Форумска сезона завршена је у петак, 20. маја 2022. године предавањем проф. др Милоша Станковића „Assise sur la ligèce: велика повеља слобода Јерусалимског краљевства“. Провео нас је кратко кроз историјат крсташких ратова и настанка крсташких краљевстава, поредећи њихову културу са хеленистичким државама старог века. Истакао је да положај Готфрида Бујонског није био далеко од положаја западноевропских краљева, али да је он ипак положио заклетву верности јерусалимском патријарху Дамберу – а, по легенди, био и главна личност у стварању правног поретка на латинском Истоку, кроз скупљање заједничких обичајноправних основа. Сама Assise sur la ligèce настала је касније, вероватно 1166. године, у другом таласу кодификације, и бар три пута је примењена током постојања Јерусалимског краљевства. Њено доношење мотивисано је случајем у којем је краљ Амори I интервенисао у случају одузетог поседа вазала свог вазала и захтевао да овоме сениор врати посед и надокнади штету. Асизом је затим предвиђено да сваки вазал Јерусалимског краљевства има обавезу да положи hommagium и заклетву верности директно јерусалимском краљу. Тиме су и најнижи вазали били директно везани за краља и имали приступ Високом суду. Асиза је обавезивала и самог краља: сваки вазал је могао тражити да му се суди пред Високим судом (сам или са другим феудалцима), те ако му то не би било омогућено, посед је могао и силом вратити; као ultima ratio, сви вазали Јерусалимског краљевства су се могли колективно повући из службе краљу, тј. да раскину уговор јер га сам краљ није поштовао, што се и десило у случају Ралфа од Тиберије. Проф. Станковић је закључио да је овај систем спојио најбоље особине система крунског вазалитета и система хијерархијских лествица. Говорио је и о другим случајевима примене Асизе, истакао је и многе паралеле са Енглеском, премда смер рецепције није засигурно познат. После предавања развила се и занимљива дискусија.
