Београдска група за правну теорију организовала је свој шести догађај у 2023. години са Дамиром Бановићем (Универзитет у Сарајеву), на тему реализма у правној теорији, као последњи део циклуса предавања на тему натурализације права.
Проф. Бановић је прво истакао да његов рад није у домену социологије права, већ правне теорије инспирисане натурализацијом и експерименталном филозофијом. Не постоји јединствен приступ када се говори о реалистичкој теорији права, а људи је често бркају са социологијом права. Његово полазиште била је традиција америчког правног реализма који критикује традиционалну правну теорију, док је фокус његове књиге на унутрашњој критици, која прихвата постојање права као посебног домена, а указује на проблеме са методама његовог разумевања.
Проф. Бановић је објаснио да право има дуалну природу, која се састоји од нормативног и социјалног аспекта, а потом се запитао како разумети право као друштвену чињеницу – расправљајући о свом приступу могућим начинима његове натурализације. Ако се право може сагледати кроз призму конвенционализма, онда би се Хартово правило признања могло афирмисати као друштвено правило које се практикује на одређени начин и које је прихваћено. Ако не постоји апстрактна природа права (нити његове универзалне функције), онда би се право као друштвена чињеница могло спознати уз помоћ других наука – интердисциплинарно. Експериментална филозофија би могла да пружи увид у то шта је правило признања у конкретном контексту, а самим тим и појам права.
Уследио је део догађаја са питањима и одговорима, уз велико интересовање публике.
Публика је била фокусирана на различите аспекте теме, али највише на питање одбацивања Келзенове теорије, као и на могуће проблеме са натурализацијом правила признања због перспективе учесника која се налази у његовој сржи.
Проф. Бановић је одговорио тврдњом да је Келзенова теорија идеалистичка у специфичном смислу – заснована на логичким хипотезама и сходно томе затворена за било какву врсту емпиријског уноса. Такође, иако постоје потенцијалне препреке за примену методологије емпиријских наука на људско понашање, па самим тим и на правило признања, ипак вреди покушати. Ако не на перспективу учесника, онда макар на перспективу посматрача.
На крају састанка, Сава Војновић се захвалио свима на одличној дискусији, као и проф. Бановићу на занимљивом предавању.
