Одлукама Наставно-научног већа и Декана Факултета формирана је, маја 2003. године, Радна група за унапређивање наставног процеса, у саставу: проф. др Дејан Поповић, председник, професори др Мирко Васиљевић, др Сима Аврамовић, др Зоран Томић, др Радмила Васић, чланови, и представници студената. Пошто је усвојила основна начела, оквирни програм и смернице за рад, Радна група је иницирала формирање посебних подгрупа за поједине области у којима ће се процес унапређивања одвијати. То су: Радна група за наставни план, Радна група за режим студија и прелазни режим, Радна група за последипломске студије, Радна група за материјално-финансијске послове и Радна група за статут.
Полазећи од формулисаних циљева и задатака и свесни значаја укључивања Правног факултета и Универзитета у Београду у такозвани Болоњски процес, који би до краја деценије требало да, с ослонцем на:
- изборену аутономију универзитета, која се непрестано мора штитити и унапређивати;
- виталну улогу универзитетског образовања у промоцији мира, узајамног разумевања и толеранције, као и у стварању узајамног поверења међу људима и народима;
- богатство у културним, социјалним, политичким, филозофским, верским и економским разликама међу европским образовним системима, које представља изузетну предност коју у пуној мери треба уважавати;
- опредељење да би сваком студенту требало пружити могућност да што потпуније користи ту предност, тако да му буде олакшан приступ универзитетским установама у земљи и у Европи и, посебно, да му буде омогућено да доврши започето или да настави своје школовање у другим универзитетским установама у Србији, у Црној Гори или у било којој другој држави на нашем континенту;
- чињеницу да признавање студија, сертификата, диплома, академских и научних степена реализованих, односно стечених у другој европској држави представља значајну меру за подстицање академске мобилности између држава;
- убеђење да правично признавање квалификација представља кључни елеменат садржаја права на образовање и потврду степена одговорности друштва у обезбеђивању тога права;
- уверење да је научни рад цондитио сине qуа нон квалитетног универзитетског образовања;
- достигнућа генерација које су током протеклих више од 160 година стварале на београдском Правном факултету, остављајући дубоки траг у развоју научне мисли у Србији, а понекад и изван ње;
- веровање да модернизација наставе и њено приближавање облицима који се, упркос разликама, постепено хармонизују у Европи, представља једини пут који нашем Факултету гарантује да ће имати значајну улогу у новој, демократској и европској Србији, створи услове да се, после десет година изолације, Правни факултет Универзитета у Београду врати у породицу европских правних факултета и у њој заузме оно важно место које му је век и по припадало, формиран је предлог унапређивања наставног процеса. Мере садржане у овом предлогу требало би да до доношења новог закона о универзитету испуне два циља: а) да модернизују наставни процес у мери која је могућа у датом позитивно-правном оквиру и б) да начином поступног увођења припреме актере образовног процеса, студенте и наставнике, за објективно корисне и, ако није претерано рећи, историјски нужне промене.
Основне студије
За Правни факултет је од стратешког значаја да се у овом тренутку дефинише јасна визија његовог развоја, а да се затим постојећи модел наставе постепено мења, уз вођење рачуна о кадровским, педагошким и финансијским околностима. Постепеност, међутим, не треба да подразумева одуговлачење: једном утврђен план би требало спроводити по динамици која би обухватала три стадијума. У првом стадијуму, за који верујемо да је спроводив одмах, реализовали би се предлози садржани у овом материјалу. Други стадијум би обухватио реформу наставног плана (curriculum) и наставних програма (syllabi) – који би, уколико је могуће, били усклађени на целом правном академском простору државе (како је предвиђено документом који су на састанку у Новом Саду 30. и 31. маја 2003. године прихватили сви правни факултети из Србије), као и уграђивање новина које би најављени закон о високошколском образовању евентуално донео (а које у овом материјалу нису антиципиране). Ту, посебно, имамо у виду потребу за свеобухватном реформом последипломских студија. Желимо, коначно, да подвучемо да сматрамо да је улога асистената у реализацији основних студија изузетно важна, како због квалитета рада са студентима, тако исто и због обезбеђивања научног и педагошког подмлатка. Отуда се залажемо да они нађу своје место и у новом законском уређењу универзитетске наставе.
У трећем стадијуму – пред крај ове деценије – Универзитет би, на рачун факултета, преузео одређене надлежности («проговорио једним гласом» – како то «болоњски документи» формулишу), што би све требало да буде праћено постепеним променама у уписној политици и политици финансирања универзитетског образовања. То, међутим, не значи да факултети нужно треба да изгубе статус правног лица, јер би на великим универзитетима, какав је Универзитет у Београду, такво централизовано решење могло да доведе и до низа негативних последица.У међувремену, треба очекивати да ће кроз неизбежне поступке акредитације и евалуације Правни факултет Универзитета у Београду изаћи ојачан, а да ће се «академска сцена» у Србији бар донекле рашчистити.
Предлог унапређивања наставног процеса односи се, дакле, само на први стадијум реформи и не претендује да мења наставни план, нити да директно утиче на наставне програме. Једине измене у наставном плану тичу се, сасвим минималног, премештања по једног предмета са II на I и са III на II годину студија, како би се обезбедило равномерније оптерећење студената по годинама. Поред тога, у складу са предлогом формулисаним у тачки (4), на другој години студија увео би се један опциони предмет (страни језик – први ниво), на трећој години би остао један опциони предмет с утврђене листе, док би се на четвртој годин студија полагала два опциона предмета: један страни језик (други ниво) и један са утврђене листе.[1]
Предлози конкретних измена су следећи:
- Превођење свих предмета из наставног плана у једносеместрални статус, с тим што би сваки задржао свој постојећи фонд часова предавања. Другим речима, ако је, примера ради, Римско право до сада имало 4 часа предавања и семинара недељно (током два семестра), у новом режиму имало би 8 часова предавања и семинара недељно током једног семестра. На овај начин омогућила би се већа ефикасност студирања, кондензовање наставе и растерећење студената, боље коришћење првог семестра и равномерније распоређивање времена за учење, реализација система »година за годину», квалитетнији рад на вежбама и прелазак на систем краћих а интензивнијих академских циклуса, који представља правило у другим земљама Европе и света. Мане које је систем једносеместралних испита показивао у годинама када је постојао на нашем Факултету (запостављање двосеместралних испита због концентрисања студената на једносеместралне) отклањају се принципом опште једносеместралности. На овај начин би и настава у другом семестру била ефикаснија и боље посећена, поготово од стране најбољих студената, који би сада били у стању да се концентришу само на предмете који се у том семестру слушају. Овакав концепт захтева да предмети буду равномерно распоређени по семестрима.
- Увођење ECTS (European Credit Transfer System) система – система кредита (бодова). На свакој од четири године основних студија за стицање степена дипломирани правник (LL. B. – Bachelor of Laws), односно на свакој од две године за стицање степена правник и уз додатне услове прописане Статутом, студент би морао да оствари по 60 кредита, што представља опште усвојени стандард у Европи. Број кредита по предмету израчунавао би се на основу постојећег фонда часова предавања на одређеном предмету у укупном фонду часова предавања на датој години студија.[2] Примера ради, ако је на првој години укупан фонд часова предавања 48, а Римско право има 8 часова, његов удео је 16,67% (8/48), те му припада 10 кредита (16,67% од 60). Овако постављен систем кредита не би изазвао никакве промене у постојећем статусу предмета, већ би у основи представљао само рачунску операцију, али би нашим студентима омогућио већу мобилност, признавање положених испита и лакши прелазак на студије на другим факултетима у Европи и свету, где скоро свугде постоји систем преношења кредита (бодова). Што се тиче признавања испита положених на другим факултетима, о томе би одлучивало Наставно-научно веће, водећи рачуна о акредитационом статусу одређеног факултета, постојању одговарајућег споразума и наставном програму, с тим што би признавање могло бити потпуно или делимично, у ком случају би се полагао само део испитне материје.
- Успостављање равномерности приликом уписивања студената на смерове («наставне групе») и приликом избора опционих предмета. Здрава конкуренција између смерова и опционих предмета би се постигла атрактивношћу програма, а не критеријумом оцењивања. У том смислу, предлаже се увођење минималног и максималног броја студената који могу оптирати један предмет, односно смер, при чему би се предност у избору давала студентима на основу постигнутог успеха и ефикасности студирања. При том би се водило рачуна и о кадровској опремљености појединих смерова, односно опционих предмета. Као основни и примарни критеријум, поред наведених, сачувао би се и слободан избор студената, односно њихова жеља да полажу оне предмете који одговарају њиховим интересовањима.
- Увођење широког круга опционих предмета, које би, на предлог катедри, утврђивало Наставно-научно веће пред сваку школску годину, поред једног броја опционих предмета који би, као и до сада, били предвиђени Статутом. У том смислу, предлаже се увођење предмета као што су Правничко писање и номотехника, Дебата, Moot court, Правна клиника, Интернет право (упознавање са базама прописа, судске праксе, и тако даље), Финансијски менаџмент, Институционално право Европске уније, Европска заштита људских права, Право конкуренције, Право светске трговинске организације, и тако даље. Статус опционог предмета Наставно-научно веће би могло признати и курсу који, у одговарајућем фонду часова, на Правном факултету Универзитета у Београду одржи страни професор. Такође би било могуће да један опциони предмет на свакој години студент замени полагањем жељеног предмета на неком другом факултету београдског Универзитета, на основу уговора који би био закључен са одређеним бројем сродних факултета. Тиме би се интензивирала функционална академска интеграција у оквиру Универзитета у Београду. Такав модел могао би се применити и у случају када студент положи одређени предмет у иностранству, на факултету са којим Правни факултет у Београду има закључен одговарајући споразум.
Опциони предмети почели би се изучавати већ на другој години студија (избор једног од страних језика); на трећој години би се изучавао један, а на четвртој години два опциона предмета, од којих би један морао да буде, као што је речено, страни језик (други ниво). Другим речима, с обзиром на неопходност да дипломирани правник добро познаје бар један страни језик, предлаже се увођење два нивоа провере знања страног језика. - Укупан однос општеобавезних предмета, с једне стране, и предмета са смера и опционих предмета, с друге стране, требало би да буде у односу 70% према 30%.
- Уношење у Статут паралелног словног система оцењивања (А+, А, Б, Ц, Д, Ф) поред већ постојећег нумеричког система, што би олакшало академску мобилност студената у Европи и свету због препознатљивости таквих оцена, при чему би се у пракси у потпуности задржао постојећи систем оцењивања.
- Наставне активности студената током школске године (вежбе, колоквијуми, стручна група, стручна пракса, семинарски радови, и тако даље) могле би бити вредноване одређеним бројем кредита (бодова) и урачунавале би се у коначну оцену. При том би се за сваки предмет појединачно утврђивало колико бодова може донети одређена активност студента.
- И студенти финансирани из буџета и самофинансирајући студенти имају иста права и обавезе у току основних студија. За лица која желе да студирају уз рад, у другом стадијуму реформе треба предвидети посебан режим студирања.
- Успостављање практичног карактера вежби. То би укључивало и увођење обавезе да се за сваки предмет на почетку школске године управи Факултета достави план практичног рада на вежбама, који би подразумевао решавање практичних проблема, писање правних аката, одлазак у суд, скупштину, министарства, полицију, затвор, и тако даље.. Размотрена је могућност да вежбе воде и истакнути стручњаци из праксе, нарочито на позитивно-правним предметима, што је некада било уобичајено на Факултету.
- Омогућавање редовне и организоване праксе у суду за процесне предмете, што би студентима доносило одређени број кредита (бодова).
- Прописивање уџбеничке и допунске литературе за сваки предмет. На предлог катедри, Наставно-научно веће би пред почетак сваког семестра доносило одлуку о обавезној уџбеничкој и допунској литератури, на којој би се заснивала настава на сваком од предмета. Литература се налази у оквирима које је успоставио наставни програм, чиме се постижу два жељена ефекта: (а) студент се упућује на стварно студирање, с правом да користи било који од одобрених уџбеника, као и предвиђене допунске материјале (чланке, изворе, коментаре, одабране делове монографија), и (б) студент се штити од неумерених захтева, који би значили да се излази из утврђених оквира (у погледу обима текстова и структуре градива). Факултет је дужан да студентима учини доступном допунску литературу за рад на вежбама и у стручним групама, за израду семинарских радова, као и за припрему испита.
- Увођење ширих могућности писменог полагања испита, што значи да би Статутом требало предвидети да се испити полажу писмено, усмено, или и писмено и усмено, о чему на предлог катедри, одлуку доноси Наставно-научно веће пре почетка сваке школске године.
- Евалуација курса од стране студената треба да се спроведе на крају сваког семестра, а пре полагања испита. Евалуација се врши на основу истих, стручно припремљених упитника, у складу са упитницима који се користе на европским универзитетима. Резултати који се добију кроз евалуацију имају информативни карактер и на располагању су само управи Факултета и предметном наставнику или сараднику, како би се у складу са њима усавршавао квалитет наставе. Резултати студентске евалуације узимају се у обзир приликом избора асистента-приправника у звање асистента.
- Увођење дипломе за завршени први степен студија (виша школска спрема) и стицање стручног звања правник, под Статутом прописаним условима и на лични захтев студента. Ова конкретна мера је у складу са европским стандардима и препорукама за специјализовање и степеновање стицања високошколског образовања.
- Увођење додатка дипломе (diploma supplement) такође је у складу са европским стандардима. Помоћу посебног документа који се издаје студенту после дипломирања (и који, донекле, подсећа на садашње уверење о положеним испитима), будући послодавац биће у стању да сагледа профил институције на којој је диплома стечена, детаље програма студија, усмерење за које се студент определио (смер, положени опциони предмети), као и да стекне увид у поседовање других посебних знања кандидата (опциони предмети или предмети са другог смера које је студент положио преко потребног минимума од 60 бодова), и томе слично.
Уже радне групе су, у домену области за које су биле задужене, подржале и подробном разрадом допуниле предложени програм реформи студија права. Наставно-научно веће ће, уз савлађивање претпостављених отпора проистичућих из конзервативности као константе људске природе, одлучивати о увођењу појединих мера, сходно објективним могућностима којима Факултет у овом тренутку располаже, оцени приоритета и процени претпостављеног квалитета са којим се предложени подухвати могу у овом тренутку реализовати.
Досад је постигнута сагласнот, и верификација Статутом, о увођењу првог степена правничког образовања (виша школска спрема). Од савремених практичних програма, на Факултету се већ трећу годину одвија рад Правне клинике, а у овој школској години почеће, као пилот програм, курс Правно истраживање и писање правних докумената.
Abstract
TITLE: THE DEVELOPMENT PROGRAMME OF LAW STUDIES AT THE FACULTY OF LAW, UNIVERSITY OF BELGRADE
AUTHOR: THE WORK GROUP
The work group, established in May, 2003 and charged with the improvement of the studies of law, has proposed, as the first stage attainable prior to adopting new legislation on university, the following reforms at the Faculty of law in Belgrade:
- Making all offered subjects one-semester courses, still maintaining their current hours
- Introducing the ECTS system and defining the number of credits per subject according to the number of hours for a particular course as compared to the total numbers of hours at a particular year of study
- Introducing a wide spectrum of optional courses
- Introducing the letter grade system, parallel to its numerical equivalents, into the Faculty regulations
- Evaluating the student’s participation during a course and incorporating such credit points into the final grade
- Self-paying students have the same rights and duties during the law studies as those who have scholarship
- Introducing interactive in-class activities and court practice for courses in procedural law
- Introducing wider possibilities of taking written exams
- Introducing course evaluation (by students)
- Introducing a law diploma equivalent to a college diploma (certificate) vs. a university degree
- Introducing a diploma supplement.
1 О – Одређене, не много важне, интервенције биле би нужне у распоређивању предмета у јесењи, односно пролећни семестар, у контексту реализације предлога формулисанох у тачки (1).
2 Једино би се опционим предметима додељивао једнак број кредита независно од године на којој се предају (на пример по 3).