Проф. др Ратко Марковић(1944–2021), вишедеценијско прво перо уставноправне науке у Срба, оставио је дубок траг савесним и преданим обављањем свог професорског позива. Осим научноистраживачког рада, несебично је и с посебном посвећеношћу утицао не само на образовање будућих правника и официра полиције, већ и оних који се оспособљавају за самосталан научни и педагошки рад.
Подстакнути пријатном моралном дужношћу и мотивисани настојањем да сачувају успомену на једног од својих најзначајнијих професора, Криминалистичко-полицијски универзитет, Правни факултет Универзитета у Београду и Правни факултет Универзитета у Крагујевцу организовали су округли сто Омаж проф. др Ратку Марковићу, како би се пријатељи, колеге, студенти и поштоваоци проф. др Ратка Марковића окупили и осврнули на његов лик и дело.
Скуп је одржан 8. децембра 2023. године, у амфитеатру 3 Криминалистичко-полицијског универзитета. Ректор Криминалистичко-полицијског универзитета проф. др Зоран Ђурђевић отворио је скуп изразивши задовољство што се омаж проф. др Ратку Марковићу реализује на дан рођења овог истакнутог правника, писца Устава Републике Србије, универзитетског професора, потпредседника Владе и оснивача највише полицијске школе. Подсетио је да је захваљујући професору Марковићу 1993. године Скупштина РС усвојила Закон о Полицијској академији, односно основана је прва високошколска образовно-научна установа полицијске струке у нашој земљи. „Професор Марковић није био само наставник Уставног и Управног права и председник Савета Полицијске академије, професор Марковић је био наш ментор. Научио нас је шта значи част, шта значи патриотизам, како волети своју Србију. Прву класу Полицијске академије често називају класом професора Марковића. Ми то и јесмо, том чињеницом смо се увек поносили и бићемо поносни и у будућности“, нагласио је ректор др Ђурђевић.
Присутнима се обратио и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран Мирковић, истакавши да је јавно деловање професора др Марковића предмет закључивања и размишљања за све нас. „Велика је корист од великих људи. Ратко Марковић је био велики човек, а наше је да чувамо успомену на такве људе“, закључио је декан др Мирковић.
Продекан Правног факултета Универзитета у Крагујевцу проф. др Милан Рапајић, обратио се присутнима указавши да је професор др Марковић већ имао завидну научну и наставну каријеру у тренутку када је постао професор Правног факултета Универзитета у Београду. „Реч је о патриоти првог реда, човеку који је задужио своје отачаство и дао задатак будућим генерацијама да га следе у правцима у којима је деловао“, рекао је професор др Рапајић.
У оквиру прве сесије под називом: „Ратко Марковић: човек у (не)времену“ говорили су: проф. др Будимир Кошутић, Правни факултет Универзитета у Београду („Ратко Марковић: изузетан човек и професор у времену чудном“); академик проф. др Коста Чавошки, Правни факултет Универзитета у Београду („Списатељска делатност Ратка Марковића у листу „Печат”); проф. др Миленко Крећа, Правни факултет Универзитета у Београду („Допринос професора Марковића у раду Преговарачког тима СР Југославије на Мировној конференцији о Југославији“); проф. др Милан Јовановић, Факултет политичких наука Универзитета у Београду („Ратко Марковић између права и политике“); проф. др Александар Ђурђев, Правни факултет Универзитета у Новом Саду („Неколико генерацијских погледа о пријатељу“) и Слободан Милетић, некадашњи секретар Министарства унутрашњих послова и наставник на Полицијској академији („Ћутања Ратка Марковића“).
Друга сесија под називом „Гледишта о извршној функцији државне власти“ обухватила је излагања: проф. др Зорана Томића, Правни факултет Универзитета у Београду („Личне „сличице” о Професору, уз поглед професора Ратка Марковића на извршну власт“); проф. др Марка Давинића, Правни факултет Универзитета у Београду („Схватање контроле управе у делима професора Ратка Марковића“); проф. др Сретена Југовића, Криминалистичко-полицијски универзитет: („Систем управног права професора Ратка Марковића“), проф. др Милана Рапајића, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу: „О извршној власти у делу професора Марковића“.
Сесија под називом „Владавина права и конституционализација људских права“ укључила је излагања: проф. др Маријане Пајванчић, Правни факултет Универзитета у Новом Саду („Избори у ванредним приликама: пример Србије“); проф. др Радомира Зекавице, Криминалистичко-полицијски универзитет („Начело владавине права у делу Ратка Марковића“); проф. др Тијане Шурлан, наставника Криминалистичко-полицијског универзитета и судије Уставног суда („О пренормираности људских права у Уставу из 2006. године“); проф. др Љубинке Ковачевић, Правни факултет Универзитета у Београду („Право на рад: конституционализација и нормативна садржина“) и доц. др Филипа Бојића, Правни факултет Универзитета у Београду („Право на штрајк као уставом загарантовано право“).
У оквиру четврте сесије под називом „Државно питање и вертикална подела власти“, излагали су: проф. др Слободан Орловић, Правни факултет Универзитета у Новом Саду („Уставни правник пре политичара – професор Марковић гледе: „Космета и Рамбујеа”, „уставног лонца босанског”, „мајке Црне Горе” и „војвођанске аутономије”); проф. др Радомир Лукић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву („Утицај Устава Републике Србије из 1990. на Устав Републике српског народа Босне и Херцеговине из 1992. године“); проф. др Марко Станковић, Правни факултет Универзитета у Београду („Концепција федералне државе Ратка Марковића“) и асист. Алекса Николић, Правни факултет Универзитета у Београду („Ратко Марковић и вертикална подела власти /територијална аутономија/)“.
Последња сесија, под називом „Концепцијска питања уставног права“ обухватила је излагања: проф. др Владана Петрова, наставника Правног факултета Универзитета у Београду и судије Уставног суда („Зашто је „Уставно право” проф. др Ратка Марковића „класик” српске уставноправне књижевности?“); проф. др Танасија Маринковића, Правни факултет Универзитета у Београду („Предмет и метод науке уставног права Ратка Марковића“); проф. др Дарка Симовића, Криминалистичко-полицијски универзитет („Преображај устава и обухват уставне материје према гледишту Ратка Марковића“); проф. др Горана Марковића, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву („Социјалистичка уставност у делу професора Ратка Марковића“); др Мијодрага Радојевића из Института за политичке студије, о теми: „Уставна традиција у делу Ратка Марковића“ и асист. Александра Цветковића, Правни факултет Универзитета у Београду („Место и значај уставне историје у научном делу професора Ратка Марковића“).
У оквиру закључних разматрања, наставник Криминалистичко-полицијског универзитета, модератор и идејни творац округлог стола, проф. др Дарко Симовић захвалио се учесницима на доприносу реализацији овог успешног и садржајног скупа, којим су осветлани лик и дело уваженог професора Ратка Марковића.
