Logo

Правни факултет

logo UB

Универзитет у Београду

Вести/Догађаји

Успех наших студената на арбитражном такмичењу из спортског права

Тим Правног факултета Универзитета у Београду изборио је пласман у полуфинале регионалног такмичења из арбитражног решавања спорова из области спортског права на енглеском језику под називом Sports Law Arbitration Moot (SLAM) у коорганизацији Института за спортско право - Sport Lex и Правног факултета Универзитета у Љубљани.

Такмичење SLAM представља симулацију арбитражног решавања спора између два фудбалска клуба (из Италије и Србије) који је узрокован нередима током трајања фудбалске утакмице у Италији.  Задатак студената био је да се најпре ставе у улогу адвоката клуба домаћина утакмице и да по обављеној анализи достављене документације сачине писане поднеске клуба. Након тога, од студената се очекивало да се ставе у улогу дисциплинског тела УЕФА и сачине одлуку у овом спору. Овогодишњи задатак се тицао питања одговорности домаћина, тј. организатора утакмице за понашање гостујућих и домаћих навијача који се одвијају пре и током утакмице, као и питање ограничења продаје карата гостујућим навијачима и раздвања истих на самом стадиону. Такође, од студената се очекивало да пруже аргументацију за питање у којим случајевима је дозвољен улазак на терен пре, током и након саме фудбалске утакмице.

По представљању сачињених докумената и давању одговора на питања, у полуфинале такмичења су се као најбољи тимови квалификовали студенти правних факултета Универзитета у Љубљани, Марибору, Месини и Београду. Усмена фаза такмичења, због тренутних околности, одложена је за јесен 2020. године.

Правни факултет у Универзитета Београду су представљали: Никола Ручнов, Ања Милошевић и Данило Шилобад (студенти четврте године студија) под менторством проф. др. Ненада Тешића уз подршку проф. др Милене Ђорђевић, којима су у припремама студената несебично помагали Стефан Петровић (докторанд) и Љубиша Вулић (студент мастер студија), прошлогодишњи учесници Вис Моот такмичења.


Лажне вести о ухапшеним демонстрантима на Правном факултету

Правни факултет Универзитета у Београду изражава оштар деманти текстова објављених на неколико медијских портала (direktno.rs, srbin.info, macvazdravograzuma.press, vestinet.rs, pravda.rs, naslovi.net, nasaborba.com, aktuelno.net) по којима је, наводно, у ноћи између петка и суботе (10/11. јули 2020), у холу Правног факултета Универзитета у Београду полиција хапсила и задржавала демонстранте. Комисијским прегледом снимака са камера, из изјава портира који су тих ноћи били на дужности и утврђивањем других релевантних чињеница, неспорно је утврђено да те ноћи, као ни других ноћи за време одржавања протеста, у зграду Правног факултета нису улазили ни полиција, ни демонстранти.

Желимо да обавестимо јавност да ћемо против поменутих портала поднети тужбу суду због изношења неистина и обмањивања јавности.

У прилогу ове вести можете погледати документацију из које се види нетачност и неоснованост ових медијских написа.


Потписан споразум  о сарадњи између Универзитета у Београду и Хашке конференција за међународно приватно право

У четвртак, 2. јула 2020. године потписан је споразум о сарадњи између Универзитета у Београду и Хашке конференције за међународно приватно право. Координатор за примену овог споразума биће Универзитет у Београду - Правни факултет. На тај начин успостављена је ближа сарадња између једног од најпрестижнијих и најбоље рангираних универзитета у југоисточној Европи и једне од најстаријих и најугледнијих организација за глобално обједињавање правила међународног приватног права.

Онлајн церемонији потписивања присуствовали су проф. др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду, др Кристоф Бернаскони (Christophe Bernasconi), генерални секретар Хашке конференције за међународно приватно право, г. Броди Ворен (Brody Warren), аташе генералног секретара, госпођа Ксенија Миленковић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Холандији, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду и проф. др Јелена Лепетић, продекан за међународну сарадњу.

видео прилог


Додељени сертификати полазницима Жан Моне модула

Полазници додатног курса “Споразуми о слободној трговини и европске интеграције земаља југоисточне Европе”, који је одржан у оквиру Жан Моне модула, полагали су завршни тест 27. јуна 2020. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Предавања су, због епидемије болести COVID-19, одржана онлајн током марта, априла и маја ове године. Професор др Душан В. Поповић, управник Жан Моне модула, уручио је сертификате студентима који су положили тест, чиме је означен завршетак академске године за генерацију 2019/2020. Завршни тест био је уједно и последња пројектна активност у оквиру овог трогодишњег пројекта Европске уније, који се и формално завршава 31. августа 2020. године.


Одржан годишњи састанак Ротердамске правне мреже

Годишњи састанак Ротердамске правне мреже, чији је члан Правни факултет
Универзитета у Београду одржан је online 19. јуна 2020. године због пандемије заразне болести COVID-19. У раду годишњег састанка учествовало је 33 представника са 22 правна факултета из целе Европe, међу којима је била продекан за међународну сарадњу, проф. др Јелена Лепетић, која је представила Правни факултет Универзитета у Београду.

На састанку су подељена искуства о томе како су се правни факултети суочили са изазовима које је донео COVID-19 у вези са разменом студената и особља, преласком на учење на даљину и организацијом испита. Посебна пажња посвећена је плановима у погледу извођења наставе у следећој школској години.


Одржана конференција "Родно компетентно правничко знање"

Универзитет у Београду је носилац и координатор престижног међународног научноистраживачког пројектаНов квалитет у образовању за родну равноправностСтратешко партнерство за развој мастер студијског програма `Право и род`“ (`New Quality in Education for Gender Equality - Strategic Partnership for the Development of Master`s Study Program LAW AND GENDER` /LAWGEM/). За имплементацију овог пројекта задужен је Правни факултет Универзитета у Београду, заједно с универзитетима у Кадизу (Шпанија), Палерму (Италија, LUMSA), Оребру (Шведска) и Сарланду (Немачка, Europa Institut), а кључни пројектни задатак представља изградња студијског програма мастер студија који би био посвећен стицању родно компетентних и родно осетљивих знања у најважнијим правним и бројним ванправним научним дисциплинама.

Под окриљем овог пројекта је у мају 2020. године, као једна од активности, требало да буде организован скуп посвећен раду на курикулуму овог мастер програма и на силабусима за поједине предмете. Због опасности од ширења заразне болести Covid-19, тај скуп је одложен за новембар ове године, али је Правни факултет Универзитета у Београду, уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу – Мисија у Србији, 25. маја 2020. године организовао међународну онлајн конференцију ’’Родно компетентно правничко знање’’. Конференција је, посредством платформе CISCO Webex, окупила истраживачке тимове с партнерских универзитета, а, због престижних предавача и изузетно занимљивих тема њихових излагања - и много шири аудиторијум, који је бројао више од 100 наставника и сарадника из бројних европских држава.

Скуп је отворила ректорка Универзитета у Београду професорка др Иванка Поповић, која је срдачно поздравила учеснике и изразила подршку имплементацији овог пројекта. Након поздравних речи уважене ректорке, уследило је уводно обраћање руководиоца пројекта професорке Правног факултета Универзитета у Београду др Драгице Вујадиновић. Проф. др Вујадиновић је указала да је конференција организована с двојаким циљем: ради пружања помоћи члановима истраживачких тимова при изградњи студијског програма Право и род, и ради давања доприноса дубљем разумевању родноправног дискурса и родно осетљивог приступа правничком образовању. Предавања на конференцији су, у том смислу, имала и двојак методолошки приступу њима је указано на специфичности родно осетљивог знања у појединим гранама права (уставном, породичном и кривичном праву), уз пружање концептуалних разјашњења важних питања родног идентитета и преиспитивања питањā једнакости, слободе, владавине права, односа приватног и јавног, односа моћи, насиља, уговора из родне перспективе.

Професорка др Драгица Вујадиновић је и модерирала коференцијом, а прво предавање одржала је судија Савезног уставног суда Немачке и професорка Хумболтовог универзитета у Берлину др Сузане Беар (Susanne Baer), која је представила тему "Род и право: Концептиконтроверзепромене" (`Gender and Law: Concepts Controversies – Changes`). У наставку програма, професорка права и родне и социјалне политике на Лондонској школи економије др Никола Леси (Nicola Lacey) говорила је о теми "Род и  злочин: Жене и одговорнoст" (`Gender and Crime: Women and Responsibility`), док је област породичног права представила професорка Универзитета Кент у Лондону др Розмари Клер Хантер (Rosemary Claire Hunter) у предавању насловљеном "Породично право и родна равноправност" (`Family Law and Gender Equality`).

Други део конференције био је посвећен феминистичком пресуђивању. Професорка Јавног права на Лондонском универзитетском колеџу др Силвија Сутеу (Silvia Suteu), је, у том смислу изложила истоимену тему (`Feminist Judging`), док је излагање судије Европског суда за људsка прaвa и професорке Правног факултета Универзитета Црне Горе др Иване Јелић било посвећено теми "Судска пракса Европског суда за људска права од значаја за феминистичку правду" (`The Case Law of the ECtHR relevant for Feminist Justice `).

Након излагања уважених професорки, уследила је занимљива дискусија, која је, заједно с предавањима снимљена и биће објављена на интернет сајту пројекта: http://lawgem.ius.bg.ac.rs.

Програм конференције

Биографије предавача


Велики успех наших студената

Почетком маја обрадовала нас је вест Центра за правне вештине да се тим студената нашег Факултета, на основу квалитета писаних поднесака,  пласирао међу четири најбоља тима на међународном такмичењу Legal Challenge из области права видео игaра чиме су обезбедили пласман у усмене полуфиналне рунде такмичења које ће се одржати у оквиру Games Industry Law Summit 2020  који се новембра 2020. године одржава у Литванији.

Legal Challenge је такмичење студената права које се већ шест година за редом организује у оквиру Games Industry Law Summit -а у Литванији и које окупља неколико стотина правника и студената права из преко 30 земаља који се професионално баве овом новом облашћу права. Број учесника на правном конгресу, као и студената такмичара, расте из године у годину, као што расте и интересовање правника за ову област. Реч је, наиме, о новој правној области, која се, као и технологија и ИТ достигнућа на којима је заснована, свакодневно развија и мења, те је за њено пуно разумевање потребна не само технолошка писменост већ и велика креативност у прилагођавању постећих правних института захтевима ове модерне индустрије.

О компликованости захтева који се поставља пред правнике који се баве правом видео играра, сведоче и правна питања која су студенти на овогодишњем такмичењу обрађивали у својим писаним поднесцима. Наиме, овогодишњи случај се бавио питањем исплата тантијема за коришћење права интелектуалне својине на софтверском коду који користи видео игре, као и питањем коме припадају интелектуална права на изворном коду софтвера вештачке интелигенције који омогућава видео игри да се прилагођава преференцијама корисника видео игре на основу препознавања ранијих поступака.

Тим Правног факултета чине три студента међународно пословно правног подмодула академских мастер студија: Катарина Прица (демонстратор из МПП), Јелисавета Бољановић и Љубиша Вулић. Они ће у полуфиналу такмичења у Литванији за противнике имати тим Универзитета у Варшави, и покушаће да снагом својих аргумената обезбеде пласман у финале у којем ће их чекати победник ’Британског полуфинала’ у коме се састају тимови правних факултета King's College  London и Queen Mary University of London. Одлуку о пласману у финале и коначном победнику такмичења донеће неки од најистакнутијих практичари у овој растућој грани права из Јужне Кореје, САД, Русије, Немачке, Велике Британије, Кипра и Пољске.

Поред покушаја да обезбеде пласман у финале овог такмичења и да се са наградом за усмени наступ врате у Београд, наши студенти су још увек ’у игри’ и за награде за најбоље писане поднсеске на овом такмичењу, с обзиром да их је управо њихов квалитет кандидовао за предстојеће полуфиналне рунде.


Одржани други Копаонички правнички сусрети

У периоду од 12. до 15. марта 2020. године одржани су други Копаонички правнички сусрети (КОПС), овај пут у заједничкој организацији Студентског парламента Правног факултета у Београду и Центра за регионалну сарадњу, једне од студентских организација на Правном факултету Универзитета у Београду.

Студенти Правног факултета Универзитета у Београду током сваке школске године имају два званична научно-стручна скупа. Први такав скуп је Правнијада, која се традиционално одржава средином децембра и на којој је рад замишљен на начин сличан класичном ex cathedra методу, где предавачи како са Правног факултета, тако и из света правничке праксе деле са студентима своја знања и искуства из области права. С друге стране, улоге су на Копаоничким правничким сусретима обрнуте: наиме, овде студенти, под менторством наставника Правног факултета, пишу семинарске радове из различитих грана права и о њима реферишу на заседању модула Копаоничких правничких сусрета, након чега се развија дискусија о изложеним радовима. Дакле, са оба званична скупа београдских студената права, покривена су два најзначајнија вида наставе, активни и пасивни.

На овогодишњем КОПС-у учесници су били разврстани на 5 модула: кривичноправни (руководилац модула проф. др Милан Шкулић, судија Уставног суда Србије), уставноправни (руководилац модула проф. др Владан Петров, судија Уставног суда Србије), међународноправни (руководиоци модула проф. др Бојан Милисављевић, продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду и члан Преговарачког тима за приступање Србије Европској Унији и проф. др Александар Гајић, главни правни саветник у Министарству спољних послова), грађанскоправни (руководилац модула доц. др Урош Новаковић) и привредноправни модул (асс. Маша Мишковић). Поред наставника Правног факултета који су истовремено били и руководиоци модула, на КОПСУ-у су активног учешћа узели и адвокати Југослав Тинтор (председник Адвокатске коморе Београд) и др Вељко Делибашић (потпредседник Адвокатске коморе Београд), као и доц. др Јелена Лепетић и асистент Валерија Дабетић.

Дванаестог марта увече одржано је, у главној сали хотела ,,Мујен Лукс” свечано отварање других Копаоничких правничких сусрета, на којем су говорили доц. др Јелена Лепетић (продекан за међународну сарадњу Правног факултета Универзитета у Београду), адвокат Југослав Тинтор, Алекса Шкундрић (студент продекан Правног факултета Универзитета у Београду) и Милисав Анђелић (председник Центра за регионалну сарадњу), док је читав програм водио колега студент, Милош Пузовић. Доц. Лепетић је учесницима пренела поздраве декана Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зорана Мирковића и нагласила да је изузетно значајна чињеница да студенти Правног факултета имају овако лепу прилику како да размењују своја знања, тако и да се друже и стичу нова пријатељства. Адвокат Тинтор је истакао да у време када је он био студент није било оваквих скупова, те да је то свакако предност коју данашњи студенти имају и да ће управо из тог разлога Адвокатска комора Београд  наставити да подржава одржавање овог и сличних скупова. Колега Шкундрић је пожелео добродошлицу свим учесницима на конференције на Копаонику и изразио наду да ће овогодишњи сусрети бити у садржинском смислу још успешнији од прошлогодишњих, пре свега имајући у виду квалитет израђених радова. Напослетку, колега Анђелић је, уз поздраве добродошлице учесницима, подвукао да је веома задовољан организацијом овогодишњег скупа и учешћем Центра за регионалну сарадњу у њој.

Током првог радног дана, 13. марта, одржани су кривичноправни и уставноправни модул, а другог радног дана, 14. марта међународноправни, грађанскоправни и привредноправни. Радове за кривичноправни модул писали су колеге Анастасија Стојадиновић (Кривично дело против полне слободе-.силовање), Милош Бабовић (Избор судија и јавних тужилаца у Републици Србији) и Петар Дрча (Кривично дело отмица). Након излагања радова, дошло је до богате дискусије пре свега имајући у виду судску праксу у вези са поменутим кривичним делима, уз предлагање одређених de lege ferenda решења. По завршетку дискусије, адвокат др Делибашић је учесницима поклонио примерке своје књиге Титула адвокат одузима ми право на страх- моје завршне речи, уз наду да ће она бити путоказ пре свега оним студентима који своју професионалну каријеру виде у адвокатури. Након паузе, приступило се раду на уставноправном модулу, где су реферисале колеге Милица Ћирковић (Устав из 1974. и распад Југославије), Алекса Шкундрић (Коментар измена изборног законодавства у из фебруара 2020. године у Републици Србији), Марко Дошлић (Утицај медија на слободу избора у Републици Србији), Данило Ракоњац (Уставност социјалистичких земаља) и Немања Шујдовић (Кромвелов устав). Публика је била необично заинтересована за ове теме, пре свега имајући у виду да је у Србији 2020. година изборна година, те да се у њој као таквој много више уочава примена уставноправних норма у односу на неке друге периоде. Интересантно је и да су чак три од укупно пет радова са уставноправног модула потпадали под уставну историју, што домаћу што светску, па би можда било упутно размишљати да се за наредни КОПС оформи и инсторијскоправни модул.

Други радни дан отпочео је са међународноправним модулом. Радове су излагали колеге Анђела Ивановић (Саветодавно мишљење Међународног суда правде по питању Косова и Метохије), Марјан Бајковић (Стални међународни кривични суд) и Срђан Арбутина (Генерални секретар Организације Уједињених нација), а укратко је био изложен и рад колегинице Теодоре Митровић (Савет безбедности организације Уједињених нација), која је из приватних разлога била спречена да присуствује скупу. Професор Гајић је током дискусије искористио прилику и да укаже на одређена актуелна међународноправна питања која се тичу Србије, пре свега у вези са статусом Косова и Метохије. Уследио је рад на грађанскоправном модулу, за који су радове писале колеге Анђела Бешевић (Развод брака), Олга Чолаковић (Услови заснивања и форма усвојења), Анђела Костадиновић (Лишење родитељског права) и Страхиња Бојовић (Насиље у породици). Расправа се повела практично око сваког рада, а као најинтересантније моменте требало би навести општу дилему са којом се породично право увек суочава, а то је дилема између традицоналног и модерног обрасца регулисања. Врло је живописна била и дискусија о законским условима за постојање тзв. грађанскоправног насиља и општи је закључак да су они формулисани сувише екстензивно. Први пут ове године организован је рад и на привредноправном модулу, где су изложена два пионирска рада колега Марије Токоди (Уговорна одговорност услед неизвршења уговорне обавезе у уговорима у привреди) и Павла Пена (Инвестициони фондови). Из самих наслова ових радова видимо да су ове године биле покривене обе области привредног права, трговинско и компанијско право.

У вечерњим часовима 14. марта одржано је свечано затварање КОПС-а, на којем су говорили проф. др Милан Шкулић, студент продекан Алекса Шкундрић и председник Студентског парламента Правног факултета Универзитета у Београду Урош Мијатовић. Професор Шкулић је истакао да му је била велика част да учествује на овогодишњим сусретима и да је веома поносан на чињеницу да су његови студенти у стању да организују чак два догађаја оваквог опсега током школске године. Изразио је наду да ће се скуп и наредних година одржавати и да ће попримити традиционални карактер. Продекан Шкундрић је искрено саопштио свим учесницима КОПС-а да је изузетно срећан и задовољан тиме што је ове године показано на Копаонику, а то су пре свега веома квалитетни студентски радови, али и начин њиховог излагања. Вештине писања и говора су, по његовом дубоком уверењу, основне вештине које би један правник требало да поседује, а чињеница да су оне управо поводом и на КОПС-у развијане говори довољно и о делотворности и неопходности постојања самих Копаоничких правничких сусрета. Председник Мијатовић је посебно нагласио организациони аспект овогодишњег скупа, истакавши да је он био врло добар. Захвалио се како члановима и сарадницима Студентског парламента, тако и члановима Центра за регионалну сарадњу на преданом раду у припреми једног оваквог догађаја. Такође, изразио је и велику захвалност Управи Правног факултета Универзитета у Београду и Адвокатској комори Београд на указаној подршци у одржавању овог скупа. По његовим речима, студенти Правног факултета су доказали да могу да споје лепо и корисно, односно неизоставно и свим младим људима преко потребно дружење са веома инспиративним дискусијама из области која ће за све њих бити позив у будућности, области права. Тиме су уједно и свечано затворени овогодишњи Копаонички правнички сусрети.

 Посета студената Правног факултета Министарству спољних послова Републике Србије

Студенти који похађају предмет Дипломатско и конзуларно право као и Студијску групу из предмета Међународно јавно право којом руководи проф. др Бојан Милисављевић посетили су Министарство спољних послова Републике Србије 12. марта 2020. године. Посета је организована од стране Дипломатске академије Министарства спољних послова, а студентску посету водила је асистент мр Марија Влајковић. Нашим студентима као и њиховим  колегама са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Правног факултета Универзитета у Нишу обратио се и Министар спољних послова и Први потпредседник Владе Републике Србије Ивица Дачић који је представио спољнополитичке приоритете Републике Србије а затим и дискутовао и одговарао на студентска питања о актуелним спољнополитичким темама.


 Одржана пројекција филма "РГБ" на Студијама рода

У оквиру наставе на предмету Студије рода, а у сарадњи са Међунарним фестивалом документарног филма "Beldocs", одржана је у среду 11. марта 2020. године пројекција документарног филма "РГБ" (редитељки Бетси Вест и Џули Коен) о суткињи Врховног суда САД Рут Бејдер Гинсберг. На пројекцији је било преко 50 студената како са Студија рода, тако и са правних клиника и разних година студија, студената из Русије коју су на размени на нашем Факултету, као и иностраних студената са Мастера европских интеграција. Пројекцији је присуствовало и неколико наставника Правног факултета. Пре почетка пројекције је проф. др Драгица Вујадиновић укратко говорила о суткињи Гинсберг, о њеном професионалном путу и тешкоћама с којима се сусретала као жена - упркос изузетним резултатима током школовања на Харварду и Колумбија универзитету - у настојањима да стекне статус у правничкој професији - адвокатури и правосуђу 60-их година 20. века у Америци. Говорила је и о њеној упорној вишедеценијској борби за промене америчког законодавства у прилог спречавања дискриминације по полу и унапређења родне равноправности. Асистенткиња Валерија Дабетић је, такође, говорила о положају жена у правосуђу у Србији, и на тај начин проширила контекст анализе положаја жена у адвокатури и правосуђу данас. Сви присутни су, затим, с великим интересовањем одгледали овај стручно-биографски документарни филм, који пружа много занимљивих увида и подстицаја за промишљање питања родне дискриминације и борбе против ње у законодавству и правничким професијама.


 Студенти Правног факултета започели стручну праксу у Министарству државне управе и локалне самоуправе Републике Србије

У складу са споразумом, који су претходно потписали Правни факултет Универзитета у Београду и Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, 10. марта 2020. године је у просторијама Министарства одржан састанак представника две институције поводом започињања стручне праксе прве групе наших студената у Министарству државне управе и локалне самоуправе. У нареднoм периоду студенти ће обавити стручну праксу у овом Министарству у областима које се односе на управни поступак, развој електронске управе, систем локалне самоуправе, матичне књиге и регистрe и људска и мањинска права и слободе, као и у области изградње капацитета и стручног усавршавањa у државним органима и органима јединицама локалне самоуправе. Присутнима су се на свечаности која је организована том приликом обратили господин Бранко Ружић, министар за државну управу и локалну самоуправу и професор др Бојан Милисављевић, продекан за наставу на Правном факултету Универзитета у Београду и пожелели им пуно успеха у стицању знања и развијању сарадње две институције.

Forvm Romanvm: доц. др Далибор Ђукић одржао предавање „Богу божије, а цару царево: црквена имовина у Црној Гори од XIX века до данас“

После паузе током испитних рокова и распуста, рад клуба Forvm Romanvm настављен је 6. марта 2020. године са темом која је повезала правну историју са веома актуелним питањима. Доц. др Далибор Ђукић, наш наставник Црквеног права, одржао је предавање под називом „Богу божије, а цару царево: црквена имовина у Црној Гори од XIX века до данас“. У светлу актуелног контроверзног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, недавно донетог у Црној Гори, доц. Ђукић је приказао правне прописе у вези са црквеном имовином од 1868. године до данас. Детаљно поткрепивши своје излагање изворима (добрим делом архивским материјалом који је сам пронашао у најскоријим истраживањима) и побијајући један по један аргументе црногорске владе и осталих присталица закона, показао је како је црквена имовина у целом овом периоду без дилеме припадала цркви (иако је једно време постојало ограничење у погледу располагања), као и да се не може говорити ни о каквој историјској аутокефалности цркве у Црној Гори у канонском смислу. Предавању је присуствовало много наставника и студената, али и шире заинтересоване јавности, а на крају се развила веома активна и дуга дискусија.

Више фотографија можете видети овде


Одржано представљање књиге Адама Туза „Потоп. Велики рат и прекрајање светског поретка“

Правни факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са издавачком кућом „Клио“  организовао представљање књиге Адама Туза „Потоп. Велики рат и прекрајање светског поретка“. Скуп је одржан 3. марта од 19 часова у амфитеатру II. О књизи су говорили професорка Филозофског факултета у Београду, др Смиља Марјановић Душанић, и професори Правног факултета у Београду, др Зоран Мирковић, декан Правног факултета, као и проф. др Танасије Маринковић и проф. др Борис Беговић.

Проф. Марјановић Душанић је отворила скуп и најпре изразила захвалност издавачкој кући „Клио“ која је објавила превод књиге као и организаторима скупа. Она је истакла да је сто година од потписивања Версајског споразума којим је окончана Париска мировна конференција прилика за промишљање политичких, економских и правних последица успостављања „Версајског поретка“. Књига Адама Туза, према њеним речима, даје један оригиналан и научно утемељен поглед на промене у свету настале као наслеђе Великог рата и нарастање америчке економске и војне силе. Она је изразила задовољство што у „разговору с поводом“, како она означава представљање књиге, учествују високо стручни људи, а затим најавила неке од централних идеја књиге о којима ће више говорити њени саговорници.

Проф. Мирковић истакао је да је потоп Првог светског рата довео по потпуне реконфигурације светског поретка у коме је Европа изгубила своје централно место. Мир после Великог рата је био Pax Americana, а Русија је револуцијом саму себе искључила. Он је нагласио да је Париска мировна конференција била само први корак у стабилизацији мира у Европи. Према његовим речима, Адам Туз јасно показује да је тај процес настављен модификацијама и политичких и економских услова који су Версајским мировним уговором били наметнути Немачакој. Проф. Мирковић је закључио да међуратни период није хомоген, те да Туз анализира само његов први сегмент. Након тога на сцену ступају јака Немачка и јак Совјетски савез и спрема се позорница за нови рат.

Проф. Маринковић је своје излагање започео освртањем на Тузов налаз да ништа што се десило у вези са Првим светским ратом није било онако како је било планирано. Он се посебно усредсредио на последице Првог светског рата на право. Према његовом мишљењу, последице Првог светског рата треба ставити у ширу историјску раван, а када је међународно право у питању, то је Вестфалски мировни уговор који је обликовао европске односе и европску политику све до Првог светског рата. Версајски мировни уговор означио је прекретницу у међународним односима због успостављања Друштва народа. Оно је требало да означи уређивање односа држава, потчињавање неспутане слободе и суверености држава принципима мира и солидарности, иако није у потпуности искључивало право на вођење ратова. Промене су биле и на унутрашњем плану: слом четири царства, успостављање република и доношење напредних устава. Показаће се да су ти устави бити серијски и да новонастале државе нису имале културу да изнесу либерално-демократске вредности.

У свом излагању проф. Беговић се осврнуо на два питања која покреће Тузова књига. Шта је узрок економског успона САД? Које су последице тог успона? У одговору на прво питање, анализирајући политичке, економске и војне прилике, он је посебно нагласио амерички успех у другој индустријској револуцији и до тада незабележен технолошки напредак. Као друге разлоге навео је одлучујући финансијски и политички утицај Америке на крај Првог светског рата, али и личност и амбиције Вудроа Вилсона. У одговору на друго питање, проф. Беговић је истакао да је мир након Првог светског рата био заснован на компромису, на концепцији „мира без поражених“, без безусловне немачке капитулације. Версајски мировни уговор није решио многа важна питања, као последица, успостављени поредак био је недовршен а мир нестабилан.

РТС радио емисија ТРИБИНЕ


 Одржана конференција Идентитетски преображај Србије

На Правном факултету Универзитета у Београду одржана је 28. фебруара конференција на тему  Идентитетски преображај Србије. Овом приликом је изложено 25 реферата који су припремљени у оквиру пројеката за 2019. годину. Теме које су изложене сврстане су у пет панела: историјско-правни, економско-правни, јавно-правни, грађански и привредни, као и кривично-правни панел. На конференцији је учествовао велики број истразивача на пројекту, као и студенти редовних и последипломских студија на Правном факултету. Излагања су  испровоцирала велики број питања и коментара, а дискусија је показала оправданост теме пројекта. Програм конференције, плакат.


 Одржан XVIII редовни семинар СУЕАП

26. фебруара 2020. године на Правном факултету Универзитета у Београду је одржан XVIII редовни семинар Српског удружења за економску анализу права (СУЕАП). Том приликом је излагао проф. др Борис Беговић на тему „Економске последице Версајског мировног уговора: преиспитивање након једног века“. Семинару су присуствовали декан Правног факултета у Београду, проф. др Зоран Мирковић, председник СУЕАП, проф. др Александра Јовановић, доајен српске економске историографије др Бошко Мијатовић, професори и асистенти правних факултета у Београду и Новом Саду, истраживачи из области економске историје, студенти основних и постдипломских студија, као и почасни гост проф. др Драган Стојановић. Све информације о наредним активностима СУЕАП доступне су на интернет страници: www.slea.rs.


Одржан округли сто на тему "Могућност раскида уговора о кредиту индексираног у швајцарским францима због промењених околности"

У петак, 21. фебруара 2020. године, у свечаној сали Правног факултета одржан је округли сто на тему „Могућност раскида уговора о кредиту индексираног у швајцарским францима због промењених околности“. Учесници Округлог стола су били: проф. др Борис Беговић, проф. др Милош Живковић, проф. др Мирјана Радовић, доц. др Катарина Доловић Бојић и асистенти Никола Илић и Ана Одоровић. Имајући у виду неуједначеност судске праксе по том питању, као и чињеницу да Врховни касациони суд у недавно донетом Правном схватању није заузео став поводом питања да ли се раст курса швајцарског франка може сматрати промењеном околношћу, могло би се закључити да питање могућности раскида поменутих уговора остаје и даље отворено. То је и инспирисало учеснике да се окупе и покушају да приступе теми из економског и правног угла, те дођу до одређених закључака. Учесници су се договорили да све изнете идеје и ставове преточе у радове који ће чинити Зборник чије се објављивање може очекивати крајем године. Иначе, ово је већ други округли сто на тему уговора о кредиту у швајцарским францима који је одржан на Правном факултету. На првом скупу који је одржан у септембру и био посвећен тада актуелном Закону о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, учествовала је и проф. др Марија Караникић Мирић.


 Потписан споразум о сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Источном Сарајеву

У понедељак, 10. фебруара 2020. Правни факултет Универзитета у Београду потписао је споразум о сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Источном Сарајев. Споразум су потписали наш декан, проф. др Зоран Мирковић, и декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Горан Марковић. У посети нашем Факултету био је и источносарајевски продекан за науку, доц. др Димитрије Ћеранић, а потписивању споразума присуствовали су и наши продекан за научни и стручни рад, проф. др Марко Ђурђевић, продекан за међународну сарадњу доц. др Јелена Лепетић, као и проф. др Небојша Јовановић.

    Потписивање овог споразума представља наставак и продубљивање сарадње започете још по првобитном споразуму о сарадњи из 1994. године. Нови споразум закључен је како би наши факултети унапредили међусобну сарадњу у области научне и образовне делатности, с циљем подстицања размене наставног особља и студената, усавршавања стручних кадрова, повећања успешности научних истраживања, укључивања у европске научне програме и ширења културне сарадње.


Успех на такмичењу из међународног стечајног права

Студенти Правног факултета Универзитета у Београду су учествовали у завршној фази  престижног такмичења из области међународног стечајног права – The Ian Fletcher International Insolvency Law Moot. Такмичење је организовао Queensland University of Technology уз подршку INSOL International и International Insolvency Institute, од 7. до 9. фебруара 2020. године у Лондону.

Након слања писаних поднесака и успешних квалификација за учешће у завршној фази такмичења, студенти Правног факултета су у Лондону са успехом наступали против тимова Radboud University School of Law, Queensland University of Technology School of Law и Odisha National Law University из Индије. Након сусрета са Jindal Global Law School из Индије, тим Правног факултета је на основу укупног броја бодова заузео пето место од двадесет и осам тимова који су учествовали на такмичењу.

Победник такмичења за 2020. годину је Singapore Management University School of Law док је другопласирани био Jindal Global Law School из Индије, a треће и четврто место су заузели University College London и Odishа National Law University. Поред освојеног петог места у укупном пласману, тим Правног факултета у Београду је добио и посебну награду за пожртвованост и фер приступ током такмичења – Spirit of the Moot Award.

Тим Правног факултета у Београду су чинили студенти основних и мастер академских студија: Ксенија Џипковић, Инес Јанићијевић, Вера Којић и Давид Спаић. Ментор студентског тима је био асис. Никола Илић, док су припремама руководили и својим саветима помагали проф. др Вук Радовић и проф. др Бранко Радуловић.

Учешће на такмичењу је било могуће захваљујући помоћи доц. др Милене Ђорђевић координатора moot court активности на факултету, као и управе Правног факултета. Такође, одлазак тима у Лондон не би био могућ без велике помоћи и подршке донатора - Међународне финансијске корпорације (IFC Serbia) и Светске банке (WB Serbia) у оквиру Пројекта за решавање проблема задуживања и престанка пословања у региону Западног Балкана и пројекта Мултидонаторски фонд за подршку сектору правде у Србији.

Наш декан одржао предавање на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци

Декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран Мирковић, гостовао је 6. фебруара 2020. на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци, у оквиру прославе 45 година постојања овог факултета и 60 година изучавања правних наука у Бањој Луци. Наш декан присуствовао је свечаној академији бањалучког Правног факултета и обратио се присутнима пригодним говором, а затим је одржао и предавање  под насловом "Правно образовање код Срба".



Гостовање амбасадора Руске Федерације, њ.е. Александра Боцан-Харченка

Амбасадор Руске Федерације у Републици Србији, Александар Боцан-Харченко, био је гост нашег Факултета 29. јануара 2020. године, на позив Студентског клуба Правног факултета. Амбасадор је прво отишао у кратак обилазак Факултета у пратњи наших наставника и чланова Студентског клуба, а нарочиту пажњу је посветио музеју историје Факултета и спомен-плочи руским професорима који су обележили рад Правног факултета између два светска рата, постављеној у нашој библиотеци. После тога је у деканату имао састанак са нашим деканом, проф. др Зораном Мирковићем, продеканима и наставницима Факултета, на којем је било речи о односима Србије и Русије и сарадњи Правног факултета у Београду са руским универзитетима.

После тога је њ.е. Боцан-Харченко одржао предавање у амф. II ("Слободан Јовановић") на тему "Резолуција 1244: две деценије". Уводну реч на предавању је одржао декан Мирковић, а предавању је присуствовао велики број заинтересованих наставника и студената, али и шире јавности и представника медија.

Амбасадор Боцан-Харченко је истакао да Резолуција 1244 није савршена, али да представља најбоље решење у датим околностима. Као њену најважнију тачку навео је то што она гарантује територијални интегритет и сувереност тада СРЈ, сада Републике Србије. Истакао је да НАТО није победио СРЈ 1999. године, јер победник не иде пред Савет безбедности и не тражи доношење резолуција, већ се радило о тражењу компромиса, пошто је НАТО схватио да не може извршити копнену инвазију на СРЈ. Нагласио је да свет све више постаје мултиполаран и да тај процес нико не може зауставити. 

Све оно што се дешавало од 1999. године на Косову и Метохији, а што је чинио НАТО пакт, Боцан-Харченко је назвао класичним кривичним делима, те је рекао да је толико противправних дела учињено против Србије, да је готово немогуће правно расправљати о теми Косова и Метохије. Говорећи о будућем решавању овог питања, амбасадор је поновио да ће Русија подржати Србију у ономе што она буде договорила са Албанцима у складу са Резолуцијом 1244, али да то мора бити договор две стране, без притисака споља. Подсетио је и да Резолуција 1244 омогућава да се српска војска и полиција врате на Косово и Метохију. После предавања амбасадор је одговарао и на велики број питања публике.

Галерију слика  можете погледати овде.


Одржана промоција зборника студентских радова „Интелектуална својина у дигитално доба“

У Конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду, 29. јануара 2020. године одржана је промоција зборника студентских радова „Интелектуална својина у дигитално доба“. У зборнику је објављено пет радова некадашњих студената мастер студија права интелектуалне својине – Новака Вујичића, Ане Ашковић, Милице Жаркић, Павла Тасића и Срђана Дејановића. На позив уредника, проф. др Душана В. Поповића, студенти су прерадили (скратили и ажурирали) своје мастер радове на теме које су у вези са интернетом. Издавање зборника финансијски је подржала Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), на основу споразума о сарадњи који је закључен са нашим факултетом у новембру 2019. године. Зборник је издат у дигиталном облику, у режиму отвореног приступа, и доступан је на сајту факултета: http://www.ius.bg.ac.rs/zbornici/Intelektualna.html

Аутори су одабрали изразито актуелне теме и њихови радови су посвећени питању надлежности у споровима за повреду жига на интернету, развоју вештачке интелигенције и њеним утицајем на ауторско право, повреди ауторског и сродних права на друштвеним мрежама и путем бит-торент платформи, као и коришћењу блокчејн технологије. На промоцији су говорили: проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета; г. Зоран Перовић, председник Управног одбора Фондације РНИДС; проф. др Душан В. Поповић, уредник зборника; и петоро аутора прилога.



Закључен споразум о сарадњи са Фондацијом РНИДС

Правни факултет Универзитета у Београду и Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) закључили су у новембру 2019. године споразум о сарадњи, у циљу даљег јачања веома успешне сарадње која се између две институције одвија већ више од десет година. Декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић, примио је тим поводом 29. јануара 2020. године г. Зорана Перовића, председника Управног одбора РНИДС-а и г. Дејана Ђукића, в.д. директора РНИДС-а. Декан се посебно захвалио Фондацији РНИДС, која управља системом назива интернет домена у Србији, на континуираној подршци одржавању конференције „Интелектуална својина и интернет“, која ће се у јуну 2020. године одржати по пети пут. Споразумом се предвиђа могућност заједничког организовања округлих столова, семинара, наградних темата, праксе и др. Прва заједничка активност нашег факултета и РНИДС-а, реализована након закључења споразума о сарадњи било је издавање онлајн зборника студентских радова „Интелектуална својина у дигитално доба“, који је након састанка промовисан. Састанку су присуствовали и проф. др Слободан Марковић и проф. др Душан Поповић.


Правни факултет учествовао у отварању изложбе „Живојин Перић – личност и дело“ у Ваљевској гимназији

   Декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић и продекан за науку, проф. др Марко Ђурђевић отворили су 28. јануара изложбу „Живојин Перић – личност и дело“ у холу Ваљевске гимназије и присуствовали пригодном предавању проф. др Јовице Тркуље (професора Правног факултета у пензији) посвећеном животу нашег знаменитог професора. Гимназија у Ваљеву, чији је Живојин Перић био ученик почетком осамдесетих година деветнаестог века, организовала је у сарадњи са Правним факултетом ову изложбу у склопу низа свечаности којима ће током 2020. године обележити стопедестогодишњицу свог постојања.

   Како је проф. Ђурђевић истакао у свом говору, Перић је себе целог живота сматрао Ваљевцем. Међу бројним чланским картама удружења којима је припадао, постоји једна од посебног значаја за његов однос према Ваљеву. То је чланска карта Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду чији је Живојин Перић био члан током треће деценије 20. века. 

   Изложба ће остати у Ваљевској гимназији до краја фебруара. Истом приликом је у Галерији знаменитих Гимназије постављен портрет професора Живојина Перића, који ће бити трајно изложен. 



Одржано XXVI такмичење у беседништву студената Правног факултета

У склопу прославе дана Светог Саве у поподневним часовима одржано је традиционално XXVI такмичење у беседништву студената Правног факултета Универзитета у Београду. Као и сваке године у ово доба, позната 'петица' (амфитеатар "Радомир Д. Лукић") била је препуна публике - како наших студената и наставника, тако и многих заинтересованих грађана. Такмичари су се, као и увек, такмичили у три категорије: слободна тема, задата тема и импровизација. Задате теме за ову годину су биле две мисли великана - "Dum spiro spero" (Томас Хобс) или "Знање има границе, незнање их нема" (Бранислав Нушић). У финалу такмичења, као и ранијих година, учествовало је 12 најбољих студената.

Чланови жирија били су др Љиљана Мркић Поповић, редовни професор ФДУ, књижевник Ратомир Рале Дамјановић, драмски уметник Иван Бекјарев, др Зоран Мирковић, декан Правног факултета, и др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета.

Одлуком жирија за апсолутног победника и уједно победника у категорији слободне теме проглашена је Кристина Омеровић, студенткиња треће године, са беседом под називом "Ратник светлости".
Победник по избору публике је такође Кристина Омеровић.
Награду "Вељко Губерина" за најправничкији говор добила је Љубица Вујновић, студенткиња мастер студија, за говор на задату тему "Знање има границе, незнање их нема".
Трећу награду у задатој теми освојила је Невена Обреновић, студенткиња треће године, са темом "Dum spiro spero". 

Трећу награду у слободној теми добила је Љубица Павловић, студенткиња четврте године, са говором на тему "Што је допуштено".
Другу награду у категорији задате теме, на тему "Dum spiro spero", освојила је Јована Сретеновић, студенткиња прве године. 

Другу награду у категорији слободне теме освојио је Никола Вјетровић, студент четврте године, са говором "Бабарога".
Прву награду у задатој теми заслужио је Јанко Балшић, са говором на тему "Dum spiro spero". 
Прву награду у категорији импровизације поделили су Јован Грубор и Милица Стојковић, са говорима на теме задате на почетку такмичења - "Мноштво речи не значи мноштво знања" и "Ипак се окреће, али докле".
Честитамо свим студентима и захваљујемо се гостима који су својим учешћем и доласком на такмичење у беседништву увеличали прославу дана Светог Саве на Правном факултету Универзитета у Београду.

Галерију слика са такмичења можете погледати овде.

Youtube плeј листа


Свечана академија посвећена дану Светог Саве

У понедељак, 27. јануара 2020. одржана је свечана академија поводом дана Светог Саве. Академија је отворена наступом академског хора "Обилић" АКУД "Бранко Крсмановић" под руководством диригенткиње Ане Ћосовић. Затим се декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић, обратио дипломцима и осталим присутнима говором којим је кратко скренуо пажњу на историјат прослављања Светог Саве као школске славе (уопште, а нарочито на Универзитету у Београду) и на неке најважније чињенице из живота Саве Немањића и његовог значаја за српску цркву и државу, а посебно њихово право. (Пун текст говора можете видети овде.) Свечаности су присуствовали су многи значајни представници наше струке из државне управе и правосуђа, а програм је водио проф. др Војислав Станимировић, који је својим духовитим опаскама и анегдотама у више наврата засмејао цео амфитеатар. 

После свечаног дела прешло се на доделу награда и похвалница. Прво је додељена награда студенту генерације, Константину Бабићу, који је дипломирао у септембру прошле године са просечном оценом 10. Поред њега, похваљене су и Бојана Петровић и Јована Ђорђевић, које су са истим просеком дипломирале свега неколико дана касније.

Јована Ђорђевић добила је и награду из фонда др Драгољуба Атанацковића за најбољи успех из предмета Катедре за Кривично право у генерацији 2015/2016. Награду је уручио проф. др Ђорђе Игњатовић.

После неколико година паузе, обновљен је и рад фондације Алан Вотсон, сада у потпуности средствима Правног факултета Универзитета у Београду. На овогодишњем конкурсу за најбољи рад на тему "Однос државе и цркве и правни транспланти" победио је студент треће године Ђорђе Степић за рад посвећен нашем Закону о црквама и верским заједницама, а награду му је уручио председник фондације, проф. др Сима Аврамовић.

Награду из фонда „Радивој Б. Васовић, виши правни саветник и његова породица“, која се додељује студенту Правног факултета Универзитета у Београду слабијег материјалног стања, који је са одличним успехом завршио основне академске студије, добио је Душко Вујовић, а у име Факултета ову награду уручио је проф. др Марко Ђурђевић.

Први пут ове године додељена је награда Задужбине др Љубице Шкара Видојевић и др Обрада Видојевића. Награђени су по један најбољи студент треће и четврте године основних студија, Сава Војновић и Михајло Јовичић, и најбољи студент мастер академских студија, Илија Џамић. У име Задужбине присутнима се обратио г. Ратомир Слијепчевић, али како добитници нису били у могућности да лично приме награде, уручивање ће се обавити 18. фебруара. 

Коначно, додељено је и више награда из фонда нашег некадашњег декана, професора Мирка Васиљевића Награду за најбољег студента генерације добио је Константин Бабић. Управни одбор Фондације донео је одлуку да се награда за најбољe урађени рад додели Катарини Крачун за рад из области Компанијског права и Димитрију Јовановићу за рад из области Трговинског права. Награду студенту основних академских студија са социјалним потребама који редовно испуњава своје статутарне обавезе добиле су студенткиње Ана Копуновић из Пожеге, студенткиња треће године и Тамара Здравковић из Београда, студенткиња друге године. Фондација ове године обележава десетогодишњицу постојања, а до данас је награду добио 81 студент.

Поред награда, додељене су и захвалнице студентима који су постигли значајне успехе на међународним такмичењима. Тако су захвалнице добили Милош Марјановић и Јанко Ђорђевић, који су победили на дебатном турниру Универзитета у Оксфорду и освојили друго место на Светском универзитетском дебатном првенствуна Тајланду. Похваљен је и тим нашег Факултета који је освојио прво место на регионалном такмичењу из Компанијског права "Big Deal": чланови тима били су Мила Радосављевић, Душан Николић, Никола Лазић, Душан Васиљевић и Катарина Милић, а тренер тима доц. др Јелена Лепетић. Коначно, на регионалном такмичењу из права страних улагања друго место је освојио тим који су чинили Александар Калуђеровић, Стефан Јовановић, Сања Петровић и Ања Михајловић, а њихов тренер је био доц. др Марко Јовановић. (О овим студентским успесима смо већ писали у оквиру вести.)

Свечаност је завршена поделом диплома, као и похвалница студентима који су претходну годину студија завршили са просеком преко 9.

Галерију слика са свечаности можете погледати овде.

Индивидуалне фотографије са доделе диплома можете погледати и преузети овде и у овој галерији, физички испред књижаре Факултета.


 Наши студенти освојили друго место на Светском универзитетском дебатном првенству на Тајланду

На управо завршеном Светском универзитетском дебатном првенству које се одржало на Тајланду наши студенти су остварили невероватан успех пласманом у финале турнира у отвореној категорији (главној категорији).

На светском дебатном првенству, које је ове године одржано 40. пут, Милош Марјановић и Јанко Ђорђевић (Правни факултет у Београду) остварили су историјски успех пласманом у финале турнира, у коме су освојили друго место. На првенству је учествовало преко 1000 студената из целог света.

У отвореној категорији претежно се такмиче студенти којима је енглески матерњи језик. Милош и Јанко су други тим у историји овог такмичења који је стигао до финала ове категорије, а да није са енглеског говорног подручја. На путу до финала, они су победили тимове из Мелбурна, са Оксфорда, Харварда, Јејла, док су у самом финалу дебатовали против тимова са Оксфорда, Јејла и Маквари Универзитета у Сиднеју.

Такође, наш студент Ђорђе Радосављевић и Марта Васић (Факултет политичких наука у Београду) стигли су до четвртфинала у категорији енглески као други језик.

Поред овог огромног успеха, Милош Марјановић је проглашен за 2. најбољег говорника, а Јанко Ђорђевић за 4. најбољег говорника у категорији енглески као други језик, док је у категорији енглески као страни језик Марта Васић заузела 5. најбоље говорничко место, а Ђорђе Радосављевић 10. место.


Одржано предавање проф. др Александра Гајића на тему „The Role of International and EU Law in the Political Process“ у оквиру SEELS мреже

26. децембра 2019. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржано је предавање проф. др Александра Гајића, главног правног саветника у Министарству спољних послова Републике Србије на тему „The Role of International and EU Law in the Political Process“. Предавање је одржано у оквиру SEELS (South Eastern European Law School) мреже и пројекта "Strenghtening the EU legal Studies in the SE Europe" чији је активни учесник Правни факултет Универзитета у Београду. Догађај је отворила продекан за међународну сарадњу доц. др Јелена Лепетић, док је проф. др Маја Лукић Радовић, координатор на Правном факултету за спровођење SEELS пројекта упознала присутне са радом мреже као и активностима у оквиру самог пројекта. Након предавања професора др Александра Гајића и активне дискусије са студентима на актуелне теме међународног и европског права и политике, присутни су имали прилику да се кроз презентацију асистента Марије Влајковић боље упознају са радом научног часописа SEE Law Journal (SEE LJ) као и могућношћу објављивања у истом.



Потписан Споразум о сарадњи између Правног факултета Универзитета у Београду и Националне академије за јавну управу

Београд, 25.12.2019 – Данас је у просторијама Правног факултета потписан Споразум о сарадњи између Националне академије за јавну управу (НАЈУ) и Правног факултета Универзитета у Београду. Споразум су потписали проф. др Зоран Мирковић , декан Правног факултета и Дражен Маравић, в.д. директора Националне академије за јавну управу, са циљем успостављања успешне и континуиране сарадње у спровођењу конкретних заједничких активности. Сарадња две институције имаће образовну, примењену и развојну димензију, а реализоваће се кроз повезивање и обједињавање научних и стручних ресурса обе стране.

„Кроз заједнички рад унапредићемо програмске и аналитичко - истраживачке активности, као и квалитет рада обе институције. Са једне стране студенти ће имати могућност стицања искуства и практичних знања у Академији, а са друге стране професори Правног факултета моћи ће да унапреде знања наших запослених и полазника обука, кроз организацију различитих трибина, предавања, конференција. Потписивање Споразума са Правним факултетом Универзитета у Београду, представља још један од начина ширења сарадње Академије и образовних институција у циљу унапређења процеса едукације и начина рада“, изјавио је Дражен Маравић, в.д. директора НАЈУ.

“Сарадња коју успостављају наше институције вишеструко ће допринети унапређењу квалитета прописа и стратешких докумената, као и професионалности, делотворности и ефикасности функционисања јавне управе на свим нивоима. Са друге стране, Академија и Правни факулетет ће омогућити да студенти, током свих фаза студија, добију практичну димензију која ће им олакшати укључивање у рад органа јавне управе и обезбедити одабир најквалитетнијих представника младих генерација, у јавном интересу”, изјавио је декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић.

Неке од договорених активности сарадње односе се још и на заједничко учествовање у реализацији националних и међународних научно-развојних, истраживачких и стручних пројеката из области права, развој нових иновативних технологија, процеса и услуга, насталих применом властитих или туђих резултата научноистраживачког рада, међусобну доступност стручне и научне литературе, али и развој издавачке делатности у областима од обостраног интереса.


Forvm Romanvm: др Џорџ Самјуели одржао предавање "NATO, ICTY and Serbia"

Последње предавање у клубу Forvm Romanvm у 2019. години одржао је 20. децембра др Џорџ Самјуели (George Szamuely), сарадник Института за глобалну политику (Global Policy Institute) из Лондона, политички аналитичар и колумниста - а за нашу земљу, ипак, најпознатији и најзначајнији као аутор књиге "Bombs for Peace: NATO's Humanitarian War on Yugoslavia". Већ на самом почетку предавања др Самјуели је нагласио да је рат у Југославији - рат Запада против ње - почео 1991. године, а да, по његовом мишљењу, траје и дан данас. Предавање се бавило интервенцијом западних сила у сукоб у Југославији (примарно радом Бадинтерове комисије), које је наш гост окарактерисао као грабљење идеалне прилике да се разруши јака држава на Балкану која је често представљала сметњу њиховим геополитичким плановима. Затим се др Самјуели фокусирао на рад Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију ('Хашког трибунала'), подвлачећи у којој мери је његово функционисање било у супротности са како правилима, тако и дотадашњом праксом Уједињених нација, и показујући на бројним примерима како су суд и тужилаштво били удружени у подухвату да српску страну по сваку цену прикажу као злочинце и узрочнике сукоба. Као једну препознатљиву нит која се провлачи кроз све фазе западне интервенције на тлу (бивше) Југославије истакао је непринципијелност и неконзистентност у примени правних начела и норми - оно што је истицано као опште правило у једном случају, пренебрегавано је онда када западним силама није одговарало. (Примера ради, неповредивост граница југословенских република истицана је као непремостива препрека за припајање Србији делова Хрватске или Босне и Херцеговине насељених српским становништвом, али је потпуно игнорисана у случају једностраног отцепљења Косова.) Предавање је изазвало дугу и живу дискусију, у којој је проминентну улогу играо и проф. др Бранко Ракић, некадашњи правни саветник Слободана Милошевића, који је поделио са присутнима неке слабије познате чињенице о раду Трибунала, али и о историјској димензији европске и нарочито балканске политике западних сила.

Више фотографија можете видети овде


 Одржана научна конференција „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године“

На Правном факултету Универзитета у Београду у понедељак, 16. децембра 2019. године, одржана је научна конференција „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године“. Овом конференцијом обележен је јубилеј најдуговечнијег устава Кнежевине и Краљевине Србије. Скуп су прикладним говорима отворили вишегодишњи професор правне историје на нашем Факултету, др Драгољуб Поповић и декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић. Рад конференције одвијао се у две сесије. У првој сесији расветљене су историјске околности доношења Устава из 1869. године, чему су посебно допринеле колеге са Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и његове уводне одредбе. У оквиру ове сесије излагали су проф. др Сузана Рајић, доц. др Данко Леовац, доц. др Нина Кршљанин и истраживач сарадник мс Данијел Радовић. Друга сесија углавном је била посвећена ставовима савременика о Уставу из 1869. године. У оквиру ове сесије своје реферате представили су проф. др Зоран Мирковић, доц. др Далибор Ђукић и асс. др Урош Станковић. Обе сесије окончане су занимљивим дискусијама у којима су колеге које се баве различитим аспектима српске историје имали прилику да размене ставове, информације и резултате својих истраживања. 

Снимак отварања конференције можете погледати овде

Више фотографија можете видети овде


Forvm Romanvm: асс. др Урош Станковић говорио о законодавном раду Јована Хаџића

Последње предавање у јубиларном циклусу о Српском грађанском законику и Јовану Хаџићу одржао је 13. децембра 2019. године асс. др Урош Станковић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Тема предавања била је "Законодавни рад Јована Хаџића у Кнежевини Србији 1837-1845". Откривајући нам резултате својих архивских истраживања, од којих неке још није ни објавио, др Станковић показао је како је круг закона којима је Хаџић био ангажован да се бави шири него што је познато. Поред Грађанског законика по којем се прославио и више закона из области уређења централних државних органа, где је његова улога позната стручњацима, Хаџић је имао удела у писању и закона о судовима, војсци, црквеним властима, а пред крај свог боравка у Србији ангажован је и за писање Кривичног законика! Постојала је чак и идеја да би га требало задужити да напише и коментар Грађанског законика, као и процесне законике и њихове коментаре - али сви ови подухвати су, нажалост, пропали када је због сукоба са Томом Вучићем Перишићем Хаџић отпуштен из државне службе. Предавање је било изузетно занимљиво и богато животним детаљима из преписке актера дешавања. 

Више фотографија на овом линку.


Одржано XXVIII пореско вече - Опорезивање и родна равноправност

Српско фискално друштво и Правни факултет Универзитета у Београду су 13. децембра 2019. године одржали XXVIII пореско вече (Семинар из Пореског права) које је било посвећено теми опорезивање и родна равноправност. Поред правних и етичких (вредносних) аспеката, родна равноправност се може посматрати и као важан предуслов за одрживи развој једног друштва. Циљ XXVIII Пореске вечери је био да омогући сагледавање ширине проблема родне неравноправности у нашем друштву, као и препознавање полазне основе на који начин (и) пореска политика може утицати на његово решавање. Она је одржана истовремено са првим састанком којим је, такође на Правном факултету Универзитета у Београду, започет рад на стварању заједничког програма мастера права и родa већег броја европских универзитета (LAWGEM) и представља први допринос пореске компоненте том процесу. На самом отварању учеснике је поздравила проф. др Драгица Вујадиновић, која је и идејни творац заједничког мастер програма права и рода, док су наши предавачи на XXVIII Пореској вечери били:

·         Проф. др Ивана Крстић, редовна професорка Правног факултета Универзитета у Београду,

·         Проф. др Љубинка Ковачевић, ванредна професорка Правног факултета Универзитетау Београду,

·         Проф. Др Јелена Жарковић, ванредна професорка Економског факултета Универзитета у Београду,

·         Сања Николин, експерткиња за родно одговорно буџетирање и активисткиња Женске платформе за развој Србије,

·         Доц. др Светислав В. Костић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.


Иницијални састанак поводом пројекта "LAWGEM -право и род"

На Правном факултету Универзитета у Београду је 12. и 13. децембра одржан иницијални (тзв. kick off) састанак поводом имплементације међународног научног пројекта Erasmus Plus KA203 – Стратешко партнерство у високом образовању, који је Универзитет у Београду, као координатор, добио, за конкретни пројектни подухват под називом: Нови квалитет образовања кроз образовање за родну равноправност - Стратешко партнерство за изградњу мастер студијског програма ПРАВО И РОД (`New Quality in Education for Gender Equality - Strategic Partnership for the Development of Master`s Study Program LAW AND GENDER` /LAWGEM/).

            У име Управе Правног факултета и у име објективно спреченог декана проф. др Зорана Мирковића, скуп је отворила продеканица за међународну сарадњу доц. др Јелена Лепетић, након чега је присутне поздравила ректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић. Такође, у својству највише представнице "придруженог партнера" LAWGEM пројекта, скуп је поздравила и  Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

            Носилац наведеног пројекта је Универзитет у Београду и његов Правни факултет,  док је координатор пројекта проф. др Драгица Вујадиновић. Поред Универзитета у Београду, чланови Конзорцијума коме је поверена имплементација пројекта су:  Правни факултет Универзитета LUMSA (Libera Università degli Studi Maria Ss. Assunta di Roma) из Палерма, Италија; Факултет за право, психологију и социјални рад Универзитета у Оребру (Örebro universitet), Шведска; Институт Европа Правног факултета Универзитета у Зарланду   (Universitat des Saarlandes), Немачка; и Универзитет у Кадизу (Universidad de Cadiz), Шпанија.

            На иницијалном састанку били су присутни представници свих чланица Конзорцијума, укупно њих 13 (четворо из Шпаније, и по троје из Немачке, Шведске и Италије), као и велики број чланова истраживачког тима Правног факултета Универзитета у Београду. Сви истраживачи су веома активно учествовали у разговорима о спровођењу пројекта, као и врло конкретно о прва два предвиђена интелектуална исхода LAWGEM пројекта, чије креирање је, заправо, већ у току, а то су курикулум мастер програма и упитник за емпиријско истраживање ставова о родној равноправности  наставника и сарадника свих чланица Конзорцијума.

Другог дана скупа, чланови истраживачког тима били су у прилици да присуствују предавању о родно осетљивом подучавању правних дисциплина, које је одржала проф. др Јохана Ниеми са Универзитета Турку из Финске. Ово предавање је организовано уз подршку Мисије ОЕБС у Београду, а представљало је лепо полазиште за отпочињање рада на изградњи силабуса за предмете будућег мастер студијског програма "Право и род".

Снимке са састанка и предавања можете видети овде

Више фотографија можете видети овде


Forvm Romanvm: проф. др Радослав Ераковић одржао предавање „Портрети савременика у дневничким записима Јована Хаџића“

6. децембра 2019. године циклус посвећен Српском грађанском законику и Јовану Хаџићу настављен је предавањем „Портрети савременика у дневничким записима Јована Хаџића“. Предавање је одржао проф. др Радослав Ераковић са Одсека за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Сликајући својим речима живописне сцене, приказао нам је како су из визуре Јована Хаџића изгледали Кнез Милош и главни међу уставобранитељима, турски везир, руски и аустијски посланици... Од Хаџићевог првог путовања кроз Србију и тада политички ризичне посете Карађорђевом гробу, преко сукоба са Вуком Караџићем, па до протеривања Милоша и успостављања уставобранитељског режима, видели смо слику Србије која се тек ослобађа османске власти очима образованог пречанина, који је често имао проблема да се уклопи у окружење у Србији, али чији патриотизам се не може довести у питање. Проф. Ераковић нам је скренуо пажњу и на у широј јавности недовољно познато модерно реиздање Хаџићевог дневника из 2013, захваљујући којем се сви заинтересовани могу упознати са његовим успоменама.

Више фотографија на овом линку.


Студијско путовање  МЕИ генерације 2018/19

Студенти мастер студија европских интеграција (МЕИ), генерација 2018/2019, имали су прилику да уз драгоцену подршку Deutsche Stiftung für Internationale Rechtliche Zusammenarbeit - IRZ, посете готово све важне европске институције и стекну нова знања и иновативно академско и професионално искуство. Студијско путовање је трајало од 3. децембра до 8. децембра 2019. године. Група је у уторак, 3. децембра, прво посетила Савет Европе.

Након уводног предавања ECRI-a, одржана је презентација о Истамбулској конвенцији и раду Савета Европе на спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.

Студенти су затим имали прилику да присуствују презентацији посвећеној HELP-u: e-learning  платформи у области људских права која садржи врло велики скуп ресурса везаних за ECHR. Ови ресурси су доступни on-лине и преведени су на неколико језика. Подаци на платформи се стално ажурирају, тако да се може континуирано пратити еволуција информација. Студенти су имали и прилику да постављају питања у вези са функционисањем платформе и добили су јасне, директне и сажете одговоре. Поред тога, неки од њих су чак успели да направе сопствени налог и на лицу места виде како изгледа коришћење ове платформе. Поподне је група посетила Европски суд за људска права и састала се са нашим професором Бранком Лубардом, који је тренутно судија Европског суда за људска права и који је студентима говорио о томе какав је ток једног случаја од тренутка када уђе у Суд.U sredu, 4. decembra, grupa je posetila Evropski sud za ljudska prava.

 Студенти су присуствовали расправи у случају Mugemangango v. Belguim (br. 310/15), који се односи на један постизборни спор у Белгији. Наиме, g. Мугеманганго тврди да у поступку испитивања жалбе коју је поднео Валонском парламенту у циљу оспоравања резултата избора нису поштовани минимални процедурални заштитни механизми против самовоље, између осталог и зато што је Валонски парламент био једини орган надлежан за одлучивање о његовој жалби. Поподне је група посетила Европски парламент. Група је обишла зграду, и уз помоћ брошура и електронских водича упознала се са детаљима о сваком делу зграде.

У четвртак, 5. децембра, група је посетила Суд правде Европске уније.Студенти су присуствовали расправи у случају броj C-74/19 Transportes Aereos Portugueses (TAP), који се односи на позивање авиопревозника на ванредне околности услед понашања несавесног путника. TAP је одбио да исплати надокнаде за кашњење лета (пропуштени лет) сматрајући понашање несавесног путника за ванредну околност.Студенти су затим обишли зграду суда током које су се упознали са архитектуром и историјом суда.Судија Суда правде ЕУ, Марко Илешић, истакнути професор привредног права на љубљанском Правном факултету, одржао је предавање о свом раду у суду, а затим учествовао у занимљивој дискусији са члановима групе.У петак, 6. децембра, група је посетила Немачки савезни уставни суд. Након обиласка зграде суда, група је погледала неколико кратких филмова о историји и функционисању Суда, а затим је посетила и библиотеку Суда.

Изузетан утисак на групу оставила је судија Немачког савезног уставног суда Сузана Бер (Susanne Baer). Она им је објаснила како се одлуке немачког уставног суда усаглашавају са правом ЕУ, јер је њихов „Свети Грал“ немачки Устав. Студенти су такође сазнали да се јавне расправе заказују само ванредно, када судијама треба више информација о чињеницама случаја. Након завршетка састанка са судијом Бер, званични део студијског путовања је завршен.


Одржана симулација "Anaxagoras of Clazomenae on Trial at Athens" под вођством проф. Виктора Кастеланија

6. децембра 2019. године клуб Forvm Romanvm поново је имао задовољство да буде домаћин сад већ традиционалне симулације античког суђења нашег драгог госта, професора Виктора Кастеланија (Victor Castellani) са Универзитета у Денверу. Ове године на оптуженичкој клупи атинске суднице нашао се ни мање, ни више, него Анаксагора, чувени грчки филозоф. На терет су му били стављени озбиљни преступи – софизам, атеизам, богохуљење и кварење омладине, а све то због његових контрoверзних учења, која су била трн у оку групи конзервативних грађана Атине. Учесници суђења били су студенти прве године са стручне групе за Упоредну правну традицију: магистрат је био Виктор Радомировић, на страни оптужбе говорили су Петра Станојевић, Мартин Марек и Анђела Ристановић, одбрану су представљали Никола Гашпарић, Јована Јовановић и Стефан Добраш, док је сам проф. Кастелани био Анаксагора лично. Иако је у судници било напето, поротници (које су представљали наши форумаши у публици) су одлучили да Анаксагора није крив, и тиме су показали да је Атина ипак била један напредан полис који је схватао и ценио значај науке и слободе мисли и говора.

Више фотографија на овом линку.


Одржан научни скуп "Живојин М. Перић: Личност и дело"

   У заједничкој организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Српске академије наука и уметности 5. и 6. децембра 2019. године одржан је научни скуп "Живојин М. Перић: Личност и дело". Ова конференција представљала је финални догађај у оквиру прошле године започетог обележавања 150-годишњице од рођења Живојина Перића (1868-1953), дугогодишњег професора нашег Факултета и дописног члана СКА (касније САНУ). Претходно је већ у оквиру јубилеја издата Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада (аутора Добрила Аранитовића и Јовице Тркуље) и организована стална изложбена поставка "Живојин М. Перић: Живот и дело" у слушаоници III Правног факултета, која носи његово име.

   На отварању скупа присутнима су се обратили председник САНУ, академик Владимир Костић, декан Првног факултета, проф. др Зоран Мирковић, и председница Организационог одбора, проф. др Марија Драшкић.

Снимак свечаног отварања можете погледати овде

  Рад конференције се одвијао у пет сесија. Прве две биле су посвећене доприносу који је Живојин Перић остварио у области грађанског права: у оквиру тога, прва се бавила различитим цивилистичким темама, а друга у целости облигационим правом. Трећа сесија била је посвећена теоријској мисли Живојина Перића, четврта његовим радовима о међународном праву и федерализму, док се пета сесија бавила Перићевим животом и интересовањима мање заступљеним у његовом делу. У раду конференције је учествовало преко двадесет учесника из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, међу којима је био велики број наставника Правног факултета Универзитета у Београду. У публици је било много како стручњака, тако и студената, а скупу је присуствовало и двоје чланова породице Перић.

Говор декана на затварању скупа можете видети овде

    У оквиру скупа одржана је и премијера документарног филма "Живојин Перић: професор мимо времена" режисера Николе Аврамова, снимљеног у продукцији Правног факултета у оквиру обележавања годишњице. Наши наставници учествовали су као гости и стручни консултанти при изради филма, а уз његову помоћ ће и шира јавност моћи да се упозна са ликом и делом професора Перића.

Више фотографија можете видети овде

Forvm Romanvm: проф. др Марко Ђурђевић говорио о  изменама и допунама Српског грађанског законика у првих 20 година његовог важења

29. новембра 2019. Форум је наставио циклус посвећен 175-годишњици Грађанског законика за Кнежевину Србију предавањем проф. др Марка Ђурђевића „Измене и допуне Српског грађанског законика у првих 20 година његовог важења“. Чули смо како су у овом почетном периоду измене, допуне и аутентична тумачења Законика спровођени путем кратких закона издаваних у службеном гласилу Кнежевине Србије, а да се тек касније приступило њиховом систематизовању и интегрисању у текст Законика. Ове првобитне интервенције се нису, како би се могло помислити, тицале оних области које су наишле на негативан одзив првих критичара Законика (Шероглића и Матића), већ су биле изазване потешкоћама на које су судови наилаизили у његовој примени и, по оцени професора Ђурђевића, нису представљале суштинску еволуцију Законика. После предавања се развила и занимљива дискусија како о Законику из 1844. године, тако и о његовом потенцијалном наследнику.

Више фотографија на овом линку.


Наши студенти победилина такмичењу из Компанијског права -  BIG DEAL

Тим Правног факултета Универзитета у Београду освојио је прво место на регионалном такмичењу из Kомпанијског права под називом Big Deal  у организацији TLA – Top-Tier Legal Adriatic које се одржава на енглеском језику. Наш Факултет су представљали: Мила Радосављевић, Душан Николић (студенти мастер студија), Никола Лазић, Душан Васиљевић и Катарина Милић (студенти четврте године), под менторством доц. др. Јелене Лепетић. Домаћин такмичења, које је одржано 28. и 29. новембра 2019. године, био је Правни факултет Универзитета у Крагујевцу. Такмичење Big Deal представља симулацију трансакције преузимања и спајања привредних друштава. Задатак студената био је да се ставе у улогу адвоката и да по обављеној анализи достављене документације сачинe due diligence извештај и уговор о продаји удела у друштву са ограниченом одговорношћу (share purchase agreement). Након представљања сачињених докумената и одговора на питања, у финале су прошли тимови Правног факултета Универзитета у Љубљани и Правног факултета Универзитета у Београду. Тимови су добили задатак да воде преговоре о уговору чланова друштва (shareholders’ agreement) и на најбољи начин заштите интересе свог клијента. Једногласном одлуком комисије победу је однео тим нашег Факултета, при чему су чак три студента из нашег тима проглашена за изузетне говорнике, што је преседан у историји овог такмичења. Мила Радосављевић, Душан Николић и Катарина Милић добили су могућност да обаве приправнички стаж у адвокатској канцеларији Јанковић, Поповић & Митић.

Тим Факултета се захваљује свима који су им помогли својим саветима и подршком.


Тим Правног факултета освојио друго место на регионалном такмичењу из права страних улагања


Студенти нашег факултета освојили су друго место на регионалном такмичењу из права страних улагања у оквиру међународног такмичења Frankfurt Investment Arbitration Moot Court, које се одржавало у периоду од 19. до 23. новембра 2019. године у Скопљу. Такмичење је праћено зимском школом на тему Investments and Dispute Resolution Instruments, у којој су студенти имали прилику да се упознају са актуелним темама из области инвестиционе арбитраже, као што су транспарентност, нови развојни трендови у конвенцијама за заштиту инвеститора, персонална јурисдикција ИКСИД-а, конституција арбитражних трибунала и одговорност државе. Такмичење и зимска школа су се одржавали на Правном факултету Универзитета Св. Ћирило и Методије у Скопљу, под организацијом и спонзорством Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ). Чланови тима који су представљали Правни факултет Универзитета у Београду су студенти мастер и основних студија Стефан Јовановић, Александар Калуђеровић, Ања Михајловић и Сања Петровић, Тим је припремао доц. др Марко Јовановић. Осим београдског тима учестовали су и тимови из Сарајева, Зенице, Подгорице и Скопља.

Након зимске школе у којој су предавања држали Arne Fuchs из адвокатске канцеларије McDermott Will & Emery и организатор Frankfurt Investment Arbitration Moot Court, Judith Knieper из Секретаријата УНЦИТРАЛ-а, тренер београдског тима Марко Јовановић и представници Правног факултета у Скопљу, приступило се такмичењу. Београдски тим је укрстио снаге са тимом из Скопља и Зенице, једном на страни тужилаца, а други пут на страни тужених. И зимска школа и регионално такмичење били су спроведени на енглеском језику.

Путовање у Скопље београдског тима била је само увертира за међународно такмичење из инвестиционе арбитраже које ће бити оджано прве недеље марта 2020. године у Франкфурту. Горепоменути чланови тима се, заједно са ментором, већ неколико месеци спремају да своје знање из права страних улагања и арбитраже, као и вербалне способности, укрсте са другим тимовима са 45 факултета из целог света.


Свечаност поводом отварања Жан Моне Катедра за европско еколошко право

У петак, 22. новембра 2019. године, у конференцијској сали Правног факултета је одржана свечаност којом је обележен почетка рада Жан Моне Катедре за европско еколошко право. На свечаности су представљени предавачи и теме које ће бити анализиране на Правној клиници за еколошко право, као првом у низу курсева организованих под окриљем Катедре.

На свечаности су говорили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета, Горан Триван, министар заштите животне средине, Андреа Орицио, амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији, Франсин Пикап, стална представница УНДП-а у Србији, Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Оља Јовичић, генерални секретар Стручне службе Заштитника грађана. Модератор скупа је била проф. др Мирјана Дреновак-Ивановић, носилац Жан Моне Катедре за европско еколошко право.

Проф. др Зоран Мирковић је уручио Захвалницу амбасадору Мисије ОЕБС-а у Србији за подршку у организовању и раду Правне клинике за еколошко право коју је до сада похађало пет генерација студената основних, мастер и докторских студија.

Правни факултет Универзитета у Београду је одлуком Европске комисије о Жан Моне активностима у оквиру ЕРАЗМУС+ програма добио Жан Моне Катедру за европско еколошко право (Jean Monnet Chair in European Environmental Law). Програм рада Жан Моне Катедра за европско еколошко право траје од 1. септембра 2019. године до 1. септембра 2022. године. У извођњу наставе и активности које се организују у форми семинара, округлих столова, летњих школа, обука за државне службенике, обука за судије и тужиоце и конференција учествују и асистенткиње нашег факултета Бојана Тодоровић и Марија Влајковић.

Жан Моне Катедра за европско еколошко право ће објединити предмете и курсеве који су  до сада успешно развијани на нашем факултету како би се увођењем нових метода едукације и бољег повезивања програма омогућио даљи развој области еколошког права. Пројектом су планирани програми који ће омогућити едукацију не само студената основних, мастер и докторских студија у одласти еколошког права ЕУ и праксе Европског суда правде, већ и судија, адвоката, државних службеника.

Пројектом је предвиђено да се новине уводе у извођење наставе у оквиру 5 постојећих предмета (Еколошко право, Еколошко право и политика ЕУ, Правна клиника за еколошко право, Приступ правди у еколошким стварима, Заштита животне средине у управном поступку и управном спору), уз увођење 7 нових курсева (Изазови европског законодавства у примени система за трговину емисијама са ефектом стаклене баште, Промене управног поступка у циљу преношења еколошког acquis-а, Право климатских промена, Увод у еколошко право ЕУ, Утицај праксе ЕСП на промену еколошког права, Хармонизација права Србије са еколошким правом ЕУ, Системи обавештавања о еколошком праву ЕУ: извори и базе података). У програму је и нови курс за студенте основних студија Право климатских промена, као изборни предмет на 4. години студија (летњи семестар).


Forvm Romanvm: Проф. др Миодраг Орлић одржао предавање „Преднацрт Грађанског законика Републике Србије: наслеђе и нове идеје“

22. новембра 2019. треће предавање у циклусу клуба Forvm Romanvm о Српском грађанском законику одржао је проф. др Миодраг Орлић, доајен нашег грађанског права, инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске, председник Удружења правника Србије и дугогодишњи члан Комисије за израду Грађанског Законика. Тема његовог предавања била је „Преднацрт Грађанског законика Републике Србије: наслеђе и нове идеје“. Предавање је започео кратким представљањем тројице највећих српских законодаваца у области грађанског права – Јована Хаџића, Валтазара Богишића и Михаила Константиновића, као и страних утицаја који су њих формирали као научнике. Елегантно смењујући приказ ширег плана са конкретним примерима, проф. Орлић нам је приказао главна достигнућа и проблеме различитих фаза и покушаја кодификовања грађанског права у Србији. Нарочит акценат је бацио на значај законодавног рада професора Михаила Константиновића – како закона који су усвојени, тако и познате Скице за законик о облигацијама и уговорима – за доношење нове српске грађанскоправне кодификације. У публици је било свих од бруцоша до професора у пензији, а дискусија је додирнула и правноисторијска и позитивноправна питања, па и оно најважније питање de lege ferenda – какав мора бити законик да би заиста представљао вредност и за будуће генерације?


Друга регионална конференција из облигационог права

Правни факултет Универзитета у Београду био је домаћин Друге регионалне конференције из облигационог права, која окупља истакнуте цивилисте из земаља бивше Југославије. Конференцију су организовали проф. др Марија Караникић Мирић, проф. др Марко Ђурђевић и проф. др Милош Живковић. На конференцији, која је одржана 14. и 15. новембра, учествовало је 18 наставника из Словеније, Хрватске и Србије. Реферати о разним темама из облигационог права привукли су пажњу бројне публике и подстакли живу стручну расправу.

Излагали су: проф. др Миха Јухарт, проф. др Петер Грилц, проф. др Дамјан Можина и асист. др Кармен Лутман (сви са Правног факултета у Љубљани), затим доц. др Матија Дамјан, проф. др Татјана Јосиповић, проф. др Марко Баретић, проф. др Саша Никшић, доц. др Ивана Канцељак (сви са Правног факултета у Загребу), проф. др Марија Драшкић, проф. др Марко Ђурђевић, проф. др Марија Караникић Мирић, проф. др Милош Живковић, проф. др Наташа Петровић Томић, доц. др Ненад Тешић, доц. др Катарина Доловић Бојић, доц. др Снежана Дабић (сви са Правног факултета у Београду) и проф. др Душан Николић (са Правног факултета у Новом Саду).

Правни факултет у Загребу доделио је Правном факултету у Београду своју почасну плакету како би се обележио наставак регионалне академске сарадње на највишем нивоу. Гост Правног факултета у Београду био је, након дугог времена, декан Правног факултета у Загребу, проф. др Игор Глиха, који је декану Правног факултета у Београду, проф. др Зорану Мирковићу, уручио почасну плакету.

Прва регионална конференција из облигационог права одржана је 2018. године на Правном факултету у Љубљани, поводом 40 година од усвајања Закона о облигационим односима. Конференција у Београду је наставак те вредне и успешне регионалне сарадње, која ће се наставити и следеће године на трећој конференцији која треба да се одржи на Правном факултету у Загребу.


Forvm Romanvm: Проф. др Зоран Мирковић одржао предавање "Уводна правила и увођење у живот Српског грађанског законика"

15. новембра 2019. друго предавање у циклусу посвећеном Српском грађанском законику и Јовану Хаџићу одржао је наш декан, проф. др Зоран Мирковић. Назив предавања био је „Уводна правила и увођење у живот Српског грађанског законика“, а професор се фокусирао на први део уводних одредби Законика, који је на први поглед довољно сличан уводним нормама Аустријског грађанског законика да их је већина аутора сматрала преузетим оданде, док заправо показују висок степен разликовања и оригиналности. Анализу самих одредби проф. Мирковић је спојио са приказивањем прилика које су важиле у време доношења Законика, попут масовне неписмености српских судија или режима капитулација који је још увек важио за стране поданике на српском тлу, будући да је Србија још увек била део Османског царства. На тај начин, показао је мотивацију Јована Хаџића за увођење одређених решења која могу деловати необично (нпр. норме срочене тако да сугеришу персонални принцип примене права) или барем одступају од аустријског узора (нпр. увођење обичаја као супсидијарног извора права), али и објаснио како је морао изгледати почетак примене овог акта који је представљао прекретницу у развоју права Кнежевине Србије. Публика је пратила предавање са великим интересовањем, те се на крају развила изузетно богата дискусија.


Футсал репрезентација Правног факултета одбранила титулу

На Петом Светском међууниверзитетском првенству (World InterUniversities Championship) које је одржано у Пули од 12. до 16. новембра ове године, футсалери Правног факултета одбранили су титулу светских универзитетских првака освојену прошле године у Барселони.

На овогодишњем Светском првенству, које је окупило 32 екипе са свих крајева света, Правни факултет је до титуле стигао без пораза, у финалу савладавши ривале из Либије резултатом 5:1.

Наши репрезентативци - двоструки узастопни шампиони Лиге Универзитета у Београду, окосница футсал селекције Београдског универзитета као двоструког узастопног првака Србије, актуелни освајачи Европског купа у Милану - овим тријумфом обезбедили су директан пласман на Медитеранске универзитетске игре у Бејруту и наредно Шесто Светско међууниверзитетско првенство у Риму 2020. године.

Злато су одбранили Марко Бадовинац, Никола Вићић (капитен), Никола Ристановић, Страхиња Петров, Никола Матијевић, Филип Минић, Никола Арсић, Иван Никотовић, Александар Фриц, Јован Ристановић, Марко Лазић и Ђорђе Врљанац. Шеф наше делегације био је Матија Бурић.

Селектор репрезентације, проф. др Владимир Вулетић, истиче да је ово непоновљива генерација универзитетског футсала у Србији, али и упозорава да Београд и Србију у јулу 2020. године чека организација Европских универзитетских игара, те да је у том смислу крајње време да се универзитетском спорту приступи много озбиљније и квалитетније него до сада.


ДОДАТНИ КУРС: Писање правних аката и кривична дела у вези са опојним дрогама у Сједињеним Америчким Државама

Правни факултет Универзитета у Београду је имао прилику да угости гoспођу Марису Мол Бостик (Маrrisa Molé Bostick), адвокатицу и професорку права из Сједињених Америчких Држава. Госпођа Бостик је одржала серију предавања на тему Писање правних аката и кривична дела у вези са опојним дрогама у Сједињеним Америчким Државама“ у периоду од 1. новембра до 14. новембра 2019. године.

Студенти основних и последипломских студија Правног факултета Универзитета у Београду су имали прилику да се током додатног курса на интерактиван начин упознају са битним карактеристикама кривичног поступка у САД-у. Предавања су била посвећена изворима права, теоријским основама и практичним вештинама писања правних аката, као и разумевању и разликовању прецедената. Kористећи студије случаја, студенти су унапредили знања о правној аргументацији, основном и унакрсном испитивању и завршној речи.  Студије случаја подстакле су бројна питања полазника курса.


 Успех студената Правног факултета на међународном такмичењу из стечајног права

Тим студената Правног факултета у Београду се квалификовао у осмину финала престижног међународног такмичења „Ian Fletcher International Insolvency Law Moot“. Од укупно двадесет и осам тимова, на основу квалитета писаних поднесака, тим Правног факултета је проглашен за један од осам најбољих тимова који ће учествовати у завршној фази такмичења од 7. до 9. фебруара 2020. године у Лондону. Такмичење се одржава у организацији INSOL International и International Insolvency Institute.

Чланови факултетског тима Вера Којић, Инес Јанићијевић, Ксенија Џипковић и Давид Спаић су радили на решавању случаја и припреми писаних поднесака више од два месеца, како би што боље представили Правни факултет Универзитета у Београду. Студенти истражују и припремају се под менторством асс. Николе Илића, док цео тим предводе двојица професора, проф. др Вук Радовић и проф. др Бранко Радуловић, чији су савети, искуство и посвећеност пружили студентима огромну подршку.

Учешће студентског тима у завршној фази међународног такмичења је могуће захваљујући помоћи доц. др Милене Ђорђевић, координатора moot court активности на факултету, и помоћи управе факултета. Такође, одлазак факултетског тима у Лондон не би био могућ без подршке International Finance Corporation Serbia (IFC).


Српски студенти остварили историјски успех на Оксфорду  

На управо завршеном престижном дебатном турниру на Универзитету Оксфорд - Oxford Intervarsity 2019 - наши студенти Милош Марјановић и Јанко Ђорђевић остварили су огроман успех и победили у финалу турнира у отвореној категорији (главној категорији). 

Oxford Intervarsity је један од најпрестижнијих и најстаријих дебатних турнира који се одржава већ више од 50 година. Ове године на турниру је учествовало преко 250 студената из целог света. У отвореној категорији претежно се такмиче студенти којима је енглески матерњи језик. 

Први пут у историји овог турнира је тим који није са енглеског говорног подручја освојио финале ове категорије. Наши студенти су се у финалу такмичили против тимова са Универзитета Харвард (САД), ЛСЕ Универзитета (Уједињено Краљевство) и Универзитета Харт Хаус (Канада). Тема завршне дебате у којој је тим Правног факултета Универзитета у Београду однео победу била је "Овај дом жали због уједињења Немачке после пада Берлинског зида".

Поред овог великог успеха тима, наши студенти освојили су и велика лична признања: Милош Марјановић је проглашен за најбољег говорника турнира, док је Јанко Ђорђевић међу говорницима освојио шесто место. 

Милош и Јанко ће представљати Универзитет у Београду и на овогодишњем Светском универзитетском дебатном првенству, које ће се одржати крајем децембра на Тајланду.


Предавањем проф. Симе Аврамовића отворен циклус о Српском грађанском законику и Јовану Хаџићу

8. новембра 2019. у клубу Forvm Romanvm започет је тематски циклус предавања посвећених двоструком јубилеју – 175 година од доношења Грађанског законика за Кнежевину Србију (1844) и 150 година од смрти његовог законописца, Јована Хаџића (1799-1869). Прво предавање у циклусу одржао је наш професор Сима Аврамовић, на тему „Српски грађански законик и његови противници: узроци и мотиви“. Од њега смо чули како је текло доношење Законика и ко је све у различитим периодима критиковао Хаџићев рад на њему – почев од савременика као што су Вук Караџић и Павле Шероглић, преко првог коментатора Законика Димитрија Матића и његовог несуђеног ревизионисте Николе Крстића, па до каснијих познатих српских и југословенских цивилиста, као што су Живојин Перић, Андра Ђорђевић и Драгољуб Аранђеловић. Објашњавајући у којим је областима и из којих разлога свако од њих критиковао Законик и Хаџића, проф. Аврамовић показао је да је Хаџићу углавном замерано оно за шта он објективно не може сносити никакву одговорност, те да су неки негативни ставови некритички преузимани од каснијих аутора упркос свом слабом чињеничном утемељењу. За сам крај проф. Аврамовић је сачувао посластицу – цитате из Хаџићеве књиге Дух народа србског, којима је пољуљао уврежену представу о њему као о недвосмисленом присталици природноправне школе.


 Додатни курс: Aмеричко уставно право и федерална судска пракса у парничним поступцима

У сарадњи са Центром за међународне правне студије из Салцбурга, Правни факултет Универзитета у Београду је имао прилику да угости господина Патрика МекНалтија (Patrick McNulty), члана Адвокатске коморе Ајове (САД). Господин МекНалти је одржао серију предавања о америчком уставном праву и судском поступку у периоду од 21. октобра до 31. октобра 2019. године.

Током двонедељног курса, студенти основних и последипломских студија Правног факултета Универзитета у Београду имали су прилику да из перспективе искусног адвоката нешто више науче о Уставу САД и његовим амандманима. Гостујући предавач је представио садржајан и интересантан програм који је обухватио главне одлике парничног поступка у Сједињеним Америчким Државама, као и питање улоге судије, адвоката и пороте у овом поступку. Полазници курса су се упознали са “еволуцијом” америчког устава путем уставних амандмана.


 У клубу Forvm Romanvm промовисана књига "Изненађење" Радослава Дује Недића

1. новембра 2019. године одржана је промоција књиге „Изненађење“ аутора Радослава Дује Недића, који нам је још једном показао како се може испољити креативност повезивањем правничког позива и књижевности. Осим што иза себе има успешну адвокатску и дипломатску каријеру, аутор је и плодотворан писац који је овом приликом одржао чак трећу промоцију на Правном факултету Универзитета у Београду – прва је била 2001. поводом књиге „Мој роман“, а друга 2018. поводом књиге „Адвокатске приче. Промоцију је поздравним говором отворио професор др Сима Аврамовић, који је изразио велико задовољство што Forvm Romanvm поново има прилику да угости аутора, а потом су се и остали говорници обратили присутнима. На велику жалост, књижевница Милица Јефтимијевић Лилић и песник Адам Пуслојић су услед болести били принуђени да изостану, тако да су утиске о књизи, као и о осталим делима аутора, изразиле Дујине колеге – правници: адвокат Владимир Петровић, амбасадор, дипломата, колумниста и писац кратких прича Ђорђе Мисајловски и адвокат Небојша Перовић. Одломке из књиге је, у паузама између говорника, читао Давид Вучинић, наш некадашњи студент (и сада студент мастер студија), победник на такмичењу у беседништву на Правном факултету Универзитета у Београду и други најбољи говорник на међународном такмичењу из области арбитраже и међународног привредног права, Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot.


 Професор Бујуклић одржао јубиларно 40-годишње предавање о Хиландару у клубу Forvm Romanvm

25. октобра 2019. проф. др Жика Бујуклић, легенда нашег Римског права, одржао је своје редовно – али ове године посебно – предавање о Хиландару. Овим предавањем обележено је 40 година интересовања професора Бујуклића за овај најзначајнији српски манастир, посећивања Свете горе скоро сваке године и држања предавања на ту тему студентима, старим форумашима и осталој заинтересованој публици. И ово јубиларно предавање је, као и ранија, представљало комбинацију путописа са путовања професора Бујуклића на Свету гору почев од првог пута 1980. године, пропраћеног бројним фотографијама, са причом о историји Хиландара и његовом значају за српску историју. Као и на предавањима из Римског права, професор Бујуклић успео је да напуни амфитеатар V – „Радомир Лукић“, а публика је с великим интересовањем слушала предавање око три сата.


 Споразум о сарадњи Правног факултета и Адвокатске коморе Београда

Са великим задовољством истичемо да је 25. октобра 2019. године закључен Споразум о сарадњи Правног факултета и Адвокатске коморе Београда. Овај Споразум закључен је пред великим бројем адвоката, високим носиоцима судске, законодавне и извршне власти, а на „Другом адвокатском саветовању“ које се одржавало на Златибору од 25. до 27. октобра 2019. године.

У име Правног факултета наведени Споразум потписао је декан, проф. др Зоран Мирковић, а у име Адвокатске коморе Београда председник ове коморе, адвокат Југослав Тинтор. У делегацији Правног факултета био је још проф. др Бојан Милисављевић, продекан за наставу, а присуствовали су и судије Уставног суда Србије и професори Правног факултета проф. др Милан Шкулић и Владан Петров, као и доценти Урош Новаковић, Милош Здравковић и Сања Глигић.

Потписивање Споразума је поздрављено од свих присутних и истакнуто је да ће се на овај начин битно унапредити вршење адвокатске професије. Споразум подразумева организовање студентске праксе у изабраним адвокатским канцеларијама, како би се студенти Правног факултета већ током студија, упознали са основним елементима вршења адвокатске професије. На овај начин обезбедиће се и будућа објективна селекција најбољег кадра за обављање приправничког стажа у адвокатским канцеларијама од стране свршених студената.

Поред наведеног, предмет Споразума је заједничко организовање стручних радионица, семинара и округлих столова. Споразум предвиђа и заједничко организовање припреме за правосудни испит која је раније била организована на Правном факултету, али сада уз учешће бројних водећих стручњака из праксе као и наших професора.

На крају, Споразумом је предвиђена и активност на увођењу изборног предмета на Правном факултету под називом „Право адвокатске професије“, где ће студенти који желе моћи да изучавају основне правне прописе којима је уређена адвокатска професија, као и да се едукују у смислу адвокатске етике, како би касније могли да професионално врше адвокатску функцију. Истакнуто је да је адвокатска професија у свим развијеним друштвима на самом врху у смислу угледа и значаја, те да се владавина права унапређује кроз квалитетнију адвокатску професију.

Студенти Правног факултета на овај начин добиће неопходну практичну димензију током студија и спремно ће моћи да се укључе у професионалне изазове када успешно окончају своје студије. На основу наведеног Споразума о сарадњи у блиској будућности биће донете конкретне одлуке и предузети даљи кораци у његовој имплементацији.


Нов квалитет у образовању ради родне равноправности - Стратешко партнерство за развој мастер студијског програма ПРАВО И РОД (LAWGEM)

Правни факултет Универзитета у Београду је, као координатор, добио Erasmus Plus KA203 пројекат – Стратешко партнерство у високом образовању, за пројекат: Нови квалитет образовања кроз образовање за родну равноправност  Стратешко партнерство за изградњу мастер студијског програма ПРАВО И РОД. Пројекат ће трајати три године.

Проф. Др Драгица Вујадиновић са Правног факултета, Универзитета у Београду је координаторка LAWGEM пројекта.

Чланови Конзорцијума су: Libera Universita Maria SS. Assunta di Roma, Department of Law – Lumsa University Palermo (Италија), Orebro University, School of Law, Psychology and Social Work (Шведска), Universitat des Saarlandes, Faculty of Law Europa-Institut (Немачка), Universidad de Cadiz (Шпанија).

Конзорцијум европских универзитета се окупио са циљем да питања родне равноправности буду интегрисана у студије права посредством заједничког мастер студијског програма ПРАВО И РОД. Овај пионирски академски подухват има за циљ да допринесе родно осетљивом  реконструсању свих релевантних области правничког знања. Читав процес и крајњи резултат би требало да допринесу унапређењу квалитета високог образовања и студија права на универзитетима из конзорцијума, а и шире.

Главни циљ LAWGEM пројекта је да се креира нови мастер програм ПРАВО И РОД, који ће на родно сензитиван начин преиспитати и артикулисати правничко образовање, и који ће обухватити кроз обавезне и опционе предмете све области правничког образовања и правне праксе, као и све ван-правне релеватне области – као што су економска анализа права, криминологија, социо-психолошке области истраживања и знања. Курикулуми мастер програма ПРАВО И РОД ће бити акредитовани на четири од пет чланица конзорцијума. Други интелектуални резултат LAWGEM пројекта ће бити Уџбеник, у коме ће бити садржани текстови за све поменуте обавезне и опционе предмете. У креирању силабуса и писању проблемских текстова за све предмете овог мастер студијског програма учествоваће наставници из свих чланица конзорцијума. Трећи интелектуални резултат ће бити формирање правне клинике за родну равноправност, која ће такође бити заједнички резултат чланица конзорцијума, и која ће бити саставни део курикулума. Ова правна клиника ће преко онлине платформе, такође, служити анализу релевантних правних случајева из дате области. Четврти интелектуални резултат ће бити онлине платформа за тзв. "доживотно учење" (life-long-learning - LLL), која ће бити окренута и ка широј јавности и представљаће ресурс подстицања проширења свести о родној равноправности и побољшања знања и праксе у области борбе против свих форми родно засноване дискриминације, родно заснованог насиља и сексуалног узнемиравања. Пети интелектуални резултат ће бити упитник, који ће заједнички формулисати компетентни учесници пројекта из свих чланица конзорцијума, акоји ће обухватати разне проблеме везане за институционални, образовни и културолошки оквир академске заједнице. Упитник ће служити за емпиријско истраживање ставова наставног особља о питањима родне равноправности у читавом конзорцијуму, а у оквирима пројекта ће бити објављени резултати упоредне анализе добијених резултата за све чланице конзорцијума. Такође, упитник ће као инструмент за поменуту врсту емпиријског истраживања бити онлине доступан и за ширу академску јавност.

Потреба за родно осетљивим приступом у високом образовању уопште и у правничком образовању, произилази из стратешких опредељења и нормативних стандарда модерног међународног и националног права. Образовати студенте права (будуће адвокате, судије, тужиоце, државне службенике, чланове скупштине и органе владе) на родно осетљив начин представља инвестицију у боље законодавство и имплементацију владавине права. Овај приступ доприноси испуњењу суштине савремног права, а то је једнако поштовање и заштита права за сваког појединца, при чему идеја и пракса универзалних људских права подразумева и уважавање разлика, укључујући и заштиту женских права.

Циљ креираног, акредитованог и имплементираног мастер програма ПРАВО И РОД јесте да понуди родно сензибилисана адекватна знања и вештине за рад унутар правних и не-правних послова у свим областима права, политике, економије, медија, културе. Наравно, мастер програм ће директно служити и академским сврхама - за формирање компетентних кадрова за будући рад у универзитетском образовању у областима права и друштвено-хуманистичким наукама.

Интернет страница пројекта LAWGEM доступна је на адреси: http://lawgem.ius.bg.ac.rs


Одржан скуп Belgrade meets Lisbon meets Krakow – 2019 Legal Theory Summit

Од 17. до 20. октобра су гости на нашем факултету били наставници и сарадници на правнофилозофским предметима са Универзитета у Лисабону и Јагелонског универзитета из Кракова. У оквиру Семинарске групе из Увода у право, проф. др Војћех Залуски (Wojciech Zaluski) и проф. др Давид Дуарте (David Duarte) су дебатовали на тему: What Is Equity and Why It (Doesn’t) Matter(s)? Након што су укрстили супротстављене аргументе на ову тему, професори су одговарали на бројна питања полазника Семинарске групе.

 

У суботу 19. октобра је на нашем факултету одржан једнодневни скуп Belgrade meets Lisbon meets Krakow – 2019 Legal Theory Summit, на којем су вођене динамичне и интересантне расправе о најактуелнијим питањима из области правне теорије и филозофије. На почетку су В. Залуски и К. Елиаш (Katarzyna Eliasz) изложили рад ‘Libertas: On the Unity of the Concept of Freedom’, а у истој сесији је свој рад изложио и наш колега М. Здравковић - ‘Legitimacy of the State Authority – The Case of Independent State of Croatia (NDH)’. У следећој сесији су говорили наши наставници Ј. Хасанбеговић - ’On Facts and Norms and the (Im)Possibility of Their Differentiation’ и М. Јовановић - ‘The Prototype Theory of Concepts and Concept of Law’. Поподневни део конференције је био посвећен темама из области тумачења и примене права. Најпре је Д. Дуарте говорио на тему ‘Constitutional Discretion and Epistemic Insufficiency: On the Road to a Positivistic Weight Formula’, а на ту тему се надовезао његов колега из Лисабона П. Мониз-Лопес (Pedro Moniz Lopes), са радом ‘Naturalizing Interpretation: A First Approach On “Hardware” and “Software” Determinants of Legal Interpretation’. У последњој сесији је А. Ешер (Ana Escher) изложила рад ‘Reading the Legislator´s Mind? Ruth Millikan’s Externalist Semantics and Its Potential Role for Legal Interpretation’, а конференцију је затворио Б. Спаић излагањем ’Interpretative Formalism: Doctrine, Theory or Ideology’.


Предавање "Женидба краља Александра Карађорђевића" одржано у клубу Forvm Romanvm

Прво предавање у оквиру клуба Forvm Romanvm у 2019/20 школској години одржао је научни саветник проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. Тема предавања била је „Женидба краља Александра Карађорђевића“, и форумска публика могла је да чује све од првих покушаја договарања брака између југословенског престолонаследника и румунске принцезе, преко занимљивог свечаног програма венчања у Београду (у чијој организацији је са више оригиналних идеја учествовао и Бранислав Нушић), па до вредних и неретко оригиналних поклона које су младенци добили. На крају, имали смо прилику да видимо и ексклузивну премијеру филма који приказује долазак будуће краљице Марије у Београд и свечаности око венчања, који је проф. Павловић донео из Националног архива у Румунији.


Одржано предавање судије Окружног суда у Масачусетсу Џенифер Боул на тему „Анатомија федералног кривичног случаја“

На Правном факултету Универзитета у Београду у четвртак, 10. октобра 2019. године одржала је предавање госпођа Џенифер Боул (Jennifer Boal), судија Окружног суда у Масачусетсу. Предавање на тему „Анатомија федералног кривичног случаја“ (The Anatomy of a Federal Criminal Case"), из области Кривичног процесног права, организовано је у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни развој (USAID). Предавању су присуствовали шеф пројекта „Иницијатива за одговорну власт“, госпођа Жаклин Вилијамс Бриџерс (Jacquelyn Williams Bridgers), тим лидер пројекта посвећеног случајевима корупције, господин Борко Николић, доц. др Вања Бајовић и велики број студената Правног факултета. Гошћу је поздравила продекан за међународну сарадњу Правног факултета, доц. др Јелена Лепетић. Након предавања, уследила је дискусија, у којој је учестовала и доц. др Вања Бајовић. Судија Боул је одговорила на велики број питања студената.





 Одржана Жан Моне радионица за привреднике

Пројектни тим Жан Моне модула одржао је 9. октобра 2019. године радионицу за привреднике на тему „Учешће држава југоисточне европе у Процесу стабилизације и придруживања: последице по пословну заједницу“. Радионица, којој је присуствовало 50 привредника, одржана је у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој (NALED). Радионицу су отворили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, г. Слободан Kрстовић, пројектни координатор NALED-а, и проф. др Душан В. Поповић, управник Жан Моне модула. Полазници семинара имали су прилику да се упознају са институционалним оквиром Споразума о стабилизацији и придруживању, могућностима за слободни промет робе и капитала, условима плаћања између ЕУ и држава југоисточне Европе, те праву настањивања и заштити конкуренције. Предавачи су били: проф. др Душан В. Поповић, проф. др Татјана Јевремовић Петровић, проф. др Мирјана Радовић и доц. др Марко Јовановић.











Посета младих правника из Mемингена

Група од 21 приправника Окружног суда у Мемингену посетила је 8. октобра 2019. године Правни факултет у оквиру четвородневне посете Београду. Младе колеге из Немачке испред Правног факултета Универзитета у Београду примили су продекан за међународну сарадњу доц. др Јелена Лепетић, др Ивана Родић и адвокати Нина Ницовић и Новеља Баковић, који су завршили програм Мастер европских интеграција на нашем факултету. Након обиласка Музеја факултета, библиотеке и амфитеатра V, гости из Немачке упознати су са развојем правничког образовања у Србији, традицијом и студијским програмима Правног  факултета у Београду. Колеге из Немачке су размениле искуства везана за обављање праксе након завршених студија права, као и за учлањење у адвокатску комору и услове за избор у звање судија.



Посета групе привредника и представника правосуђа из Швајцарске и Француске


У петак 4. октобра 2019. године група привредника и представника правосуђа из Швајцарске и Француске посетила је Правни факултет Универзитета у Београду. Групу коју је чинило 65 адвоката, судија и пословних људи примили су продекан за науку и стручни рад проф. др Марко Ђурђевић, продекан за међународну сарадњу доц. др Јелена Лепетић и др Ивана Родић, која је задужена за међународну сарадњу. Након поздравних речи представника факултета, присутнима се обратио Јован Жан Ивановић, праунук уваженог професора и декана београдског Правног факултета Живојина М. Перића. Гости су посетили амфитеатар III у коме су тематски представљени школовање, универзитететска каријера и друштвени ангажман професора Живојина М. Перића, као и Музеј Правног факултета, чији је значајан део поставке посвећен академским везама Србије и Француске.

Више фотографија можете видети овде


Свечаност поводом почетка школске 2019/2020. године

У понедељак, 1. октобра 2019. Правни факултет организовао је свечаност поводом почетка школске године за 211. генерацију бруцоша. Поред наших студената и наставника, свечаности су присуствовали и представници Универзитета у Београду и других научних институција, правосудних и управних органа, удружења и шире струке. По одавно установљеној традицији, значај овог дана улепшао је академски хор "Обилић" АКУД "Бранко Крсмановић" и солиста на хармоници Милош Филић,  под руководством диригенткиње Ане Ћосовић.

Присутнима су се обратили председник Врховног касационог суда, Драгомир Милојевић, декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић, председник студентског парламента, Урош Мијатовић, и Павле Пашајлић, председник удружења Алумни Правног факултета. Програм је водио проф. др Војислав Станимировић.

Декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић започео је своје обраћање студентима прве године подсећањем на историјат Правног факултета - који је, као и Универзитет у Београду, ове године обележио 211 година своје историје, рачунајући од дана оснивања Велике школе у Београду 13. септембра 1808. године. После кратког излагања о историјату установе која је постала данашњи Универзитет у Београду, декан је предочио бруцошима шта их све очекује током студија на Правном факултету: које врсте дисциплина ће изучавати током студија права, какав је наставни кадар који ће им предавати (и колики је значај посећивања живе наставе), али и у каквим ће ваннаставним активностима (клуб Forvm Romanvm, такмичење у беседништву, симулације суђења и сл.) имати прилике да учествују. Истакао је да студирање подразумева похађање предавања и полагање испита, али и више од тога - да студент треба да посећује културна, спортска и друга дешавања, да се дружи, да чита не само стручну литературу (за коју им је на Факултету на располагању једна од најбогатијих правних библиотека у овом делу Европе), већ и књижевна дела, којима ће обогатити своја знања и поглед на живот.

"Где год вас живот одведе и чиме год се будете бавили, имајте на уму и придржавајте се правних правила која је поставио још римски правник Улпијан. Она гласе: Поштено живети, никога не вређати и свакоме дати оно што му припада. Овоме бих додао: Поштено живите и не учините ништа данас чега бисте се стидели сутра. Поштујте утврђена правила и постигнуте договоре и не дозволите да их било ко мења, али ни сами то немојте чинити," поручио је декан будућим правницима.

Деканов говор можете прочитати овде.

 

 

 

 

 

 

Господин Павле Пашајлић, у име удружења Алумни Правног факултета и у своје име, дао је бруцошима савете и подршку у вези са студијама, али и за време када заврше факултет, емотивним говором.

Говор господина Пашајлића можете прочитати овде.

Галерија слика са свечане доделе диплома, израђене фотографије можете преузети испред скирптарнице факултета.

Видео снимак свечаности


Обележени Дан и Слава Правног факултета

Правни факултет Универзитета у Београду обележио је 27. септембра 2019. године Дан и славу Факултета - Крстовдан. Сечењу славског колача и свечаној академији у амфитеатру "Радомир Лукић" присуствовали су, поред професора и студената Правног факултета, бројни високи представници струке из правосуђа, научних установа, државне управе и привреде.

Свечана академија отпочела је наступом браће Теофиловић. Током академије, студентима су се обратили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета и Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда.

Декан, проф. др Зоран Мирковић, честитао је новим дипломираним правницима и пожелео им успех на путу који је започет на Правном факултету, који ће им на разне начине обележити живот, уз поруку да се придржавају професионалних и моралних норми које се Факултет трудио да им, поред знања, пренесе.

После свечаног дела, приступљено је додели награда и диплома свршеним студентима основних и мастер студија.

 И ове године је Удружење за арбитражно право, по пети пут, сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, доделило награду „Гашо Кнежевић“, за најбољи рад из алтернативног решавања трговинских спорова. Прво место и новчану награду освојио је  студент основних студија Стефан Јовановић са радом на тему „Потенцијални проблеми арбитражних одлука у M&A трансакцијама“. Друго место, и награду породице Кнежевић, освојио је студент основних студија Давид Вучинић са радом на тему „Confidentiality in International Commercial ArbitrationCorner or a Mourner Stone?“, док је награда за треће место припала студенту мастер студија Луки Кокићу са радом на тему „Проширење дејства арбитражног споразума на непотписнике – доктрина Групе привредних друштава.“ Награде је у име Факултета уручио декан, проф. др Зоран Мирковић,  у име Удружења - доц. др Милена Ђорђевић, члан управног одбора Удружења, а у име породице Кнежевић, г-ђа Ива Рушкуц, ћерка проф. Кнежевића.

Више фотографија можете видети овде

Видео снимак свечаности и Дан и слава Правног факултета


Одржан округли сто поводом доношења Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима

Последњег дана септембра 2019. године, на Правном факултету у Београду одржан је округли сто поводом доношења Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима. Након уводних излагања проф. др Бориса Беговића, проф. др Марије Караникић Мирић, проф. др Милоша Живковића, проф. др Мирјане Радовић и асистента Николе Илића уследила је трочасовна анализа круцијалних одредаба Закона о конверзији. Учесници су се сложили да иако се конверзија помиње већ у самом називу Закона, законодавац није спровео конверзију у смислу Закона о облигационим односима, већ је имао у виду конверзију једне валуте обавезе (CHF) у другу (ЕURО), уз промену износа главнице. Закључено је да Закон доноси могућност измене уговора претходно закљученог између банке као даваоца кредита, с једне стране, и корисника кредита, с друге стране, а у погледу висине обавезе и камате. Специфичност такве измене дужничко-поверилачког односа огледа се у томе што је садржина измена диктирана Законом о конверзији, те што је банка као једна уговорна страна дужна да кориснику кредита индексираном у CHF понуди измену. То су само нека од питања која су била предмет расправе, а указано је и на економске последице спровођења Закона, како на пословање финансијског сектора, али и на кориснике његових услуга. У раду округлог стола су учествовале  и доценткиње др Катарина Доловић Бојић и др Снежана Дабић, као и асистенти Ана Одоровић и Новак Вујичић.


Жан Моне Катедра за европско еколошко право

Правни факултет Универзитета у Београду је одлуком Европске комисије о Жан Моне активностима у оквиру ЕРАЗМУС+ програма добио Жан Моне Катедру за европско еколошко право (Jean Monnet Chair in European Environmental Law). 

Програм рада Жан Моне Катедра за европско еколошко право траје од 1. септембра 2019. године до 1. септембра 2022. године. Катедром председава проф. др Мирјана Дреновак-Ивановић. У извођњу наставе и активности које се организују у форми семинара, округлих столова, летњих школа, обука за државне службенике, обука за судије и тужиоце и конференција учествују асистенткиње нашег факултета Бојана Тодоровић и Марија Влајковић.

Жан Моне Катедра за европско еколошко право ће објединити предмете и курсеве који су  до сада успешно развијани на нашем факултету како би се увођењем нових метода едукације и бољег повезивања програма омогућио даљи развој области еколошког права. Пројектом су планирани програми који ће омогућити едукацију не само студената основних, мастер и докторских студија у одласти еколошког права ЕУ и праксе Европског суда правде, већ и судија, адвоката, државних службеника. 

Пројектом је предвиђено да се новине уводе у извођење наставе у оквиру 5 постојећих предмета (Еколошко право, Еколошко право и политика ЕУ, Правна клиника за еколошко право, Приступ правди у еколошким стварима, Заштита животне средине у управном поступку и управном спору), уз увођење 7 нових курсева (Изазови европског законодавства у примени система за трговину емисијама са ефектом стаклене баште, Промене управног поступка у циљу преношења еколошког acquis-а, Право климатских промена, Увод у еколошко право ЕУ, Утицај праксе ЕСП на промену еколошког права, Хармонизација права Србије са еколошким правом ЕУ, Системи обавештавања о еколошком праву ЕУ: извори и базе података). Пројектом је предвиђен нови курс основних студија Право климатских промена, као изборни предмет на 4. години студија (летњи семестар). 

Ове године је у конкуренцији од преко 2000 одобрено 196 пројеката, међу којима је 12 програма у области правних наука по моделу Жан Моне Катедре. Оцена стручног тела Европске комисије о релевантности, компетентности наставника и сарадника и високом квалитету предложених силабуса за предмете које обухвата Жан Моне Катедра за европско еколошко право указују на значајну улогу коју ће Катедра имати у даљем развоју еколошког права у Србији. 

проф. др Мирјана Дреновак-Ивановић,  Jean Monnet Chair in European Environmental Law



даље 2018/2019 >>

даље 2017/2018 >>

даље 2016/2017 >>  

даље 2015/2016 >>

даље 2014/2015 >>

даље 2013/2014 >>

даље 2012/2013 >>

даље 2011/2012 >>

даље 2010/2011 >>

даље 2009/2010 >>

даље 2008/2009 >>

даље 2007/2008 >>

даље 2006/2007 >>

даље 2005/2006 >>

даље 2004/2005 >>

Сва права задржана. Правни факултет Универзитета у Београду 2012.