Одржан први вебинар са пројекта „Епидемија. Право. Друштво“ – Историјски поглед на епидемију

У среду, 13. априла 2022. године одржан је први у низу вебинара Института за правне и друштвене науке, којима ће стручној јавности бити представљени резултати стратешког пројекта Правног факултета Универзитета у Београду за 2021. годину „Епидемија. Право. Друштво.“ У плану је пет тематских вебинара који ће бити одржани у априлу и мају, те пројектна конференција која ће се одржати у јуну.

Први семинар био је организован на тему „Историјски поглед на епидемију“, а модератор је био проф. др Горан Дајовић. На почетку се слушаоцима обратила управница Института за правне и друштвене науке Правног факултета, проф. др Ивана Крстић, која је кратко представила пројекат и планове за његово представљање.

Прва је излагала доц. др Нина Кршљанин, која је говорила о правним мерама поводом вакцинације против великих богиња у Србији 1830-их и 1840-их година. Описала је доношење и садржину Правила за калемљење богиња 1839. године и њиховог Додатка 1842. године, те проблеме на које је у пракси наилазила примена ових прописа, попут недовољног броја лекара и страховања становништва од вакцинације. Рад је под насловом „Legal measures on vaccination against smallpox in the Principality of Serbia in the 1830s- 1840s“ објављен у часопису Анали Правног факултета у Београду.

Затим је проф. др Валентина Цветковић Ђорђевић изложила свој рад „Епидемија тифуса у Србији 1915. године“. Говорила је о избијању епидемије, великим губицима међу ионако недовољно бројним домаћим медицинским особљем, раду страних лекарских мисија које су дошле у помоћ Србији, те организацији домаћег Одбора за сузбијање заразних болести и мерама које су помогле да се епидемија сузбије. Њен рад ће бити објављен у посебном зборнику радова са пројекта који ће изаћи током 2022. године, а чији уредници ће бити доц. др. Наталија Лукић и доц. др Далибор Ђукић. 

На крају је доц. др Милош Здравковић представио резултате свог истраживања на тему „Заштита здравља становништва као битна функција државе – искуство стварања Друге Југославије“. Представио је мере које су у сузбијању заразних болести и заштити здравља становника ослобођених територија предузимали партизани и Народноослободилачки покрет Југославије, те их упоредио са одсуством бриге или, напротив, директним нападима на живот и тело који су постојали у другим ентитетима на територији некадашње Краљевине Југославије, истичући то као аргумент у прилог легитимности комунистичке власти. И овај рад ће бити објављен у пројектном зборник.

Сва три излагања изазвала су велико интересовање слушалаца, те је на крају уследила и занимљива дискусија.

Програм вебинара

АНАЛИ

Vol. 69, бр. 3 (2021)

CRIMEN

Vol. XII Број 1 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 68-69 Август 2020/Април 2021

Архиве