Правни факултет Универзитета у Београду је, уз подршку UN Women, 20. септембра 2021. године организовао конференцију „Родна (не)равноправност особа са инвалидитетом“. Конференција је одржана у хибридној форми, под окриљем научног пројекта “New Quality in Education for Gender Equality – Strategic Partnership for the Development of Master`s Study Program Law and Gender (LAWGEM)”, у чијој имплементацији учествују Универзитет у Београду и универзитети у Сарланду (Немачка), Кадизу (Шпанија) и Оребру (Шведска), као и Универзитет LUMSА из Италије. Одређена излагања су била на енглеском језику, док су друга била на српском језику, уз обезбеђен превод на оба језика и на српски знаковни језик.
На самом почетку Конференције, учеснике су поздравили ректорка Универзитета у Београду професорка др Иванка Поповић, декан Правног факултета Универзитета у Београду професор др Зоран Мирковић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, професорка Правног факултета Универзитета у Београду др Драгица Вујадиновић, која руководи LAWGEM пројектом, и представница UN Women у Србији Љиљана Лончар.
Први део Конференције, којим је председавала професорка Правног факултета Универзитета у Београду др Ивана Крстић, био је посвећен питању интерсекцијске дискриминације и оснаживања жена и девојчица са инвалидитетом. У првој сесији о теми `Empowerment of Women and Girls with Disability`говориле су Љазат Калтајева (Ляззат Калтаева), међународна експерткиња и председавајућа Централноазијског форума за особе са инвалидитетом и Удружења жена са инвалидитетом Шырак, и Ана Пелаес Нарваес (Ana Peláez Narváez), међународна експерткиња, извршна потпредседница Женске фондације CERMI у Шпанији и потпредседавајућа Комитета Уједињених нација за укидање свих облика дискриминације жена.
У оквиру друге сесије је говорила међународна експерткиња Косана Бекер (`Intersectional Discrimination of Women with Disability`) и директорка европских програма организације Disability Rights International Драгана Ћирић-Миловановић (`Disability Rights Advocacy and Empowerment of Women and Girls with Disabilities`). Потом је излагао др Филип Мирић, научни сарадник Правног факултета Универзитета у Нишу и саветник председника Асоцијације правника АЕПА, који је говорио о питању комуникације особа са инвалидитетом.
Други део Конференције је био посвећен питањима дискриминације, злостављања и насиља са којим се суочавају особе са инвалидитетом, те начинима њиховог превазилажења у правном, друштвеном и образовном контексту у Србији. Првом сесијом у оквиру овог дела Конференције модерирала је докторандкиња Правног факултета Универзитета у Београду Ана Павловић. Поред Ане Павловић, студенткиња мастер студија Маша Стојаковић, докторанд Љубомир Тинтор и наш дипломац Виктор Живојиновић су, кроз сопствена искуства, указали на најозбиљније проблеме са којима се сусрећу особе са инвалидитетом, нарочито у области образовања и запошљавања. У овим излагањима је, између осталог, истакнуто да је Правни факултет Универзитета у Београду уложио велики напор како би се особама са инвалидитетом омогућио делотворан приступ правничком образовању.
Последњи део Конференције био је посвећен округлом столу, којим је председавала професорка др Драгица Вујадиновић, а говорили су доскорашњи потпредседник Комитета Уједињених нација за права особа са инвалидитетом Дамјан Татић, Наталија Остојић из UN Women у Србији, Ивана Николић Зелић из невладине организације „Из круга – Војводина“, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и професорка Правног факултета Универзитета у Београду др Љубинка Ковачевић.
Излагања су била праћена живом дискусијом, из које су проистекли следећи закључци:
1) Неопходно је унапређење правног оквира од значаја за спречавање и заштиту од вишеструке дискриминације особа са инвалидитетом, а основне претпоставке за то тичу се адекватне едукације наставника и студената о овим питањима;
2) Без подизања свести и едукације носилаца правосудних функција, носилаца политичких одлука, родитеља и друштва у целини, видљивост инвалидитета и инклузија особа са инвалидитетом неће ићи у пожељном правцу; 3) За постизање видљивости особа са инвалидитетом и уживање њихових људских права неопходно је реструктурирање друштва, институционалних механизама и унапређење законодавстава;
4) Друштво мора да напусти схватања о инвалидитету као болести и стању које подразумева изоловање и живот на маргинама друштва и да прихвати да се ради о 10% популације једнако важне и вредне за друштво, које мора да се укључи у образовање и све сфере живота на највишем могућем нивоу. Ово подразумева и развијање сензибилитета о једнаком праву на живот и достојанство особа са инвалидитетом;
5) Потребно је унапредити положај особа са инвалидитетом у области рада и запошљавања у смислу прилагођавања формата огласа/конкурса и пријава на огласе/конкурсе за запошљавање, подстицања особа са инвалидитетом да се пријављују на огласе/конкурсе, спречавање дискриминације у поступку претходне провере радних способности, увођење посебних мера у корист жена са инвалидитетом, будући да се суочавају с негативним стереотипима везаним за инвалидитет, као и с негативним родним стереотипима.
6) У образовном процесу инклузивни приступ мора да буде аксиом;
7) Неопходно је успостављање родно компетентног правничког знања са освртом на инвалидитет, као и уродњавање бављења инвалидитетом у образовном процесу на свим нивоима студија.
8) У правничком образовању на Правном факултету и у оквиру LAWGEM пројекта, неопходно је учинити следеће:
а) Важно је продубљено бављење питањем вишеструке дискриминације, посебно вишеструке дискриминације особа са инвалидитетом, у оквиру пројекта посвећеног изградњи мастер програма Право и род, као и у свим облицима наставе у оквиру којих се изучава материја људских права, попут предмета Људска права, Правне клинике за питања дискриминације и сл;
б) Обезбедити учешће експерата са инвалидитетом у извођењу наставе у оквиру студијског програма Право и род;
в) Учинити непосредно доступним лична искуства и знања особа са инвалидитетом у образовном процесу;
г) Увести предмет Људска права као општеобавезни предмет на основним студијама права, и у њега укључити у већој мери питања родне равноправности и анализу вишеструке дискриминације, са посебним акцентом на проблем инвалидитета;
д) Увести предмет Људска права као део правосудног испита;
ђ) Укључити тему родне равноправности и инвалидитета у све постојеће предмете на свим нивоима студија;
е) Подстицати студенте мастер и докторских студија да у својим академским радовима истражују теме које се тичу родне равноправности и инвалидитета;
ж) Указивати на проблем неразвијене судске праксе која је од значаја за заштиту од вишеструке дискриминације особа са инвалидитетом;
з) Организовати округли сто о судској пракси са елементима вишеструке дискриминације, са учешћем судија, посебно након што преглед судске праксе буде омогућен применом одредби Закона о забрани дискриминације које налажу евидентирање предмета који се тичу дискриминације и њихово достављање Поверенику за заштиту од дискриминације;
и) Неопходно је спровести адекватну едукација наставника, сарадника и студената; ј) Укључити на LAWGEM платформу за целоживотно учење о родној равноправности (http://lllp-lawgem.ius.bg.ac.rs/) посебан дискусиони форум, на ком би особе са инвалидитетом могле међусобно да размењују искуства, као и да комуницирају са наставницима и сарадницима правних факултета и другим стручњацима о проблемима с којима се суочавају, да се та трибина огласи за сусрете једом месечно, на којима ће, уз менторство наставника и стручну помоћ НВО „Из круга – Војводина“, сарадници и студенти мастер и докторских студија, водити ове разговоре;
к) За праву инклузију је кључна сфера запошљавања, јер и кад се особе са инвалидитетом изборе са препрекама у образовању и инклузији у окружење, моменат потребе за економским осамостаљењем и стицањем радног статуса постаје највећа препрека. Правни факултет може да користи дане посвећене каријерном напредовању и сусретима студената са предузећима, адвокатским канцеларијама и др., за пружање подршке дипломираним студентима са инвалидитетом;
л) Обезбедити даљу сарадњу и подршку за планиране активности са међународним и домаћим организацијама, надлежним телима владе и релевантним министарствима;
љ) Уградити косу раван за улазак у библиотеку и конференцијску салу и обезбедити потпуну и адекватну приступачност зграде за особе са инвалидитетом.
Учесници и учеснице конференције и све заинтерсоване колегинице и колеге позвани су да писањем радова за зборник Intersectional Discrimination of Women and Girls with Disabilities and Means of their Empowerment, који уређују проф. др Драгица Вујадиновић, проф. др Љубинка Ковачевић и проф. др Марко Евола, допринесу правилном и потпуном разумевању кључних правних и ванправних аспеката интерсекцијске дискриминације жена и девојчица са инвалидитетом. Објављивање овог зборника планирано је за 2022. годину.
Научни одбор Конференције чинили су: докторандкиња Ана Павловић, проф. др Драгица Вујадиновић, проф. др Ивана Крстић, проф. др Љубинка Ковачевић, проф. др Томас Гигерих (Thomas Giegerich), проф. др Марко Евола (Marco Evola), проф. др Изабел Рибес Морено (Isabel Ribes Moreno), проф. др Сузан Штранд (Susanne Strand) и др Марајке Фрулих (Mareike Froehlich).
Галерију са фотографијама можете погледати овде
