Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa izdavačkom kućom „Klio“ organizovao predstavljanje knjige Adama Tuza „Potop. Veliki rat i prekrajanje svetskog poretka“. Skup je održan 3. marta od 19 časova u amfiteatru II. O knjizi su govorili profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Smilja Marjanović Dušanić, i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta, kao i prof. dr Tanasije Marinković i prof. dr Boris Begović.
Prof. Marjanović Dušanić je otvorila skup i najpre izrazila zahvalnost izdavačkoj kući „Klio“ koja je objavila prevod knjige kao i organizatorima skupa. Ona je istakla da je sto godina od potpisivanja Versajskog sporazuma kojim je okončana Pariska mirovna konferencija prilika za promišljanje političkih, ekonomskih i pravnih posledica uspostavljanja „Versajskog poretka“. Knjiga Adama Tuza, prema njenim rečima, daje jedan originalan i naučno utemeljen pogled na promene u svetu nastale kao nasleđe Velikog rata i narastanje američke ekonomske i vojne sile. Ona je izrazila zadovoljstvo što u „razgovoru s povodom“, kako ona označava predstavljanje knjige, učestvuju visoko stručni ljudi, a zatim najavila neke od centralnih ideja knjige o kojima će više govoriti njeni sagovornici.
Prof. Mirković istakao je da je potop Prvog svetskog rata doveo po potpune rekonfiguracije svetskog poretka u kome je Evropa izgubila svoje centralno mesto. Mir posle Velikog rata je bio Pax Americana, a Rusija je revolucijom samu sebe isključila. On je naglasio da je Pariska mirovna konferencija bila samo prvi korak u stabilizaciji mira u Evropi. Prema njegovim rečima, Adam Tuz jasno pokazuje da je taj proces nastavljen modifikacijama i političkih i ekonomskih uslova koji su Versajskim mirovnim ugovorom bili nametnuti Nemačakoj. Prof. Mirković je zaključio da međuratni period nije homogen, te da Tuz analizira samo njegov prvi segment. Nakon toga na scenu stupaju jaka Nemačka i jak Sovjetski savez i sprema se pozornica za novi rat.
Prof. Marinković je svoje izlaganje započeo osvrtanjem na Tuzov nalaz da ništa što se desilo u vezi sa Prvim svetskim ratom nije bilo onako kako je bilo planirano. On se posebno usredsredio na posledice Prvog svetskog rata na pravo. Prema njegovom mišljenju, posledice Prvog svetskog rata treba staviti u širu istorijsku ravan, a kada je međunarodno pravo u pitanju, to je Vestfalski mirovni ugovor koji je oblikovao evropske odnose i evropsku politiku sve do Prvog svetskog rata. Versajski mirovni ugovor označio je prekretnicu u međunarodnim odnosima zbog uspostavljanja Društva naroda. Ono je trebalo da označi uređivanje odnosa država, potčinjavanje nesputane slobode i suverenosti država principima mira i solidarnosti, iako nije u potpunosti isključivalo pravo na vođenje ratova. Promene su bile i na unutrašnjem planu: slom četiri carstva, uspostavljanje republika i donošenje naprednih ustava. Pokazaće se da su ti ustavi biti serijski i da novonastale države nisu imale kulturu da iznesu liberalno-demokratske vrednosti.
U svom izlaganju prof. Begović se osvrnuo na dva pitanja koja pokreće Tuzova knjiga. Šta je uzrok ekonomskog uspona SAD? Koje su posledice tog uspona? U odgovoru na prvo pitanje, analizirajući političke, ekonomske i vojne prilike, on je posebno naglasio američki uspeh u drugoj industrijskoj revoluciji i do tada nezabeležen tehnološki napredak. Kao druge razloge naveo je odlučujući finansijski i politički uticaj Amerike na kraj Prvog svetskog rata, ali i ličnost i ambicije Vudroa Vilsona. U odgovoru na drugo pitanje, prof. Begović je istakao da je mir nakon Prvog svetskog rata bio zasnovan na kompromisu, na koncepciji „mira bez poraženih“, bez bezuslovne nemačke kapitulacije. Versajski mirovni ugovor nije rešio mnoga važna pitanja, kao posledica, uspostavljeni poredak bio je nedovršen a mir nestabilan.
