Forvm Romanum: представљена књига Криса Викама: „Наслеђе Римаˮ

У петак, 8. априла 2022. године, публика Форума имала је прилике да се упозна са једним значајним делом из области културне, друштвене и политичке историје – књигом оксфордског професора емеритуса Криса Викама „Наслеђе Рима – Европа и Медитеран 400-1000ˮ. Она се по први пут, у издању издавачке куће Clio, појавила на српском језику, и то у преводу Марине Адамовић Куленовић, који је награђен признањем „Милош Ђурићˮ.

Након кратког увода проф. Симе Аврамовића, „форумског цезараˮ, који се путем видео везе јавио из Рима, о књизи су говорили проф. др Смиља Марјановић Душанић, асс. Александар Савић, доц. др Жарко Вујошевић, сви са Филозофског факултета, те доц. др Нина Кршљанин са Правног факултета Универзитета у Београду.

Проф. Смиља Марјановић Душанић је отворила своје излагање са подсећањем на начелна Викамова опредељења у погледу изучавања историјске науке, као што је деидеологизовање марксистичке историографије и коришћење њених преосталих методолошких оквира, постмодерни приступ у другим историјским наукама – поменувши „нову археологијуˮ и слично. Подвукла је ауторов покушај да одступи од две уврежене операционализације раног средњег века: као врела националног идентитета западноевропских народа и као нарушавања контекста „вечног напредовањаˮ култура.

Асс. Александар Савић представио је структуру и метод Викамовог дела, истичући да ово није класична политичка историја, у смислу историје догађаја, већ далеко амбициознији подухват, који покушава до кроз концентричне кругове обухвати западни и источни Медитеран, север Европе и Африке, као и Блиски исток. Оваква синтеза друштвене историје Старог света нужно оставља низ празнина, али је дефинитивно на већу „ползуˮ читаоцима, било да имају нужна предзнања из ове области или не.

Доц. Жарко Вујошевић, на трагу својих колега, нотира Викамове искораке у погледу теорије о нејединственом пореклу Склавена/Словена, као групе разнородних племена која се заједнички посматрају од стране античких и раносредњовековних хроничара. Ипак, акценат у свом излагању ставља на сам град Рим, те истиче да Викам обрађени период од шест векова не посматра као време опадања и пропасти „сјајних тековина римске цивилизацијеˮ, што он свакако јесте био, већ као време развоја нових политичких и културних образаца на Западу. У том циљу, објашњава, цитирајући кратке изводе из саме књиге, и дајући примере из хроника и сигилографије, огроман симболички значај Рима као „главе светаˮ – иако та глава тада нема више од 25.000 становника.

Најпосле, доц. Нина Кршљанин подвукла  је вредност овог дела за правне историчаре, истичући значај институција римског права, као најважнијег наслеђа Рима, за функционисање држава које су настале на некадашњој римској територији (од Ромејског царства и Франачке до арапских халифата), као и право као позадину свакодневног живота, од трговине до пореског система. Такође, осврнула се на ситне мањкавости Викамовог разумевања неких делова широког ареала и времена које обрађује, попут словенских држава, где је нарочито маркантно потпуно изостављање српских земаља.

Након излагања, дискутовало се о разлозима демографског опадања Рима, као и о његовој релативно периферној позицији у односу на значајније европске градове овог периода, попут Константинопоља и Кордобе.

Више слика можете видети овде

АНАЛИ

Vol. 69, бр. 3 (2021)

CRIMEN

Vol. XII Број 1 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 68-69 Август 2020/Април 2021

Архиве