У петак, 3. новембра 2023. године, академик Мирјана Живојиновић, редовни члан САНУ, одржала је предавање „Манастир Хиландар на Светој Гори: Од оснивања манастира (1198) до Маричке битке (1371)“. После уводног излагања о историјату Свете горе и оснивању старог грчког манастира Хиландара (Хилендара), фокусирала се на његову историју од обнове од стране Стефана Немање и његовог сина Саве, до гашења династије Немањића. Важно је истаћи да су најважнији извори за ову тематику повеље издаване манастирима, њихови типици, као и житија светих – Светог Симеона и Светог Саве. Говорила је о сусрету Симеона и Саве у Ватопеду и обнављању Хиландара по дозволи ромејског цара, и то као самосталног манастира, који није био потчињен ни игуману Ватопеда, ни проту Свете Горе. Чули смо како је текла изградња манастира, као и како је долазило до каснијих обнова и доградњи, и каква је била улога Немањића као ктитора. Приказала нам је поседе манастира, истичући да већина села дарованих чак још оснивачком повељом монаха Симеона и великог жупана Стефана из 1198. године, постоји и дан данас. Чули смо и за несрећну судбину неких извора – попут нестанка оснивачке повеље, поклоњене краљу Александру, у Нишу током ратне евакуације (срећом, сачуване су квалитетне фотографије). Било је речи и о судбини Свете Горе после пада Цариграда и преносу моштију Светог Симеона у Србију у том периоду, о нападима гусара и плаћеника на Свету Гору, те каснијим турским нападима и освајањима, због којих је, између осталог, изграђен Милутинов пирг у Хрусији. Нарочито су истакнути напади Каталанске компаније – међу реткима који су дошли са копна – од којих је Атос бранио и будући архиепископ Данило II. Истакла је и посебан однос цара Душана са Светом Гором, заједничку хрисовуљу коју је издао свим манастирима, велике дарове, његов боравак на Светој Гори са царицом Јеленом и сином Урошем током епидемије куге у Европи – те време српске превласти на Светој Гори током владавина цара Душана, цара Уроша и деспота Угљеше.
