У петак, 1. марта 2024. године, др Тамара Илић, научни сарадник Византолошког института САНУ, одржала је предавање “Три новеле цара Алексија I Комнина у Номоканону Светога Саве”. У уводу, дала нам је основне информације о пројекту “Од варвара до хришћана и Ромеја”, посвећеном византинизацији централног Балкана, који тренутно спроводи Византолошки институт. У контексту ове теме, говорила нам је о значајним променама које се дешавају у српској цркви и држави у време Стефана и Саве Немањића, а пре свега о Савином Номоканону – Законоправилу. Чули смо о томе шта је познато о настанку Законоправила и Савином раду на њему, те о томе да се не ради само о преводу грчког изворника, па ни само компиловању, већ и ауторским интервенцијама у виду тумачења у тексту. Фокус предавања била је 46. глава Законоправила, у којој су садржане три новеле цара Алексија I Комнина (1081-1118). Новеле нису поређане хронолошки. Прво иде новела из 1095. године којом се уводила олакшица онима који су тврдили да су рођени од слободних родитеља (Бугара и сличних), тако што се, пошто они изнесу сведоке за своје тврдње, забрањивало господарима да им супротстављају своје сведоке, те се и за њих прописивао обавезан црквени брак. Она из 1084. прописивала је подизање узраста веридбе на некадашњи узраст за брак (12 и 14 година), те обавезни свештени обред који је чинио веридбу обавезујућом налик на брак у смислу прељубе и забране неоснованог раскида. Новела из 1092. уводила је разлику између потпуног и непотпуног обручења (закљученог пре прописаног узраста), те могућност царске диспензације за ово последње у оправданим случајевима. Чули смо и о одступањима српског текста од познатих грчких изворника (укључујући и више података о доношењу новеле из 1084. године), о богатству српске правне терминологије која се у тексту користи, мада и понекад непрецизном (или барем анахроном) налажењу српских еквивалената ромејским, а укратко и о другим правилима о веридби у 56. глави Номоканона. Говорећи о разлозима за уношење ових новела у текст Законоправила, др Илић истакла је значај ромејског брачног права, те прецизних упутстава за епископе, за младу српску цркву, али и културни значај ромејских образаца за тадашњу српску елиту.
Више фотографија можете видети овде
