Реформа наставног процеса

После вишемесечног рада и 17 одржаних састанака, на којима је вођена веома исцрпна расправа о бројним питањима реформе, Комисија за реформу Правног факултета Универзитета у Београду је завршила прву фазу свог рада и донела Закључке о реформи наставног процеса. Комисија је у свом раду настојала да оствари континуитет са закључцима Научно-наставног већа Правног факултета од 30. јуна 2003. године, донетих на основу предлога претходне Комисије за реформу, коју су сачињавали проф. др Дејан Поповић, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Сима Аврамовић, проф. др Зоран Томић и проф. др Радмила Васић. Исто тако, Комисија је настојала да предложене промене не зависе од доношења новог Закона о високом образовању, али да му иду у сусрет, као и да захвати који се предлажу буду уклопљени и у постојеће законске оквире. Комисија верује да би се усвајањем ових закључака поставили јаснији оквири за другу, још деликатнију фазу рада Комисије, која се односи на реформу наставног плана и програма, увођење двостепених диплома (које би се стицале након 3 и 2 или 4 и 1 године), увођење система кредита и друге промене, које у овом моменту још увек није било могуће адекватно припремити, поготово док се не донесе нови Закон о високом образовању.

Комисија за реформу, коју сачињавају проф. др Сима Аврамовић, као председник, проф. др Будимир Кошутић, проф. др Зоран Стојановић, проф. др Миленко Крећа, проф. др Драгор Хибер, проф. др Радмила Васић, проф. др Гордана Илић-Попов, проф. др Небојша Јовановић, доц. др Оливера Вучић, доц. др Миодраг Јовановић, асистент – приправник Мирјана Марковић, као секретар и Ђорђе Кривокапић, као представник студената у Комисији, све своје закључке донела је једногласно, после дугог поступка усаглашавања и изналажења компромиса, тако да они представљају заједнички предлог свих чланова Комисије.

Имајући све то у виду, Комисија за реформу је предложила а Научно-наставно веће Правног факултета усвојило на седници 20.06.2005.године следеће:

ЗАКЉУЧКЕ О РЕФОРМИ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА

I. С обзиром да је Комисија стала на становиште да се нови режим студија може односити само на генерације које ће тек убудуће уписивати Правни факултет, а не ретроактивно и на оне који су га уписали по претходном режиму, прва група предлога се односи на студенте који уписују прву годину студија почев од школске 2005/2006. године.

  1. Сви предмети су једносеместрални, према важећем наставном плану и програму, уз задржавање постојећег фонда часова, који се реализује у једном уместо у два семестра. Тиме би се знатно интензивирала настава и мобилисали студенти, поготово у првом семестру, што би могло позитивно утицати на ефикасније студирање. Једносеместралност је основно полазиште за будућу модификацију наставног плана и програма и на каснијим годинама студија.
  2. Да би се настава једносеместралних предмета одвијала несметано и подједнако у погледу трајања, Комисија предлаже нови наставни календар, којим би се кориговала досадашња неједнака дужина зимског и летњег семестра.
    Први (зимски) семестар студија по правилу почиње 1. октобра, а завршава се 15. јануара. У оквиру првог семестра предвиђен је новогодишњи и божићни распуст у трајању од осам дана. Други (летњи) семестар по правилу почиње 11. фебруара и траје до 1. јуна. У оквиру овог семестра предвиђено је одржавање априлског испитног рока, за време кога се неће одржавати предавања, вежбе и студијске групе. Трајање оба семестра се на овај начин уједначава на четрнаест недеља.
  3. Студенти ће, у складу са Законом и Статутом, моћи да користе пет испитних рокова. Јануарски испитни рок, за полагање предмета из зимског семестра, по правилу почиње 16. јануара и траје до 10. фебруара. Априлски испитни рок, као поправни за предмете из зимског семестра, почиње по правилу 1. априла и траје девет дана. Јунски испитни рок, у коме се могу полагати само испити из предмета које се изучавају у летњем (другом) семестру, по правилу траје од 1. до 25. јуна. Септембарски рок, као поправни за предмете из другог семестра, аналогно априлском, по правилу почиње 25. августа и траје девет дана, попут априлског. Други септембарски рок, као општепоправни за све неположене испите са године, по правилу траје од 15. до 30. септембра.
    Испитни распоред за јануарски рок студент добија до 30. октобра, а за јунски рок до 10. марта.
  4. На студенте који почев од школске 2005/2006. године упишу прву годину студија примењују се нова правила о промени испитивача. У складу са тим студент приликом прва два пријављивања испита полаже испит код наставника који му буде одређен електронским распоредом, без права на промену испитивача, док приликом трећег пријављивања има право на избор испитивача. Изузетно, у првом испитном року (јануарско-фебруарски за предмете из зимског семестра, одн. јунски за предмете из летњег семестра) студент може да полаже испит код наставника код кога је са успехом похађао вежбе или студијску групу.
  5. Предмети који ће се предавати у првом семестру су Увод у право, Општа правна историја и Римско право, а у другом семестру Увод у грађанско право, Национална историја државе и права и Општа социологија.
    Страни језик I студенти прве године студија слушају у другом семестру, а морају га положити до краја четвртог семестра.

II. Друга група закључака се односи на све генерације студената, с обзиром да промене које се предвиђају имају првенствено организациони карактер.

  1. У периоду од 1. јула до 25. августа, када почиње септембарски испитни рок, организоваће се семинари, летње школе, курсеви, као и гостовања наставника, истраживача и предавача са других универзитетских центара у земљи и иностранству.
  2. Листа опционих предмета је отворена. Поред опционих предмета предвиђених Статутом, пре почетка сваке школске године, на предлог Катедара, одлуком Наставно-научног већа одређују се и други опциони предмети који ће се предавати у текућој школској години.
    Број студената који се уписују на један опциони предмет не може бити мањи од десет студената, нити већи од 15% од броја уписаних студената у текућу школску годину. Студенти се на опционе предмете уписују према постигнутом успеху на студијама, односно времену када су стекли услов, а ранг листа уписаних студената на појединим опционим предметима је јавно доступна.
  3. Неопходно је, у границама могућности, успоставити практични карактер вежби. То укључује и увођење обавезе да се за сваки предмет пре почетка школске године Управи Факултета достави план практичног рада на вежбама, који би подразумевао решавање практичних проблема, писање правних аката, анализу извора, одлазак у суд, скупштину, министарства, полицију, казнено-поправне установе, итд. План практичног рада на вежбама био би објављен на интернет страници Правног факултета и подељен студентима. При том је корисно да један број вежби изводе и истакнути стручњаци из праксе, нарочито на позитивноправним предметима, као што је некада било уобичајено на Факултету. Организовање и реализација практичног карактера вежби представља обавезу предметног наставника, Катедре и Управе Факултета.
  4. Ради реализовања редовне и организоване праксе, превасходно на процесним предметима, Факултет треба да оствари институционалну сарадњу са судовима и другим надлежним институцијама.
  5. Требало би утврдити стандарде који се односе на уџбенике и уџбеничку литературу. Нова издања уџбеника за предмете који се предају осам часова у семестру (у систему једносеместралности) треба да имају највећи обим од око 550 страна, за предмете са шест часова у семестру (у систему једносеместралности) око 400 страна, а за опционе и изборне предмете око 250 страна.
  6. Пре почетка сваке школске године Наставно-научно веће доноси и објављује одлуку о начину полагања испита за сваки предмет, на предлог Катедре.
  7. Неопходно је увођење додатка дипломе (диплома супплемент) у складу с европским стандардима. Кроз посебни документ који се поред дипломе издаје студенту (уз прецизније податке о наставном плану и програму, као и податке о Факултету), будући послодавац биће у стању да сагледа профил институције на којој је диплома стечена, детаље програма студија, усмерење које је током студија студент сам себи одредио (смер односно студијски програм, положене опционе предмете), као и поседовање других посебних знања (опциони предмети, вештине или предмети са другог смера – студијског програма).
  8. Потребно је увести евалуацију курсева, наставника и сарадника од стране студената, на основу јасно утврђених критеријума. Управа ће, у сарадњи са стручњацима и на основу искустава других универзитета, припремити одговарајуће упитнике за евалуацију. Студентска евалуација треба да омогући наставницима и сарадницима да сагледају сопствене резултате у настави и да у складу са резултатима евалуације прилагођавају начин на који изводе наставу. Резултати евалуације су на располагању Управи Факултета и одговарајућој Катедри.
  9. Факултет треба да организује посебну службу која ће олакшавати запошљавање студената и омогућавати послодавцима да лакше дођу до потребних квалитетних дипломираних правника.
АНАЛИ

Vol. 69, бр. 3 (2021)

CRIMEN

Vol. XII Број 1 (2021)

НОВИ АРХИВ

Год. 1 Бр. 1 (2021)

ACTA DIURNA

Број 68-69 Август 2020/Април 2021

Архиве