Српска правна историја

Наставници:проф. др Зоран С. Мирковић, доц. др Душан Ракитић, доц. др Нина Кршљанин
Статус предмета: Обавезни предмет
Година студија:I
Семестар:II
Број ЕСПБ:7
Циљ предмета:Практични циљ за изучавањем националне правне историје се састоје у омогућавању историјског тумачења постојећег права, без којег догматско тумачење не би дало резултата; разумевање правно – историјског процеса; свест о примању културних вредности прошлости од стране данашњости; упознавање са различитим правним изворима у прошлости и разумевање њиховог значаја; употпуњавање општег правничког образовања и развијање критичког мишљења; овладавање старијом правном терминологијом као делом савременог језичког правног блага; разумевање значаја правничке културе и њеног утицаја на друштво као и утицаја друштва на њу; овладавање најбољим правним традицијама из наше прошлости
Исход  предмета:Стицање основних знања из правноситоријских аспеката српске правне историје.
Садржај предмета:Део I Средњи век: I Досељавање Јужних Словена и њихове прве државне организације (Прве државне творевине Јужних Словена; Рашка и Дукља); II Наше самосталне средњовековне државе и њихово право (Босна; Србија; Дубровник и дубровачко право (VII-XIX век); Развитак приморских градова и њихово право); Део II Срби под страном влашћу (Губитак државне самосталности потпадањем под власт Османског царства; Значај сеоба и живот под влашћу Аустријског царства; Млетачка владавина у приморским крајевима); Део III Државно-правни развој у XIX и почетком XX века: I Србија од 1804. до 1914. године (Период од краја XVIII века до 1839. године; Државноправни развој Србије у периоду од 1839. до 1870. године; Државноправни развој Србије од 1870. до 1900. године; Основне карактеристике развитка Србије у периоду 1903-1914.); II Црна Гора ( Постанак и развитак државе; Развитак права); Део IV Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца – Краљевина Југославија: I Стварање прве заједничке јужнословенске државе
– Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Предисторија стварања заједничке јужнословенске државе; Поједини елементи образовања Краљевине СХС); II Државноправни развитак између два рата (Образовање прве владе Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Привремено народно представништво; Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. 6. 1921. године, тзв. Видовдански устав; Криза парламентаризма у Краљевини СХС и шестојануарска диктатура; Устав Краљевине Југославије од 3. септембра 1931, тзв. Септембарски устав; Развитак права)
Литература oбавезна: Д. Јанковић, М. Мирковић, Државноправна историја Југославије, Београд (неко од издања);
Д. Јевтић, Д. Поповић, Народна правна историја, Београд (неко од издања).
Литература допунска: Теодор Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, књига I «Историја државног права», Београд, 1931, (или Београд, 1996);
Александар Соловјев, Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Скопље, 1928 (Београд, 1998);
Слободан Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838 – 1858), Београд, 1912 (или издање од 1928, 1933, 1990 – III књига Сабраних дела).
АНАЛИ

CRIMEN

НОВИ АРХИВ

ACTA DIURNA

Број 76 Јул/ Децембар 2024

Archives