Након скупа под истим називом, успешно одржаног од 29. новембра до 1. децембра 2023. године, на Правном факултету Универзитета у Београду уприличено је и представљање зборника радова „Социјалистичко право у Југославији 1945-1990“. Најпре су се публици обратили уредници и председавајући скупа, проф. др Борис Беговић, емеритус проф. др Дејан Поповић и проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета. Након кратког увода, проф. Беговић је препустио реч проф. Поповићу, који је скицирао развој догађаја који су довели до овог скупа и зборника – од почетне идеје, преко организовања скупа, одабира тема и аутора, те прикупљања радова и објављивања зборника. О значају теме и настанку идеје за овај скуп и зборник говорио је трећи уредник, проф. Мирковић, напомињући да је у оквирима централне Европе правна историја социјализма већ била и раније препозната као легитимна сфера научног интересовања. Сазнања о публикацијама на ову тему које су приређене при Европском институту за правну историју у Франкфурту на Мајни, подстакле су га да сличне потражи не само у простору бивше Југославије, већ и у Бугарској и Румунији, додуше, без нарочитог успеха.
О самим темама које су одабране и обрађене у овом тротомном издању од око 1000 страница, поред уредника, говорила је неколицина од преко 30 аутора који су својим радовима преузели улогу пионира у изучавању правног поретка социјалистичке Југославије. Наставници са нашег факултета: проф. др Вања Бајовић, проф. др Татјана Јевремовић Петровић, проф. др Вук Цуцић, проф. др Љубинка Ковачевић, доц. др Никола Илић, као и проф. др Марко Божић, са Правног факултета Универзитета Унион и асист. Бојана Арсенијевић, са Правног факултета Универзитета у Нишу, дотакли су се у својим излагањима најзанимљивијих појединости, мотивација за истраживање, (не)очекиваних резултата и изазова код приступања својим, као и повезаним темама.
Сви они су приметили да правац развоја социјалистичког правног поретка у Југославији није увек био идентичан у свим гранама права. Његова изградња и разградња, па и утеловљавање у правне системе држава насталих њеним распадом, битно је варирало од гране до гране права. Иако се његов значај често пориче, тековине овог „правног рукавца“, добре или лоше, оставиле су велики утицај – од методолошког (дијалектички материјализам) до чисто практичног. Тако, многа од решења ЗКП-а из 1953, могу се сретати и у важећем законодавству, нека од данашњих успешних привредних друштава почела су као ОУР-ови, а „идеолошки пречишћен“ ЗОО и даље стоји на снази као основни извор облигационог права у више бивших југословенских република.
Представљање је закључио проф. Беговић, духовитим поређењем овог пројекта (само донекле и бивше државе) са дешавањима око мисије Аполо 13 и истоименим филмом. Иако су почеци обећавали, у његовом току долазило је до непредвиђених околности, „крпљења“ и нових „кварова“, неочекиваних ризика – за разлику од космонаута, не и по живот тројице уредника – да би на крају све било окончано успешно (овде се „Социјалистичко право“ и социјалистичко право разилазе). На самом крају, он, као један од „пилота“, одјавио је овај пројекат, премда се може основано сматрати да је посреди тек почетак великог научног рада који предстоји на овом пољу.
