U Beogradu je preminuo dr Momir Milojević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Povodom profesorove smrti, u ponedeljak, 1. marta 2021. godine, održana je komemorativna sednica Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sednicu je otvorio dekan prof. dr Zoran Mirković, dok su o životu i radu počivšeg profesora dr Milojevića govorili profesor dr Milenko Kreća i profesor dr Branko Rakić.
Povodom smrti profesora dr Milojevića, profesor dr Jovica Trkulja objavio je u dnevnom listu “Politika”, od 17. februara 2021. godine sledeći tekst:
Nedavno je preminuo Momir B. Milojević, profesor i dosledni čuvar svetlih tradicija Pravnog fakulteta u Beogradu, stručnjak za međunarodno pravo, sveštenik prava i pravde, iskreni patriota, pisac dragocenih knjiga i studija. Njegova smrt predstavlja težak gubitak ne samo za nas, njegove kolege i prijatelje, nego i za celu srpsku pravnu struku.
Momir B. Milojević je rođen 1933. y Beogradu, u uglednoj porodici. Njegov otac Branislav bioje sudija, a njegov stric Predrag Milojević poznati novinar „Politike“, publicista i prevodilac. Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisao se školske 1952/53. diplomirao 1956. i doktorirao 1965. sa disertacijom „Položaj pojedinca i njegov aktivni subjektivitet u međunarodnom pravu”.
Od 1960. profesor Milojevićje zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prošavši put od asistenta do redovnog profesora. Predavao je Međunarodno javno pravo, Međunarodne organizacije i Međunarodne odnose. Njegovo znanje bilo je široko i pouzdano, koliko i živo i podsticajno. Njegova reč je bila odmerena i promišljena. Objavioje šest monografskih studija i više od 250 naučnih i stručnih radova, prikaza i beleški. Decenijama je bio nenametljivo sveprisutan u pravnom životu Srbije, kao jedan od naših najvećih stručnjaka za međunarodno pravo, međunarodne organizacije i ljudska prava.
Veoma je držao do srpske pravne baštine i istorije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uvek nastojeći da istakne ulogu onih poslenika naše pravne nauke na čijim ramenima stojimo, a da prećuti sopstveni doprinos. Raspolagao je retkim saznanjima o prelomnim događajima i istaknutim nastavnicima Pravnog fakulteta y Beogradu. U svom naučnom i pedagoškom radu uvek se držao istraživačkih metoda n principa koje su kod nas utemeljili korifeji međunarodnog prava beogradskog Pravnog fakulteta, poput Milovanovića, Vesnića, Perića, Slobodana Jovanovića, Bartoša. Radojkovića. Po uzoru na ove velikane prof. Milojević je obavljao prosvetiteljsku misiju među pravnicima u Srbiji.
Profesor Milojevićje biojedan od najrevnosnijih nastavnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je ne samo profesor Pravnog fakuteta, nego i istraživač, letopisac i svojevrsna živa enciklopedija ove ustanove i pravne struke.
Po cenu marginalizacije i skromnog života na ivici oskudice uspevao je da ostane veran sebi i svojoj autonomnoj poziciji, da odoli svim iskušenjima i da ne okalja svoju intelektualnu čestitost. Veran svojim izuzetnim principima, uprkos velikim zaslugama, njegova preskromnost je učinila da je ostao skrajnut i nepoznat.
Kao kolega i prijatelj bio je izuzetno pouzdan i odan. Nema među njegovim prijateljima pozleđenog kojeg on nije tešio i hrabrio, bolesnog kojeg on u bolesti nije obilazio i bodrio, pokojnika koji je odlazio sa ovoga sveta kojem on nije odavao poštu.
Od trenutka kadaje primljen za asistenta Pravnog fakulteta u Beogradu 1960. njegov život i rad bioje utkan u rad te ustanove. Na fakultegu je proveo 42 godine aktivne službe.
U dugoj povesti Pravnog fakulteta nije zabeležen slučaj da je neki nastavnik posle odlaska u penziju nastavio da potom dve decenije redovno dolazi i radi na Fakultetu. Njegova lična čestitost obezoružavala je protivnike, a urođena vitalsnot, istrajnost i optimizam pomagali su nam i u najtežim trenucima. Bio je čovek retkih kvaliteta koga svako uvek samo po dobru pominje.
Govor prof. dr Kreće.
Poštovani članovi porodice Milojević,
Uvažene koleginice i kolege,
Dame i gospodo,
Profesor Momir Milojević rođen je u Beogradu 22. aprila 1933. u uglednoj građanskoj porodici. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završio je sa odličnim uspehom 1956. godine. Usmeni doktorski ispit položio je sa odlikom 1963. godine, a doktorsku disertaciju odbranio je 1965. godine. Na Fakultetu je dva puta bio biran za stručnog saradnika na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose (1960, 1963), za asistenta 1965, a reizabran 1969, za docenta 1970. i reizabran 1977, za vanrednog profesora 1978, reizabran 1984, a 1989. izabran je za redovnog profesora za predmete Međunarodno javno pravo i Međunarodne organizacije. Iz ovih predmeta držao je nastavu i ispite na opštem i poslediplomskom kursu, i na doktorskim studijama. Poslednjih šest godina držao je predavanja na master studijama na pod-modulu za Radno i socijalno pravo.
Svoj naučni talenat i energiju profesor Milojević je, već na početku svoje akademske karijere, podario pitanju ljudskih prava u međunarodnom, a delom, i u unutrašnjem pravu. Po kvalitetima radova iz ove oblasti, zaslužuje da se svrsta u njene pionire. Opredeljenje za ljudska prava je izraz humanističkog senzibiliteta, s jedne strane, i intelektualne spoznaje o važnosti ovog dela međunarodnog prava, s druge. U vreme kada je započeo naučno bavljenje ljudskim pravima, u međunarodnom pravu su još bili jaki refleksi strogog pozitivističkog shvatanja položaja pojedinca u međunarodnoj zajednici. Shvatanja po kome je pojedinac objekt međunarodnog prava ili, u najboljem slučaju, kako je govorio Ferdros, pasivnog subjekta međunarodnog prava.
Već samom temom svoje doktorske disertacije branjene 1963. `Položaj pojedinca i njegov aktivni subjektivitet u međunarodnom pravu`, profesor Milojević demonstrira opredeljenje za jednu novu, svežu percepciju položaja pojedinca koji u sebi sjedinjuje elemente subjektiviteta – svojstva adresata pravnih pravila i nosioca odgovornosti, kao sekundarnog pravila međunarodnog prava. U svojoj disertaciji, profesor Milojević razmatra i pravo naroda na samoopredeljenje, kao i prava manjina, izlazeći tako iz okvira prava pojedinca i ljudskih grupa. Danas ta koncepcija uživa široku podršku, mada se, iz vanpravnih razloga, nije normativno realizovala u potrebnoj meri. Tako je, primera radi, na Svetskoj konferenciji UN o ljudskim pravima 1993. godine snažno istaknuto da su ljudska prava nedeljiva i međuzavisna, uz posebno apostrofiranje prava kolektiviteta. Ispravnost integralne koncepcije ljudskih prava je, međutim, nesporna.
Suštinska povezanost prava pojedinaca i ljudskih grupa utemeljena je i u pozitivnom međunarodnom pravu, posebno u Paktovima o pravima čoveka, kao osnovnim dokumentima o ljudskim pravima, koji, pored prava pojedinaca, sadrže i pravo naroda na samoopredeljenje, pravo naroda da slobodno raspolažu svojim prirodnim bogatstvima i prirodnim izvorima, kao uslova za vršenje prava i sloboda pojedinaca.
Profesor Milojević je napisao i niz zapaženih članaka o ljudskim pravima – o Sveopštoj deklaraciji o pravima čoveka, paktovima o pravima čoveka, Rasnoj diskriminaciji u njenim različitim oblicima, ljudskim pravima i Svetskom udruženju za međunarodno pravo, pravu na brak i zasnivanje porodice, zaštiti manjina, i dr. Njegovoj pažnji nisu promakla ni pitanja međunarodnog krivičnog prava, posebno obaveza kažnjavanja za međunarodna krivična dela za zločine protiv čovečnosti u rezolucijama Generalne skupštine UN, povrede Ženevskih i Haških konvencija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.
Druga oblast naučnog interesovanja profesora Milojevića bile su međunarodne organizacije. Svojom specifičnom težinom izdvajaju se članci o Konvenciji o nevladinim organizacijama pisani povodom donošenja Evropske konvencije o priznanju pravne ličnosti mećunarodnih organizacija; o svetu mira i saradnje, posvećenom aktivnostima UN; o saradnji evropskih država, specijalizovanim agencijama UN, i dr.
Monografija `Ustav, pravni poredak i mećunarodne obaveze država` je multidisciplinarna studija, koja znalački i kompetentno obrađuje čitav spektar pravnih pitanja, počev od pojma pravnog poretka, odnosa između opštih pravnih akata i primene prava, preko odnosa između ustavnog prava i međunarodnog prava, ustavnim odredbama o spoljnoj politici i odnosa međunarodnih ugovora i unutrašnjeg pravnog poretka, do položaja međunarodnog prava i međunarodnih odnosa u jugoslovenskim ustavima, međunarodnom pravu u teoriji i praksi Jugoslavije i Ustavu od 1974. i međunarodnim ugovorima.
Napisao je veći broj beleški i kraćih napisa u renomiranim srpskim pravnim časopisima i u dnevnim novinama, a nekoliko i na francuskom jeziku. Preveo je veći broj tekstova sa francuskog i na francuski jezik.
Bio je član Komiteta za ljudska prava Svetskog udruženja za međunarodno pravo, a u okviru Komiteta bio je potpredsednik i izvestilac Potkomiteta za razvoj ljudskih prava u svetlosti Helsinške deklaracije. U jednom kraćem periodu bio je predsednik Saveta MIP SR Jugoslavije. Niz godina je bio član Uređivačkog odbora `Jugoslovenske revije za međunarodno pravo`, a od 1969. do 1977. pomoćnik odgovornog urednika.
Zajednički imenitelj u naučnom radu profesora Milojevića je, kako je istakla Komisija koja je podnela referat za njegov izbor u zvanje redovnog profesora, `velika akribija, pouzdanost i temeljitost rasuđivanja. Na njegove se radove studenti i kolege potpuno mogu osloniti kada je u pitanju navođenje i obrada izvora i tuđih mišljenja, čemu on pristupa sa uzornom pažljivošću…`. Komisija je takođe istakla da je profesor Milojević `vrlo savestan i dobar nastavnik … koji se strogo držao disciplinovanosti, ne praveći ni u nastavi ni prilikom ispitivanja kompromise inspirisane jeftinom popularnošću i nalozima trenutka`.
Profesor Milojević ostaće upamćen kao vrstan naučnik široke opšte i pravničke kulture, neraskidivo vezan za ovu Kuću, i kao čovek čvrstih uverenja kojih se nepokolebljivo držao bez obzira na posledice.
Neka mu je večna slava i hvala!
