Конференција на тему „Епидемија. Право. Друштво“ одржана је 2. и 3. јуна 2022. године на Правном факултету Универзитета у Београду (уз онлајн пренос), након пет вебинара који су одржани у онлајн формату у периоду од марта до маја. Овим су наставници и сарадници Правног факултета који су учествовали у истоименом стратешком научноистраживачком пројекту за 2021. годину представили своје радове, који су се бавили утицајем епидемије на разне гране права и правни систем уопште. Носилац организационих активности пројекта био је, као и до сада, Институт за правне и друштвене науке Правног факултета Универзитета у Београду.
Конференцију су свечано отворили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, доц. др Нина Кршљанин, продеканка за научни и стручни рад и проф. др Ивана Крстић, управница Института за правне и друштвене науке, која се захвалила свим истраживачима и истраживачицама који су учествовали у пројекту, као и Управи на подршци у реализацији пројекта.
Излагања су организована у седам панела, а поједини панели били су подељени у два дела.
Првог дана конференције своје радове је представило 22 аутора и ауторки. Од тога, 19 учесника и учесница је лично изложило своје радове, док је троје учесника због објективне немогућности да присуствују конференцији задужило колеге или модераторе да публику конференције упознају са главним закључцима до којих су дошли изучавајући тему којом су се бавили.
У оквиру првог панела, који је носио назив Историјски аспект епидемије, своја истраживања су представили проф. др Зоран Мирковић, проф. др Мирјана Стефановски (коауторски рад са академиком Костом Чавошким), проф. др Милена Полојац, доц. др Далибор Ђукић, проф. др Војислав Станимировић (коауторски рад са асс. Уном Дивац), проф. др Андреја Катанчевић, проф. др Сања Глигић и проф. др Милош Станковић. Модераторка овог панела је била доц. др Нина Кршљанин.
Други панел, Економски аспект епидемије, модерирао је проф. др Светислав Костић, који је био и један од излагача, а поред њега своје радове су представили проф. др Борис Беговић, проф. др Бранко Радуловић и асс. Лидија Живковић.
Након дискусије, прешло се на трећи панел, Грађанско-правни аспект пандемије, који је модерирао проф. др Милош Живковић, такође и излагач у оквиру овог панела. Поред њега, своја истраживања су представили проф. др Марија Драшкић, проф. др Слободан Панов, проф. др Александар Јакшић, доц. др Бранка Бабовић Вуксановић, проф. др Марко Ђурђевић, проф. др Катарина Доловић Бојић и доц. др Снежана Бабић Никићевић (коауторски рад), као и Стефан Петровић и Сара Стојковић. Након дискусије, први дан конференције затворила је управница Института, проф. др Ивана Крстић.
Другог дана конференције представљен је 21 рад са пројекта. Од овог броја, 20 учесница и учесника је лично изложило своје радове, док су за један рад прочитани главни налази и закључци.
У оквиру четвртог панела, који је носио назив Кривични аспект пандемије, излагачи су били проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Горан Илић, проф. др Игор Вуковић, доц. др Иван Ђокић и доц. др Наталија Лукић, која је уједно била и модераторка.
Пети панел, Јавне политике у пандемији, модерирала је проф. др Маја Лукић Радовић, а своја истраживања су представили проф. др Данило Вуковић, проф. др Мирјана Дреновак Ивановић, асистенткиње Ивана Бараћ и Мила Ђорђевић, као и наставница страног језика Силвана Поповић.
Након дискусије, прешло се на шести панел Привредни аспект пандемије. Под модераторском палицом проф. др Вука Радовића своје радове су изложили проф. др Слободан Марковић, проф. др Гордана Илић Попов, проф. др Александра Јовановић и проф. др Мирјана Радовић, која се укључила преко видео везе, а након чега је уследила дискусија.
Последњи, седми панел је модерирао проф. др Добросав Миловановић, уједно и један од излагача, а у оквиру тог панела, под називом Јавноправни аспект пандемије, своја истраживања су представили проф. др Марко Давинић, проф. др Владан Петров, проф. др Танасије Маринковић, проф. др Бранко Ракић, проф. др Татјана Јованић и асистент Ђорђе Марковић.
Након сваког панела, уследила је занимљива дискусија, која је показала колико је важних питања, изазова и проблема отворила пандемија, какав је био одговор на Ковид-19 на глобалном нивоу, у региону и од стране српских власти, те које су лекције научене и шта можемо очекивати у будућности. Велики број реферата бавио се кршењем људских права, балансом између приватне сфере и јавног интереса, истраживањима о поштовању донетих мера и прописа и значају постојања поверења јавности у институције, обухвату вакцинације, као и позитивним и негативним аспектима које је донела онлајн настава. Било је речи и о посебно осетљивим категоријама лица, од утицаја пандемије на најсиромашније и томе да ли су државне мере биле усмерене на праве групе, до мера којима су били изложена лица која се налазе у затвореним институцијама попут затвора, институција социјалне заштите, центара за азил. Посебно је било истакнуто питање значаја проглашења ванредног стања, превеликог утицаја извршне власти на решавање кризе, пасивне улоге судства, разлике између дерогације и факултативних ограничења људских права, као и адекватне примене принципа пропорционалности.
Проф. др Добросав Миловановић, заменик управника Института за правне и друштвене науке сумирао је главне закључке са одржане конференције, захвалио се свима који су излагали своје радове и учествовали у дискусији што су се одазвали и са разних аспеката обрадили једну врлу актуелну тему, те затворио овогодишњу конференцију.
Слике са конференције можете погледати на линку https://photos.app.goo.gl/PeVAkypcCDSS5HzcA
