Poštovani i dragi Koko, Lolice, Pavle i Jasna, drage koleginice i kolege,
nedavno smo ostali bez Dragoljuba Kavrana, uvaženog profesora, stručnjaka svetskog glasa, velikog sportiste, mudrog i dragog čoveka izuzetnih odlika. Rođen u Beogradu, profesor Kavran je odrastao u okruženju koje je predstavljalo svojevrsnu kombinaciju oficirskog reda i discipline, prefinjene umetnosti, advokatske profesije… Svi ti aspekti, zajedno sa specifičnom snagom njegove ličnosti, iznedrili su čoveka neverovatnog spleta osobina i izuzetnog stila i usmerili ga ka velikim dostignućima u, po nekima, nespojivim oblastima života.
Imao sam tu sreću, čast i zadovoljstvo da budem njegov saradnik preko tri decenije. O profesoru Kavranu može se govoriti veoma dugo, a da se pri tom iskaže samo mali deo njegovih dragocenih, uspešnih, živopisnih, uzbudljivih i raskošnih životnih iskustava. On je plenio kao osoba, imao je retku sposobnost da razume ljude koji potiču iz veoma različitih okruženja, da ih podstiče da dosegnu i pređu granice svojih sposobnosti i da im nesebično pomaže. Raspolagao je nezamislivim znanjima iz najrazličitijih oblasti. Imao je dar da u najsloženijim situacijama ostane miran i da reši probleme na optimalan način. Posedovao je veliku psihičku i fizičku snagu, krasili su ga borilački duh sportiste, ali i snažne emocije. Bio je čovek izuzetne inteligencije i istinski lider u svemu što je radio. Imao je naročit talenat za humor. Ljudi su ga voleli i poštovali.
Koko, Lolice i Pavle, pre prikazivanja profesionalnih dostignuća profesora Kavrana, želim da kažem da me je posebno dirnula njegova svest o značaju porodice. Uvek je ličnim primerom pokazivao kako se treba brinuti o svojim najbližima. Takođe, uvek me je iskreno razumeo i podržavao kada sam morao da odložim neki posao zbog porodičnih razloga. To je retka osobina, jer mnogi ljudi, naročito ako su profesionalno uspešni, zaborave da pored karijere postoje značajnije vrednosti. Profesor je imao sreću da doživi uspehe svoje dece i da se raduje u igri sa svojim unucima.
Sportovi, a naročito veslanje u kome je ostvario izuzetne rezultate, bili su velika ljubav profesora Kavrana, koju je uspešno preneo na svoju decu koja su takođe dostigla snežne vrhove u skijanju i pobeđivala sekunde u bazenu. Sport mu je pružio veliku energiju i istrajnost u ostvarivanju, za većinu ljudi, nezamislivih postignuća u nastavnoj i naučnoistraživačkoj karijeri na domaćem i međunarodnom planu. Profesor Kavran je predavao na svom Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali i drugim brojnim pravnim fakultetima u zemlji (Novi Sad, Kragujevac, Niš, Banja Luka, Zagreb i Ljubljana). Učestvovao je u osnivanju Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Takođe, brojni fakulteti u inostranstvu su mogli da uživaju u njegovim nadahnutim predavanjima (SAD, V. Britanija, Portugalija i Švedska).
Predavanja profesora Kavrana predstavljala su za studente poseban doživljaj. Temeljna teorijska znanja koja je posedovao iz najsavremenije literature, minuciozno sagledavanje problema, povezivanje materije iz različitih oblasti kojima se bavio, slikovito prikazivanje bogatih neposrednih iskustava iz međunarodne i domaće prakse – osvajala su studente i održavala njihovu pažnju, budila u njima želju za znanjem i konstantnim usavršavanjem. Zato su svi vidovi njegove nastave bili posećeni, a studenti su često gubili osećaj da je isteklo predviđeno vreme. Profesor je isticao da se studentima najviše pomaže u suštinskom savladavanju materije i formiranju ličnosti – razumljivim objašnjavanjem, savetovanjem i podsticanjem. Profesor Kavran im je na tom planu pružao mnogo. Studenti su želeli da polažu kod njega, svesni činjenice da rezultat ispita zavisi isključivo od njih samih. Smatrali su ga pravim profesorom i pravim gospodinom.
Profesor Kavran objavio je niz dragocenih knjiga, udžbenika, monografija i oko 260 studija, članaka i saopštenja u časopisima i naučnim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Međutim, ostale su i brojne značajne misli i ideje, koje je iznosio u višesatnim inspirativnim razgovorima. Zadatak svih nas je da sledimo njegove principe profesionalizma i kritički duh i nastojimo da zapišemo i prenesemo sledećim generacijama svu mudrost i znanje profesora Kavrana.
Na međunarodnom planu profesor je dostojno reprezentovao svoju zemlju. Bio je specijalni savetnik Generalnog sekretara UN. U svojstvu eksperta vodio je brojne projekte u oblasti reforme javne uprave u Bahreinu, Indoneziji, Jemenu, Kataru, Kini, Mongoliji, Zimbabveu, i sarađivao na konceptualizaciji i primeni reorganizacije uprave u više od 40 zemalja. Zbog izuzetnih rezultata, želje da spozna i sposobnosti da otkrije istorijski, politički, ekonomski i kulturološki kontekst, objektivnosti i nepristrasnosti – poveravani su mu najkompleksniji i najosetljiviji projekti. Takođe, iz tih razloga bio je prihvaćen od strane država u kojima ih je sprovodio i dobijao je najviše nagrade i priznanja. Uvek je govorio da metod rada eksperta ne sme biti nastojanje da se nekritički primene rešenja koja, koliko god bila dobra za zemlju porekla, mogu da dovedu do veoma loših i dugoročnih posledica u zemlji primene.
Profesor je učinio mnogo za svoj narod i pribavljanjem humanitarne pomoći i razvejavanjem negativnih predubeđenja nastalih tokom 90-ih godina, na njemu svojstven i uverljiv način.
Imao sam čast i zadovoljstvo da sa njim učestvujem na brojnim međunarodnim konferencijama gde su svoja dostignuća prikazivali eminentni profesori i eksperti. Profesor Kavran je u tom okruženju imao poseban status. Njegova inspirativna izlaganja, ideje i rešenja koje je nudio, praćena su sa posebnom pažnjom i uvažavanjem. Profesor je iznalazio tzv. win win solucije, zbog čega su ga inostrane kolege izuzetno cenile. Pokazao je kako, relativno mala zemlja, zahvaljujući velikoj kreativnosti, dubinskim znanjima, visprenosti, kao i profesionalnom odnosu koji je profesor Kavran uvek gajio, može da zauzme vodeće mesto u određenoj oblasti na međunarodnom nivou.
Profesor je bio glavni urednik i član uređivačkih odbora nekoliko stručnih časopisa. Za našu zemlju, na međunarodnom planu, poseban značaj je pridavao Kopaoničkoj školi prirodnog prava u čijem utemeljenju je učestvovao sa svojim velikim prijateljem profesorom Slobodanom Perovićem, gde je i uređivao sekciju za upravno pravo preko 30 godina.
U stručnim asocijacijama i institucijama obavljao je odgovorne funkcije i bio aktivan član. Bio je potpredsednik Kadrovskog komiteta Svetske asocijacije za upravne nauke, član Društva za javnu upravu SAD, Američke i britanske akademije za menadžment, Predsednik Savezne komisije za reorganizaciju uprave i direktor Zavoda za visoko obrazovanje. Od ponovnog uspostavljanja, skoro tri decenije, predvodio je Udruženje za javnu upravu Jugoslavije, odnosno Srbije.
Odnos prema koleginicama i kolegama bio je izuzetan. Enormna i raznovrsna znanja i veštine kojima je raspolagao i neprestano obogaćivao, profesor Kavran je nesebično prenosio. Posedovao je ogroman suštinski autoritet i nikada se nije koristio formalnim autoritetom. Imao je retku osobinu da pažljivo sasluša, i znatno mlađe saradnike, i da uvaži njihove argumentovane stavove. Iskreno se radovao uspesima svojih mlađih koleginica i kolega. To je osobina velikih ljudi koji nikada ne prestaju da se usavršavaju, koji veruju u sebe i u mlađe generacije i žele trajan napredak svog naroda i društva.
Pored profesionalne dimenzije, profesor Kavran je brinuo o kolegama, na njemu svojstven, prijateljski način. Uvek je nalazio vreme da nas čuje, razume i pruži nemerljivo korisne savete iz svih životnih oblasti. Nadam se da smo uspeli da profesoru Kavranu, bar delimično, doprinesemo za sve što je za nas učinio. Bilo mi je drago kada mi je svojevremeno rekao: „Ja sam već 18 godina u penziji, a zahvaljujući tebi i sedmoro veličanstvenih, toga nisam svestan“. Profesor Kavran nam je dao lep primer načina na koji treba graditi međuljudske odnose ne samo na Fakultetu, nego i uopšte.
Temelji tih odnosa su dobijali posebnu pozitivnu energiju i nadahnuće iz dobronamernog smisla za humor profesora Kavrana. Čak i u najtežim situacijama umeo je da bistrinom svoga uma iznađe smešnu dimenziju i da relaksira ljude u svom okruženju. Anegdote iz njegovog života su izuzetno brojne. Kao čovek koji nije imao sujetu, često se šalio na svoj račun, pokazujući time širinu i snagu svoje ličnosti.
Duh profesora Kavrana i njegova enormna dostignuća ostaju zauvek sa nama, osvetljavaće nam nastavni, naučni i životni put, služiće nam kao večita inspiracija za to kako treba stvarati, kojim karakteristikama pravog profesora i stručnjaka treba težiti i kako treba bez bilo kakvog straha, optimistički i sa velikim stilom pristupiti životu i svim njegovim teškoćama i lepotama.
Svojevremeno mi je otac rekao da živimo onoliko dugo koliko imamo trenutaka koji nas istinski ispunjavaju. Svaki trenutak profesora Kavrana bio je prožet stvaralaštvom i sposobnošću za rešavanjem kompleksnih problema, velikom odvažnošću, talentom za prenošenje nemerljivih znanja i veština, razumevanjem pravih vrednosti i načina na koji treba živeti. Profesor Kavran je plenio vedrinom duha, izuzetnim smislom za humor, sposobnošću i željom da pomogne drugima.
Stoga se može reći da je vaš otac i suprug, naš dragi kolega i moj duhovni otac znao razloge svog dolaska na ovaj svet, da je ispunio sve misije svog postojanja i da njegova dela, misli, reči i humanost ostaju večno sa nama, do ponovnog susreta na nekom drugom mestu ili u nekoj drugoj dimenziji. Neka mu je večna slava i hvala.
Prof. dr Dobrosav Milovanović
EKSPERT, SVETSKI ČOVEK I PATRIOTA
Na sâmom koncu leta kada – kako već često biva – zauvek odlaze mnogi veliki, slavni i ugledni, preminuo je redovni profesor u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dugogodišnji ekspert Ujedinjenih Nacija, prvorazredni internacionalni stručnjak za reformu ustrojstva državne uprave, član Krunskog Saveta, Vitez velikog krsta ordena Belog orla, nosilac Ordena Karađorđeve zvezde, član Naučnog društva Srbije, predsednik Udruženja za javnu upravu Srbije i nek(a)dašnji šef Katedre za javno pravo na matičnom fakultetu. Jedna bogata i iznijansirana biografija i bibliografija.
Ako biste želeli da u jednoj ličnosti objedinite dobrog i mudrog čoveka, istinskog patriotu, oficirskog sina, oličenje časti i poštenja, nosioca brojnih odlikovanja i medalja raznih profila, voljenog univerzitskog profesora, vrsnog profesionalca, praktičara reformi visokog ranga, svetskog putnika, nedostižnog šmekera istančanog ukusa, organizatora, rukovodioca, menadžera, čoveka ponosnog kako na svoje pretke, tako i na svoju suprugu, decu i unuke, starijeg kolegu od koga se može učiti i pravo i o pravu i o državnoj upravi posebno, a i upoznavati sâm život, besprekornog intelektualca izuzetne energije i neprekinutog mladalačkog poleta, ozbiljnog poznavaoca i pratioca aktuelnih kulturnih i umetničkih dešavanja, elitnog sportistu po duhu i telu, odličnog automobilistu, besprekornog znalca stranih jezika i nezanemarljivih veština, uzornog gospodina u svakoj prilici i neprilici, kafanskog čoveka u najplemenitijem smislu, kozera, strastvenog pokeraškog majstora, večitog radoznalog dečaka raznovrsnih interesovanja i sposobnosti, dubokog poznavaoca istorije i geografije ali i strateških političkih dešavanja, duhovitog i duhovnog čoveka koji poštuje crkvu i religiju, razume se i u filozofiju i psihologiju, priznatog i rado primanog gosta kod inženjera, lekara, umetnika, konobara, taksista, čuvara parkinga, fizičkih radnika, ali i domaćih i svetskih naučnika, vrhunskih političara i poslovnih ljudi – omiljenog u svakom društvu, ujedno originalnog, neponovljivog individualca, odmerenog, nepretencioznog savetodavca mlađih, tvorca i prenosioca brojnih anegdota, priča i viceva – to sve ipak ne iscrpljuje raskošnu, duboku, slojevitu i krajnje simpatičnu ličnost, učitelja morala, lepog ponašanja, vaspitanja i tolerancije, barda izuzetnog ugleda i elegantnog izgleda, kao i aristokratskog držanja i reči – Dragoljuba Kavrana. Koji je živeo, stvarao i kretao se na prostoru Beograda, Avale, Rovinja – i duž cele Zemljine kugle.
Rođen je 25. juna 1933. godine u Beogradu. Treću mušku gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu sa odličnim uspehom. Doktorirao je na temu Rukovođenje u državnoj upravi. Izabran je za asistenta septembra 1959, a za redovnog profesora Beogradskog pravnog fakulteta 1981. godine. Predavao je i na pravnim fakultetima u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Banjoj Luci, Zagrebu i Ljubljani, kao i na fakultetima organizacionih nauka u Beogradu i Kranju. Školske 1969/70. bio je gostujući profesor na Western Michigan University a školske 1970/71. na Univerzitetu Mičigena u En Arboru, SAD. Osim toga, držao je nastavu i na univerzitetima Columbia, Missouri, Fordham, Univerzitetu Arizone, North Texas State Universitet, Univerzitetu Nebraske – Omaha, kao i na Carleton Univerzitetu u Kanadi. Takođe – na Bocconi Univerzitetu u Milanu, Univerzitetu u Mančesteru, na Lisabonskom univerzitetu i na Koimbra Univerzitetu (Portugalija), na Kraljevskom institutu za javnu upravu Švedske u Stokholmu, i drugim. Dragoljub Kavran – globtroter koji je svuda s ponosom isticao svoje poreklo i domovinu.
Objavio 16 knjiga, udžbenika i monografija među kojima Management in an international Context u izdanju Harper and Row (koautor), Nauka o upravljanju (tri izdanja), Rukovođenje i međuljudski odnosi, Organizacija i metodi (tri izdanja), Sistem praćenja i razvoja kadrova (koautor), Planiranje kadrova (koautor), Rukovođenje, organizacija i kadrovi, Upravno pravo (koautor), Dinamika kadrovskih struktura itd. Iza njega je ostalo i oko 260 studija, članaka i saopštenja u časopisima i naučnim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Profesor Kavran je bio glavni i odgovorni urednik i član redakcija nekoliko stručnih časopisa. Posebno, u periodu od 1968-1977. godine, generalni sekretar časopisa Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Inače, višegodišnji, legendarni predsednik Veslačkog kluba Crvena zvezda i istaknuti veslač vrhunskog nivoa.
Mala besmrtnost je, veli Milan Kundera, „sećanje na čoveka u mislima onih koji su ga poznavali“, a velika besmrtnost, ostajanje u srcima i „onih koji ga nisu lično poznavali“. Profesoru Kavranu je bespogovorno namenjena upravo ova druga – velika besmrtnost. Neka mu je večna slava i blagodarnost na svemu.
Prof. dr Zoran R. Tomić,
šef Katedre za javno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
