Поводом стогодишњице уједињења јужнословенских народа и формирања њихове заједничке државе, на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је, 26. и 27. новембра 2018. године, конференција „Сто година од уједињења – формирање државе и права“
Конференцију је отворио декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран Мирковић, уједно и копредседник организационог одбора ове конференције, указујући на то да су у њеној припреми постављање две основне хипотезе. Прва, да је правни поредак који је стваран после уједињења био у складу са стандардима времена, усаглашен са савременим европским законодавствима тог времена, да за њима није заостајао. Друга, да је унификација права, „правно уједињење“ било успешније од политичког, тј. да је на правном плану нова држава била успешнија него на политичком. Учеснике конференције је поздравио академик Владимир С. Костић, председник САНУ, указујући на то да расветљавање прошлости помаже при осмишљавању будућности.
Наведене хипотезе тестиране су из различитих углова – из аспеката различитих области права. На првом панелу су изложени реферати којима је успостављен оквир унутра кога су учесници конференције тестирали наведене хипотезе. Академик Љубодраг Димић, који је изложио реферат припремљен заједно са проф. др Миром Радојевић, дописним чланом САНУ, разјаснио је историјски контекст уједињења, процесе који су довели до њега и указао на својеврсну хаотичност тог времена, у коме су политичке одлуке диктирале дневне промене на фронтовима. Проф. др Бојан Милисављевић је детаљно истражио међународноправни аспект уједињења и то два његова елемента: међународне односе, у којима се бележе тектонске промене, и Париску мировну конференцију, чијим је резултатима правно окончан Велики рат. Проф. др Милош Здравковић је из правнотеоријског угла разматрао процес формирања државе без консензуса оних који живе у њој, па је указао на то да је такав недостатак консензуса довео до својеврсне „правне патологије“.
Започињући, својим излагањем о уставном идентитету нове државе, други панел, проф. др Танасије Маринковић се надовезао на налаз о недостатку консензуса у уставотворном процесу. Док су политички прогласи пре уједињења, попут Крфске декларације, тежили ка консензусу, отелотвореном у квалификованој већини потребној за доношене устава, Видовдански устав је усвојен (малом) апсолутном већином. Мањкавост уставотворног процеса, независно од тога у којој мери је он био усаглашен са европским уставноправним достигнућима тог времена, довела је до хроничног незадовољства прегласаних. Проф. др Горан Илић је детаљно размотрио успостављање јединствене судске власти у новој држави, где се већ из разлика у самим називима судова може сагледати и разлика у традицији, што је свакако отежавало овај успешно изведен задатак. Поред тога указао је и на основе карактеристике новог кривичног процесног права, које је било у складу са савременим решењима у овој материји. Проф. др Марко Давинић се бавио организацијом и деловањем управних судова нове државе, дакле судова на којима свако може да потражи заштиту управо од те државе, и јасно је показао да је управноправни систем који је успостављен у новој држави по свим својим параметрима био један од најмодернијих у Европи.
Трећи округли сто се бавио војском, црквом и просветом. Др Миле Бјелајац је у свом реферату на тему формирања јединствених оружаних снага осветлио, не само след догађаја који су довели до тог формирања, неко и неке значајне дилеме везане за, данашњим речником речено, цивилну контролу војске. И показало да су те дилеме и сукоб цивилног и војног врха поводом ње уобичајени за Европу тог времена. Доц. др Далибор Ђукић и доц. др Душан Ракитић изложили су основне налазе свог реферата о државно-црквеном праву, пружајући информацију да је у Архиву Југославије пронађен примерак Правилника о поступку пред шеријатским судовима (423 члана) донетог у међуратном периоду (за који се мислило да је изгубљен), као и преписка у којој најбољи познаваоци шеријатског права тог времена у Француској високо оцењују његов садржај. Академик Љубодраг Димић је јасно је уочио разлоге због којих се толико каснило у доношењу школских закона и због чега је јединствени наставни програм за основне школе донесен тек крајем тридесетих година прошлог века.
Други дан конференције започео је панелом посвећеном унификацији грађанског права. Проф. др Владимир Павић је јасно показао да је и у оквиру Двојне монархије, у оним њеним покрајинама које су припале новој држави, постојала колизија норми грађанског права, заснована на дубоким културним разликама, које су се уједињењем само увећале. Но, показало се да то није био разлог дисфункционалности нове државе. Проф. др Зоран Мирковић је анализирао процес домаће унификације грађанског права и то поређењем поступака и резултата са две државе које су на развалинама различитих царства настале после Великог рата: Пољске и Чехословачке. Показало се да је у свим овим земљама сложеност овог посла била препрека унификацији, а не било какав политички разлог, уколико је постојао. Насупрот томе, нагласио је проф. др Вук Радовић, трговачко право, за које је културно наслеђе ирелевантно, брзо је напредовало. Доц. др Нина Кршљанин је пажњу посветила „суживоту“ два наслеђена система регистрације непокретности: земљишнокњижном и тапијском, проблемима који су настали из тог суживота и начинима на који су се ти проблеми решавали.
Последња два реферата била су посвећена правноекономским темама. Проф. др Дејан Поповић је у свом реферату о унификацији пореског система указао на сву сложеност наслеђеног стања, као и на јасан приоритет унификације система посредних пореза, како би се унутар нове државе створило јединствено тржиште. Проф. др Борис Беговић је у свом излагању о успостављању монетарне уније показао да је успостављање динара као јединствене валуте имало исте ефекте. Из оба реферата произлази да је у оним случајевима у којима је постојала економска нужда унификације, она остварена релативно брзо, уз примену савремених правних решења.
Закључак конференције јесте да је правни поредак који је стваран после уједињења у највећој мери био у складу са стандардима времена, тј. усаглашен са савременим европским законодавствима. Надаље, оцењено је да је унификација права, „правно уједињење“ било успешније од политичког, тј. да је на правном плану нова држава била успешнија него на политичком.
Прерађени и допуњени реферати са ове конференције биће објављени у зборнику радова који ће бити објављен у 2019. години.
