На свечаној академији одржаној у среду, 18. маја 2022. године, на сцени „Раша Плаовић“ Народног Позоришта у Београду, академику Данилу Басти, професору Правног факултета Универзитета у Београду у пензији, уручена је награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело, коју додељује задужбина „Доситеј Обрадовић“ у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије.
Награда се додељује једном годишње почев од 2013. године, и академику Басти је додељена за 2021. годину, одлуком стручног жирија који су чинили Мирко Васиљевић, Славко Гордић, Војислав Јелић (председник), Марко Недић и Драган Симеуновић.
Избор жирија публици су образложили председник жирија, проф. др Војислав Јелић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, и проф. др Јовица Тркуља, професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији.
Сам добитник награде обратио се присутнима беседом о Доситеју Обрадовићу, наглашавајући значај његовог рада и просветитељства – формираног по немачком моделу, те стога тесно повезаног с религијом и инспирисаног божанским, за разлику од секуларне мисли француских просветитеља. Академик Баста изразио је наду да ће појам просветитељства ускоро поново добити на значају у савременој филозофији, где је, по његовом мишљењу, незаслужено маргинализован и чак исмеван. Беседу је завршио Доситејевим речима – „востани, Сербије, востани, царице“.
У склопу свечане академије одржан је и пригодан уметнички програм, а догађај је пратила бројна публика, међу којом је било и више наставника и студената Правног факултета Универзитета у Београду.
Из образложења жирија:
Критички поглед на дело и делатност Данила Н. Басте указује на човека широког распона интересовања и ангажовања. Средишње подручје његовог рада, у првом реду, чине политичка и правна филозофија класичног немачког идеализма. Нарочиту пажњу поклања српској филозофскоправној традицији и богатој духовно-научној баштини Правног факултета у Београду. Превео је са немачког језика читаву библиотеку филозофских и научних дела: Канта, Фихтеа, Шелинга, Ничеа, Кауфмана, Шмита, Јасперса, Маркузеа, Касирера, и многе друге.
Поред научно-филозофске и преводилачке делатности, професор Баста остварује својеврсну просветитељску мисију у Србији: упознавање с најважнијим достигнућима савремене филозофскоправне мисли, оснивање и уређивање библиотека и часописа, организовање научних симпозијума, извлачење из заборава наших знаменитих правно-политичких и филозофских писаца и њихових дела. Надахнут слободарским и хуманистичким идејама, Баста је поштено и родољубиво настојао да у Србији афирмише право као културну творевину чија је сврха правда, а достојанство и слободу човека као врховне вредности и највишу меру правног поретка.
На тај начин, Баста се показује као достојан следбеник својих великих узора Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Јована Стерије Поповића, Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића, Божидара С. Марковића, Радомира Лукића и Михаила Ђурића и њиховог етоса интелектуалног ангажовања.
Уз потпуно уважавање својих великих учитеља и уз снажно ослањање на њихове идеје, Баста је настојао да остане свој.
Језик је посебна врлина Бастиних књига, које, по својој стилско-језичкој перфекцији, представљају сјајне бисере у ниски београдског стила.
Уколико је Баста у својим филозофскоправним студијама успео да грчки логос и римски ius буду у блиској заједници, онда би се могло рећи да су у његовој публицистичкој и јавној делатности у блиској заједници Кантов етос категоричког императива и Блохов патос природног права чије је средиште људско достојанство човека с усправним ходом.
Уверени смо да је академик Данило Баста, неуморни прегалац и поштовалац Доситејевог просветитељског дела, по свему заслужан и достојан да прими награду с Доситејевим именом и знаком.
