Светозар Стив Пејовић (1931-2021)

Светозар Стив Пејовић

Светозар Стив Пејовић (1931-2021), професор емеритус Texas A&M University је преминуо 12. фебруара 2021. године у Даласу, Тексас, САД.
Универзитет у Београду на коме је проф. Пејовић стекао своја прва знања, му је одао признање за научне доприносе и за исказано пријатељство према нашој земљи додељивањем почасног доктората 21. марта 2005. године. Такође, Правни факултет је у част проф. Пејовића организовао 9 – 10. септембра 2012. године међународну конфернцију Law, Rules and Economic Performannce.  
 
Професор Пејовић је током више од шездесет година научног и академског живота, оставио изузетан допринос у великом броју области, а пре свега економској анализи својине и новој институционалној економији. Део образложеног предлога за додељивање почасног доктората показује велику академску и научну каријеру проф. Пејовића:
„Проф. др Светозар Пејовић је данас један од најзначајнијих представника институционалне економије, посебне гране економске теорије која има дугу традицију, али која је почетком седамдесетих година прошлог века добила посебан импулс, у великој мери и захваљујући радовима самог др Пејовића. Рођен у Београду 1931. године, Светозар Пејовић је студирао и дипломирао 1955. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Земљу је напустио 1958. године и каријеру наставио у Сједињеним Америчким Државама. Докторат економских наука стекао је 1963. године на Georgetown University и од тада је предавао на више америчких универзитета.

Главне области Пејовићевог научног интересовања су институције и њихови економски ефекти и у том оквиру циљеви, организација и понашање предузећа, са посебним освртом на институционалне промене у транзицији. Чињенице да је завршио правни факултет, а докторирао на економској теми природно су предодредиле његов методолошки став и интересовање за институционалну економију и економску анализу права. Наиме, Светозар Пејовић посвећује посебну пажњу значају права, а пре свега права својине на економско понашање и даје аналитички допринос развоју институционалне економије и економске анализе права као дисциплине која је данас саставни део наставних планова, како правних, тако и економских факултета. Озбиљне анализе у области компаративних економских система, као и теорије предузећа, организације и понашања предузећа, као и тржишта институција, неизоставно се морају позивати на бројне књиге и чланке који су оправдали укључивање Светозара Пејовића у плејаду најпознатијих светских економиста. Свакако најпознатији резултат који је произашао из Пејовићеве анализе и примене методе школе својинских права јесте тзв. Furubotn-Pejovich ефекат. Тај ефекат је последица својинске структуре самоуправног предузећа, али се овај ефекат може генерализовати на све случајеве индустријске демократије која је наметнута законом, а не вољом власника предузећа. Овим ефектом се демонстрира да колективна својина мења подстицаје за инвестирање и алокативну ефикасност предузећа. Светска економска струка је одала признање др Пејовићу укључивањем његовог имена у листу од хиљаду најважнијих светских економиста, од настанка економије као самосталне науке, па до данашњих дана. Списак је објављен у књизи “Who is Who in Economics“, уредник М. Блауг (M. Blaug), издавач Edward Elgar, Велика Британија и САД, 1998. Та књига је биографски речник најважнијих економиста у периоду од 1700. до 1996. године. Имена научника који се појављују у овој књизи изабрана су на основу критеријума цитираности у две стотине водећих економских научних часописа. Поред ове студије, име Svetozara Pejovich-a се врло често налази и у економским енциклопедијама и лексиконима. То је име које се неизоставно цитира у књигама и чланцима који користе метод школе својинских права, односно нове институционалне економије.“

О дивним људским особинама професора Светозара Пејовића говори део образложења за додељивање почасног доктората који је проф. др Александра Јовановић нагласила на промоцији: „Приложена биографија и библиографија доста говоре о Светозару Пејовићу као научнику и стручњаку. Оне, међутим, не говоре довољно о Пејовићу као професору и педагогу, нити о њему као пријатељу ове земље и пријатељу многих од нас. Реч је толерантном човеку који упркос бескомпромисном заступању индивидуалистичких вредности и начела, као и бритком језику којим их саопштава, уме да ствара и негује пријатељства, па и онда када не стоји на истим научним и стручним позицијама са другима.

Као велики пријатељ наше земље, професор Пејовић непрекидно и страсно прати све што се догађа код нас – литературу, економију, политику, науку.

Светозар Пејовић је један од људи захваљујући којима, ни у периоду десетогодишње одсечености наше земље од света, нисмо у научном смислу били потпуно изоловани од тог истог света. Он се постарао да за време ембарга Уједињених нација добијамо релевантне часописе у области економије и права. Такође, његова заслуга је што су у истом периоду многи стручњаци са овог простора добијали позиве за међународне конференције, као и што су нашим студентима била отворена врата за студирање, а наставницима за истраживачке стипендије у иностранству. Као највећи допринос професора Пејовића у погледу деловања на нашим просторима, истичемо његов утицај на наставнике у Београду и Подгорици да проучавају и предају неоинституционалну економију и да у њеном оквиру развијају нову, мултидисциплинарну наставну дисциплину коју можемо, додуше непрецизно, превести као Економска анализа институција или уже схваћено као Економска анализа права (Law and Economics). Светозар Пејовић је у више наврата предавао на Правном факултету у Београду, Економском факултету у Београду, Факултету политичких наука.“

Драги Стив, недостајаћеш нам. Недостајаће нам твоја колегијалност и спремност да помогнеш, твоја дружељубивост и отвореност, разговори са тобом, твоје шале и веселост и твоји мејлови са бритким либертаријанским анализама које смо само до пре неколико дана примали. Поносна сам што сам те познавала и захвална што си био прави пријатељ.

Почивај у миру, драги пријатељу. Слава Ти!

Александра Јовановић

АНАЛИ

Vol. 69, бр. 3 (2021)

CRIMEN

Vol. XII Број 1 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 68-69 Август 2020/Април 2021

Архиве