Међународна конференција под називом „Међународно право и једностране присилне мере“, која је одржана на Универзитету у Београду – Правном факултету 30. и 31. октобра 2024. године, представља значајан допринос унапређењу академске и међународне сарадње у области међународног права. Конференција је окупила истакнуте стручњаке, професоре права, дипломате и истраживаче из Србије и иностранства, чиме је додатно учврстила углед факултета као водећег центра за истраживање и дискусију о актуелним међународноправним изазовима. Учесници на Конфренцији, поред Републике Србије били су из Руске федерације, Белорусије, Исламске републике Ирана, Кубе и Мађарске. Догађај је подржан од стране Иранског института за европске и америчке студије (Iran-EURICA Iranian Institute for European and American Studies) и Иранске амбасаде.
Догађај је свечано отворен поздравним речима продеканке за науку проф. др Нине Кршљанин, након чега су уследиле уводне речи професор др Миленка Креће, председник Организационог одбора и професора др Бранка Ракића, који су истакли важност теме једностраних присилних мера у савременом међународном праву. Уводни део је привукао пажњу и представника дипломатског кора, као и амбасадора Кубе и Ирана али и представника Коморе кинеских компанија, што је додатно нагласило значај теме и потребу за мултилатералним приступом у расправи о једностраним мерама. Присутнима се обратио и амбасадор Исламске републике Иран, његова екселенција Рашид Хасанпор Беи (Rashid Hassanpor Bei) који је поздравио учеснике и пожелео успешан рад конференције која за циљ има да представи и анализира рестриктивне мере које су предузимане према различитим државама у свету, као и њихове последице.
Први дан конференције започео је панелом посвећеним анализи суштине и последица једностраних присилних мера на међународном плану. Први панел отворио је професор др Миленко Крећа са Универзитета у Београду – Правног факултета излагањем на тему „Природа једностраних присилних мера“, у ком је истакнута потреба за критичким преиспитивањем легитимитета ових мера. Професор др Родољуб Етински са Правног факултета Универзитета у Новом Саду наставио је разматрањем позиције Међународног суда правде по овом питању, подвлачећи значај јасне правне основе и поштовања међународног права.
У следећим излагањима, професор др Мехрдад Халакхор (Mehrdad Halalkhor) са Универзитета у Техерану и др Џафар Јагуби (Jafar Yaghoubi), правни експерт и представник мисије Ирана у ЕУ, поделили су увиде о социјалним и културним последицама санкција на Иран. Посебно занимљиво било је излагање др Амир Мохсен Хадијана (Amir Mohsen Hadian) са Иранског института за европске и америчке студије, који је, учествујући онлајн, дао свеобухватан преглед општих ефеката санкција САД на Иран. Овај панел је завршен живом дискусијом у којој су учесници разменили ставове и указали на потребу за дубљим разумевањем компликованих правних и друштвених импликација једностраних мера.
Други део првог дана конференције, који су модерирали професор др Миленко Крећа и професор др Бранко Ракић, пружио је шири поглед на последице ових мера на глобалном нивоу. Професорка др Алена Духан (Alena Douhan), специјални известилац УН о негативном утицају једностраних принудних мера на уживање људских права и професорка Белоруског државног универзитета, у свом онлајн излагању представила је тему „Принцип дужне пажње у контексту једностраних санкција“, наглашавајући важност поштовања људских права у контексту спровођења санкција. Професор др Александар М. Солнцев (Alexander M. Solntsev) и Милица Поповић са РУДН, Руска Федерација, анализирали су утицај једностраних мера на политику заштите животне средине. Поподневни панел првог дана, под модераторством професора др Бранка Ракића, фокусирао се на анализу примера из праксе. Његова Екселенција, амбасадор Кубе у Србији, др Лејде Ернесто Родригес Ернандес (Leyde Ernesto Rodrigues Ernandes), у свом инспиративном излагању разматрао је разлоге за стављање и одржавање Кубе на листи спонзора тероризма. Остали говорници, укључујући професора Лиц. Хорхеа Креспа Гарсију (Jorge Crespo García), професора са Универзитета у Хавани др Хорхеа Луиса Цепера Агилара (Jorge Luis Cepero Aguilar) и професора др Абела Пердомо де Валеса (Abel Perdomo de Vales), са Вишег Института за међународне односе Раул Роа Гарсија (Instituto Superior de Relaciones Internacionales „Raúl Roa García) дали су преглед различитих мера које су САД примењивале против Кубе, анализирајући њихове последице са правне и политичке тачке гледишта.
Први дан конференције закључен је дискусијом у којој су учесници разменили мишљења и указали на неопходност даљих истраживања о овој теми.
Други дан конференције започет је панелом под модерирањем професора др Сенада Ганића са Државног универзитета у Новом Пазару, који је представио теме фокусиране на обавезе држава кандидата за чланство у ЕУ. Професор др Бранко Ракић излагао је о обавези Републике Србије да се придружи санкцијама против Руске Федерације, указујући на правне и политичке импликације такве одлуке, док је проф. др Нина Кршљанин у свом излагању пружила историјске и савремене паралеле, повезујући Царински рат између Аустроугарске и Србије (1906–1911) са актуелним рестриктивним мерама против Руске Федерације. У другом делу овог панела, који је модерирала асистенткиња Марија Влајковић са Правног факултета Универзитета у Београду, настављена су излагања о кризи УН и академским позицијама о једностраним мерама. Професор др Сенад Ганић излагао је о овом проблему у контексту кризе Уједињених нација, док је Јегор Сигаури-Горскиј (Egor Sigaury-Gorskiy), докторанд са МГИМО универзитета, изнео академске ставове класика међународног права из XX века. Милица Илић, докторанд са Универзитета у Мишколцу, анализирала је санкције као изазове међународног правног поретка, наглашавајући све већи мултиполарни карактер света.
Последњи панел био је посвећен економским аспектима једностраних мера који су анализирали последипломци Универзитета у Београду – Правног факултета. Сања Жарковић, докторанд Правног факултета Универзитета у Београду, анализирала је трендове који показују промену односа према санкцијама у мултиполарном свету, док је Небојша Табаковић, дипломирани мастер са Универзитета у Београду – Правног факултета, говорио о рестриктивним мерама Европске уније. Лидија Арсић, мастер студент на Правном факултету, завршила је овај панел дискусијом о мултилатералним аспектима и последицама једностраних мера.
Конференција је затворена завршним речима у којима је истакнут значај истраживања једностраних присилних мера и потреба за мултилатералним приступом у решавању ових изазова. Модератори и учесници су нагласили значај размене мишљења и продубљене анализе како би се разумеле и предвиделе правне и друштвене импликације оваквих мера. Конференција је послужила као јединствен форум за отворену и свеобухватну дебату о комплексним аспектима међународног права, са посебним освртом на последице једностраних мера на глобалном нивоу.
Учесници су изразили задовољство квалитетом расправа и разноврсношћу тема, а закључци конференције послужиће као полазна основа за академске радове на ову тему који ће бити обједињени у међународном зборнику са Конференције који ће изаћи 2025. године.
