Posle višemesečnog rada i 17 održanih sastanaka, na kojima je vođena veoma iscrpna rasprava o brojnim pitanjima reforme, Komisija za reformu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je završila prvu fazu svog rada i donela Zaključke o reformi nastavnog procesa. Komisija je u svom radu nastojala da ostvari kontinuitet sa zaključcima Naučno-nastavnog veća Pravnog fakulteta od 30. juna 2003. godine, donetih na osnovu predloga prethodne Komisije za reformu, koju su sačinjavali prof. dr Dejan Popović, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Sima Avramović, prof. dr Zoran Tomić i prof. dr Radmila Vasić. Isto tako, Komisija je nastojala da predložene promene ne zavise od donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju, ali da mu idu u susret, kao i da zahvati koji se predlažu budu uklopljeni i u postojeće zakonske okvire. Komisija veruje da bi se usvajanjem ovih zaključaka postavili jasniji okviri za drugu, još delikatniju fazu rada Komisije, koja se odnosi na reformu nastavnog plana i programa, uvođenje dvostepenih diploma (koje bi se sticale nakon 3 i 2 ili 4 i 1 godine), uvođenje sistema kredita i druge promene, koje u ovom momentu još uvek nije bilo moguće adekvatno pripremiti, pogotovo dok se ne donese novi Zakon o visokom obrazovanju.

Komisija za reformu, koju sačinjavaju prof. dr Sima Avramović, kao predsednik, prof. dr Budimir Košutić, prof. dr Zoran Stojanović, prof. dr Milenko Kreća, prof. dr Dragor Hiber, prof. dr Radmila Vasić, prof. dr Gordana Ilić-Popov, prof. dr Nebojša Jovanović, doc. dr Olivera Vučić, doc. dr Miodrag Jovanović, asistent – pripravnik Mirjana Marković, kao sekretar i Đorđe Krivokapić, kao predstavnik studenata u Komisiji, sve svoje zaključke donela je jednoglasno, posle dugog postupka usaglašavanja i iznalaženja kompromisa, tako da oni predstavljaju zajednički predlog svih članova Komisije.

Imajući sve to u vidu, Komisija za reformu je predložila a Naučno-nastavno veće Pravnog fakulteta usvojilo na sednici 20.06.2005.godine sledeće:

ZAKLJUČKE O REFORMI NASTAVNOG PROCESA

I. S obzirom da je Komisija stala na stanovište da se novi režim studija može odnositi samo na generacije koje će tek ubuduće upisivati Pravni fakultet, a ne retroaktivno i na one koji su ga upisali po prethodnom režimu, prva grupa predloga se odnosi na studente koji upisuju prvu godinu studija počev od školske 2005/2006. godine.

1. Svi predmeti su jednosemestralni, prema važećem nastavnom planu i programu, uz zadržavanje postojećeg fonda časova, koji se realizuje u jednom umesto u dva semestra. Time bi se znatno intenzivirala nastava i mobilisali studenti, pogotovo u prvom semestru, što bi moglo pozitivno uticati na efikasnije studiranje. Jednosemestralnost je osnovno polazište za buduću modifikaciju nastavnog plana i programa i na kasnijim godinama studija.
2. Da bi se nastava jednosemestralnih predmeta odvijala nesmetano i podjednako u pogledu trajanja, Komisija predlaže novi nastavni kalendar, kojim bi se korigovala dosadašnja nejednaka dužina zimskog i letnjeg semestra.
   Prvi (zimski) semestar studija po pravilu počinje 1. oktobra, a završava se 15. januara. U okviru prvog semestra predviđen je novogodišnji i božićni raspust u trajanju od osam dana. Drugi (letnji) semestar po pravilu počinje 11. februara i traje do 1. juna. U okviru ovog semestra predviđeno je održavanje aprilskog ispitnog roka, za vreme koga se neće održavati predavanja, vežbe i studijske grupe. Trajanje oba semestra se na ovaj način ujednačava na četrnaest nedelja.
3. Studenti će, u skladu sa Zakonom i Statutom, moći da koriste pet ispitnih rokova. Januarski ispitni rok, za polaganje predmeta iz zimskog semestra, po pravilu počinje 16. januara i traje do 10. februara. Aprilski ispitni rok, kao popravni za predmete iz zimskog semestra, počinje po pravilu 1. aprila i traje devet dana. Junski ispitni rok, u kome se mogu polagati samo ispiti iz predmeta koje se izučavaju u letnjem (drugom) semestru, po pravilu traje od 1. do 25. juna. Septembarski rok, kao popravni za predmete iz drugog semestra, analogno aprilskom, po pravilu počinje 25. avgusta i traje devet dana, poput aprilskog. Drugi septembarski rok, kao opštepopravni za sve nepoložene ispite sa godine, po pravilu traje od 15. do 30. septembra.
   Ispitni raspored za januarski rok student dobija do 30. oktobra, a za junski rok do 10. marta.
4. Na studente koji počev od školske 2005/2006. godine upišu prvu godinu studija primenjuju se nova pravila o promeni ispitivača. U skladu sa tim student prilikom prva dva prijavljivanja ispita polaže ispit kod nastavnika koji mu bude određen elektronskim rasporedom, bez prava na promenu ispitivača, dok prilikom trećeg prijavljivanja ima pravo na izbor ispitivača. Izuzetno, u prvom ispitnom roku (januarsko-februarski za predmete iz zimskog semestra, odn. junski za predmete iz letnjeg semestra) student može da polaže ispit kod nastavnika kod koga je sa uspehom pohađao vežbe ili studijsku grupu.
5. Predmeti koji će se predavati u prvom semestru su Uvod u pravo, Opšta pravna istorija i Rimsko pravo, a u drugom semestru Uvod u građansko pravo, Nacionalna istorija države i prava i Opšta sociologija.
   Strani jezik I studenti prve godine studija slušaju u drugom semestru, a moraju ga položiti do kraja četvrtog semestra.

II. Druga grupa zaključaka se odnosi na sve generacije studenata, s obzirom da promene koje se predviđaju imaju prvenstveno organizacioni karakter.

1. U periodu od 1. jula do 25. avgusta, kada počinje septembarski ispitni rok, organizovaće se seminari, letnje škole, kursevi, kao i gostovanja nastavnika, istraživača i predavača sa drugih univerzitetskih centara u zemlji i inostranstvu.
2. Lista opcionih predmeta je otvorena. Pored opcionih predmeta predviđenih Statutom, pre početka svake školske godine, na predlog Katedara, odlukom Nastavno-naučnog veća određuju se i drugi opcioni predmeti koji će se predavati u tekućoj školskoj godini.
   Broj studenata koji se upisuju na jedan opcioni predmet ne može biti manji od deset studenata, niti veći od 15% od broja upisanih studenata u tekuću školsku godinu. Studenti se na opcione predmete upisuju prema postignutom uspehu na studijama, odnosno vremenu kada su stekli uslov, a rang lista upisanih studenata na pojedinim opcionim predmetima je javno dostupna.
3. Neophodno je, u granicama mogućnosti, uspostaviti praktični karakter vežbi. To uključuje i uvođenje obaveze da se za svaki predmet pre početka školske godine Upravi Fakulteta dostavi plan praktičnog rada na vežbama, koji bi podrazumevao rešavanje praktičnih problema, pisanje pravnih akata, analizu izvora, odlazak u sud, skupštinu, ministarstva, policiju, kazneno-popravne ustanove, itd. Plan praktičnog rada na vežbama bio bi objavljen na internet stranici Pravnog fakulteta i podeljen studentima. Pri tom je korisno da jedan broj vežbi izvode i istaknuti stručnjaci iz prakse, naročito na pozitivnopravnim predmetima, kao što je nekada bilo uobičajeno na Fakultetu. Organizovanje i realizacija praktičnog karaktera vežbi predstavlja obavezu predmetnog nastavnika, Katedre i Uprave Fakulteta.
4. Radi realizovanja redovne i organizovane prakse, prevashodno na procesnim predmetima, Fakultet treba da ostvari institucionalnu saradnju sa sudovima i drugim nadležnim institucijama.
5. Trebalo bi utvrditi standarde koji se odnose na udžbenike i udžbeničku literaturu. Nova izdanja udžbenika za predmete koji se predaju osam časova u semestru (u sistemu jednosemestralnosti) treba da imaju najveći obim od oko 550 strana, za predmete sa šest časova u semestru (u sistemu jednosemestralnosti) oko 400 strana, a za opcione i izborne predmete oko 250 strana.
6. Pre početka svake školske godine Nastavno-naučno veće donosi i objavljuje odluku o načinu polaganja ispita za svaki predmet, na predlog Katedre.
7. Neophodno je uvođenje dodatka diplome (diploma supplement) u skladu s evropskim standardima. Kroz posebni dokument koji se pored diplome izdaje studentu (uz preciznije podatke o nastavnom planu i programu, kao i podatke o Fakultetu), budući poslodavac biće u stanju da sagleda profil institucije na kojoj je diploma stečena, detalje programa studija, usmerenje koje je tokom studija student sam sebi odredio (smer odnosno studijski program, položene opcione predmete), kao i posedovanje drugih posebnih znanja (opcioni predmeti, veštine ili predmeti sa drugog smera – studijskog programa).
8. Potrebno je uvesti evaluaciju kurseva, nastavnika i saradnika od strane studenata, na osnovu jasno utvrđenih kriterijuma. Uprava će, u saradnji sa stručnjacima i na osnovu iskustava drugih univerziteta, pripremiti odgovarajuće upitnike za evaluaciju. Studentska evaluacija treba da omogući nastavnicima i saradnicima da sagledaju sopstvene rezultate u nastavi i da u skladu sa rezultatima evaluacije prilagođavaju način na koji izvode nastavu. Rezultati evaluacije su na raspolaganju Upravi Fakulteta i odgovarajućoj Katedri.
9. Fakultet treba da organizuje posebnu službu koja će olakšavati zapošljavanje studenata i omogućavati poslodavcima da lakše dođu do potrebnih kvalitetnih diplomiranih pravnika.