Odlukama Nastavno-naučnog veća i Dekana Fakulteta formirana je, maja 2003. godine, Radna grupa za unapređivanje nastavnog procesa, u sastavu: prof. dr Dejan Popović, predsednik, profesori dr Mirko Vasiljević, dr Sima Avramović, dr Zoran Tomić, dr Radmila Vasić, članovi, i predstavnici studenata. Pošto je usvojila osnovna načela, okvirni program i smernice za rad, Radna grupa je inicirala formiranje posebnih podgrupa za pojedine oblasti u kojima će se proces unapređivanja odvijati. To su: Radna grupa za nastavni plan, Radna grupa za režim studija i prelazni režim, Radna grupa za poslediplomske studije, Radna grupa za materijalno-finansijske poslove i Radna grupa za statut.

Polazeći od formulisanih ciljeva i zadataka i svesni značaja uključivanja Pravnog fakulteta i Univerziteta u Beogradu u takozvani Bolonjski proces, koji bi do kraja decenije trebalo da, s osloncem na:

• izborenu autonomiju univerziteta, koja se neprestano mora štititi i unapređivati;
• vitalnu ulogu univerzitetskog obrazovanja u promociji mira, uzajamnog razumevanja i tolerancije, kao i u stvaranju uzajamnog poverenja među ljudima i narodima;
• bogatstvo u kulturnim, socijalnim, političkim, filozofskim, verskim i ekonomskim razlikama među evropskim obrazovnim sistemima, koje predstavlja izuzetnu prednost koju u punoj meri treba uvažavati;
• opredeljenje da bi svakom studentu trebalo pružiti mogućnost da što potpunije koristi tu prednost, tako da mu bude olakšan pristup univerzitetskim ustanovama u zemlji i u Evropi i, posebno, da mu bude omogućeno da dovrši započeto ili da nastavi svoje školovanje u drugim univerzitetskim ustanovama u Srbiji, u Crnoj Gori ili u bilo kojoj drugoj državi na našem kontinentu;
• činjenicu da priznavanje studija, sertifikata, diploma, akademskih i naučnih stepena realizovanih, odnosno stečenih u drugoj evropskoj državi predstavlja značajnu meru za podsticanje akademske mobilnosti između država;
• ubeđenje da pravično priznavanje kvalifikacija predstavlja ključni elemenat sadržaja prava na obrazovanje i potvrdu stepena odgovornosti društva u obezbeđivanju toga prava;
• uverenje da je naučni rad conditio sine qua non kvalitetnog univerzitetskog obrazovanja;
• dostignuća generacija koje su tokom proteklih više od 160 godina stvarale na beogradskom Pravnom fakultetu, ostavljajući duboki trag u razvoju naučne misli u Srbiji, a ponekad i izvan nje;
• verovanje da modernizacija nastave i njeno približavanje oblicima koji se, uprkos razlikama, postepeno harmonizuju u Evropi, predstavlja jedini put koji našem Fakultetu garantuje da će imati značajnu ulogu u novoj, demokratskoj i evropskoj Srbiji, stvori uslove da se, posle deset godina izolacije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu vrati u porodicu evropskih pravnih fakulteta i u njoj zauzme ono važno mesto koje mu je vek i po pripadalo, formiran je predlog unapređivanja nastavnog procesa. Mere sadržane u ovom predlogu trebalo bi da do donošenja novog zakona o univerzitetu ispune dva cilja: a) da modernizuju nastavni proces u meri koja je moguća u datom pozitivno-pravnom okviru i b) da načinom postupnog uvođenja pripreme aktere obrazovnog procesa, studente i nastavnike, za objektivno korisne i, ako nije preterano reći, istorijski nužne promene.

Osnovne studije

Za Pravni fakultet je od strateškog značaja da se u ovom trenutku definiše jasna vizija njegovog razvoja, a da se zatim postojeći model nastave postepeno menja, uz vođenje računa o kadrovskim, pedagoškim i finansijskim okolnostima. Postepenost, međutim, ne treba da podrazumeva odugovlačenje: jednom utvrđen plan bi trebalo sprovoditi po dinamici koja bi obuhvatala tri stadijuma. U prvom stadijumu, za koji verujemo da je sprovodiv odmah, realizovali bi se predlozi sadržani u ovom materijalu. Drugi stadijum bi obuhvatio reformu nastavnog plana (curriculum) i nastavnih programa (syllabi) – koji bi, ukoliko je moguće, bili usklađeni na celom pravnom akademskom prostoru države (kako je predviđeno dokumentom koji su na sastanku u Novom Sadu 30. i 31. maja 2003. godine prihvatili svi pravni fakulteti iz Srbije), kao i ugrađivanje novina koje bi najavljeni zakon o visokoškolskom obrazovanju eventualno doneo (a koje u ovom materijalu nisu anticipirane). Tu, posebno, imamo u vidu potrebu za sveobuhvatnom reformom poslediplomskih studija. Želimo, konačno, da podvučemo da smatramo da je uloga asistenata u realizaciji osnovnih studija izuzetno važna, kako zbog kvaliteta rada sa studentima, tako isto i zbog obezbeđivanja naučnog i pedagoškog podmlatka. Otuda se zalažemo da oni nađu svoje mesto i u novom zakonskom uređenju univerzitetske nastave.

U trećem stadijumu – pred kraj ove decenije – Univerzitet bi, na račun fakulteta, preuzeo određene nadležnosti («progovorio jednim glasom» – kako to «bolonjski dokumenti» formulišu), što bi sve trebalo da bude praćeno postepenim promenama u upisnoj politici i politici finansiranja univerzitetskog obrazovanja. To, međutim, ne znači da fakulteti nužno treba da izgube status pravnog lica, jer bi na velikim univerzitetima, kakav je Univerzitet u Beogradu, takvo centralizovano rešenje moglo da dovede i do niza negativnih posledica.U međuvremenu, treba očekivati da će kroz neizbežne postupke akreditacije i evaluacije Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu izaći ojačan, a da će se «akademska scena» u Srbiji bar donekle raščistiti.

Predlog unapređivanja nastavnog procesa odnosi se, dakle, samo na prvi stadijum reformi i ne pretenduje da menja nastavni plan, niti da direktno utiče na nastavne programe. Jedine izmene u nastavnom planu tiču se, sasvim minimalnog, premeštanja po jednog predmeta sa II na I i sa III na II godinu studija, kako bi se obezbedilo ravnomernije opterećenje studenata po godinama. Pored toga, u skladu sa predlogom formulisanim u tački (4), na drugoj godini studija uveo bi se jedan opcioni predmet (strani jezik – prvi nivo), na trećoj godini bi ostao jedan opcioni predmet s utvrđene liste, dok bi se na četvrtoj godin studija polagala dva opciona predmeta: jedan strani jezik (drugi nivo) i jedan sa utvrđene liste.[1]

Predlozi konkretnih izmena su sledeći:

1. Prevođenje svih predmeta iz nastavnog plana u jednosemestralni status, s tim što bi svaki zadržao svoj postojeći fond časova predavanja. Drugim rečima, ako je, primera radi, Rimsko pravo do sada imalo 4 časa predavanja i seminara nedeljno (tokom dva semestra), u novom režimu imalo bi 8 časova predavanja i seminara nedeljno tokom jednog semestra. Na ovaj način omogućila bi se veća efikasnost studiranja, kondenzovanje nastave i rasterećenje studenata, bolje korišćenje prvog semestra i ravnomernije raspoređivanje vremena za učenje, realizacija sistema »godina za godinu», kvalitetniji rad na vežbama i prelazak na sistem kraćih a intenzivnijih akademskih ciklusa, koji predstavlja pravilo u drugim zemljama Evrope i sveta. Mane koje je sistem jednosemestralnih ispita pokazivao u godinama kada je postojao na našem Fakultetu (zapostavljanje dvosemestralnih ispita zbog koncentrisanja studenata na jednosemestralne) otklanjaju se principom opšte jednosemestralnosti. Na ovaj način bi i nastava u drugom semestru bila efikasnija i bolje posećena, pogotovo od strane najboljih studenata, koji bi sada bili u stanju da se koncentrišu samo na predmete koji se u tom semestru slušaju. Ovakav koncept zahteva da predmeti budu ravnomerno raspoređeni po semestrima.
2. Uvođenje ECTS (European Credit Transfer System) sistema – sistema kredita (bodova). Na svakoj od četiri godine osnovnih studija za sticanje stepena diplomirani pravnik (LL. B. – Bachelor of Laws), odnosno na svakoj od dve godine za sticanje stepena pravnik i uz dodatne uslove propisane Statutom, student bi morao da ostvari po 60 kredita, što predstavlja opšte usvojeni standard u Evropi. Broj kredita po predmetu izračunavao bi se na osnovu postojećeg fonda časova predavanja na određenom predmetu u ukupnom fondu časova predavanja na datoj godini studija.[2] Primera radi, ako je na prvoj godini ukupan fond časova predavanja 48, a Rimsko pravo ima 8 časova, njegov udeo je 16,67% (8/48), te mu pripada 10 kredita (16,67% od 60). Ovako postavljen sistem kredita ne bi izazvao nikakve promene u postojećem statusu predmeta, već bi u osnovi predstavljao samo računsku operaciju, ali bi našim studentima omogućio veću mobilnost, priznavanje položenih ispita i lakši prelazak na studije na drugim fakultetima u Evropi i svetu, gde skoro svugde postoji sistem prenošenja kredita (bodova). Što se tiče priznavanja ispita položenih na drugim fakultetima, o tome bi odlučivalo Nastavno-naučno veće, vodeći računa o akreditacionom statusu određenog fakulteta, postojanju odgovarajućeg sporazuma i nastavnom programu, s tim što bi priznavanje moglo biti potpuno ili delimično, u kom slučaju bi se polagao samo deo ispitne materije.
3. Uspostavljanje ravnomernosti prilikom upisivanja studenata na smerove («nastavne grupe») i prilikom izbora opcionih predmeta. Zdrava konkurencija između smerova i opcionih predmeta bi se postigla atraktivnošću programa, a ne kriterijumom ocenjivanja. U tom smislu, predlaže se uvođenje minimalnog i maksimalnog broja studenata koji mogu optirati jedan predmet, odnosno smer, pri čemu bi se prednost u izboru davala studentima na osnovu postignutog uspeha i efikasnosti studiranja. Pri tom bi se vodilo računa i o kadrovskoj opremljenosti pojedinih smerova, odnosno opcionih predmeta. Kao osnovni i primarni kriterijum, pored navedenih, sačuvao bi se i slobodan izbor studenata, odnosno njihova želja da polažu one predmete koji odgovaraju njihovim interesovanjima.
4. Uvođenje širokog kruga opcionih predmeta, koje bi, na predlog katedri, utvrđivalo Nastavno-naučno veće pred svaku školsku godinu, pored jednog broja opcionih predmeta koji bi, kao i do sada, bili predviđeni Statutom. U tom smislu, predlaže se uvođenje predmeta kao što su Pravničko pisanje i nomotehnika, Debata, Moot court, Pravna klinika, Internet pravo (upoznavanje sa bazama propisa, sudske prakse, i tako dalje), Finansijski menadžment, Institucionalno pravo Evropske unije, Evropska zaštita ljudskih prava, Pravo konkurencije, Pravo svetske trgovinske organizacije, i tako dalje. Status opcionog predmeta Nastavno-naučno veće bi moglo priznati i kursu koji, u odgovarajućem fondu časova, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održi strani profesor. Takođe bi bilo moguće da jedan opcioni predmet na svakoj godini student zameni polaganjem željenog predmeta na nekom drugom fakultetu beogradskog Univerziteta, na osnovu ugovora koji bi bio zaključen sa određenim brojem srodnih fakulteta. Time bi se intenzivirala funkcionalna akademska integracija u okviru Univerziteta u Beogradu. Takav model mogao bi se primeniti i u slučaju kada student položi određeni predmet u inostranstvu, na fakultetu sa kojim Pravni fakultet u Beogradu ima zaključen odgovarajući sporazum.
   Opcioni predmeti počeli bi se izučavati već na drugoj godini studija (izbor jednog od stranih jezika); na trećoj godini bi se izučavao jedan, a na četvrtoj godini dva opciona predmeta, od kojih bi jedan morao da bude, kao što je rečeno, strani jezik (drugi nivo). Drugim rečima, s obzirom na neophodnost da diplomirani pravnik dobro poznaje bar jedan strani jezik, predlaže se uvođenje dva nivoa provere znanja stranog jezika.
5. Ukupan odnos opšteobaveznih predmeta, s jedne strane, i predmeta sa smera i opcionih predmeta, s druge strane, trebalo bi da bude u odnosu 70% prema 30%.
6. Unošenje u Statut paralelnog slovnog sistema ocenjivanja (A+, A, B, C, D, F) pored već postojećeg numeričkog sistema, što bi olakšalo akademsku mobilnost studenata u Evropi i svetu zbog prepoznatljivosti takvih ocena, pri čemu bi se u praksi u potpunosti zadržao postojeći sistem ocenjivanja.
7. Nastavne aktivnosti studenata tokom školske godine (vežbe, kolokvijumi, stručna grupa, stručna praksa, seminarski radovi, i tako dalje) mogle bi biti vrednovane određenim brojem kredita (bodova) i uračunavale bi se u konačnu ocenu. Pri tom bi se za svaki predmet pojedinačno utvrđivalo koliko bodova može doneti određena aktivnost studenta.
8. I studenti finansirani iz budžeta i samofinansirajući studenti imaju ista prava i obaveze u toku osnovnih studija. Za lica koja žele da studiraju uz rad, u drugom stadijumu reforme treba predvideti poseban režim studiranja.
9. Uspostavljanje praktičnog karaktera vežbi. To bi uključivalo i uvođenje obaveze da se za svaki predmet na početku školske godine upravi Fakulteta dostavi plan praktičnog rada na vežbama, koji bi podrazumevao rešavanje praktičnih problema, pisanje pravnih akata, odlazak u sud, skupštinu, ministarstva, policiju, zatvor, i tako dalje.. Razmotrena je mogućnost da vežbe vode i istaknuti stručnjaci iz prakse, naročito na pozitivno-pravnim predmetima, što je nekada bilo uobičajeno na Fakultetu.
10. Omogućavanje redovne i organizovane prakse u sudu za procesne predmete, što bi studentima donosilo određeni broj kredita (bodova).
11. Propisivanje udžbeničke i dopunske literature za svaki predmet. Na predlog katedri, Nastavno-naučno veće bi pred početak svakog semestra donosilo odluku o obaveznoj udžbeničkoj i dopunskoj literaturi, na kojoj bi se zasnivala nastava na svakom od predmeta. Literatura se nalazi u okvirima koje je uspostavio nastavni program, čime se postižu dva željena efekta: (a) student se upućuje na stvarno studiranje, s pravom da koristi bilo koji od odobrenih udžbenika, kao i predviđene dopunske materijale (članke, izvore, komentare, odabrane delove monografija), i (b) student se štiti od neumerenih zahteva, koji bi značili da se izlazi iz utvrđenih okvira (u pogledu obima tekstova i strukture gradiva). Fakultet je dužan da studentima učini dostupnom dopunsku literaturu za rad na vežbama i u stručnim grupama, za izradu seminarskih radova, kao i za pripremu ispita.
12. Uvođenje širih mogućnosti pismenog polaganja ispita, što znači da bi Statutom trebalo predvideti da se ispiti polažu pismeno, usmeno, ili i pismeno i usmeno, o čemu na predlog katedri, odluku donosi Nastavno-naučno veće pre početka svake školske godine.
13. Evaluacija kursa od strane studenata treba da se sprovede na kraju svakog semestra, a pre polaganja ispita. Evaluacija se vrši na osnovu istih, stručno pripremljenih upitnika, u skladu sa upitnicima koji se koriste na evropskim univerzitetima. Rezultati koji se dobiju kroz evaluaciju imaju informativni karakter i na raspolaganju su samo upravi Fakulteta i predmetnom nastavniku ili saradniku, kako bi se u skladu sa njima usavršavao kvalitet nastave. Rezultati studentske evaluacije uzimaju se u obzir prilikom izbora asistenta-pripravnika u zvanje asistenta.
14. Uvođenje diplome za završeni prvi stepen studija (viša školska sprema) i sticanje stručnog zvanja pravnik, pod Statutom propisanim uslovima i na lični zahtev studenta. Ova konkretna mera je u skladu sa evropskim standardima i preporukama za specijalizovanje i stepenovanje sticanja visokoškolskog obrazovanja.
15. Uvođenje dodatka diplome (diploma supplement) takođe je u skladu sa evropskim standardima. Pomoću posebnog dokumenta koji se izdaje studentu posle diplomiranja (i koji, donekle, podseća na sadašnje uverenje o položenim ispitima), budući poslodavac biće u stanju da sagleda profil institucije na kojoj je diploma stečena, detalje programa studija, usmerenje za koje se student opredelio (smer, položeni opcioni predmeti), kao i da stekne uvid u posedovanje drugih posebnih znanja kandidata (opcioni predmeti ili predmeti sa drugog smera koje je student položio preko potrebnog minimuma od 60 bodova), i tome slično.

Uže radne grupe su, u domenu oblasti za koje su bile zadužene, podržale i podrobnom razradom dopunile predloženi program reformi studija prava. Nastavno-naučno veće će, uz savlađivanje pretpostavljenih otpora proističućih iz konzervativnosti kao konstante ljudske prirode, odlučivati o uvođenju pojedinih mera, shodno objektivnim mogućnostima kojima Fakultet u ovom trenutku raspolaže, oceni prioriteta i proceni pretpostavljenog kvaliteta sa kojim se predloženi poduhvati mogu u ovom trenutku realizovati.

Dosad je postignuta saglasnot, i verifikacija Statutom, o uvođenju prvog stepena pravničkog obrazovanja (viša školska sprema). Od savremenih praktičnih programa, na Fakultetu se već treću godinu odvija rad Pravne klinike, a u ovoj školskoj godini počeće, kao pilot program, kurs Pravno istraživanje i pisanje pravnih dokumenata.

Abstract

TITLE: THE DEVELOPMENT PROGRAMME OF LAW STUDIES AT THE FACULTY OF LAW, UNIVERSITY OF BELGRADE

AUTHOR: THE WORK GROUP

The work group, established in May, 2003 and charged with the improvement of the studies of law, has proposed, as the first stage attainable prior to adopting new legislation on university, the following reforms at the Faculty of law in Belgrade:

• Making all offered subjects one-semester courses, still maintaining their current hours
• Introducing the ECTS system and defining the number of credits per subject according to the number of hours for a particular course as compared to the total numbers of hours at a particular year of study
• Introducing a wide spectrum of optional courses
• Introducing the letter grade system, parallel to its numerical equivalents, into the Faculty regulations
• Evaluating the student’s participation during a course and incorporating  such credit points into the final grade
• Self-paying students have the same rights and duties during the law studies as those who have scholarship
• Introducing interactive in-class activities and court practice for courses in procedural law
• Introducing wider possibilities of taking written exams
• Introducing course evaluation (by students)
• Introducing a law diploma equivalent to a college diploma (certificate) vs. a university degree
• Introducing a diploma supplement.

¹ O – Određene, ne mnogo važne, intervencije bile bi nužne u raspoređivanju predmeta u jesenji, odnosno prolećni semestar, u kontekstu realizacije predloga formulisanoh u tački (1).
² Jedino bi se opcionim predmetima dodeljivao jednak broj kredita nezavisno od godine na kojoj se predaju (na primer po 3).