Logo

Правни факултет

logo UB

Универзитет у Београду

Вести/Догађаји

Закључен споразум о сарадњи са Центром за интеграцијска и цивилизацијска истраживања Руске Академије Наука

У уторак, 11. маја 2021. године наш факултет посетио је проф. др Сергеј Николајевич Бабурин (Сергeй Николаевич Бабурин), научни руководилац Центра за интеграцијска и цивилизацијска истраживања Института за државу и право Руске академије наука. На састанку са нашим деканом, проф. др Зораном Мирковићем, проф. Бабурин разговарао је о ширим аспектима српско-руских односа у науци и култури, као и о историјском значају правничке професије за универзитетско образовање. На састанку потписан је споразум између Правног факултета Универзитета у Београду и Центра за интеграцијска и цивилизацијска истраживања, који подразумева заједничке напоре у научној и образовној сарадњи ради учвршћивања узајамног поверења и сарадње у Европи, ради развоја научних и културних веза међу словенским народима, уз могућности заједничких научних пројеката, организовања конференција или издавачких подухвата.


Forvm Romanvm: проф. др Колман Денехи одржао предавање „Ireland, the law, and a long history of the English colony in Ireland“

После паузе за празнике, у петак, 7. маја 2021. године, гост Форума био је проф. др Колман Денехи (Coleman Dennehy) са Универзитетског Колеџа у Даблину, са предавањем на тему „Ireland, the law, and a long history of the English colony in Ireland“. Почевши од папске буле Хадријана IV (јединог енглеског папе у историји) из 1155. године, којом је Хенрију II дозвољена инвазија на Ирску ради реформе цркве, приказао нам је како се положај Ирске под енглеском влашћу мењао кроз векове, све до отцепљења већег дела острва и стварања Републике Ирске 1921. године. Нарочиту пажњу посветио је периоду после 1603. године, када је правни статус Ирске постао најлошији, за становништво прописана многа дискриминаторна ограничења по верској основи, а положај ирског парламента веома ограничен. После предавања развила се и жива дискусија на разне теме – од сличности средњовековног ирског и словенских права, до положаја Ирске у ЕУ после Брегзита.


Forvm Romanvm: проф. др Драгана Димитријевић одржала предавање „Носталгија и антиносталгија у Цицероновим делима“

У петак, 23. априла 2021. године предавање „Носталгија и антиносталгија у Цицероновим делима“ одржала је проф. др Драгана Димитријевић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Осврнувши се прво на сам појам носталгије (и порекло речи као психијатријског термина у 17. веку!) и неке карактеристике античког грчког и римског друштва (као и римске и грчке филозофије), окренула се према овим темама у Цицероновим писмима и филозофским делима. Скренула је пажњу да се његови ставови мењају, и да се поред носталгије за Римом и старим добрим временима сусрећу и супротна осећања. Нарочиту пажњу је посветила Цицероновом прогонству из Рима 58-57. године п.н.е., али и извесном отрежњењу и свести о негативним појавама у римском друштву по повратку. Дискусија после предавања тицала се одређивања појмова носталгије и антиносталгије, политичке стварности Цицероновог времена и његовог односа према римској историји и актуелним политичким збивањима.


Forvm Romanvm: доц. др Нина Кршљанин одржала предавање "Жичке повеље: прекретница у праву средњовековне Србије"

16. априла 2021. године доц. др Нина Кршљанин одржала је предавање "Жичке повеље: прекретница у праву средњовековне Србије". Стављајући ове повеље у контекст ширих промена почетком XIII века (уздизање ранга државе и цркве, доношење Законоправила Светог Саве), фокусирала се на анализу неких кључних одредби из друге Жичке повеље. Говорила је о одређивању Жиче као крунидбеног места српских краљева и о потчињавању четири најважнија краљевска манастира директно архиепископији, као и о одредбама из области брачног права - забрани самовољног развода (кад не постоји канонски признат разлог за развод) и забрани брака између тазбинских сродника (брака са свастиком). У оквиру ове материје показала је значај тога што држава световним санкцијама (глобама високог износа) поткрепљује ове канонске норме, истакла сталешки карактер казне (где виши сталежи, као имућнији, плаћају више глобе), анализирала добре и лоше стране положаја жене у средњовековној Србији и изнела неке хипотезе о правним последицама које би наступале кад неко не би могао да плати казну. У закључку је подвукла значај ових одредби као општих, а не партикуларних - јер ниједан каснији владар све до цара Душана није доносио прописе за целу територију државе. После предавања развила се и активна дискусија, највише о питањима брачног и кривичног права.


Правни факултет у Београду и УНХЦР потписали Меморандум о разумевању

Декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран Мирковић и шефица Представништва Агенције УН за избеглице (УНХЦР) Франческа Бонели потписали су 16. априла 2021. године у Београду Меморандум о разумевању.      

Меморандумом је озваничена 15-годишња успешна сарадња ове две институције на организацији Правне клинике за избегличко право, доступне студентима четврте године основних студија. Такође се омогућује академска размена и ангажовање са Институтом за правне и друштвене науке и Центром за људска права, основаним у оквиру Правног факултета, у будућности.




Одржан радни састанак посвећен међуратним пројектима југословенског и чехословачког грађанског законика


У петак, 16. априла 2021. године, одржан је онлајн радни састанак посвећен предстојећем пројекту изучавања међуратних нацрта грађанских кодификација Краљевине Југославије и Чехословачке Републике. На састанку су учествовали наставници, претежно са катедри за правну историју (и катедре за грађанско право) Правног факултета Универзитета у Београду и Правног факултета Масариковог универзитета у Брну. У првом делу састанка, доц. др Павел Салак (Pavel Salák) са Правног факултета Масариковог универзитета и проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, одржали су присутним члановима тима по једно уводно предавање о историјату рада на чехословачкој, односно југословенској кодификацији, а у другом делу састанка се разговарало о организационим питањима. Планирани исход ове иницијативе јесте издавање колективне монографије на енглеском језику која би систематски обрадила покушај доношења грађанске кодификације у обе државе и најважнија садржинска питања из свих области грађанског права у сачињеним нацртима, уз међусобна поређења и заједничке закључке.

 

Free Market Road Show – овог пута у Београду

Хајек Институт из Беча (Hayek Institute, Vienna) и Аустријски економски центар (енг. Austrian Economics Centre), заједно са Правним факултетом и Економским факултетом Универзитета у Београду су 14. априла 2021. године организовали панел дискусију на тему: „Интелектуална својина, заштита бренда и патенти: основа за иновације“ (IP, Brand Protection and Patents: Foundation of Innovations).

Хенрик Шнајдер (Henrique Schneider), шеф за економску политику Швајцарске федерације за мала и средња предузећа (Swiss Federation of SME) и професор на Универзитету Нордакадеми, Елмсхорн, Немачка (Nordakademie University) је у уводном говору представио либертаријански поглед на интелектуалну својину: „Интелектуална својина, ватра и друге опасне ствари“ (IP, Fire and Other Dangerous Things). Панелисти професор Душан Поповић, Правни факултет Универзитета у Београду, професор Матеја Ђуровић, Кингс Колеџ Лондон (King’s College, London) и Никола Илић, асистент на Правном факултету Универзитета у Београду су дискутовали да ли постојећи систем заштите интелектуалне својине може да одговори на изазове XXI века. Модератор ове значајне дискусије је био професор Синиша Зарић са Економског факултета Универзитета у Београду. Видео запис панел дискусије је доступан на: https://www.youtube.com/watch?v=oFCTAIeJqcs и https://freemarket-rs.com/event/fmrs-belgrade/.

Координатори Free Market Road Show панела у Београду су били професор Александра Јовановић, Правни факултет Универзитета у Београду и професор Саша Ранђеловић, Економски факултет Универзитета у Београду. Претходну Free Market Road Show панел дискусију организовану у Бечу од стране Хајек Института и Аустријског економског центра можете видети на https://www.youtube.com/watch?v=xzGJJtshVJU, а обавештења о панелима који следе и саме панеле који ће бити организовани у различитим европским градовима можете пратити на https://freemarket-rs.com/tour/.


Forvm Romanvm: проф. др Ишита Банерџи-Дубе одржала предавање о праву и роду у колонијалној и модерној Индији

9. априла 2021. године форумска публика имала је прилику да чује предавање „The Personal and the Collective: Law, Gender, Community in Colonial and Contemporary India“ проф. др Ишите Банерџи-Дубе (Ishita Banerjee-Dube) из Центра за азијске и афричке студије Мексичког колеџа. Причала је о британској кодификацији права у колонијалној Индији, где су сва питања везана за веру (укључујући породично и наследно право) кодификована засебно за Хинду и муслиманску популацију, по персоналном принципу - одржавајући став да је хинду право засновано примарно на светим списима, а не и каснијим обичајима. Ова кодификација имала је за последицу промену значења неких правних термина преузимањем енглеских израза, али и претерано оријенталистичко инсистирање на томе да је хиндуистичко право религијско, док је на Западу право одвојено од религије. Затим се осврнула на утицај ове управе на положај жена. Говорила је о озлоглашеном али и често погрешно схватаном обичају сати, као и о питању подизања узраста за почетак брачних сексуалних односа, нагласивши да су се дебате о овим важним питањима водиле у потпуности између мушкараца, без учешћа жена о чијем интересу се наводно радило. После осамостаљивања Индије, персонално право су задржале хинду, исламска, парси и хришћанска заједнице, с тим што је свако могао да одабере да ли ће се руководити општим (униформним) прописима, или персоналним за његову групу – али бржа реформа хинду права од осталих довела је до политичких сукоба између њега као 'прогресивног' и осталих (примарно шеријатског) која су се опирала реформама, што смо видели на примерима неколико занимљивих случајева. После предавања се развила занимљива дискусија како о специфичним установама Индије, тако и о универзалним темама попут окренутости породичног и наследног права традицији и често вештачки наметнутог сукоба између индивидуалног и колективног.


Одржан „Први семинар студената докторских студија – PhD Colloquium“


Од 8. до 9. априла 2021. године одржан је Први семинар студената докторских студија – PhD Colloquium, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, Института за правне и друштвене науке и Центра за социолошко-правне студије (CSLS). Семинар је организован са циљем да младим колегиницама и колегама пружи прилику да представе свој досадашњи истраживачки рад, да добију конструктивне коментаре и сугестије за унапређење своје докторске дисертације, као и да разменe идејe са другим докторандима који се налазе у истој фази рада – припреми пројекта докторске дисертације. Овакви семинари одржавају се на страним универзитетима већ дуги низ година, а сада је и Правни факултет једна од високошколских институција која окупља докторанде са идејом размене, дискусије и даљег напретка у изради докторске дисертације, те верујемо да ће оваква врста семинара постати традиција на нашем Факултету. Због неповољних епидемиолошких услова, овај семинар одржан је онлајн, путем Webex платформе, уз наду да ће се следеће године одржати у просторијама Правног Факултета.

На почетку Семинара, декан Правног факултета УБ, проф. др Зоран Мирковић, поздравио је све учеснике, коментаторе и вође радионица и подсетио нас да Правни факултет у Београду баштини дугу традицију одржавања и вођења програма докторских студија, у рангу са многим престижним универзитетима у иностранству. Затим су се учесницима обратили проф. др Ивана Крстић, управница Института за правне и друштвене науке, и проф. др Данило Вуковић, управник Центра за социолошко-правне студије, пожелевши им срећан рад, и истичући важност улоге младих истраживача у науци. У оквиру отварања учесници су имали прилике да погледају кратак филм „Како успешно написати докторску дисертацију?“у коме су главне улоге имали професори и сарадници нашег факултета. Цео филм можете погледати овде.

Први дан семинара био је посвећен општим темама од значаја за све докторандe: обликовање докторске дисертације и процедура прегледа и оцене, праћење и мерење научних резултата, програми управљања референцама, значај мотивације и превазилажење прокрастинације, како објавити научни чланак итд. Радионице су држали едукатори Одељења за научне инфомације и едукацију Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, представник Канцеларије за IT и е-управу као и NLP тренер. Након ових радионица, докторанди који се баве правним питањима из области теорије, социологије и филозофије права су представљали своје пројекте докторских дисертација, док је други дан био предвиђен за излагање студената докторских студија који се у оквиру својих истраживања баве практичним и теоријским питањима у вези са међународним правом и европским правом, јавноправним питањима, кривичним правом и кривично процесним правом. Агенду догађаја можете погледати овде.

У укупно пет сесија подељених на радионице и оне које се баве различитим правним питањима и правним областима које третирају, 16 студената докторских студија са Правног факултета је изложило резултате својих истраживања и планове за даљи научни рад, након чега се развила дискусија са коментаторима и другим докторандима. Коментатори изложених радова били су, поред професора са Правног факултета Универзитета у Београду, и професори са Економског и Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и Правног факултета Свеучилишта у Загребу, Правног факултета Универзитета у Сарајеву, научни сарадници Института, попут Института за европске студије и Института за међународну политику и привреду, као и стручњаци из праксе попут судија Вишег и Апелационог суда, адвоката, представника Министарства Републике Србије, Покрајинског омбудсмана али и представника цивилног сектора. Поред тога, учешће су узели и коментатори из иностранства из науке али и праксе, са Правног факултета Универзитета у Бристолу као и из Канцеларије Општег правобраниоца Суда правде ЕУ. Само неке од тема које су изложене биле су: правно-теоријски аспекти усклађености пословања (compliance), изазови консолидације судства као независне гране власти у Србији на почетку 21. века, Суд правде Европске Уније и заједничка спољна и безбједносна политика, прилагођавање основа правног система Републике Србије праву Европске уније – прилог студији односа права Европске уније и уставног права, Dispute Resolution Mechanisms in Administrative Contracts, сврсисходност колективног остваривања ауторског права уинформационом друштву, општа антиабузивна правила, пракса и ризици употребе модерних технологија у завршној фази арбитражног поступка, начело једнакости „оружја“ у кривичном поступку, казнена одговорност правних лица – материјални и процесни аспекти итд.

Модераторке семинара, асистенткиња МА Марија Влајковић и асистенткиња МА Валерија Дабетић, које су уједно и чланице организационог одбора Семинара, затвориле су Први семинар студената докторских студија – PhD Colloquium и захвалиле се свим учесницима на занимљивим излагањима, присутнима на плодној дискусији и коментаторима на корисним сугестијама.

Фотографије са конференције можете погледати овде.

Отварање и радионице са првог дана Семинара можете погледати овде.


Потписан Програм сарадње са Министарством државне управе и локалне самоуправе

Правни факултет Универзитета у Београду потписао је 6. априла 2021. године Програм сарадње за 2021. годину са Министарством државне управе и локалне самоуправе. Након свечаног потписивања, министарка Марија Обрадовић истакла је да су дипломирани правници веома значајан кадар за државну управу и локалну самоуправу и изразила наду да ће овај Програм сарадње бити само један у низу, те изразила уверење да ће ова сарадња допринети да студенти своја знања и вештине, стечене кроз формално образовање, примене у пракси и тиме начине прве кораке када је реч о изласку на тржиште рада и позиционирање у пословном окружењу.

Декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић, подсетио је да је циљ факултета, државних органа и Републике Србије да најбољи студенти буду запослени у државним органима, како би државна управа у нашој земљи била на нивоу најбоље традиције европске државне управе. Поред декана, потписивању споразума присуствовали су и продекан за наставу, проф. др Бојан Милисављевић и доц. др Милена Ђорђевић.

Програм сарадње први пут је потписан 2020. године у складу са Споразумом о сарадњи из 2016. године, са циљем да се обезбеди компетентност будућих кадрова, а студентима пружи боља стартна позиција у запошљавању и обављању послова радног места. Избор студената/студенткиња за учешће у стручној пракси извршио је Правни факултет, а ове године због ограничених услова изазваних пандемијом COVID-19, очекује се пет полазника праксе, која ће бити организована у областима: управљање људским ресурсима, изградња капацитета и стручно усавршавање у државним органима и органима јединица локалне самоуправе, матичне књиге и регистри, европске интеграције и међународна сарадња и интерна ревизија.


Forvm Romanvm: др Тамара Илић одржала предавање "Манумисије у византијском праву"

2. априла 2021. године предавање „Манумисије у византијском праву“ одржала је др Тамара Илић, научни сарадник Византолошког института САНУ. У уводу је говорила о положају робова у Византији – њиховој друштвеној улози, постепеном опадању броја, оцени да ли су се сматрали стварима, али и другим, новим категоријама подређеног становништва. Отворила је и питања брака робова и ратних заробљеника као извора ропства. Главни део предавања, ипак, био је посвећен самим манумисијама – ослобађању од ропства – које се у Ромејском царству могло спровести на више начина начина: јавном изјавом господара пред сведоцима (најчешће у цркви), господаревим писмом са потписима истог броја сведока, господаревим тестаментом... Чули смо више примера сачуваних тестамената и кодицила који су садржали одредбе о ослобађању робова, као и неке посебне налоге у вези са тиме (нпр. у погледу образовања новог ослобођеника), и видели норме које регулишу различите начине ослобођења. Видели смо како трагове старог римског права (попут штапића коришћеног при манумисији), тако и нове норме настале под утицајем хришћанства. Коначно, чули смо и о улогама тавелиона и екдика (као и посебног тела – екдикиона) у поступку манумисије, као и о неким елементима форме у исправама о ослобађању.


Одржана међународна студентска конференција „Iustoria 2021: Право и религија“

У периоду од 25. до 27. марта 2021. године одржана је друга међународна студентска конференција из правне историје Iustoria на тему „Право и религија“, у организацији Катедре за правну историју Правног факултета Универзитета у Београду. Ова тема је одабрана зато што се ове године обележава сто година од доношења Видовданског устава који је значајан, између осталог, због тога што је први на овим просторима увео мулитконфесионалност. Нажалост, због и даље неповољних епидемиолошких услова, и ова конференција је, као и претходна, одржана онлајн, уз наду да ће се следеће године конференција коначно пренети у просторије Факултета.

На почетку Конференције пренете су поздравне речи и жеље за успешан рад нашег декана, проф. др Зорана Мирковића, који, нажалост, из техничких разлога није био у могућности да лично отвори скуп. Затим су се учесницима обратили проф. др Милена Полојац, шефица Катедре за правну историју и професорка Римског права, и доц. др Далибор Ђукић, наставник Црквеног права и члан организационог одбора конференције. У оквиру отварања проглашена је и победница овогодишњег такмичења фондације „Алан Вотсон“, Милица Ристић, студенткиња мастер студија на Правном факултету Универзитета у Београду – а проглашење и кратак говор о Фондацији одржао је њен председник, проф. др Сима Аврамовић.

Сва три дана конференције започета су гостујућим излагањима на енглеском језику. Првог дана, предавање је одржао проф. др Срђан Шаркић на тему „Кривична дела против цркве и религије у средњовековном српском праву“ / "Crimes against the Church and Religion in Medieval Serbian Law". Другог дана, учесницима се обратио проф. др Вим Декок (Wim Decock) са темом „Право и моралност пословања у Европи у раном новом веку“ / "The Law and Morality of Business in Early Modern Europe". Последњег дана конференције излагао је проф. др Пјетро Ло Јаконо (Pietro Lo Iacono) на тему „Римокатоличка црква и некатоличке вероисповести у историји италијанског правног система“ / "The Roman Catholic Church and non-catholic denominations in the history of the Italian legal system".

У укупно девет сесија подељених на српске и енглеске, преко 40 студената из 12 земаља широм света укратко је изложило резултате својих истраживања, покривајући теме од старог века до модерног доба и анализирајући бројне религије – политеистичке и монотеистичке, и њихов однос са правом. Само неке од тема које су изложене су: Јупитер у Цицероновим беседама, Темис и Дике у античком грчком праву, божји суд  и целибат у старом и средњем веку, разни аспекти римокатоличког црквеног права и њихов однос са правним системима широм Европе, православна црква и црквени прописи у средњовековној Србији и нововековној Црној Гори, хебрејско право, шеријатско право у Краљевини Југославији, Османском царству и модерној Турској, староседелачке нехришћанске мањине у португалској Америци, однос религије и права у Јапану за време Меиђи рестаурације, однос религије и права у историји Русије, Белорусије и Украјине, верска питања у нацистичкој Немачкој...

Конференцију је затворила председница организационог одбора, доц. др Нина Кршљанин, захваљујући се свима присутнима на занимљивим излагањима и живој дискусији. Сви учесници који су излагали ове године, имаће прилику да своје радове објаве у часопису за студентске радове из правне историје „Весник правне историје“ (“Herald of Legal History”), који излази у издању нашег Факултета од 2020. године.

Фотографије са конференције можете погледати овде.


Forvm Romanvm: проф. др Бранко Бешлин одржао предавање "Еуген Савојски и опсада Београда 1717. године“

19. марта 2021. године на Форуму је гостовао проф. др Бранко Бешлин са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду са предавањем „Еуген Савојски и опсада Београда 1717. године“. Предавање је обиловало најразличитијим занимљивим подацима – од биографских података о Евгенију (Еугену) Савојском и његовој блиставој војној каријери и финеса на његовим портретима (на којима се најчешће у позадини приказивао управо Београд), преко поређења марша „Prinz Eugen“ са нашим „Маршем на Дрину“ по значају у аустријској перцепцији или хабзбуршке војске са данашњим НАТО снагама, до податка о лаганој замени израза „хришћански свет“ називом „Европа“ (у широј употреби) у XVIII веку. Главни део предавања, наравно, био је посвећен аустро-турском рату 1716-18. и самој опсади Београда, од учесника из великог броја европских земаља, до смелих тактика Евгенија Савојског које су учиниле ову битку круном његове командантске каријере. У дискусији су отворена још разна занимљива питања, попут родбинских веза Еугена Савојског, његовог односа према војницима под својом командом или широке судске власти пуковника – власника пука.


Forvm Romanvm: проф. др Војислав Станимировић одржао предавање "Студентска магија"


12. марта 2021. године имали смо предавање нашег драгог професора и председника Форума, Воје Станимировића, на забавну и животну тему „Студентска магија“. Уз ослањање како на антрополошку подлогу (врсте магије по Фрејзеровој „Златној грани“), али и много хумора, чули смо најразличитије праксе којима су студенти  (не само са Правног, већ са разних факултета) приступали за испит – од традиционалног сипања воде, преко стављања књиге под јастук, гатања уз помоћ најразличитијих појава на путу до факултета (птица на небу, степеница на улазу у зграду, бројева регистарских таблица аутомобила успут, до ношења најразличитијих предмета у индексу – детелине са четири листа, новчанице апоена 10 или иконе неког свеца. Поменути су и срећни комади одеће или накита, оловке и остали предмети који гарантују успешно полагање испита, музика која ствара победничку атмосферу, избегавање баксузних људи, идење на испит одређеном трасом... Поменути су и нови 'талисмани' попут бубица и мобилних телефона, који, изгледа доносе већи успех – ако вас не ухвате. А у дискусији су се и многи други форумаши поделили својим малим тајнама које су им (можда) донеле срећу на испитима!


Forvm Romanvm: проф. Владимир Симич одржао предавање "Хомер као извор за правну историју“

Нова форумска сезона у пролећном семестру, још увек у онлајн режиму, отворена је 5. марта 2021. године предавањем „Хомер као извор за правну историју“ проф. др Владимира Симича са Правног факултета Универзитета у Љубљани. Фокусирајући се на кључне моменте из „Илијаде“ и „Одисеје“, професор Симич нам је показао колико значајних информација ови епови дају о битним установама старогрчког права, попут положаја владара (анакса, басилеуса) и организације других главних органа власти, као што су скупштина (агора) или управно веће (буле), али и о неким важним аспектима тадашњег друштва, попут родовског уређења или поштовања ауторитета. После предавања се развила и занимљива дискусија, која се тицала тема поузданости Хомера као извора за тај период (уз подвлачење значаја не само фактографије, већ правног осећаја), појма правде (разлике између појмова дике и тхемис, и богиња које их представљају), односа антропологије и правне историје…


Почетак курсева из области креирања и анализе јавних политика

У оквиру Еразмус + пројекта “lnterdisciplinary short cycle programs in public policy making and analysis (PPMA)” Правни факултет започео је са организовањем курсева из области креирања и анализе јавних политика. Курсеви су припремљени у сарадњи са другим факултетима нашег универзитета и стручњацима са Кингс колеџа из Лондона, Универзитета у Лајдену и Паризу, као и са Републичким секретаријатом за јавне политике. Курсеви почињу да се одржавају од пролећног семестра 2020/21. године, а покривају области креирања и анализе јавних политика, анализе ефеката политика и прописа, менаџмент, истраживања у области јавних политика, те секторске политике као што су социјална политика, рад и запошљавање или безбедност. Курсеви су намењени студентима завршних година, дипломцима, запосленима у јавној управи, новинарима, истраживачима јавних политика. Школарина за прву генерацију студената ће бити покривена из буџета пројекта. Више о самим курсевима и пријави може се наћи на страници  www.ius.bg.ac.rs/ppma.


Прослављен дан Светог Саве 

Правни факултет Универзитета у Београду обележио је дан Светог Саве 27. јануара 2021. године свечаношћу која је у свом опсегу била прилагођена здравственим препорукама за време пандемије. У амфитеатру V био је присутан само мањи број наставника и награђених студената, уз поштовање потребне дистанце, док су сви остали заинтересовани могли пратити ток свечаности у преносу уживо преко интернета. Уместо хора који би певао уживо, на почетку је пуштен снимак светосавске химне.


Свечаност је својим говором отворио декан Факултета, проф. др Зоран Мирковић, који је подсетио слушаоце на историју обележавања дана Светог Саве као школске славе и важног дана за Универзитет у Београду, као и на неке важне тренутке из живота овог светитеља. Затим је приступљено додели награда.

Награду за студента генерације 2016/17 године добила је Ксенија Џипковић, док је уз њу као најбољи студент награђена и Милена Момчилов. Како је број студената који су добили похвалнице за висок просек и стипендије Правног факултета превазилазио могућности за доделу уживо у тренутним условима, то су симболично уживо додељене само по једном, најуспешнијем студенту са сваке године студија: Николи Мијатовићу са друге године, Ивани Исаиловић са треће, Тамари Савић са четврте године основних студија и Нини Тодоровић са мастер студија.

 

 

Фондација „Професор др Мирко Васиљевић“, која почев од 2011. године на Савиндан
додељује награде студентима са циљем материјалне подршке на путу њиховог
академског усавршавања, доделила је и ове године две награде. Награду за најуспешнијег студента генерације добила је Ксенија Џипковић из Београда, а награду за студента
основних академских студија са социјалним потребама који редовно испуњава
своје статутарне обавезе добио је Милан Гајић из Крушевца, студент четврте
године. Укупан број до сада награђених студената је 83. Награду фонда "Радивој Б. Васовић, виши правни саветник и његова породица" добио је студент Филип Грдинић, који је са одличним успехом завршио основне дипломске студије.

Коначно, додељен је већи број захвалница студентима који су успешно представљали наш факултет на међународним такмичењима. Тим који су чинили Ксенија Џипковић, Инес Јанићијевић, Вера Којић и Давид Спаић освојио је пето место, као и посебну награду за пожртвованост и фер приступ (Spirit of the Moot Award) на  такмичењу из области међународног стечајног права The Ian Fletcher International Insolvency Law Moot. Треће место на такмичењу из међународног трговинског и арбитражног права Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot освојио је тим који су чинили Дуња Грујичић, Јована Ђорђевић, Марија Ралевић, Мина Кузминац, Нада Бакрач, Павле Новевски, Урош Богдановић и Велимир Перовић. Екипа коју су чинили Катарина Прица, Јелисавета Бољановић и Љубиша Вулић пласирала се међу четири најбоље на међународном такмичењу Legal Challenge из области права видео игaра, и тиме обезбедила пласман у усмене полуфиналне рунде такмичења, које ће се одржати у оквиру Games Industry Law Summit на пролеће ове године, у Литванији. На међународном такмичењу из арбитражног решавања спорова из области спортског права под називом Sports Law Arbitration Moot (SLAM) наши студенти Никола Ручнов, Ања Милошевић и Данило Шилобад освојили су друго место у усменим рундама и треће за писане поднеске, а Никола Ручнов освојио је и награду за најбољег говорника. Друго место на Националном такмичењу у симулацији кривичног поступка освојио је тим који су чинили Јелена Бранковић, Филип Скочић, Силвија Савић, Ана Мемети, Ђорђе Ђоковић,  Данило Раичевић, Дуња Трифуновић и Анђелка Живановић, а Анђелка Живановић освојила је и награду за најбољег учесника. Коначно, на националном такмичењу "Осуди дискриминацију" које је и ове године организовала канцеларија  Пoвeрeника зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти уз подршку Фондације за отворено друштво, али само у виду оцене писаних поднесака, прво место освојиле су наше студенткиње Ивана Васић, Дуња Симић и Милица Милановић. (О свим успесима постоје детаљније вести на сајту Факултета.)

Снимак прославе можете видети овде.


Докторанд Стефан Петровић студент генерације 2014/15. године добитник Светосавске награде 

Први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, уручио је 27.1.2021. године у Влади Републике Србије Светосавске награде за 2020. годину истакнутим појединцима и институцијама. Награде су додељене за постигнуте изузетне резултате у области образовања и васпитања, унапређивање образовно-васпитне праксе и развој научних и уметничких достигнућа у области образовања и васпитања у Републици Србији.

Међу награђенима је био и наш докторанд Стефан Петровић, студент генерације 2014/2015. Његова достигнућа Министарство просвете, науке и технолошког развоја описало је овако: као најбољи студент генерације добио је и награду за најбољег студента од стране Универзитета у Београду.

Учесник је у научно-истраживачким пројектима Правног факултета у Београду.

У 2019. години био је учесник на међународном такмичењу из области међународног арбитражног права, а 2020. године је био тренер тима Правног факултета на међународном такмичењу из спортског права, који је освојио друго место, а био је и тренер тима истог факултета на националном такмичењу у симулацији суђења. Са 25 година је положио правосудни, а затим и адвокатски испит и тако је постао један је од најмлађих адвоката у Републици Србији.


 Почетак рада на Еразмус + пројекту "Модернизација правничког образовања у области европског права" (MELE)

У децембру 2020. одржан је уводни састанак свих чланова конзорцијума којим је и званично почео рад на Еразмус + KA203 пројекту стратешког партнерства у високом образовању "Модернизација правничког образовања у области европског права" (MELE). Координатор пројекта је Европа-Институт Универзитета Сарланд (Немачка), а Правни факултет Универзитета у Београду на пројекту учествује као партнер. Пројекат финансирају Европска унија и Немачка служба за академску размену (DAAD). Конзорцијум, поред Европа-Института и Правног факултета у Београду, чине Правни факултет Универзитета у Загребу, Правни факултет Iustinianus Primus Универзитета у Скопљу, Правни факултет Универзитета у Кадизу (Шпанија), Правни факултет Вилниус Универзитета (Литванија), Универзитет у Гронингену (Холандија), Универзитет Риџент из Лондона (Уједињено Краљевство) и SEELS - Мрежа правних факултета Југоисточне Европе (Северна Македонија). Придружени партнер на пројекту је Европска мрежа за клиничко правничко образовање (ENCLE).

Промене на тржишту рада захтевају преиспитивање приступа правничком образовању и традиционалних наставних метода, како би се осигурало да дипломирани правници стекну додатне компетенције неопходне за постизање високе запошљивости. Партнери MELE конзорцијума ће, кроз различите активности које су планиране током три године трајања пројекта, радити на побољшању трансверзалних компетенција и академских вештина студената унапређивањем наставних вештина академског особља. Циљ пројекта је и подизање свести о значају унакрсних тема за студије права, попут родних питања, Зеленог споразума и климатских промена, дигитализације и управљања на више нивоа.  

Тим Правног факултета Универзитета у Београду који ће радити на имплементацији пројекта чине проф. др Душан Поповић, проф. др Бојана Чучковић (руководилац пројектног тима), доц. др Милена Ђорђевић и асистенткиња Марија Влајковић (администратор).


Студентска ревија за привредно право обележава 10 година постојања
 
Студентска ревија за привредно право обележава 10 година постојања, 10 година вредног рада и преко 175 објављених радова у укупно 18 бројева, као и 169 студената учесника.
Студентска ревија за привредно право замишљена je као стручно-научни правни часопис који уређују студенти Правног факултета Универзитета у Београду, посвећен правним аспектима привреде. То није само часопис у којем се објављују студентски радови, већ и први правни часопис у Србији и  један од првих такве врсте у југоисточној Европи који уређују студенти. Кроз свој десетогодишњи рад Ревија је потврдила своју визију. Горе поменути подаци, али и бројни успеси, нарочито тематских бројева, потврђују да допринос студената академској мисли може да буде значајан, као и да ова врста ангажованости може да трансформише талентоване студенте из пасивних студената права у активне творце академских радова.
Поводом овог јубилеја, редакција је одлучила да направи осврт на све учинке протеклих година, да сагледа некадашње, али и постави будуће циљеве ревије. У вези са тим, представљамо Вам Билтен Ревије који је посвећен обележавању десетогодишњице. Интервјуисали смо алумнисте уредништва Ревије и издвојили њихове најзанимљивије одговоре, а у циљу сазнања да ли су им ваннаставне активности, као што је писање стручних радова и ангажовање у Ревији, отвориле врата у проналажењу запослења и успешним правничким каријерама, као и то да ли су им вештине стечене током ангажовања  послужиле у пословима којима се баве, али и шта је то по чему највише памте рад са колегама. Такође, у Билтену је садржана и реч оснивача и главног уредника, проф. др Татјане Јованић, која говори о настанку Ревије и највећем успеху овог подухвата.  Поред тога, приредили смо и статистику о раду Ревије, као и о томе где се сада налазе бивши студенти уредници.

Интервјуи у целости ће бити доступни на нашим друштвеним мрежама: https://www.facebook.com/StudentskaRevija
.
https://www.instagram.com/selreview/
https://www.linkedin.com/company/student-economic-law-review

Клуб Forvm Romanvm прославио 50 година постојања

Клуб Forvm Romanvm обележио је 50 година свог постојања малом онлајн прославом у петак, 25. децебра 2020. године – уз чврст договор да се прописна прослава уживо обави накнадно, чим околности то дозволе. У оваквим посебним околностима прославу је започео наш почасни председник, проф. др Сима Аврамовић, и сетио се једног броја форумаша који нису више са нама, а посебан омаж је посветио “форумском зету” Ивану Бекјареву, који је својим наступом увеличао претходну, 45. годишњицу Форума. Прославу је даље водио председник клуба, проф. др Војислав Станимировић, који је заједно са доц. др Нином Кршљанин (једном од потпредседника клуба) известио форумаше о дешавањима и раду клуба током протеклог луструма – петогодишњег периода. Кључни део била су обраћања форумаша из најстарије, оснивачке генерације Форума – пре свега нашег Цезара, проф. др Симе Аврамовића, а затим и проф. др Дејана Поповића, Павла Пашајлића и Смиље Крнете. Из угла младих форумаша присутнима се обратио форумски благајник, сада студент мастер студија и демонстратор на нашем Факултету, Давид Вучинић. Спроведен је и пријем нових чланова, па је чланство нашег клуба постало богатије за једанаесторо младих форумаша. Прослава је завршена пројекцијом снимка прославе 45 година Форума (ремастерованог љубазношћу форумског пријатеља, режисера Николе Аврамова), који нам је пружио и сећање на минуле године, и подсећање на то како треба – и како ће ускоро – да изгледа права прослава овог значајног јубилеја!


 Наше студенткиње победиле на такмичењу "Осуди дискриминацију"
 

Пoвeрeник зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти je и ове године, уз подршку Фондације за отворено друштво, организовао такмичење студената основних и мастер студија права у симулацији суђења "Осуди дискриминацију". За разлику од ранијих година, у којима су тимови пролазили две фазе селекције - елиминаторну фазу засновану на оцени писаних поднесака и усмену фазу такмичења, ове године је, због епидемиолошке ситуације, донета одлука да се победник прогласи на основу резултатâ такмичења у писаном делу. Иако остаје жал што објективне околности нису дозволиле да учесници одмере снагу својих аргумената и у усменом делу такмичења, и припрема писаних поднесака је омогућила студентима и студнеткињама да унапреде и продубе своја знања из области заштите од дискриминације и да, како из перспективе тужиоца, тако и из перспективе туженог, сагледају деликатно правно питање ширења говора мржње против припадника и припадница ромске националне мањине и старијих особа. Истраживачки проблем је био посебно изазован због чињенице да се предмет тицао случаја дискриминације који се остварује радњом друштвене мреже која није уписана у Регистар медија, будући да идеје, информације и мишљења изражени посредством интернета имају непосреднији и јачи утицај у односу на друге облике изражавања.
Стручни жири је за победнике такмичења прогласио тим с највећим збиром бодова за оба писана поднеска (тужбу и одговор на тужбу). Победнички тим су чиниле студенткиње мастер студија Правног факултета Универзитета у Београду, под-модул за Радно и социјално право, Дуња Симић и Милица Милановић, и студенткиња Кривичноправног под-модула Ивана Васић. Студенткиње је за такмичење припремала проф. др Љубинка Ковачевић, док су им драгоцену помоћ у припремама пружили проф. др Игор Вуковић и проф. др Ивана Крстић.
Награде ће бити додељене студенткињама на церемонији која ће бити организована по стабилизацији епидемиолошке ситуације.


Изашао први број студентског часописа "Весник правне историје"

Први број међународног академског студентског часописа "Весник правне историје / Herald of Legal History" (ISSN 2738-0955, еISSN 2738-0963) објављен је на сајту часописа:

http://ojsnovi.ius.bg.ac.rs/index.php/Vesnik

Штампано издање се очекује средином јануара. Мада први број касни због компликација изазваних пандемијом, редакција се нада да ће већ за други број смањити, а од трећег броја елиминисати кашњење.

Главни уредник часописа је доц. др Нина Кршљанин, а остали чланови редакције су наши студенти основних и мастер студија: Давид Вучинић, као заменик главног уредника, Сава Војновић, Ђина Главчић-Костић, Милош Кнежевић, Анита Станковић и Ђорђе Степић. Часопис су својим ауторитетом подржали и многи домаћи и страни професори - стручњаци за правну историју - као чланови међународног уређивачког одбора.

Весник објављује уобичајене врсте радова који се могу наћи и у другим академским часописима: пре свега чланке који представљају истраживачки рад студената, приказе књига, као и разне пригодне текстове (извештаје с конференција и округлих столова, некрологе и сл.), али и преводе значајних правноисторијских текстова од стране студената, као и интервјуе са реномираним научницима из области правне историје.

У првом броју Весника заступљени су радови веома разнолике тематике – од антике до средине ХХ века, од приватног до међународног права, од Хабзбуршке монархије до Пакистана - а истакнуто место заузима и победнички рад са конкурса Фондације Алан Вотсон за 2019/20 годину. Везу између старих и нових генерација правних историчара чине преводи радова Аристида Теодоридеса и Ђулија Дијене и интервју са проф. др Симом Аврамовићем.

Интервју се може видети и у видео формату овде: https://www.youtube.com/playlist?list=PLG3J6c_FyP92XKMMKWibOWZg0MWreNZxz

Други број Весника је већ увелико у припреми, а редакција већ прима прилоге за трећи број - тако да позивамо све студенте основних и постдипломских студија које занима правна историја да се јаве на адресу vesnik@ius.bg.ac.rs, било са већ готовим радовима, било само са идејама и интересовањем! 


Forvm Romanvm: др Миле Бјелајац одржао предавање "Ревизија у историографији"

Последње форумско предавање у овој календарској години, 18. децембра 2020, одржао је др Миле Бјелајац, научни саветник, директор Института за новију историју Србије. Тема његовог предавања била је „Ревизија у историографији: између научно легитимног и политичког“. Истакавши потребу за повременим пажљивим научним ревидирањем раније прикупљених чињеница и устаљених ставова у науци, др Бјелајац посветио је већи део свог предавања опасној појави једностране, политичке, тенденциозне ревизије историјских догађаја. Дао је бројне занимљиве примере ове појаве – рецимо, негативан поглед на Краљевину СХС/Југославију у историографији комунистичке Југославије, али и затим исти такав тенденциозан поглед на СФРЈ почев од деведесетих, или покушаје ревидирања узрока Првог и Другог светског рата, који су и сада поново актуелни (нарочито у форми осуде национализма и представљања империјалних сила као жртава национализма), приказивање српске ослободилачке војске у Првом светску рату као освајачке, итд. Скренуо је пажњу и на утицај извора ван историографије – политичке мисли, књижевности и сл. – на формирање историјске свести у народу. Предавање је инспирисало и живу и дугу дискусију.


Наши студенти победили на фестивалу беседништва у Сремској Митровици

Дана 13. децембра 2020. године одржан је XXIX фестивал беседништва „SIRMIUM LUX VERBI – СИРМИЈУМ СВЕТЛОСТ РЕЧИ”, у организацији Установе за неговање културе „Срем”, у сарадњи са Музејем Срема, у Сремској Митровици. На овом престижном такмичењу у беседништву прво место у категорији под називом „Ауторска беседа” припало је Кристини Омеровић, студенткињи треће године и овогодишњој апсолутној победници на Такмичењу у беседништву студената Правног факултета, док је друго место у истој категорији освојио Јанко Балшић, студент мастер студија и овогодишњи носилац прве награде за задату тему на Такмичењу у беседништву студената Правног факултета. Кристина Омеровић добитница је и посебне награде Адвокатске канцеларије „Јелкић”. Фестивал беседништва је, због епидемије заразе болести COVID-19, одржан „онлајн”, без присуства публике, уз поштовање свих епидемиолошких мера, док је такмичаре оцењивало Беседничко судско веће у следећем саставу: Оливера Јелкић (председник већа), адвокат и књижевник из Београда, Андријана Виденовић, драмски уметник из Београда и мр Зоран Левајац, aдвокат из Сремске Митровице.


Forvm Romanvm: Професор Виктор Кастелани одржао предавање о политичким суђењима у Атини

11. децембра 2020. године посетио нас је дугогодишњи пријатељ Форума, професор Виктор Кастелани (Victor Castellani) са Универзитета у Денверу, и одржао предавање под насловом: „A Murderous 'Supreme' Court of Public Passion: Tainted Prosecutions at Athens, of Alcibiades (415 BC) and of the Arginusae Six (406 BC).“ Форумаши су имали прилику да чују позадину и могућа тумачења ова два позната политичка случаја из античке Атине, уз већ познато живописно изражавање и хумор професора Кастеланија. После предавања се развила и активна дискусија, која се у највећој мери тицала Алкибијада – његове личности и оптужби против њега у Атини – али и неких терминолошких дилема око превођења и транскрипције старогрчких правних термина на енглески.


Forvm Romanvm: проф. Аластер Ман одржао предавање "Scotland the good European?"

4. децембра 2020. чланови Форума имали су прилику да чују предавање „Scotland the good European? Continuities of representation and union for a small peripheral nation“, које је одржао проф. др Аластер Ман (Alastair Mann) са Одељења за историју и политику Универзитета у Стерлингу. Професор Ман нам је пружио широк преглед шкотске историје, примарно кроз призму односа са Енглеском и положаја у Уједињеном краљевству, а данас и односа према Европској унији, фокусирајући се притом на државну политику и идеологију, али и економске интересе. Предавање је дотакло велики број тема, од Арбротске декларације („шкотске Магна карте“ из 1320. године), преко шкотског парламента и положаја шкотских посланика у британском парламенту, до скорашњих референдума о напуштању УК и Брегзиту, уз повремене паралеле и повезивања са српском историјом. Присутни студенти и наставници су с великим интересовањем пратили предавање, па се на крају водила и веома жива дискусија.


Forvm Romanvm: др Андреас Серафим одржао предавање о хумору у античком судском беседништву

У петак, 27. новембра 2020. године гост Форума био је др Андреас Серафим (Ανδρέας Σεραφείμ), научни сарадник Атинске академије и стручњак за античко грчко беседништво и право. Наслов његовог предавања био је „Killing with a Smile: Comic Invective in the Public Forensic Speeches of Attic Oratory“. Имали смо прилику да чујемо у којој мери и у каквим случајевима су логографи (писци судских беседа) користили комичне нападе на противника, те да видимо колико су то заправо озбиљни напади на нечију репутацију били. Предавање је обиловало примерима из античких говора, али и прикладно одабраним референцама на модерни хумор, те је свакако држало пажњу, а после њега се развила интензивна дискусија, у којој су поред правника и студената права учествовали и један уметник и један историчар уметности, те смо покрили тему из много аспеката!


Одлаже се такмичење у беседништву

Будући да тренутни услови не дозвољавају да се такмичење у беседништву одржи, како је традиција, у петици пуној публике на Светог Саву 2021, а да би много изгубило у пребацивању у онлајн формат, овогодишње такмичење се одлаже до даљњег. Надамо се да ће се остварити услови да се одржи на пролеће! 


Forvm Romanvm: проф. Сима Аврамовић одржао предавање "Гортински законик некад и сад"

Пошто се пандемија наставила, и клуб Forvm Romanvm пребацио је привремено своје активности онлајн! Прво предавање у јесењем семестру 2020. године одржао је 13. новембра проф. др Сима Аврамовић, форумски Цезар, на тему „Гортински законик некад и сад“. Многобројни форумаши који су пратили предавање из својих кућа имали су прилику да чују доста тога о природи и садржини ове најстарије сачуване европске кодификације, али и о њеном налажењу крајем XIX века, раду и некадашњих и данашњих истраживача на њеном проучавању, али и о личним искуствима проф. Аврамовића у Гортини. После изузетно занимљивог предавања уследила је жива и заинтересована дискусија са великим бројем учесника – од бруцоша до колега професора – која је потрајала скоро двоструко колико и само предавање. Мада су некима недостајале клупе у 'шестици' и просторија Форума, атмосфера је била иста као уживо, и нисмо се уморили ни после два и по сата! Одличан почетак јесење сезоне у години када Форум пуни величанствених педесет година!


Одржане онлајн пленарне седнице за формирање наставног плана и силабуса LAWGEM пројекта

Главни интелектуални исход LAWGEM пројекта (Intellectual Output 1 – IO1) – развој силабуса и студијског програма за будући мастер програм под називом Law and Gender (Право и род) – ушао је у своју завршну фазу. Семинар за учење, наставу и обуку (Learning, Teaching, Training – LTT) био је заказан за период од 12. до 15. маја 2020. године, а циљ му је био да подржи и побољша тимски рад чланова LAWGEM пројекта са пет партнерских универзитета у њиховим напорима да изнесу ИО1. Услед избијања пандемије, LTT је морао бити одложен, и биће одржан уживо када то дозволе услови јавног здравља. LTT ће тада бити фокусиран на оне своје стране које се тичу обуке и наставе, а које су биле подједнако важне за даљи развој студијског програма.

Брзо су пронађена алтернативна решења за испуњење поменутог задатка, и од његовог одлагања до данас, имплементирани су сегменти LTT семинара који су од значаја за стварање силабуса. Као прво, 25. маја 2020. одржана је онлајн конференција која се бавила теоријским питањима повезаним са родном перспективом у праву и у правничком образовању. Као друго, организоване су две пленарне седнице, 30. октобра и 6. новембра 2020, на којима су истраживачки LAWGEM тимови могли да представе своје силабусе, омогућивши свим LAWGEM учесницима да их продискутују и тако помогну заокружење коначних верзија свих силабуса и формирање студијског програма као главног IО1 LAWGEM пројекта.

видео

IO 1 – LAWGEM ONLINE PLENARY DISCUSSION ON PARTICULAR SYLLABI – PART I-20201030 0828-1
Friday, October 30, 2020 (4 hrs 10 mins)

https://ppma.webex.com/ppma/ldr.php?RCID=7e809fcbe85d4f12b9bec19b5d4d83d2

Password: Sf-5300c


IO 1 – LAWGEM ONLINE PLENARY DISCUSSION ON PARTICULAR SYLLABI – PART II-20201106 0831-1
Friday, November 6, 2020 (4 hrs 24 mins)

https://ppma.webex.com/ppma/ldr.php?RCID=6a035c27799146cd9acdf8bf103ad30f

Password: bPNQcej6


 Одржана међународна студентска конференција „Iustoria 2020"

У периоду од 14. до 16. октобра 2020. године одржана је прва међународна студентска конференција из правне историје Iustoria на тему „Законици и жене“. Иницијатива за организовање конференције потекла је од стране Катедре за правну историју Правног факултета Универзитета у Београду с циљем да се започне лепа традиција одржавања оваквих конференција на годишњем нивоу, а све ради стварања простора и могућности за домаће и стране студенте да искажу своју љубав и заинтересованост за правну историју. Истим поводом је недавно покренут и први часопис за студентске радове из правне историје „Весник правне историје / Herald of Legal History”, у којем ће, између осталог, бити објављивани радови који су излагани на конференцији. Првобитно је планирано да се конференција одржи уживо у марту, на датум доношења Српског грађанског законика из 1844. године, али и поред најбољих жеља организатора, епидемиолошка ситуација, нажалост, то није дозволила, па се конференција морала не само одложити за октобар, већ затим и у потпуности пребацити на онлајн платформу Cisco Webex.

Конференцију су поздравним обраћањем отворили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Милена Полојац, шефица Катедре за правну историју и професорка Римског права, и проф. др Драгица Вујадиновић, професорка Родног права и Правних и политичких теорија.

Сва три дана конференције започета су гостујућим професорским излагањима: првог дана, предавање је одржала проф. др Елизабет Холцлајтнер (Elisabeth Holzleithner) са Правног факултета Универзитета у Бечу на тему „Women’s Rights as Human Rights - Historical Roots and Current Challenges“ („Женска права као људска права – историјски корени и данашњи изазови“). Другог дана, учесницима се обратио проф. др Сима Аврамовић са темом „Can a daughter prolong her family?“ („Може ли ћерка да продужи своју породицу“), а трећег дана излагала је проф. др Марион Ревекамп (Marion Röwekamp), Хумболтов професор на Мексичком колеџу, на тему „Law Codes and Communities of Female Protest in European History, 1794-1970s“ („Законици и заједнице женског протеста у европској историји, од 1794. до 1970-их“).

Сесије су биле подељене на српске и енглеске, а учествовали су студенти из земаља широм света, покривајући својим радовима правне системе од истока до запада и од антике до модерног доба. Први дан конференције био је посвећен антици и положају жена на Блиском и Далеком истоку, као и у старом Риму и Грчкој. Други дан је за тему имао положај жене у средњем веку, а потом и у новом, где је читава сесија била посвећена законицима Централне и Источне Европе. Трећи дан конференције у потпуности је био посвећен новом веку и положају жена у грађанском праву, јавном праву и привреди. Све сесије праћене су живом дискусијом.

Конференцију је затворила председница организационог одбора, доц. др Нина Кршљанин, уз честитке и топле поздраве учесницима и подстицај да се пријаве за конференцију и следеће године, када ће тема бити „Право и религија“.

Снимци са конференције биће ускоро доступни на факултетском YouTube каналу.


Свечаност поводом отварања школске 2020/2021. године 

 

Свечани почетак нове школске 2020/2021. године одржан је у четвртак, 1. октобра 2020. године у 10.00 часова.

Услед тренутне ситуације изазване пандемијом вируса covid-19, отварање школске године организовано је online, путем сајта Факултета.

Отварање школске године  праћено је и преко званичних страница Правног факултета на друштвеним мрежама.


даље 2019/2020 >>

даље 2018/2019 >>

даље 2017/2018 >>

даље 2016/2017 >>  

даље 2015/2016 >>

даље 2014/2015 >>

даље 2013/2014 >>

даље 2012/2013 >>

даље 2011/2012 >>

даље 2010/2011 >>

даље 2009/2010 >>

даље 2008/2009 >>

даље 2007/2008 >>

даље 2006/2007 >>

даље 2005/2006 >>

даље 2004/2005 >>

Сва права задржана. Правни факултет Универзитета у Београду 2012.