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације према прописима који су важили до ступања на снагу Закона, најкасније до 30.септембра 2016.године.

 

Студенти

Члан 135.

 (1) Студенти уписани на основне студије пре ступања на снагу Закона могу да заврше ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најдуже до краја школске 2013/14. године, у складу са Одлуком Наставно-научног већа.

(2)  Студенти уписани на основне студије до ступања на снагу Закона могу стећи звање "правник" у складу с општим актима Факултета који су важили пре ступања на снагу овог Статута, најкасније до 30. септембра 2014. године.

(3) одрердбе члана 79. став 1. о испитним роковима односе се и на студенте уписане на Факултет пре ступања на снагу Закона, а примењују се  од школске 2011/12. године, након ступања на снагу Статута.

(4) Одредбе члана 79. став 2. важе до краја школске 2013/14. године.

(5) Студени који су уписали Факултет пре ступања Закона, а имају статус апсолвента имају право на додатни новембарски и децембарски рок, до краја школске 2013/14. године.

(6) Студенти уписани на магистарске студије пре ступања на снагу Закона могу да заврше ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најдуже до краја школске 2013/14. године, у складу са Одлуком Наставно-научног већа.

(7) Студенти уписани на докторске студије, односно кандидати који су пријавили докторску дисертацију пре ступања на снагу Закона могу да заврше ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, односно да стекну научни степен доктора наука, најкасније до  краја школске 2015/16 године.

(8) Лица која су стекла или стекну академски назив магистра наука према прописима који су важили до ступања на снагу Закона могу стећи научни степен доктора наука одбраном докторске дисертације према прописима који су важили до ступања на снагу овог Закона, најкасније до краја школске 2015/16.године.

 

Правила о финансирању студената