Одржано представљање књиге Адама Туза „Потоп. Велики рат и прекрајање светског поретка“

Правни факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са издавачком кућом „Клио“  организовао представљање књиге Адама Туза „Потоп. Велики рат и прекрајање светског поретка“. Скуп је одржан 3. марта од 19 часова у амфитеатру II. О књизи су говорили професорка Филозофског факултета у Београду, др Смиља Марјановић Душанић, и професори Правног факултета у Београду, др Зоран Мирковић, декан Правног факултета, као и проф. др Танасије Маринковић и проф. др Борис Беговић.

Проф. Марјановић Душанић је отворила скуп и најпре изразила захвалност издавачкој кући „Клио“ која је објавила превод књиге као и организаторима скупа. Она је истакла да је сто година од потписивања Версајског споразума којим је окончана Париска мировна конференција прилика за промишљање политичких, економских и правних последица успостављања „Версајског поретка“. Књига Адама Туза, према њеним речима, даје један оригиналан и научно утемељен поглед на промене у свету настале као наслеђе Великог рата и нарастање америчке економске и војне силе. Она је изразила задовољство што у „разговору с поводом“, како она означава представљање књиге, учествују високо стручни људи, а затим најавила неке од централних идеја књиге о којима ће више говорити њени саговорници.

Проф. Мирковић истакао је да је потоп Првог светског рата довео по потпуне реконфигурације светског поретка у коме је Европа изгубила своје централно место. Мир после Великог рата је био Pax Americana, а Русија је револуцијом саму себе искључила. Он је нагласио да је Париска мировна конференција била само први корак у стабилизацији мира у Европи. Према његовим речима, Адам Туз јасно показује да је тај процес настављен модификацијама и политичких и економских услова који су Версајским мировним уговором били наметнути Немачакој. Проф. Мирковић је закључио да међуратни период није хомоген, те да Туз анализира само његов први сегмент. Након тога на сцену ступају јака Немачка и јак Совјетски савез и спрема се позорница за нови рат.

Проф. Маринковић је своје излагање започео освртањем на Тузов налаз да ништа што се десило у вези са Првим светским ратом није било онако како је било планирано. Он се посебно усредсредио на последице Првог светског рата на право. Према његовом мишљењу, последице Првог светског рата треба ставити у ширу историјску раван, а када је међународно право у питању, то је Вестфалски мировни уговор који је обликовао европске односе и европску политику све до Првог светског рата. Версајски мировни уговор означио је прекретницу у међународним односима због успостављања Друштва народа. Оно је требало да означи уређивање односа држава, потчињавање неспутане слободе и суверености држава принципима мира и солидарности, иако није у потпуности искључивало право на вођење ратова. Промене су биле и на унутрашњем плану: слом четири царства, успостављање република и доношење напредних устава. Показаће се да су ти устави бити серијски и да новонастале државе нису имале културу да изнесу либерално-демократске вредности.

У свом излагању проф. Беговић се осврнуо на два питања која покреће Тузова књига. Шта је узрок економског успона САД? Које су последице тог успона? У одговору на прво питање, анализирајући политичке, економске и војне прилике, он је посебно нагласио амерички успех у другој индустријској револуцији и до тада незабележен технолошки напредак. Као друге разлоге навео је одлучујући финансијски и политички утицај Америке на крај Првог светског рата, али и личност и амбиције Вудроа Вилсона. У одговору на друго питање, проф. Беговић је истакао да је мир након Првог светског рата био заснован на компромису, на концепцији „мира без поражених“, без безусловне немачке капитулације. Версајски мировни уговор није решио многа важна питања, као последица, успостављени поредак био је недовршен а мир нестабилан.

РТС радио емисија ТРИБИНЕ

АНАЛИ

Vol. 69, бр. 3 (2021)

CRIMEN

Vol. XII Број 1 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 68-69 Август 2020/Април 2021

Архиве