У петак, 26. априла 2024. године, предавање “Устанци робова у старој Грчкој” одржао је проф. др Немања Вујчић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Започевши излагање изјавом да је ропство једна од најстаријих и најраширенијих установа у људској историји, скренуо је пажњу да се због данашњег става о неприхватљивост ропства, с једне стране, а популарности теме устанака робова у популарној култури, са друге, неретко погрешно сматра да су устанци робови били прилично чести. Напротив, у историји су они прилично ретке појаве. Поставио је питање очуваности извора, као и класификације неких категорија зависног становништва, попут хелота и пенета у Грчкој, чији положај је био лош (и који јесу подизали устанке), али који су по статусу различити од робова, можда ближи кметовима. Поставио је и питање учешћа робова у грађанским ратовима, где су неретко обе стране покушавале да их привуку у што већим бројевима. Изнео нам је кратак преглед устанака робова на Сицилији, у Италији и у Грчкој, показујући на већем броју цитата штурост грчких извора који говоре о њима. Скренуо је пажњу и да су устанци у Грчкој углавном пратили оне у Италији. Говорио нам је о тешким условима рада и кратком животном веку робова у лавријским рудницима сребра и олова, где су избијали устанци у II веку п.н.е. Изложио нам је причу о Дримаку и његовом “краљевству робова” на Хиосу, у погледу чије историчности постоји неслагање у науци. Са једне стране, прича је пуна књижевних и моралистичких елемената; са друге стране, она показује веома уверљиве детаље у погледу острва Хиос: могуће је да је изворна прича касније обрасла поучним и легендарним елементима. Мада у грчкој историји нема других сачуваних примера да су одбегли робови формирали своје полисе или сродне организоване заједнице, у каснијој историји колонијалног америчког ропства постоји више стотина (процене варирају од око 300 до 500). Изнео је и Џеновезеову (Eugene Genovese) концепцију услова који воде ка избијању устанка робова, формирану на примеру америчког ропства, те своју листу заједничких услова који су водили до устанака робова у антици: бројност робова, концентрација на једном месту, очајање (тешки услови живота) и покретачки импулс. Као додатан разлог за мали број устанака у Грчкој истакао је да је фрагментираност Грчке чинила бекство лакшим и мање ризичним од устанка.
Више фотографија можете видети овде.
