У петак, 25. октобра 2024. године, проф. др Владимир Симич, пензионисани професор Правног факултета Универзитета у Љубљани, одржао је предавање „Да ли природноправна мисао почиње са Хомером?“ После краћег увода о значају Хомера и његових епова за каснију Грчку, скренуо је пажњу на обиље правноисторијске грађе на различите теме у еповима. Говорио је о значају скупштина и краљева, односно војсковођа, те божанској заштити коју је њихова власт уживала. Природним правом су у овом периоду сматране установе заједничке правним системима свих полиса: замисливо је и везивање овога са имплицитном идејом да право потиче од богова, те да је древно и вечно (идеја која се појављује и у Софокловој “Антигони”). Термини тхемис и дике, те истоимене богиње правде (Темида и Дике) појављују се на више места у еповима. Мада је грчко друштво тог времена сталешки неједнако, појављује се и тема једнакости пред боговима, кроз причу о Одисеју и његовом робу Еумеју, који га је третирао са поштовањем иако га није препознао. Коначно, питање које се поставља Одисеју у више наврата – да ли је срео људе без права – сведочи о томе да се право сматра универзалним за све људе који живе у заједници. Одсуство скупштина и закона, али и заједнице, подвлачи се и за киклопе, који живе самотно и, сем жене и деце, немају потребу за другима од своје врсте, јер сами имају довољно свега за живот. Ипак, Одисеј се обраћа Полифему као да и он признаје као универзално право гостопримства. Коначно, кроз еп се појављује и више похвала праведности и праведних владара. Иако се у хомерско доба не може видети конзистентна природноправна мисао, по мишљењу професора Симича, њени корени су ту, а значај епова довео је до тога да ти корени утичу на развој даљих ставова о праву и правди у грчком друштву.
