Forumska sezona završena je u petak, 20. maja 2022. godine predavanjem prof. dr Miloša Stankovića „Assise sur la ligèce: velika povelja sloboda Jerusalimskog kraljevstva“. Proveo nas je kratko kroz istorijat krstaških ratova i nastanka krstaških kraljevstava, poredeći njihovu kulturu sa helenističkim državama starog veka. Istakao je da položaj Gotfrida Bujonskog nije bio daleko od položaja zapadnoevropskih kraljeva, ali da je on ipak položio zakletvu vernosti jerusalimskom patrijarhu Damberu – a, po legendi, bio i glavna ličnost u stvaranju pravnog poretka na latinskom Istoku, kroz skupljanje zajedničkih običajnopravnih osnova. Sama Assise sur la ligèce nastala je kasnije, verovatno 1166. godine, u drugom talasu kodifikacije, i bar tri puta je primenjena tokom postojanja Jerusalimskog kraljevstva. Njeno donošenje motivisano je slučajem u kojem je kralj Amori I intervenisao u slučaju oduzetog poseda vazala svog vazala i zahtevao da ovome senior vrati posed i nadoknadi štetu. Asizom je zatim predviđeno da svaki vazal Jerusalimskog kraljevstva ima obavezu da položi hommagium i zakletvu vernosti direktno jerusalimskom kralju. Time su i najniži vazali bili direktno vezani za kralja i imali pristup Visokom sudu. Asiza je obavezivala i samog kralja: svaki vazal je mogao tražiti da mu se sudi pred Visokim sudom (sam ili sa drugim feudalcima), te ako mu to ne bi bilo omogućeno, posed je mogao i silom vratiti; kao ultima ratio, svi vazali Jerusalimskog kraljevstva su se mogli kolektivno povući iz službe kralju, tj. da raskinu ugovor jer ga sam kralj nije poštovao, što se i desilo u slučaju Ralfa od Tiberije. Prof. Stanković je zaključio da je ovaj sistem spojio najbolje osobine sistema krunskog vazaliteta i sistema hijerarhijskih lestvica. Govorio je i o drugim slučajevima primene Asize, istakao je i mnoge paralele sa Engleskom, premda smer recepcije nije zasigurno poznat. Posle predavanja razvila se i zanimljiva diskusija.
