У петак, 12. маја, проф. др Жарко Петковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду одржао је предавање „Суђење битинијским хришћанима у време цара Трајана: нека запажања уз Plin. Ep. 10.96“. После краћег увода о периоду о којем ће бити речи и етничким и верским особеностима територије Битиније, те о Плинијевим писмима, професор се фокусирао на десету књигу, која садржи његову преписку са царем Трајаном, те писмо где се Плиније као управник провинције консултује са царем у погледу начина истраживања хришћана. Професор је истакао да су пагани мрзели хришћане јер је њихово понашање рушило pax deorum, мир између богова и људи у који су веровали, услед чега и непоштовања култа је могло доћи до бројних катастрофа. Доживљавали су их као апостате од сопствене природне вере, што је схватано и као политички манифест, знак непослушности према држави. Улогу су играли и други фактори, попут тражења мученичке смрти или проглашавања паганских богова за демоне – те отуд и позната Тертулијанова изјава да пагани верују да су хришћани узрок свих зала која се десе. Као правни основ прогона узимано је одбијање приношења жртава или одрицања од Христовог имена као одбијање налога римског магистрата – чиме се кривица, заправо, појављивала током самог поступка, због каквих год злодела да су изворно били оптужени. Оптужени који не би апостазирали осуђивани су на смрт, иако није било закона против хришћана, те су им често ускраћивана и права која су припадала римским грађанима. Пратећи текст писма 10.96 и Трајановог одговора 10.97, професор Петковић показао је ток поступка против хришћана, те изне опсервацију да је римско кривично право, за разлику од грађанског, било много мање егзактно дефинисано, а више под утицајем политичких и социјалних фактора, те је много зависило од личних ставова судија, односно управника провинција.
