Одржан семинар „Перспективе изучавања римског јавног права у XXI веку“

Дана 30. маја 2023. године у организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Италијанског института за културу у Београду одржан је Први међународни семинар „Перспективе изучавања римског јавног права у XXI веку“. Семинар је организован с циљем да истакне значај римског јавног права за разумевање и решавање савремених правних проблема као и да успостави сарадњу научника из Србије и Италије којом се доприноси развоју романистике у тим државама.

Семинар је организован у конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду. Захваљујући томе што је био обезбеђен двојезични (српско-италијански и италијанско-српски) симултани превод, присутан је био и завидан број студената који су својим питањима показали велико интересовање за изучавање римског јавног права.

У оквиру свечаности отварања Семинара, учесницима су се обратили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, његова екселенција амбасадор Републике Србије при Светој Столици проф. емеритус Сима Аврамовић, др Роберто Чинкота (Roberto Cincotta), директор Италијанског института за културу у Београду и проф. др Валентина Цветковић-Ђорђевић са Правног факултета Универзитета у Београду. Уводничари су истакли важност одржавања Семинара, као и потребе актуелизације изучавањa римског права као живог правног система спремног да понуди сврсисходна и целисходна решења за изазове са којима се сучава саврмено јавно право.

У оквиру прве сесије учесницима скупа су се обратили проф. др Ђовани Лобрано (Giovanni Lobrano) са Правног факултета Универзитет у Сасарију и проф. др Јоле Фарњоли (Iole Fargnoli) са Правног факултета Универзитет у Милану „Статале“. Професор Лобрано је изложио реферат на тему „О  интеракцији између реконструкција римског права и конструкција позитивног права“, а професорка Фарњоли је говорила на тему „Норме о исхрани у старом Риму“ у коме је истакла позитивне примере римског права о безбедности хране и могућности њихове имплементације у позитивно законодавство Европске уније.

У раду друге сесије учествовали су проф. др Антонио Сакочо (Antonio Saccoccio) и проф. др Елена Таси (Elena Tassi) са Правног факултета Универзитет у Риму „Ла Сапијенца“, као и проф. др Пиетро Паоло Онида (Pietro Paolo Onida) са Правног факултета Универзитет у Сасарију. Професор Сакочо је говорио о сличностима и разликама између античког и саврменог појма диктатуре, а његов рефертат је носио наслов „Диктатура: укинута магистратура. Минимална разматрања између древног и модерног“. Професорка Таси је учесницима скупа указала на актуелна питања о „Пореклу репресије криминала у старом Риму“, а професор Онида је закључио рад друге сесије са рефератом на тему „Од разликовања до раздвајања јавног и приватног права“.

Након паузе, учесници Семинара су наставили рад у оквиру треће сесије у чијем раду су учествовали проф. др Милена Полојац са Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Самир Аличић са Правног факултета Државног универзитет у Новом Пазару и доц. др Милан Милутин са Правног факултета Универзитет у Новом Саду. Професорка Полојац је говорила о сличностима и разликама између римског конзорцијума и породичне задруге у српском праву, истакавши да је реч о правним категоријам код којих се преплићу норме приватног и јавног права. Наслов реферата је „Српска задруга (и consortium) између традиције и савремености“. Професор Аличић је у свом реферату „Римско право као алтернатива англосаксонском моделу у српском конституционализму“ указао на позитивне примере из римског јавног права који се могу инкорпорирати у правни систем Републике Србије, док је доцент Милутин изложио рад „Разматрања о провинцијским законима (leges provinciae)“.

У оквиру последње, четврте сесије, излагали су проф. др Андреја Катанчевић и проф. др Валентина Цветковић-Ђорђевић са Правног факултета Универзитета у Београду и асс. др Урош Станковић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Професор Катанчевић је излагао о „Настанку кривичног дела увреде“, а професорка Цветковић-Ђорђевић на тему „Римско кривично право у српској правној науци до 1918. године“. Асистент Станковић је указао на сличности и разлике између „Questiones extraordinarie и ванредних судови у Србији у XIX веку“.

У оквиру завршних разматрања, учесницима Семинара и студентима се обратила проф. др Цветковић-Ђорђевић. Она је најпре сумирала закључке реферата и њихову везу са савременим правним проблемима. Потом је саопштила, на основу претходно установљеног научног одбора (у саставу: проф. др Ђовани Лобрано, проф. др Антонио Сакочо, проф. др Јоле Фарњоли, проф. др Елена Таси, проф. др Самир Аличић, проф. др Валентина Цветковић-Ђорђевић), да ће се Семинар одржавати сваке друге године на одређену тему из области римског јавног права. Како би студентима било омогућено да продубе знања из римског права, проф. Цветковић је најавила и организовање летње школе у којој би предавачи били еминентни научници.

Галерију са фотографијама можете видети овде.

АНАЛИ

CRIMEN

НОВИ АРХИВ

ACTA DIURNA

Број 75 Јануар/ Јун 2024

Архиве