—————

—————

—————

—————

—————

—————

Рођен је 1. јануара 1933.године у Бањици (Косово и Метохија). Војну академију у Земуну је завршио 1950.родине, а на Правном факултету у Београду дипломирао 1958.године. За асистента на Правном факулгету у Београду је изабран 1961.године, за доцента 1966, за ванредног професора 1976, а за редовног професора 1981.родине.

На Правном факултету у Београду је одбранио докторску дисертацију са темом Улога јавног тужиоца у грађанском судском поступку СФР Југославије 1964.године, а школске 1960/1961.године завршио је наставу трећег степена на економскоправном смеру. Као коаутор је поставио и изградио као наставно-научну дисциплину предмет Друштвена својина и самоуправљање и учествовао у писању првог уџбеника за тај предмет (више издања). Затим је поставио темеље за нову научну област – аутономно процесно право, а y оквиру те области изградио наставно-научну дисциплину – аутономно судско процесно право и написао први уџбеник за ту дисциплину, која се изучава у оквиру предмета Грађанско процесно право и Друштвена својина и самоуправљање. На правним факултетима у Крагујевцу, Нишу, Приштини, Титограду и Бања Луци изводио је наставу из предмета Грађанско процесно право и Наследно право и непосредно учествовао у стварању наставног кадра из предмета Грађанско процесно право на тим факултетима. Написао је преко 60 библиографских јединица (књиге, монографије, радови монографског карактера, скрипта, чланци, коментари, приручници, енциклопедијске јединице, расправе, итд.). Монографије и радови монографског карактера су: Судови удруженог рада (И издање), Београд, 1976.године; Друштвена. заштита друштвене својине и самоуправних права, Београд, 1978; и Судови у Југославији у: Енциклопедији имовинског права и права удруженог рада., Београд, 1978, том III.

На Факултету и ван њега је обављао разне функције. На Факултету је био председник и члан разних органа и тела. У својству председника Комисије за реформу израдио је Тезе за реформу наставно-научног процеса на Факултету које су и данас актуелне. Ван Факултета вршио је функције у разним државним, друштвеним и политичким органима и телима. Поред осталог, био је судија Вишег привредиог суда Србије, члан Комисије и стручне групе у Одбору за правосуђе Скупштине СФР Југославије, председник Издавачког савета листа &бдqуо;Студент“ у Бeограду, члан Издавачког савета ИО – Савремена администрација“ у Београду, а сада је судија Суда удруженог рада Србије.

Учествовао је на многим научним и стручним скуповима у земљи и иностранству.

У непрекидном контакту је с органима и институцијама ван Факултета, посебно органима и институцијама правосуђа, редовно укључујући и студенте. Тако успешно повезује науку са праксом и омогућује да студенти стичу и неопходна практична сазнања не само из предмета које проф. Рајовић предаје, него и из позитивног права уопште.

​

Иако врло млад и малолетан, проф. Рајовић је са целом својом фамилијом активно учествовао у Народноослободилачкој борби од 1941.ро дине до коначног ослобођења земље 1945.године.>ро дине до коначног ослобођења земље 1945.године.

—————