Драги бруцоши, драге колегинице и колеге, уважени гости
Велико ми је задовољство и част да као декан поздравим бруцоше, вас који започињете студије на Правном факултету.
Свечано отварање ове школске године, на жалост, неће бити одржано на уобичајен начин. Због поштовања епидемиолошких мера усмерених на спречавање ширења заразне болести ковид 19, на овај, скромнији начин ћемо обележити почетак вашег студирања.
Али наша жеља је била да првог дана уђете у просторије, од данас, вашег Факултета
Почећу са кратким освртом на историју Универзитета у Београду и Правног факултета, која је дуга преко два века.
У Београду је 13. септембра 1808. године, по замисли Доситеја Обрадовића, основана Велика школа. Иако је трајала свега пет година, зачетак Универзитета у Београду и Правног факултета везује се за оснивање те школе.
Свој наставак високо образовање у Србији имало је у Лицеју, који је основан 1838. године у Крагујевцу. Лицеј је имао два одељења филозофско и правно. У јесен 1841. године Лицеј је премештен у Београд, који је тада постао престоница Кнежевине Србије.
Лицеј је прерастао у Велику школу 1863. године. Одмах по оснивању, та Велика школа се уселила у зграду коју је Миша Анастасијевић, „капетан Миша“, поклонио „своме отечеству“ фебруара 1863. године. То је чувено Капетан Мишино здање на Студентском тргу, једна од најлепших грађевина у Граду, у коме се данас налази Ректорат Универзитета у Београду.
Велика школа је имала три факултета: Филозофски, Правни и Технички.
Краљ Петар I Карађорђевић је 12. марта 1905. године потписао Указ о проглашењу Закона о Универзитету. Овајзакон зајемчио је аутономију Универзитета, прокламујући да су “наставници слободни у излагању своје науке” и да сами бирају своје колеге и своју управу.
Зграда, у којој се Факултет данас налази, направљена је 1940. године. Свечано отварање зграде било је заказано за 10,30 часова, 30. марта 1941. године. Одложено је због непосредне ратне претње која се нажалост и остварила нацистичким бомбардовањем Београда 6. априла. У историји Правног факултета посебно место заузима антифашизам његових професора и студената, на понос њима и каснијим генерацијама и то никада не сме бити заборављено.
Закључићу, нашу земљу ништа није тако трајно и драматично мењало и модернизовало као ова институција, Универзитет у Београду и његове претече. Пут од заостале османске провинције до европски уређене државе осмислили су духовно и трасирали најбољи синови и кћери Универзитета у Београду и његових претеча, Велике школе и Лицеја. Универзитет у Београду је данас једна од најзначајнијих институција своје врсте у овом делу Европе, која баштини најбоље традиције европских универзитета.
Важно је да и у овим условима одржимо универзитетску наставу и онолико колико је могуће уживо одржавамо вежбе, студијске групе, семинаре, консултације. Жива реч наставника и сарадника и сарадња са њима има незамењиву улогу у савладавању испитне материје.
Поред наставних, ту су и ваннаставне активности, као: FORUM ROMANUM – Клуб пријатеља римског права и антике, такмичење у беседништву, трибине, симулације суђења и друге.
Усавршавајте стране језике, читајте књижевна дела, тако ћете обогатити и употпунити ваша знања. На располагању имате Библиотеку Правног факултета, која је једна од најбогатијих и најбоље опремљених правних библиотека у овом делу Европе.
Када завршите факултет, чиме год се будете бавили придржавајте се живих правних правила римског правника Улпијана: Поштено живети, никога не вређати и свакоме дати оно што му припада. Не учините ништа данас чега би се стидели сутра.
На крају, драги бруцоши, честитам вам на избору да студирате на Правном факултету Универзитета у Београду и желим вам пуно успеха на студијама.
