Одржана на Универзитету у Београду – Правном факултету 3. јуна 2022. године
На Универзитету у Београду – Правном факултету, 3. јуна 2022. године, одржана је „Конференција о улози истакнутих правника у правосудним саветима“, у организацији Савета Европе и Европске уније, уз подршку Друштва судија Србије, а у оквиру пројекта „Подршка реформи правосуђа у Србији“. Непосредан повод за организовање Конференције је усвајање двадесет девет амандмана на Устав Србије и извршене измене у делу о правосуђу.
У уводном делу Конференције, присутнима су се обратили Надиа Ћук, заменица шефа мисије Савета Европе у Београду, Дирк Лоренц, шеф политичке секције делегације Европске уније у Републици Србији, Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија Србије и проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду. Истакнуто је да је следећи најбитнији задатак у процесу јачања независности судства и унапређења положаја тужилаштава у Србији, а након доношења уставних амандмана, стварање законских решења на основу уставног оквира, те да је у оквиру тога „најосетљивије“ питање оно које се тиче састава правосудних савета, односно Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
Главна говорница на Конференцији била је председница Врховног касационог суда и председница Високог савета судства Јасмина Васовић. Централна тачка њеног излагања била је теза о релативности категорије истакнутог правника у погледу критеријума за избор.
У оквиру панел дискусије први говорник био је проф. др Владан Петров, професор на Универзитету у Београду – Правном факултету, судија Уставног суда Републике Србије и члан Венецијанске комисије. Он је нагласио да је истакнути правник вишедимензионална категорија која има своју културолошку, правну, социолошку, па и правно-филозофску димензију. У погледу законске разраде уставних решења, проф. Петров је нарочито подвукао значај правне културе.
Други говорник био је проф. др Младен Вукчевић, професор Уставног права на Универзитету Доња Горица. У свом излагању, проф. Вукчевић се осврнуо на нова уставна решења и то нарочито у делу који се тиче избора чланова правосудних савета, како из редова судија, тако и из редова истакнутих правника. Поред тога, изнео је предлоге за законска решења која се тичу критеријума за избор истакнутих правника.
У оквиру панел дискусије, говорио је и проф. др Танасије Маринковић, професор Уставног права на Универзитету у Београду – Правном факултету. Он је говорио о природи и еволуцији правосудних савета. Анализирао је поступак избора истакнутих правника указавши на два дела тог поступка: примарни и супсидијарни. У другом делу излагања понудио је могућа законска решења која се тичу процедуралних питања избора истакнутих правника за чланове правосудних савета.
Четврти говорник био је Ђуро Сеса председник Европског удружења судија и експерт Савета Европе који је говорио о стандардима за избор чланова правосудних савета које је у својим мишљењима изнело Консултативно веће европских судија, а осврнуо се и на решења хрватског устава која се тичу састава шравосудних савета.
Последњи говорник у оквиру панел дискусије био је Герхард Рајснер, бивши председник Светског удружења судија и експерт Савета Европе. Рајснер је навео да критеријуми за избор треба да буду постављени тако да се под истакнутим правником подразумева оно лице које може најбоље да испуни поверене задатке, при чему је основни задатак заштита независности судства. Рајснер је указао на релативност појма „истакнути правник“, али и релативност постављених критеријума тако што је навео упоредна решења присутна у Данској, Румунији, Украјини, Албанији.
Након панел дискусије, вођена је врло садржајна расправа у оквиру које су се могли чути бројни предлози и анализе.
Уводна обраћања
Панел дискусија