Forvm Romanvm: проф. др Нађа Ел Бехеири одржала предавање о слободи, солидарности и раду у старом Риму

Прва гошћа Форума у пролећном семестру 2024. године, у петак 23. фебруара, била је проф. др Нађа Ел Бехеири (Nadja El Beheiri), шефица Катедре за римско право Католичког универзитета “Пазмани Петер” у Будимпешти. Одржала је предавање под насловом “Freedom, Solidarity and Subsidiarity through Work in Ancient Rome: The Tomb of the Baker Marcus Vergilius Eurysaces”. Стереотипна представа о античком свету данас, пре свега на основу текстова грчких филозофа, али и римских аутора попут Цицерона, јесте да се у антици физички рад није нарочито ценио, те се сматрао претежно делатношћу робова и животиња. Међутим, постоје и другачија сведочанства – и управо зато је професорка скренула нашу пажњу на пример гробнице пекара Марка Вергилија Еурисака. Говорила је и о ропству у римском друштву, истичући да се упркос његовог свеприсутности у римској традицији могу наћи мисли које су претеча хришћанске етике и каснијег хуманизма, попут Улпијанове мисли да су по природном праву сви људи створени једнаки, садржане у Дигестама. Говорила је о римској терминологији везаној за рад и достојанство, те логици солидарности и супсидијарности у друштву. Описала нам је и показала гробницу пекара из првог века п.н.е. који је био син или можда унук ослобођеног роба, изгледно грчког порекла – док је гробница необично велика и луксузна за некога таквог порекла и занимања. Указала је на занимљивости у конструкцији гробнице и натписима на њој, статуама пекара и његове жене Атистије, али нарочито рељефима који су приказивали процес производње хлеба – очито фокусираним на активност, а не људе, јер се ниједна од многобројних људских фигура не истиче посебно, нити је означена као покојник или неко од његових чланова породице. Истакла је да се по гробници може закључити да је Еурисак свакако извлачио своје достојанство из своје професије и доприносио заједници. После предавања развила се и дуга и занимљива дискусија.

Више фотографија у галерији можете видети овде

АНАЛИ

CRIMEN

НОВИ АРХИВ

ACTA DIURNA

Број 74 Јул/ Децембар 2023

Архиве