Општи семинар: разговори на тему књиге Данила Вуковића „Правна држава и поредак у сенци: право, институције и друштвени отпор у Србији”

У оквиру Општег семинара на Правном факултету Универзитета у Београду је одржан састанак поводом књиге проф. др Данила Вуковића „Правна држава и поредак у сенци: право, институције и друштвени отпор у Србији”, која се бави питањем остварења правне државе унутар Републике Србије. Говорници су били др Катарина Голубовић (комитет правника за људска права YUKOM), доц. др Милош Јовановић (Демократска странка Србије) и др Вујо Илић (Институт за филозофију и друштвену теорију).

Катарина Голубовић се осврнула на улогу правосуђа и генерално независног судства у конституисању владавине права у Србији, сматрајући да је улога судства једна од најзначајнијих у том погледу. Она је истакла да судови у Србији не тумаче и не примењују право на једнак начин, односно нису непристрасни, поготово када је реч о процесним аспектима и споровима између функционера и грађана. То доводи до опадања поверења у интегритет правосуђа, што је велики проблем. Милош Јовановић је потом указао на нијансираност и објективност саме књиге Данила Вуковића, наглашавајући да се слаже са тврдњом о неоправданој општој тенденцији да се стање у држави види као лошије него што јесте. То се огледа у релативно високом степену правне сигурности у Србији, који се често занемарује. Осим тога, сложио се и са ставом да се питање владавине права не може решити само институционално. Постоје државе са правосуђем које је процесно-правно много зависније од нашег, иако упркос томе остварују владавину права. Док постоји партијска држава, не може постојати и правна, а Јовановић сматра да се то може искоренити променом изборног система. Затим је Вујо Илић указао на интересантно питање плурализма нормативних поредака у Србији, као и на значај закључака из књиге – да друштвене структуре највише утичу на (не)поштовање владавине права. Најчешће богати и образованији слој друштва подржава наведену идеју, док сиромашнији и необразованији мање. На крају се сам аутор књиге обратио публици, наглашавајући да су два најзанимљивија увида управо тај паралелизам поредака, који подразумева постојање неформалног система клијентелизма и корупције који веома структурисано функционише, иако није правни, као и то да се владавина права може остварити са готово било каквим институционалним поретком. То не значи да је култура једини релевантан фактор, али јесте веома важан. Услов за правну државу је да постоји кредибилна претња према власти, која не извире из закона, већ из реалне друштвене снаге и воље да се ауторитарни владари казне и смене. Вуковић је такође истакао да је Србија хибридни пример, где постоји заштита људских права у великој мери, али има своје границе које се омеђене припадношћу друштвеним структурама. 

Потом су уследила многобројна питања публике, подстакнута провокативном темом расправе, а махом фокусирана на методе регулисања изнетих проблема.

АНАЛИ

Vol. 70, бр. 1 (2022)

CRIMEN

Vol. XII Број 3 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 70 Мај/Децембар 2021

Архиве